Pred met ra da je ana li za efe ka ta je zič ke ba ri je re sa ko jom se su o ča va ju stu dent ki nje i

Átírás

1 Ostale teme TEMIDA 2017, vol. 20, br. 1, str ISSN: DOI: Ori gi nal ni na učni rad Primljeno: Odobreno za štampu: U t i c a j j e z i è ke b a ri j e r e n a us p e h e n a i z m a ð a r s ke na ci o nal ne za jed ni ce u si ste mu vi so kog obra zo va nja Sr bi je Ka ro li na Lendák-Kabók * Pred met ra da je ana li za efe ka ta je zič ke ba ri je re sa ko jom se su o ča va ju stu dent ki nje i profesorke iz mađarske nacionalne zajednice u sistemu visokog obrazovanja u Srbiji. Cilj ovog rada je predlaganje mera koje bi mogle omogućiti studentima/studentkinjama ma đar ske na ci o nal no sti da lak še pre va zi đu je zič ku ba ri je ru u stu di ra nju, kao i uka zi vanje na potrebu povećanja broja studentkinja mađarske nacionalnosti u oblastima matema ti ke, in že njer stva, teh no lo gi je i na u ke. Pred met na ana li za je za sno va na na dva deset i če ti ri po lu struk tu ri ra na in ter vjua spro ve de na sa stu dent ki nja ma i pro fe sor ka ma iz ma đar ske na ci o nal ne za jed ni ce, ko je stu di ra ju ili ra de na Uni ver zi te tu u No vom Sa du. Re zul ta ti ana li ze su po ka za li da se ve ći na is pi ta ni ca su o ča va sa je zič kom ba ri je rom na po čet ku stu di ja, uglav nom zbog ogra ni če nog zna nja je zi ka ve ći ne. One ula žu mno go vre me na i ener gi je u uče nje srp skog je zi ka, ume sto da uče za is pi te, što uti če na nji hov uspeh na studijama. Rezultati analize su, takođe, pokazali i da značaj perfektne upotrebe većinskog jezika varira u različitim naučnim oblastima. Ključ ne re či: je zič ka ba ri je ra, stu dent ki nje, pro fe sor ke, ma đar ska na ci o nal nost, visoko obrazovanje. * Ka ro li na Lendák-Kabók je stu dent ki nja dok tor skih stu di ja u Cen tru za rod ne stu di je, Uni ver zitet u Novom Sadu. 77

2 Karolina Lendák-Kabók Uticaj jezičke barijere na uspeh žena iz mađarske nacionalne zajednice u sistemu visokog obrazovanja Srbije Uvod Voj vo di na, kao auto nom na po kra ji na u okvi ru Re pu bli ke Sr bi je, je multinacionalna, multietnička, multikonfesionalna i multikulturalna sredina, koja svo ju ra zno li kost i kul tu ru ču va i ne gu je već ve ko vi ma u ra znim dru štve noistorijskim i političkim kontekstima. Postojanje različitih etničkih grupa može se pripisati velikim migracijama koje su se odigrale na ovim prostorima. Jedna od ve li kih mi gra ci ja se do go di la u XVI II ve ku, ka da su Sr bi, Ma đa ri, Nemci i mno ge dru ge et nič ke gru pe mi gri ra le na ovo pod ruč je to kom vla da vi ne Marije Terezije ( godine). Još jedna značajna migracija se odigrala na kon Dru gog svet skog ra ta, ka da su se, ume sto Ne ma ca, na ovom pro sto ru naselili stanovnici iz Bosne i Hercegovine, odnosno Crne Gore. U devedesetim godinama 20. veka odigrala se poslednja značajna migracija na ovim prostorima, kada su sukobi izazvani građanskim ratom u bivšoj Jugoslaviji, u Vojvodinu doveli veliki broj naseljenika sa Kosova i Metohije, Bosne i Hercegovine, kao i Hrvatske. Nakon ovih migracija, danas je najveća etnička grupa u Vojvodini, osim srpske većine, mađarska, koja čini 13% stanovništva, što je stanovnika (Statistical Office of the Republic of Serbia, 2012). Novi Sad je politička i ekonomska prestonica Autonomne pokrajine Vojvo di ne. Naj zna čaj ni ja vi so ko škol ska usta no va ovog re gi o na je Uni ver zi tet u No vom Sa du (u na stav ku: UNS), sa oko stu de na ta i oko 5000 za posle nih, što ga či ni jed nom od naj ve ćih or ga ni za ci ja ovog ti pa u ovom de lu Evro pe. Iako Ma đa ri či ne oko 13% po pu la ci je Voj vo di ne, broj stu de na ta ma đar ske na ci o nal no sti na UNS iz no si sa mo 6,7% (Lendák-Kabók, 2014), a osta tak stu di ra u ino stran stvu, uglav nom u Ma đar skoj. Ova kav trend predsta vlja zna ča jan iza zov ka ko za ma đar sku, ta ko i za srp sku za jed ni cu, po što hi lja de mla dih lju di na pu šta ze mlju i naj če šće se ne vra ća, što pro u zro ku je kadrovske, odnosno, posledično i društveno - ekonomske gubitke. Je zič ka pra va i upo tre ba je zi ka ma njin skih et nič kih gru pa ana li zi ra ju se u ra znim de lo vi ma sve ta (Hofstätter, 2015; Lub be, 2015; Öney, 2015; Shar ma, 2015), sa za ključ kom da, u ve ći ni slu ča je va, po sto ji ras ko rak iz me đu zva ničnog priznavanja jezičke raznolikosti i njegove stvarne primene. 1 U ovom ra du 1 78 Iako je pre ma Ustavu Južnoafričke Re pu bli ke iz go di ne je da na est je zi ka priznato kao zvanično, Vlada ove zemlje nameće politiku anglicizacije uvodeći engleski je zik u ško le. Sličan pro blem po sto ji u Kanadi, dok su je zič ka pra va u Turskoj nepostojeća. U Indiji su jezički su ko bi sa mo povod za dublje dru štve ne sukobe izazvane socijalnim, ekonomskim i po li tičkim faktorima.

3 Temida, 2017, vol. 20, br. 1, str je analizirana upotreba jezika pripadnika i pripadnica mađarske nacionalne za jed ni ce u Re pu bli ci Sr bi ji, od no sno u Auto nom noj po kra ji ni Voj vo di ni i argumentovan je stav da jezička barijera, sa kojom se suočavaju studenti/student ki nje ma đar ske na ci o nal no sti pri li kom upi sa na UNS, pred sta vlja zna čajan aspekt ovog pro ble ma. Pod je zič kom ba ri je rom pod ra zu me va ju se problemi studenata/studentkinja mađarske nacionalnosti koji ne poseduju odgovarajući nivo znanja srpskog jezika na početku svojih studija na UNS, gde se nastava, uglavnom, održava na srpskom jeziku. Stoga je predmet ovog rada ana li za efe ka ta je zič kih te ško ća sa ko ji ma se su o ča va ju stu dent ki nje i profe sor ke iz ma đar ske na ci o nal ne za jed ni ce u si ste mu vi so kog obra zo va nja u Srbiji. Cilj rada je izrada predloga mera za lakše savladavanje jezičke barijere u studiranju, kao i ukazivanje na potrebu većeg učešća studentkinja mađarske nacionalnosti u oblastima matematike, inženjerstva, tehnologije i nauke (skraćeno STEM oblasti: Science, Technology, Engineering & Mathematics). Jezička barijera je analizirana na osnovu polustrukturiranih intervjua sprovedenih sa studentkinjama i profesorkama mađarske nacionalnosti. Fokus će biti na ženama, jer je na osnovu prethodnih istraživanja, kako u svetu tako i kod nas (Bla go je vić, 2009), do ka za no da su one u pod re đe nom po lo ža ju u odnosu na muškarce. Je zièka ba ri je ra Mađari koji žive u Srbiji imaju zakonska prava koja im garantuju pravo na upo tre bu svog ma ter njeg je zi ka, ka ko u obra zo va nju, ta ko i u ad mi ni stra ci ji. Na polju visokog obrazovanja smanjenje broja Mađara u Vojvodini može biti, delimično, razlog zbog čega se broj studenata i studentkinja mađarske nacionalnosti, takođe, smanjuje u odnosu na ukupan broj studenata i studentkinja na UNS-u (Gábrity-Molnár, 2009). Bit no je na po me nu ti da 30% po ten ci jalnih studenata/studentkinja iz mađarske nacionalne zajednice nastavlja svoje visoko obrazovanje u Mađarskoj (Takács, 2013). Studenti/studentkinje mađarske na ci o nal no sti se če sto ža le da se na sta va od vi ja is klju či vo na srp skom jeziku, dok bi oni želeli da dobiju obrazovanje visokog kvaliteta na maternjem je zi ku (Takács, 2013). Stu den ti i stu dent ki nje ko ji pri pa da ju ma đar skoj na cio nal noj za jed ni ci uglav nom se od lu ču ju za dru štve ne i hu ma ni stič ke na u ke (Gábrity-Molnár, 2009). Studentkinje mađarske nacionalnosti su nedovoljno 79

4 Karolina Lendák-Kabók Uticaj jezičke barijere na uspeh žena iz mađarske nacionalne zajednice u sistemu visokog obrazovanja Srbije za stu plje ne u obla sti ma teh nič kih na u ka (Lendák-Kabók, 2014). Pre ma prethodno sprovedenom istraživanju autorke, dokazano je da je problem nedovolj nog pri su stva že na u teh nič kim na u ka ma op šti, te da je isto sta nje i sa student ki nja ma dru gih na ci o nal no sti u AP Voj vo di ni, ko je se, u ve o ma ma lom broju, opredeljuju za tehničke i informatičke nauke. Relativno mali broj i nisko učešće studentkinja mađarske nacionalnosti na fakultetima iz oblasti tehničkih i informatičkih nauka, ali i poljoprivrede, može biti rezultat dvostruke diskriminacije: 1) tradicionalne rodne uloge u društvu, koje se uče kroz obrazovanje, tehničke i informatičke nauke čine se rezervisanim za mušku populaciju; 2) jezička barijera koju studentkinje treba da prevaziđu na početku studija na fa kul te ti ma UNS, jer ne ma ju mo guć nost na stav ka vi so kog obra zo va nja na maternjem jeziku (Lendák-Kabók, 2015a). Činjenica da se svi časovi u osnovnoj i srednjoj školi odvijaju na manjinskom je zi ku, sa sa mo ne ko li ko ča so va na sta ve srp skog je zi ka kao ve ćin skog, do ve la je do ve li kog bro ja ge ne ra ci ja ne ba lan si ra nih bi lin gval nih go vor ni ka, ko je ka rak te ri še ve o ma ni zak ni vo je zič ke kom pe ten ci je ka da se ra di o srpskom jeziku. Kao posledica ovoga, oni nisu dovoljno sposobni da svoje obrazovanje nastave na univerzitetima u Srbiji i/ili da pronađu posao koji zahteva zna nje srp skog je zi ka (Fi li po vić, Vu čo, Đu rić, 2007). Uče ni ci ma đar ske na ci o- nalnosti, pogotovo u malim homogenim mađarskim sredinama, ne osećaju po tre bu da na u če srp ski je zik. Uče ni ci se u svom mi kro o kru že nju sa svim do bro sna la ze na ma ter njem je zi ku i ne raz mi šlja ju o to me da će im ka sni je, za afirmaciju na bilo kom polju, trebati znanje srpskog jezika (Andrić, 2009). Ta ko đe, ka da se stu den ti/stu dent ki nje ma đar ske na ci o nal no sti upi su ju na univerzitete u Srbiji, oni prvo moraju da prevaziđu jezičku barijeru, odnosno da na u če srp ski je zik, što je zna ča jan ne do sta tak i zah te va mno go vreme na, tru da i žr tvo va nja (Lendák-Kabók, 2014). Sve ovo ima ne ga ti van uti caj na postignute rezultate, jer na početku studija većina studenata i studentkinja mađarske nacionalnosti uči srpski, umesto da uči gradivo predviđeno planom i programom za određeni predmet (Lendák-Kabók, 2015b). Ovaj rad pro ši ru je tre nut na sa zna nja ana li zi ra ju ći je zič ke po te ško će sa kojima se suočavaju studentkinje mađarske nacionalnosti koje ostaju da studira ju u Sr bi ji na UNS. 80

5 Temida, 2017, vol. 20, br. 1, str Me to do lo gi ja is trai va nja Kvalitativno istraživanje zasnovano je na ukupno četrdeset i tri polustrukturirana intervjua. Intervju je odabran iz razloga što predstavlja veoma dobar metod za proučavanje iskustava žena i ostalih marginalizovanih grupa (Esterberg, 2001). In ter vjui su spro ve de ni sa stu dent ki nja ma/stu den ti ma i pro fesor ka ma/pro fe so ri ma iz ve ćin skog (srp skog) na ro da, kao i sa pri pad ni ca ma/ pri pad ni ci ma ma đar ske, slo vač ke i ru mun ske na ci o nal ne za jed ni ce. U ovom ra du su pri ka za ni re zul ta ti ukup no dva de set i če ti ri in ter vjua ko ji su spro vedeni sa pripadnicama (studentkinjama i profesorkama) mađarske nacionalnosti. Istraživanje je sprovedeno u periodu od septembra godine do marta godine. Intervjui su vođeni pomoću prethodno sastavljenog upitnika od ukup no 15 pi ta nja iz sle de ćih obla sti: krat ka bi o gra fi ja is pi ta ni ka/is pi ta ni ce, iskustva vezana za jezičku barijeru, rodna struktura studenata/studentkinja i pro fe so ra/pro fe sor ki pri li kom upi sa na stu di je i sa da, uskla đi va nja ka ri je re i po ro di ce, mo ti va ci ja za iz grad nju aka dem ske ka ri je re, vi đe nje mo guć no sti postizanja visoke pozicije u akademskoj hijerarhiji, kao i mogućnosti povećanja pri sut no sti že na u STEM obla sti ma. U ovom ra du su ana li zi ra ni od go vo ri ispitanica na pitanja vezano za jezičku barijeru. Intervjui su vođeni na mađarskom i srpskom jeziku. Na mađarskom jeziku su vođeni intervjui sa pripadanicima/pripadnicama mađarske nacionalnosti, dok su osta li in ter vjui vo đe ni na srp skom je zi ku, ali sa pret hod nim odo brava njem i kon sul ta ci jom sa pri pad ni ci ma/pri pad ni ca ma slo vač ke i ru mun ske na ci o nal no sti. In ter vjui su sni mlje ni i tran skri bo va ni, na kon če ga su po sla ti ispitanicima/ispitanicama na autorizaciju, a korišćena su kodirana imena, kako bi identiteti ispitanika/ispitanica ostali anonimni. 2 Prilikom odabira ispitanica, kako studentkinja, tako i profesorki, korišćena je tzv. snowball metoda (Esterberg, 2001). Snowball metoda ili metoda grudve snega temelji se na ciljanom odabiru kruga ljudi koji zatim šire uzorak. Primena navedene metode u ovom istraživanju podrazumevala je da ispitanice predlože autorki druge osobe koje bi ona mogla dalje da intervjuiše. De lo vi in ter vjua u ko ji ma su is pi ta ni ce go vo ri le o svo jim is ku stvi ma sa maternjim jezikom i jezikom većine u detinjstvu, na početku studiranja, pa čak i danas, analizirani su narativnom analizom (Lawler, 2004). Diskurs analiza (van 2 Na primer: SMN = studentkinja mađarske nacionalnosti, PMN = profesorka mađarske nacional no sti. 81

6 Karolina Lendák-Kabók Uticaj jezičke barijere na uspeh žena iz mađarske nacionalne zajednice u sistemu visokog obrazovanja Srbije Dijk, 2014) primenjena je kako bi se razumela izlaganja ispitanica i kako bi se ona postavila na odgovarajuće mesto, pritom uzimajući u obzir različite političke situacije, poput građanskog rata u Jugoslaviji 1990-tih koji je promenio politički diskurs, kao i društvo u celini. Diskurs analiza je, takođe, bila značajna za razumevanje izlaganja profesorki, čije su obrazovanje i karijera krenuli drugim putevima za vreme 1970-tih i 1980-tih godina u Jugoslaviji. Prilikom analize kvalitativnih podataka prikupljenih putem polustrukturi ra nih in ter vjua, ko ri šće ne su me to de ko di ra nja ko je su pred lo ži li Ester berg (Esterberg, 2001) i Saldana (Saldana, 2013). Teme u fazi kodiranja ocenjene su prema jačini. Na primer, znanje srpskog jezika bilo je ocenjeno prema sledećim vrednostima: nisko, srednje i visoko. Visoko se odnosi na tečno znanje jezika, srednje na ograničeno, dok je nisko korišćeno za ispitanice koje su srp ski go vo ri le ve o ma sla bo. Je zič ka ba ri je ra sa ko jom su se su sre le pri likom započinjanja svojih studija ocenjena je, takođe, prema jačini, i to sa jaka, umerena i nepostojeća. Jaka se odnosi na veoma snažnu jezičku barijeru koja prouzrokuje probleme, dok je umerena barijera uzrokovala probleme samo do određene mere. Re zul ta ti is trai va nja Rezultati istraživanja sa studentkinjama i profesorkama mađarske nacio nal no sti pred sta vlje ni su po seb no. Pr vo su pred sta vlje ni po da ci ve za ni za profesorke, zbog hronološkog redosleda, odnosno zbog toga što su se neka nji ho va is ku stva do go di la ra ni je. Raz li či ta is ku stva stu dent ki nja i pro fe sor ki koje se bave STEM oblastima, odnosno društvenim i humanističkim naukama (skraćeno SSH: Social Sciences & Humanities) su posebno naglašena. Pro f e sor ke Sa profesorkama mađarske nacionalnosti sprovedeno je 13 polustrukturi ra nih in ter vjua. One su ozna če ne kod nim ime ni ma PMN1 PMN13, gde je PMN skra će no od pro fe sor ka ma đar ske na ci o nal no sti. Šest is pi ta ni ca ra di u STEM obla sti ma, a se dam u obla sti ma dru štve nih i hu ma ni stič kih na u ka. One su ro đe ne u pe ri o du od do go di ne i od ra sle su u raz li či tim de lo vi ma Voj vo di ne u No vom Sa du, Su bo ti ci, Ku li, Sen ti, Bez da nu i Zre- 82

7 Temida, 2017, vol. 20, br. 1, str nja ni nu, što je uti ca lo na nji ho vo zna nje srp skog je zi ka. Ve ći na je osnov nu i srednju školu završila na mađarskom jeziku, a potom upisala fakultet na srpskom je zi ku. Va žno je na po me nu ti da su če ti ri pro fe sor ke stu di ra le na svom maternjem jeziku, njih tri su studirale mađarski jezik i književnost u Srbiji (što je oblast dru štve nih i hu ma ni stič kih na u ka), a jed na pro fe sor ka je za vr ši la osnov ne stu di je iz jed ne od STEM obla sti u Ma đar skoj. a) Je zič ka ba ri je ra Ta be la 1 sa dr ži sa že tak re zul ta ta za sno va nih na ana li zi tran skri bo va nih i ko di ra nih in ter vjua. Ta be la se sa sto ji iz tri glav ne ce li ne: u pr voj ko lo ni je kodirano ime profesorke, drugi deo sadrži aspekte iz detinjstva koji su uticali na po zna va nje srp skog je zi ka, dok tre ći deo sa ži ma nji ho va is ku stva ko ja se tiču jezičke barijere koju su iskusile na početku studija. Korišćena su tri nivoa znanja srpskog jezika: V=visoko, S=srednje i N=nisko. Kada se radi o jezičkoj barijeri, takođe su korišćena tri nivoa: J=jaka, U=umerena, dok je povlaka korišćena u slučaju da nije bilo osetne jezičke barijere. Tabela 1. Uzroci jezičke barijere (profesorke) Kod Detinjstvo Početak stu di ja Obrazovane na srpskom Mešoviti brakovi Srpsko okruženje Mađarsko okruženje Vrsta stu di ja Jezik stu di ja Zna nje srpskog PMN1 x x STEM srpski V - PMN2 x SSH mađarski V - PMN3 x SSH srpski V - Je zič ka ba ri je ra PMN4 x SSH srpski S U PMN5 x x x SSH mađarski V U PMN6 x x STEM sprski S - PMN7 x SSH mađarski N - PMN8 x STEM srpski N J PMN9 x STEM srpski V - PMN10 x x STEM mađarski V U PMN11 x STEM srpski N J PMN12 x SSH srpski V - PMN13 x x SSH srpski V - 83

8 Karolina Lendák-Kabók Uticaj jezičke barijere na uspeh žena iz mađarske nacionalne zajednice u sistemu visokog obrazovanja Srbije Na osnovu podataka iz dela Tabele 1 koji se tiču detinjstva, zaključuje se da su pro fe sor ke ko je su zna le ve ćin ski je zik ve o ma do bro bi le obra zo va ne na srp skom, da su od ra sle u sre di ni gde je srp ski ve ćin ski je zik ili da po ti ču iz mešovitih brakova. Pro fe sor ke ko je po ti ču iz okru ga ili gra do va gde su Ma đa ri pred sta vlja li dominantnu većinu, uglavnom su posedovale srednje (PMN4, PMN6) ili nisko (PMN7, PMN8, PMN11) zna nje srp skog je zi ka. Je di ni iz dvo jen slu čaj je PMN2, ko ja je, iako po ti če iz ma đar ske sre di ne, zna la srp ski ve o ma do bro jer ga je učila kod ku će. Zna nje srp skog je zi ka is pi ta ni ca PMN4 i PMN6 bi lo je na sred njem ni vou. PMN6 je re kla da je, na kon što je pre šla u srp sko ode lje nje u sred njoj školi, imala poteškoća sa čitanjem sa table. Ovo je potvrđeno u sledećoj izjavi: U početku je bilo zaista teško, nakon što sam provela deset godina u isključivo mađarskom okruženju i pohađala školu na mađarskom jeziku, nisam bila sposobna da pročitam na glas jednostavne stvari napisane na tabli na srpskom, na pri mer tri plus dva, če ti ri mi nus tri. (PMN6) Dve pro fe sor ke su bi le su o če ne sa je zič kom ba ri je rom na po čet ku svojih stu di ja (PMN8 i PMN11), što je ja sno po ve za no sa sla bim zna njem srp skog jezika, a što je dalje povezano sa njihovim detinjstvom. Naime, one su odrasle u sre di ni gde se go vo rio is klju či vo ma đar ski, od no sno ma njin ski je zik. Sla bo znanje srpskog ispitanici PMN7 nije izazvalo nikakve poteškoće, jer je studirala na mađarskom. Što se tiče umerene jezičke barijere, priče se značajno razlikuju. PMN4 je započela svoje studije na srpskom sa srednjim znanjem jezika, stoga je imala (sa mo) ume re ne po te ško će. PMN5 i PMN10 bi le su su o če ne sa obr nu tim problemom, pošto su školu završile na srpskom i potom započele fakultetsko obra zo va nje na ma đar skom. PMN5 je stu di ra la ma đar ski je zik i knji žev nost u Sr bi ji i u po čet ku svo jih stu di ja bi la je stal no za bri nu ta, od no sno ni je bi la sigurna da li je njeno znanje mađarskog jezika zadovoljavajuće. PMN10 je otišla u Ma đar sku ka ko bi stu di ra la jed nu od STEM obla sti i mo ra la je da se, po sle upotrebe srpskog, ponovo navikne na upotrebu svog maternjeg jezika, što je izazvalo umerene probleme ( npr. bila je sporija prilikom rešavanja zadataka iz matematike i fizike zbog gubitka automatizma koji je posedovala prilikom rešavanja sličnih zadataka na srpskom). Bez obzira na to, privodi kraju doktorske studije, radi kao istraživačica i angažovana je u nastavi na Univerzitetu u Beogradu, gde je morala ponovo da se navikava na upotrebu srpskog jezika. 84

9 Temida, 2017, vol. 20, br. 1, str a) Bilingvalnost je prednost Profesorke mađarske nacionalnosti jednoglasno su izjavile da je bilingvalnost za njih predstavljala veoma značajnu prednost, jer mogu da čitaju, pišu i objavljuju radove na maternjem, srpskom i engleskom jeziku. Skoro sve imaju dobre odnose sa kolegama u Mađarskoj. Neke od njih su i istraživale ili pisale disertacije na mađarskom jeziku, a neke učestvuju u projektima ili imaju saradnju sa različitim visokoškolskim ustanovama u Mađarskoj. PMN8 je izjavila: Bra ni la sam svoj dok to rat u Sr bi ji, na kon što sam is tra ži va nje oba vi la u Budimpešti, u Mađarskoj. Napisala sam disertaciju na srpskom. To je prednost mađarskog jezika mogla sam da sprovedem jedan tematizovan eksperiment u Mađarskoj i da diskutujem o problemu sa kolegama iz Mađarske. Rezultate is tra ži va nja spro ve de nog u Ma đar skoj mo gla sam da ob ja vim u pre sti žnim naučnim časopisima. (PMN8) Devet profesorki se izjasnilo da poseduju visok nivo kompetencije u upotrebi mađarskog jezika. Njih tri su posedovale srednje znanje (PMN1, PMN6 i PMN8), a sa mo jed na (PMN9) je ima la ni zak ni vo zna nja, od no sno njen ma ternji jezik tokom karijere se praktično promenio u srpski. Stu dent ki nje Sa studentkinjama mađarske nacionalnosti sprovedeno je 11 polustrukturiranih intervjua. Sedam studentkinja studiralo je u STEM oblastima, a četiri u oblastima društvenih i humanističkih nauka. Studentkinje su rođene između i godine i odrasle su u različitim delovima Vojvodine u Novom Sadu, Subotici, Bačkoj Topoli, Adi, Srbobranu i Pančevu. Skoro sve su završile osnovnu i srednju školu na maternjem, odnosno mađarskom jeziku. Ispitanice su označene kodiranim imenima, SMN1 - SMN11 (SMN = studentkinja mađarske nacionalnosti). b) Jezička barijera Ta be la 2 sa dr ži sa že tak re zul ta ta do bi je nih na osno vu ana li ze in ter vjua. Ana li zi ra ni su isti aspek ti kao i kod pro fe sor ki, tj. zna nje srp skog je zi ka, kao i odnos znanja i jezičke barijere koju se studentkinje iskusile na početku studija. 85

10 Karolina Lendák-Kabók Uticaj jezičke barijere na uspeh žena iz mađarske nacionalne zajednice u sistemu visokog obrazovanja Srbije Tabela 2. Uzroci jezičke barijere (studentkinje) Kod Obrazovanje na srpskom Mešov. brakovi Detinjstvo Srpsko okruženje Mađarsko okruženje Vrsta stu di ja Početak stu di ja Jezik stu di ja Zna nje srpskog Je zič ka ba ri je ra SMN1 x STEM srpski S U SMN2 x STEM srpski V - SMN3 x x STEM srpski V - SMN4 x STEM srpski N J SMN5 x SSH srpski S U SMN6 x STEM srpski V U SMN7 x SSH srpski N J SMN8 x SSH srpski V U SMN9 x STEM srpski N J SMN10 x SSH srpski S J SMN11 x STEM srpski N J Većina ispitanica je izjavila da je etnička struktura naselja u kome su odrasle imala veliki uticaj na njihovo znanje većinskog jezika. One koje su odrasle u sredini u kojoj se govorio srpski, govorile su srpski na visokom nivou. SMN5 bila je izuzetak od ovog pravila, jer se preselila u mađarsko okruženje. Većina onih studentkinja koje su došle iz sredine u kojoj se govorio mađarski, znale su srpski na niskom ili eventualno srednjem nivou. Nijedna od studentkinja nije poticala iz mešovitih brakova i samo je jedna završila školu na srpskom jeziku. Stu dent ki nje ko je su je zik po zna va le na ni skom ni vou (SMN4, SMN7, SMN9, SMN11) rođene su u Subotici, Bačkoj Topoli, Adi i Srbobranu. Ovo nije iznenađujuće, jer u Subotici, Bačkoj Topoli i Adi živi prilično velik broj Mađara, dok je SMN11 od ra sla u Sr bo bra nu, u uli ci u ko joj su svi go vo ri li ma đar ski. Svih jedanaest ispitanica studiralo je na srpskom. Pet studentkinja je eksplicitno navelo jezičku barijeru kao najznačajniju prepreku koju su morale da prevaziđu kada su započinjale svoje visoko obrazovanje. To nije iznenađujuće, uzimajući u obzir da su njih četiri imale veoma slabo znanje srpskog jezika u trenutku kada su upisale fakultet. One se i dalje osećaju neprijatno na ispitima ili kada govore u javnosti. Jezička barijera postala je neprestani strah za neke od studentkinja, što je uticalo na njihovo samopouzdanje, zbog čega one nisu mogle da polažu ispite sa odgovarajućim uspehom. Onima koji nisu upoznati 86

11 Temida, 2017, vol. 20, br. 1, str sa njihovim problemom jezičke barijere moglo se činiti da nisu učile za ispite. Ovo je potkrepljeno sledećim izjavama: Tokom usmenih ispita, osećam da sam u nepovoljnom položaju zbog jezika Osećam se jednostavno zbunjeno, nemam dovoljno hrabrosti da govorim, jer ni sam si gur na go vo rim li is prav no ili ne? Ta ko đe, pro blem pred sta vlja to što go vo rim pro stim re če ni ca ma, da bih go vo ri la što pra vil ni je Na usme nim is pi ti ma tre ba pri ča ti što ra zno vr sni je, a ja ne umem da ka žem istu stvar na pet različitih načina. (SMN7) Ne vo lim da se obra ćam pro fe so ri ma, vi še vo lim da ne go vo rim uop šte. Uglavnom ni ne po sta vljam pi ta nja. Na pri mer, že le la sam da pi tam asi sten ta da li po sto je ne ga tiv ni bo do vi, ali sam pri po sta vlja nju pi ta nja mu ca la i ose ća la sam se ve o ma lo še. Asi stent mi je po mo gao, dao mi je ob ja šnje nje, ali je imao ču dan iz raz li ca ka da je vi deo ka ko se mu čim sa srp skim je zi kom. (SMN11) Iako je SMN10 zna la ve ćin ski je zik na sred njem ni vou u de tinj stvu, stu di je iz oblasti društvenih i humanističkih nauka iziskivale su viši nivo znanja jezika da bi se gra di vo mo glo pra ti ti, kao i da bi se po sti gao uspeh na is pi ti ma. One koje nisu imale problema sa jezikom, morale su da se prilagode na uče nje i po la ga nje is pi ta na srp skom. Iako su SMN6 i SMN8 od ra sle u No vom Sa du, u okru že nju u ko jem se go vo rio srp ski, iz ja vi le su da ni kad pre ni su bi le u situaciji da uče niti da reprodukuju gradivo na srpskom jeziku. Ovo je za njih bi la ba ri je ra sa mo je dan kra tak vre men ski pe riod, od no sno na kon ne ko li ko meseci su uspele da se potpuno prilagode. SMN2 i SMN3 eks pli cit no su iz ja vi le da se uop šte ni su su sre ta le sa osetnom jezičkom barijerom. Međutim, SMN2 je izjavila da njenim roditeljima ne bi smetalo ukoliko bi obnovila godinu na fakultetu pošto, ipak, ne studira na svom ma ter njem je zi ku. Ovo vo di do za ključ ka da, iako one sma tra ju da uopšte nemaju poteškoća, prelaz iz srednje škole na mađarskom na studiranje na srpskom jeziku predstavlja problem sam po sebi. Če ti ri is pi ta ni ce iz STEM obla sti su ima le po zi tiv na is ku stva u ve zi s je zikom (SMN1, SMN3, SMN6, SMN11), po put pro fe so ra ko ji su ih po dr ža va li, ko le ga ko ji su raz u me li da one ne zna ju zna če nje ne kih re či na srp skom ili da nešto izgovaraju pogrešno, ili koji su želeli da od njih nauče mađarski. SMN4 i SMN11, stu dent ki nje iz STEM obla sti, re kle su da su ima le ne ga tiv na is ku stva. Na pri mer, SMN4 je re kla da je do bi la sla bu oce nu ka da je na pi tanje pro fe so ra da li je išla u ško lu na ma đar skom je zi ku od go vo ri la po tvrd no. 87

12 Karolina Lendák-Kabók Uticaj jezičke barijere na uspeh žena iz mađarske nacionalne zajednice u sistemu visokog obrazovanja Srbije SMN11 je ima la zna čaj nih je zič kih po te ško ća ka da je reč o usme nom is pi tu. Celo gradivo je naučila napamet, bez razumevanja istog, te se kod reprodukcije na ispitu potpuno zbunila i sve joj se pomešalo. Nije uspela da položi ispit. SMN7, SMN8 i SMN10, stu dent ki nje iz obla sti dru štve nih i hu ma ni stič kih na u ka (tri od če ti ri) re kle su da su ima le iz ra zi to ne ga tiv na is ku stva, po put toga da su bile javno kritikovane od strane profesora zbog ograničenog znanja srp skog je zi ka ili su ose ća le da su u pod re đe nom po lo ža ju u od no su na svo je ko le ge. SMN7 bi la je kri ti ko va na zbog svo jih ne sa vr še nih je zič kih sposobnosti i rečeno joj je da bi trebalo da uči srpski čitajući Dostojevskog: on da je re kao da je ovo već dru ga go di na i da bi tre ba lo da na u čim je zik države u kojoj živim. Zatim me je pitao da li su moji roditelji naučili sprski kada su došli ovde Potom sam otišla na konsultacije kod profesora, zamolila sam ga za sa vet ka ko da na u čim je zik Re kao mi je da či tam Do sto jev skog na srpskom. To je bi lo nje go vo re še nje za moj pro blem. (SMN7) Za kljuèak Re zul ta ti is tra ži va nja su po ka za li da je ve ći na is pi ta ni ca ima la po te ško ća na početku svojih studija zbog jezičke barijere prouzrokovane činjenicom da studiraju na srpskom, te da su se susrele sa jezičkom barijerom različitog nivoa na po čet ku stu di ja na uni ver zi te ti ma u Sr bi ji. Te po te ško će su bi le iz ra že ni ja kod studentkinja, nego kod profesorki. Ova pojava se može pripisati dobu u ko jem su od ra sle, od no sno dru ga či jem dru štve nom okru že nju dva de se tog veka kada je dvojezičnost bila potpuno prirodna, iz čega je, između ostalog, proistekla manja segregacija nacija i bolje znanje srpskog jezika profesorki u odnosu na intervjuisane studentkinje. Studentkinje su odrastale u devedesetim godinama prošlog veka i početkom 2000-tih godina, odnosno okvirno iz me đu go di ne i go di ne, ka da je se gre ga ci ja sta nov ni štva bi la naj i zra že ni ja, te se to od ra zi lo i na nji ho vo zna nje je zi ka ve ći ne. Pro fe sor ke po seb no is ti ču da je bi lin gval nost za njih ve li ka pred nost i da je zna nje vi še jezika bilo ključna prednost u njihovim akademskim karijerama. Analizom intervjua je utvrđeno da je jezička barijera bila najizraženija za stu dent ki nje dru štve nih na u ka (npr. pra vo, eko no mi ja), gde je je zik osnov no sredstvo kojim se služe studenti i profesori. Jezička barijera je bila manje značajna za studentkinje tehničkih fakulteta, gde studenti i profesori često komuniciraju putem formula i pismenih ispita. 88

13 Temida, 2017, vol. 20, br. 1, str Imajući u vidu činjenicu da se skoro sve studentkinje mađarske nacionalno sti su o ča va ju sa je zič kom ba ri je rom, i da one ko ji po ti ču iz ma đar skih sredina a studiraju u SSH oblastima najgore prolaze, predlažu se sledeće četiri me re: 1) re vi zi ja na stav nog pla na i pro gra ma pred me ta srp ski kao ne ma ternji u osnovnim i srednjim školama; 2) specijalizovani i posebno osmišljeni kursevi srpskog jezika koji bi pripremili učenika mađarske nacionalnosti za upis na fakultete; 3) usmeravanje žena ka STEM oblastima; i 4) uvođenje, odnosno unapređenje dvojezične nastave na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu. Iako je obavezno da učenici mađarske nacionalnosti uče srpski jezik kao ne ma ter nji, efekt nost tog pred me ta je ne a de kvat na. Ovaj pro blem bi se mogao prevazići unapređenjem nastave srpskog jezika u osnovnim i srednjim ško la ma. Jed na od mo guć no sti je da se srp ski je zik uči kao i stra ni je zi ci, po najmodernijim standardima i udžbenicima, odnosno uvođenjem većeg broja časova nedeljno. Takođe, plan i program bi se mogao prilagoditi ulaznom nivou znanja jezika većine, tj. učenicima mađarske nacionalnosti koji potiču iz na se lja u ko ji ma Sr bi či ne ve ći nu mo gao bi bi ti po nu đen kurs srp skog na višem nivou, dok bi učenici iz naselja sa većim udelom Mađara mogli početi uče nje srp skog iz osno va i sa vi še ča so va ne delj no. Ova me ra je ve o ma va žna jer bi po sti za nje pra ve bi lin gval no sti to kom ško lo va nja do pri ne lo bo ljem uspehu studentkinja, koje ne bi morale da ulažu dodatno vreme i energiju u učenje srpskog jezika. Bilingvalnost kao prednost posebno ističu profesorke, kojima poznavanje jezika omogućava ostvarivanje uspešne saradnje sa kolegama iz Mađarske. Biti dvojezičan je bilo potpuno normalno u dobu kada su one odrastale, kada su jezik sredine (tj. manjinski jezik) učili i đaci pripadnici većinskog naroda. Pre ukidanja navedene mere, devedesetih godina prošlog veka, ista je podsticala toleranciju prema manjinskim jezicima i kulturi. Treba istaći, da je bilingvalnost prednost u mešovitim sredinama i, sama po sebi, ne dovodi do asimilacije pripadnika/ca nacionalnih zajednica. Iako postoji kurs srpskog jezika za maturante mađarske nacionalnosti koji je organizovan od strane Mađarskog nacionalnog saveta (MNS), ovi kursevi su, takođe, opšti i nedovoljno efikasni. Ukoliko bi se uveli specijalizovani kursevi za pojedine smerove ili bar fakultete, učenici mađarske nacionalnosti bi mogli da do bi ju osno vu (npr. uče nje struč nih iz ra za na srp skom) za stu di ra nje na izabranom fakultetu. Na ovaj način bi mogli da započnu studije sa većim nivoom znanja i većim samopouzdanjem, koje je veoma značajno u novom okruženju u koje brucoši i brucoškinje ulaze na početku studija. 89

14 Karolina Lendák-Kabók Uticaj jezičke barijere na uspeh žena iz mađarske nacionalne zajednice u sistemu visokog obrazovanja Srbije Istraživanje je pokazalo je da je jezička barijera manje istaknuta u STEM oblasti ma ne go kod SSH obla sti. Osim to ga, po se do va nje di plo ma iz STEM obla sti često olakšava nalaženje zaposlenja i na tim poslovima je perfektno znanje jezika ve ći ne če sto ma nje zna čaj no. Zbog to ga bi bi lo ko ri sno usme ri ti stu dent ki nje mađarske nacionalnosti ka STEM oblastima. U suštini, STEM oblasti bi bile dobar izbor za sve žene u Srbiji, nezavisno od toga kojoj etničkoj grupi pripadaju. Praksa dvojezične nastave nije nova na UNS, gde se već decenijama unazad od vi ja na sta va na ma đar skom je zi ku na fa kul te ti ma gde za to po sto ji na stav ni ka dar. Dvo je zič na na sta va je sva ka ko pred nost za stu den te i studentkinje kojima srpski nije maternji jezik, jer mogu uporedno da slušaju i uče pred me te na dva je zi ka. Dvo je zič na na sta va, sa dru ge stra ne, iz i sku je do datan rad i posvećenost kako profesora, tako i studenata koji ispite, uglavnom, po la žu na srp skom je zi ku (sa po ne kim iz u zet kom i po seb nim odo bre njem uprave fakulteta). U svakom slučaju, dvojezičnu nastavu treba negovati i uvesti je i na onim fa kul te ti ma gde to do sa da ni je bi la prak sa. Ova me ra bi otvori la mo guć nost za za po šlja va njem do dat nog na stav nog oso blja sa po zna vanjem jezika manjina. Dvojezična nastava bi pripadnicama mađarske nacionalnosti omogućilo da brže prevaziđu jezičku barijeru na početku studija, da se lakše uklope u sistem visokog obrazovanja Srbije i da nakon završetka studija lakše nađu posao i sebi izgrade odgovarajuće pozicije u društvu. U sklo pu bu du ćeg is tra ži va nja, autor ka pla ni ra da ana li zom pre o sta lih intervjua uporedi status žena mađarske nacionalnosti na visokoškolskim ustanovama u Srbiji sa statusom žena i muškaraca iz većinskog naroda, ali i iz drugih manjinskih grupa. Poređenje žena i muškaraca je veoma značajno i omogućiće da se odredi da li postoji povezanost između diskriminacije na osnovu pola i etničke pripadnosti na visokoškolskim ustanovama. Li te ra tu ra Andrić, E. (2009) Dvojezičnost mađarskih đaka u Vojvodini. U: P. Vlahović, R. Bugarski, V. Va sić (Ur.) Višejezični svet Melanije Mikeš. Novi Sad: Filozofski fakultet, str Blagojević, M. (2009) Knowledge Production at the Semiperiphery: A Gender Perspective. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. Ester berg, K. G. (2001) Qualitative Methods in Social Research. USA: McGraw-Hill Higher Education. 90

15 Temida, 2017, vol. 20, br. 1, str Filipović, J., Vučo J., Đurić Lj. (2007) Critical Review of Language Education Policies in Com pul sory Pri mary and Se con dary Edu ca tion in Ser bia. Cur rent Is su es in Lan gu a ge Planning, 1, str Gábrity-Molnár, I. (2009) Továbbképzési Sélyek a Ki sebbségi Létben A Vajdasági Magyarok Esélyegyen lőségének Példáján. U: K. Káich (Ur.) Az Esélyegyen lőség és a Felzárkóztatás Vetüle tei az Oktatásban Általános Kérdések (anya)nyel vi Oktatás. Újvidék: Magyar Tannyel vű Tanítóképöző Kar, str Hofstätter V. M. (2015) Mi no rity Lan gu a ges in the Ca na dian Arc tic: The Inu it Lan guage and Language Policy Development in Nunavut. U: B. Schrammel-Leber, C. Korb (Ur.) Dominated Languages in the 21st Century: Papers from the International Conference on Minority Languages XIV. Graz: Grazer Linguistische Monographien, str Law ler, J. (2004) After Method: Mess in Social Science Research. Lon don, New York: Ro u- tledge. Lendák-Kabók, K. (2014) Magyar Egyete mi Hallgatónők Vajdaságban Az Újvidéki Egyetem Tudományterüle te i nek Helyzetképe a Társadalmi Ne mek Szempontjából. Régió és Kultúra, str Lendák-Kabók, K. (2015a) Stu dent ki nje iz ma đar ske na ci o nal ne za jed ni ce u si ste mu visokog obrazovanja u Srbiji: Rodna perspektiva. Megatrend revija, 1, str Lendák-Kabók, K. (2015b) A Magyar Nők Si kerének Utja a Szer bi ai Felsőoktatásban. TNTeF Online Journal, 1, str Lub be, H. J. (2015) The Right of Mi no rity Gro ups to Mot her-ton gue Edu ca tion Ver sus the Right to Re ce i ve Edu ca tion in the Lan gu a ge of Cho i ce An Analysis on the Ba sis of Li ti ga tion in So uth Afri ca sin ce U: B. Schram mel-le ber, C. Korb (Ur.), Dominated Languages in the 21st Century: Papers from the International Conference on Minority Languages XIV. Graz: Grazer Linguistische Monographien, str Öney, S. (2015) De fac to rights: Lan gu a ge rights in Tur key From Ac ti ve Re pres sion to Pas si ve De nial. U: B. Schram mel-le ber, C. Korb (Ur.) Dominated Languages in the 21st Century: Papers from the International Conference on Minority Languages XIV. Graz: Grazer Linguistische Monographien, str Sal da na, J. (2013) The Co ding Ma nual for Qu a li ta ti ve Re se ar chers. Los An ge les: Sa ge Publications. Sharma, A. (2015) Language Conflicts, Dominance and Linguistic Minorities in India. U: B. Schram mel-le ber, C. Korb (Ur.) Dominated Languages in the 21st Century: Papers from the In ter na ti o nal Con fe ren ce on Mi no rity Lan gu a ges XIV. Graz: Gra zer Lin gu i- stische Monographien, str

16 Karolina Lendák-Kabók Uticaj jezičke barijere na uspeh žena iz mađarske nacionalne zajednice u sistemu visokog obrazovanja Srbije Sta ti sti cal Of fi ce of the Re pu blic of Ser bia (2012) 2011 Cen sus of Po pu la tion, Ho u seholds and Dwel lings in the Re pu blic of Ser bia. Bel gra de: Sta ti sti cal Of fi ce of the Re public of Ser bia. Takács, Z. (2013) Felsőoktatási Határ/Helyze tek. Sza bad ka: Magyarságkutató Tudományos Társaság. van Dijk, T. A. (2014) Cri ti cal Di sco ur se Stu di es: A So ci o cog ni ti ve Ap pro ach. U: R. Wo dak, M. Meyer (Ur.) Methods of Critical Discourse Analysis. Los Angeles: Sage Publications, str Ka ro li na Lendák-Kabók * The Im pact of the Lan gu a ge Bar ri er on the Suc cess of Hun ga rian Mi no rity Wo men in the Hig her Edu ca tion System of Ser bia The su bject of the pa per is to analyze the im pact of the lan gu a ge bar ri er fa ced by Hungarian minority female professors and students in the higher education system of Ser bia. The aim of this pa per is to pro po se me a su res which might al low Hunga rian mi no rity stu dents to over co me the lan gu a ge bar ri er mo re easily and to ra i- se awa re ness for the need of mo re Hun ga rian wo men in the fi elds of sci en ce, techno logy, en gi ne e ring and mat he ma tics (STEM). The analysis is ba sed on twenty fo ur se mi-struc tu red in ter vi ews con duc ted with mi no rity Hun ga rian fe ma le pro fes sors and stu dents, who are wor king or studying at the Uni ver sity of No vi Sad, Ser bia. In ter vi ews we re con duc ted with a pre-com po sed qu e sti on na i re bet we en the end of 2014 and the be gin ning of In te r vi e we es we re cho sen with a snow ball sampling met hod. Re sults of analysis show that the ma jo rity of Hun ga rian wo men fa ce a language barrier at the start of their studies, mostly because of their limited knowledge of the majority s language. These barriers were more pronounced in Hungarian fe ma le stu dents than with pro fes sor. This phe no me non can be at tri bu ted to the ti me in which they grew up, or to a dif fe rent so cial en vi ron ment of the twen ti eth century, when bilingualism was completely natural, from which, less segregation of the nations resulted and a better knowledge of the Serbian language. The professors * 92 Ka ro li na Lendák-Kabók is a PhD student at the Center for Gen der Studies, Uni ver sity of No vi Sad. karolina.lendak@uns.ac.rs.

17 Temida, 2017, vol. 20, br. 1, str par ti cu larly po int out that be ing bi lin gual is a gre at advan ta ge and that the ir knowledge of several languages was a key advantage in their academic careers. With the analysis of the in ter vi ews it was de ter mi ned that the lan gu a ge bar ri er was mostly pronounced for students of social sciences and humanities (SSH), where language is the primary tool of communication. The language barrier was less important for the students studying in STEM sciences, where students and professors interact through formulas and written exams. Keywords: lan gu a ge bar ri er, fe ma le stu dents and pro fes sors, Hun ga rian mi nority, higher education. 93