Seme rađa profit Novi Sad, Radnička 30a Tel: 021/ ; Fax: 021/ Godina IV Broj jul 2015.

Átírás

1 Limagrain d.o.o. Seme rađa profit Novi Sad, Radnička 30a Tel: 021/ ; Fax: 021/ Godina IV Broj 67 cena 40 dinara KVALITET Fo to: S. Lap če vić O vo go di šnji rod pše ni ce u Sr bi ji, či ja je že tva pri kra ju, bi će pro se čan i iz no si će 2,3 mi li o na to na, a kva li tet zr na je od li čan, iz ja vi la je mi nistar ka po ljo pri vre de Sne ža na Bo go sa vlje vić Bo ško vić. Ona je po zva la po ljo pri vred ni ke ko ji su u mo guć no sti da sa če ka ju sa proda jom pše ni ce do sep tem bra, jer se oče ku je da će ta da do ći do po ve ća nja ce na te ži ta ri ce. Pro ce ne su i da će vi še od 40 od sto ukup nog pri no sa mo ći da bu de iz ve ze no. Stra ne U OVOM BROJU SUDBINA ODUZETE IMOVINE: Čekajući restituciju i EU Strana 4. PORODIČNA PREDUZEĆA U SEOSKIM PODRUČJIMA SRBIJE: Standardi bednosti i kvalitet proizvoda Strana 8. PČE LAR STVO GR GU REV CI AK TIV NO STI ČLA NO VA UDRU ŽE NJA PČE LA RI FRU ŠKE GO RE Iz ve sti med i uki nu ti pa ša ri nu Stra na 9. SMS MALI OGLASI 063/ LI CEN CI RA NJE RO MA NOV SKIH OVA CA od do Rast ce ne ku ku ru za "Carska" ovca osvaja Srem Strana 20. "Produktna berza"ad, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5 Tel: 021/ , fax: 021/ , , nsberza@eunet.rs, Pad ce ne so je De ša va nja na svet skim ber za ma

2 AK TU EL NO STI SREM SKA MI TRO VI CA UZ Že tvu tra JU I na Ga Đa nja O Ce ni HLEB nog zr na Sa če ka ti sa pro da jom pše ni ce - Ra di mo da za ra di mo, a ne sa mo da bi do bi li pa re na zad, ka žu u Aso ci ja ci ji po ljo pri vred ni ka O vo go di šnji rod pše ni ce je iznad pro se ka, a po ljo pri vredni ci tre ba ju da sa če ka ju proda ju ro da do bo lje ce ne, iz ja vio je Pred se da va ju ći Uprav nog od bo ra Aso ci ja ci je po ljo pri vred ni ka Mi roslav Kiš. On sa ve tu je da se ovo godi šnji rod skla di šti do bo lje ce ne, ili mo men ta ka da no vac po ljo pri vredni ci ma bu de po tre ban, od no sno da se ne pro da je po sva ku ce nu. - Ko mo že, tre ba da sa če ka. Uveren sam da će bi ti ce na zna to ve ća ne go što je da nas. Onaj ko ku pu je, pla ća - re kao je Kiš Ta nju gu. Pre ma nje go vim re či ma, pro izvo đa či ko ji su pri me ni li pu nu agroteh ni ku ima ju pri nos do osam to na po hek ta ru, ali da to ne zna či i dobar pri hod. - Ve ća agro teh ni ka je to li ko ulaga nje da ni je si gur no da ostva ru je 10 do 20 od sto pro fi ta, jer ra di mo da za ra di mo, a ne sa mo da bi do bi li pa re na zad - re kao je on. Na Pro dukt noj ber zi u No vom Sadu be le že se i pr va tr go va nja ovogo di šnjim ro dom ječ ma i pše ni ce. Tr go va nje ovo go di šnjom pše nicom otvo re no je po ce ni od 16,50 di na ra po ki lo gra mu PDV-a. Ce na stoč nog ječ ma ko jom je otvo re no tr go va nje je 15,20, a pivar skog iz me đu 17,5 i 18 di na ra po ki lo gra mu. Na ber zi oce nju ju da po sled nja ce na pše ni ce ni je objek tiv na i da I ove go di ne zbog iz u zet no viso kih tem pe ra tu ra ja vlja se po ve ća na opa snost od po žara, pa je za to Po kra jin ski se kre tari jat za po ljo pri vre du, vo do pri vre du i šu mar stvo upu tio po ljo pri vred nici ma da se uz dr že od pa lje nja žetve nih osta ta ka. Ka ko se da lje navo di, za ko nom o za šti ti od po ža ra za bra nje no je i ka žnji vo pa lje nje str nji šta, od nno sno osta ta ka nakon že tve, kao i pa lje nje sme ća. Pa lje njem že tve nih osta ta ka, osim na ru ša va nja mi ne ral nih svoj sta va ze mlje, po ve ća va se mo guć nost poja ve po ža ra. Pod se ća mo da je palje njem na ora ni ca ma če sto do la zi lo do šte te na le ti ni ko ja ni je ski nu ta, te do vi še stru kih gu bi ta ka. Iako je da le ko lak še za pa li ti že tve ne ostatke, do ka za no je i pri me nje no da zao ra va njem ze mlja odr ža va plod nost i sma nju je po tre bu za ve štač kim pre pa ra ti ma. Svi gra đa ni, uko li ko uoče va tru, ma nji po žar ili pri me te ne ko ga da pa li va tru, mo gu da o to me obave ste nad le žne in spek cij ske slu žbe okru ga Srem. Po ljo pri vred na inspek ci ja, Šu mar ska i lov na in spekci ja u Ru mi, Glav na 107 Zgra da op šti ne 022/ , 022/478- tre ba oče ki va ti njen po rast na preko 17 di na ra po ki lo gra mu. Ce na u bla gom po ra stu Sve is pod ce ne od 20,69 di na ra po ki lo gra mu je gu bi tak? Po je di ni ot ku plji va či pše ni ce no vog ro da, ko ji su ne dav no proiz vo đa či ma nu di li akon ta ci ju od 15,5 do 16 di na ra za ki lo gram, po sled njih da na su tu ce nu po digli na 17 di na ra, što je po zi ti van ko rak na tr ži štu, iz ja vio je Ta njugu pred sed nik Za dru žnog sa ve za Voj vo di ne (ZSV) Ra di slav Jo vanov. Na po mi nju ći da će o ko nač noj ce ni hleb nog ži ta po sled nju reč da ti tr ži šte, Jo va nov je do dao da je to bla go po sku plje nje iz u zet no po zi tiv no za na še po ljo pri vred ne pro iz vo đa če, ko ji ma su to pr vi zna čaj ni ji ra tar ski pri ho di. Ta ce na je me đu tim još znat no is pod tro ško va pro iz vod nje pše ni ce, re kao je Jo va nov pod se tiv ši da je ZSV uoči i ove že tve, ko ja je u punom je ku, sa či nio kal ku la ci ju pre ma ko joj tro ško vi pro iz vod nje hleb nog ži ta iz no se 20,69 di na ra po ki lo gramu, na ba zi pri no sa od 4,8 to na po hek ta ru. Iz to ga pro iz i la zi da bi to tre ba lo da bu de ce na pše ni ce no vog ro da "a sve is pod to ga je gu bi tak", ka že Jova nov i na po mi nje da su u ZSZ suge ri sa li svo jim čla ni ca ma da, ukoli ko ima ju fi nan sij skih mo guć no sti, ne pro da ju pše ni cu od mah u že tvi ne go da sa če ka ju po volj ni ju pri li ku, jer ka ko se pro ce nju je ce na će joj usko ro bi ti ve ća. Pre ma in for ma ci ja ma ZSV, na po lji ma Ze mljo rad nič ke za dru ge u Srp skom Ite be ju po žnje ve na je po lo vi na po vr ši na od ukup no za seja nih hek ta ra a ostva ren je iz van re dan pri nos od 9,85 to na po hek ta ru. Ka ko je Ta nju gu re kao pred sednik ZSV, u Voj vo di ni će ovog le ta bi ti po žnje ve na pše ni ca sa oko hek ta ra, što su ma nje po vr ši ne nego la ne a raz log tom sma nje nju je u naj ve ćoj me ri ni ska ce na hleb nog ži ta. Ako bi ove go di ne pše ni ca imala bo lju ce nu ne go la ne, ka da je u že tvi do sti gla sve ga 18 di na ra za kilo gram, si gur no je da bi ra ta ri na NO VI SAD SREM SKA MI TRO VI CA UPO zo re nje PO kra Jin skog se kre ta ri Ja ta I PO li Ci JE 800. Po ljo pri vred na in spek ci ja u In đi ji - Voj vo de Ste pe 34, Zgra da Cr ve nog kr sta 022/ Vodo pri vred na in spek ci ja u Srem skoj Mi tro vi ci, Trg Sv. Di mi tri ja 8 te le fon 022/ , 022/ Šumar ska i lov na in spek ci ja u Ši du, Kne za Mi lo ša 2 na te le fon 022/ i Fi to sa ni tar na in spek ci ja u Staroj Pa zo vi, Sve to sav ska 11 na te lefon 022/ Na opa snost od iz bi ja nja po ža ra na otvo re nom pro sto ru upo zo ri la je i Po li cij ska upra va u Srem skoj Mitro vi ci ko ja je sa op šti la da je zbog vi so kih tem pe ra tu ra po ve ćan broj po ža ra na pod ruč ju Sre ma, a pripad ni ci Va tro ga sno-spa si lač kog bata ljo na ima li su od po čet ka ju la 30 in ter ven ci ja. - Naj ve ći broj po ža ra iza zvan je spa lji va njem su ve tra ve, gra nja i str nji ke na nji va ma, na vo di se u saop šte nju Po li cij ske upra ve Srem ska Mi tro vi ca. Od 26 po ža ra na otvo re nom prosto ru, do go di lo se se dam po ža ra u okvi ru že tve nih ra do ve, a 19 po ža ra je pro u zro ko va no spa lji va njem su ve tra ve i sme ća. Od ugro že nih 200 hek ta ra neovr še ne pše ni ce, do sa da je iz go re lo šest hek ta ra. - Ape lu je mo na gra đa ne da u toku le ta, po seb no za vre me ve li kih vru ći na, ne pa le va tru na str nji kama i ne spa lju ju sme će i su vu tra vu - sa op šta va po li ci ja i pod se ća da je Za ko nom o za šti ti od po ža ra strogo za bra nje no spa lji va nje osta ta ka str nih use va, spa lji va nje sme ća na otvo re nom pro sto ru i spa lji va nje bilj nih osta ta ka. Za pre će ne ka zne za fi zič ka li ca iz no se od do di na ra, a za prav na li ca od do mi lion di na ra. je sen za se ja li znat no ve će po vr ši ne, sma tra Jo va nov. Ve ća pro iz vod nja pše ni ce Ovo go di šnja pro iz vod nja pše ni ce u Sr bi ji će, ka ko se oče ku je, iz no si ti 2,4 mi li o na to na, što je 1,7 od sto vi še u od no su na lanj ski rod, ob javio je Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku (RZS). Kod pro iz vod nje ma li na oče kuje se po ve ća nje u od no su na pro šlu go di nu od 7,2 od sto, a prog no ze su da će rod iz no si ti to na. Proiz vod nja vi šnja tre ba lo bi da iz no si to na, što je sma nje nje od 2,3 od sto, na vo di RZS, pre ma stanju use va 23. ma ja go di ne. U od no su na pro šlu go di nu, u pro leć noj se tvi go di ne za seja no je ma nje ku ku ru za (2,4 odsto), še ćer ne re pe ( 34,3 od sto) i sun co kre ta ( 8,5 od sto), a vi še so je ( 21,8 od sto). Ku ku ru zom je za seja no oko mi lion hek ta ra, še ćer nom re pom hek ta ra, sun co kretom hek ta ra, a so jom hek ta ra. U od no su na de se to go di šnji prosek (2005/2014), pro iz vod nja pšeni ce je ma nja 1,4 od sto, dok je zase ja no vi še po vr ši na pod ku ku ru zom ( 2,6 od sto), i so jom ( 22,5 od sto), a ma nje še ćer ne re pe ( 37,6 od sto) i sun co kre ta (če ti ri od sto). S s. P. Ka žnji vo pa lje nje va tre na nji va ma Od po čet ka ju la se dam po ža ra do go di lo se se dam po ža ra u okvi ru že tve nih ra do va. Od ugro že nih 200 hek ta ra neo vr še ne pše ni ce, iz go re lo šest hek ta ra Let nji po ža ri na srem skim nji va ma Reč struč nja ka Ka ko na vo de agro no mi, palje njem str nji šta uni šta va ju se mi kro or ga ni zmi u ze mlji štu, a naj bo lji na čin da se uni šte žetve ni osta ci je ste za o ra va nje ze mlji šta, či me se do dat no pobolj ša va struk tu ra i kva li tet zemlje. Pa lje njem se stva ra vi soka tem pe ra tu ra ko ja uni šta va ze mlji šte do od re đe ne du bi ne, i po red to ga što mo že da iza zo ve po žar na nji vi i da se pro ši ri na su sed ni atar, ta ko đe uti če i na di vlje ži vo ti nje ko je se tu na đu ka žu struč nja ci. Pret hod nih godi na je to bi la naj jef ti ni ja i najjed no stav ni ja me to da, ka ko bi se pri pre mi lo ze mlji šte za slede ću se tvu. U sva kom slu ča ju se naj pre pre po ru ču je upo tre ba spe ci ja li zo va ne me ha ni za ci je, od no sno sec ka li ca, ka ko bi posao bio efi ka sno i si gur no obavljen. Po li ci ja upo zo ra va da će bi ti kažnje ne sve oso be ko je iza zi va njem po ža ra na no se ve li ku ma te ri jal nu šte tu i ugro ža va ju svo ju i tu đu bed nost. M. Ba la ba no vić Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica Trg vojvođanskih brigada broj 14/II Direktor: Dragan Đorđević Glavni i odgovorni urednik: Živan Negovanović DIREKTOR MARKETINGA: Zlatko Zrilić Tehnički urednik: Marko Zrilić re dak Ci JA: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović Marketing: 063/ Štamparija: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad poljoprivreda@sremskenovine.co.rs Telefon/Fax: 022/ Registarski broj NV CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 63( ) Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) -. - Sremska Mitrovica: Sremske novine, Ilustr. ; 46 cm Dva puta mesečno. ISSN COBISS.SR-ID

3 AK TU LE NO STI SREM SKA MI TRO VI CA NA KON JED NO DNEV NOG PRO TE STA ZA PO SLE NIH U MI TRO SRE MU Sti žu za o sta le za ra de Do 17. ju la rad ni ci ma će bi ti is pla će ne pla te za fe bru ar i mart me sec - Sta nje u pred u ze ću neo dr ži vo i na ja vlju ju se od luč ne me re za kon so li da ci ju T ra že ći is pla tu za o sta lih za ra da, deo rad ni ka srem sko mi tro vačkog Mi tro sre ma odr žao je 2. ju la pro test is pred uprav ne zgra de pred u ze ća, a već iste ve če ri sa nad ležni ma u Vla di Sr bi je je po stig nut dogo vor o is pla ti za o sta lih za ra da što su na red nog da na i pri hva ti li za po sle ni o ovom pred u ze ću. Pred uprav nu zgra du rad ni ci Mitro sre ma su do šli po ljo pri vred nom me ha ni za ci jom iz svih rad nih je di ni ca sa mo sa jed nim zah te vom - da se ispla te za o sta le za ra de. Na kon raz govo ra sa sin di kal nim čel ni ci ma di rek tor Ne nad Bu lić je oku plje nim rad ni ci ma po ru čio da je u ovom tre nut ku iz ve sna is pla ta sa mo fe bru ar ske za ra de. - Ono što je re al no, je ste da se ispla ti fe bru ar ska za ra da i mo žda deo mar tov ske pla te. To je ono što fir ma mo že ura di ti a da ne tr pi pro iz vod nja. Odr ža va se di na mi ka is pla ta ko ja godi na ma tra je. Mi smo se bi u pro te klom pe ri o du či ni li uslu gu jer su is pla ći va ne pla te ko je iaona ko ka sne, a ni su plaća ni do pri no si i po re zi ko je sa da mora mo pla ti ti. I zbog sve ga smo ušli u plan re ar ga ni za ci je da bi smo na šli izlaz po ru čio je di rek tor rad ni ci ma. Pred sed nik Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta u Mi tro sre mu Ste van Jo vano vić ka že da je dr ža va naj ve ći po veri lac pred u ze ća i pi ta se da li je ne kome u in te re su da u ste čaj ote ra fir mu ko ja po se du je hi lja de hek ta ra ze mljišta, far me i fa bri ku hra ne. - Pred log Od bo ra sin di ka tra bio je da se ma kar is pla te fe bru ar i mart. Iako ka sni mo pet me se ci s pla ta ma, Me ha ni za ci ja na mi tro vač kim uli ca ma Pro test rad ni ka Mi tro sre ma zah tev je re a lan a po slo vod stvo to ne mo že da is po štu je. Za po sle ni su osta li pri sta vu da se is pla te za ra de, a da u su prot nom ne poč ne že tva po ru čio je Jo va no vić. On je do dao da su pla te i ra ni je ka sni le ali da je sa da pro blem što ni po slo vi u po ljo pri vre di ni su na vre me ura đe ni. - Pro blem je što smo sa sta vi li setvu i že tvu ta ko da mo že mo oče ki va ti pri no se i za 30 od sto ma nje ne go što su bi li pret hod nih go di na. Ni je problem ako pla ta ka sni, pod uslo vom da ima mo re pro ma te ri jal i re zer vne de love, a mi ka sni li i sa ora njem i sa setvom pre neo je Jo va no vić i do dao da se pro ce nju je da je dug Mi tro sre ma oko 12 mi li o na evra. Naj ve ći po ve ri lac je dr ža va ko ja pred la že una pred pripre mlje nu re a or ga ni za ci ju a po re ska upra va to ni je pri hva ti la. - Da li dr ža va ima in te res da op stane pred u ze će sa hek ta ra ob radi vog ze mlji šta, 500 hek ta ra pod za livom, far mu svi nja i fa bri ku hra ne? Da li 500 za po sle nih mo že da ži vi od to likog ima nja? Ako ta kvo pred u ze će ni je po treb no dr ža vi, on da dr ža va tre ba da se za pi ta da li je ne či ji in te res da se fir ma ote ra u ste čaj i da je ne ko kupi bud za što. Po gra du već ko la ju pri če na vod nim kup ci ma Mi tro sre ma rekao je Jo va no vić no vi na ri ma i do dao da rad ni ci Mi tro sre ma ne će do zvo liti tre ćim li ci ma da ski da ju pše ni cu sa par ce la pred u ze ća, ob zi ra da li su po ve ri o ci na osno vu se me na ili dru gog re pro ma te ri ja la. Do go vor da se do 17. ju la rad ni cima is pla ti mar tov ska pla ta po stig nut je na sa stan ku pred stav ni ka sin di kata sa mi ni strom prav de Ni ko lom Sela ko vi ćem, di rek to rom Di rek ci je za upra vlje nje od u ze tom imo vi nom Deja nom Ca re vi ćem i gra do na čel ni kom Srem ske Mi tro vi ce Bra ni sla vom Nedi mo vi ćem. Di rek tor Mi tro sre ma Ne nad Bu lić re kao je da ta fir ma ima pro ble me ko ji su u naj ve ćoj me ri na sle đe ni, ali da dr ža va da je sve od se be da to pred uze će ne pro pad ne i ode u ste čaj. - Sa sta nak je još jed nom po ka za no da je dr ža va za po sti za nje do go vo ra i kom pro mis, jer sma tra da je Mi trosrem od ve li ke va žno sti za Srem sku Mi tro vi cu, po što za po šlja va ve li ki broj rad ni ka, ali i za do ma ću pri vre du - na veo je Bu lić u sa op šte nju. Bu lić je na po me nuo i da je Di rek cija za upra vlja nje od u ze tom imo vi nom pre u ze la Mi tro srem u ve li kim proble mi ma, te da su pod ne te i kri vič ne pri ja ve pro tiv po je di nih od go vor nih lica zbog mal ver za ci ja. - Sad je po tre ban ve li ki trud dr žave, ali i raz u me va nje za po sle nih da Mitro srem po no vo bu de pri vred no or jenti san i da ka pa ci te ti pred u ze ća bu du oču va ni kao ce li na - na veo je Bu lić. On je ob ja snio da su kra jem pro šle go di ne me nadž ment pred u ze ća i Nadzor ni od bor po sle de talj ne fi nan sij ske ana li ze od lu či li da se kre ne u po stupak re or ga ni za ci je pred u ze ća ka ko bi do šlo do re pro gra ma na go mi la nih du go va, de blo ka de ra ču na i oču va nja pred u ze ća kao ce li ne, jer su zbog dugo va pre ti la iz vr še nja na od re đe nim de lo vi ma pred u ze ća. - Da je do šlo do tih iz vr še nja, Mitro srem bi bio iz de ljen, a sa mim tim bi i do sta rad ni ka osta lo svog posla, na veo je Bu lić i do dao da svi zapo sle ni, ka ko rad ni ci ta ko i di rek to ri, na isti na čin i u isto vre me pri ma ju pla tu, a da su čla no vi Nad zor nog odbo ra tek sa da do bi li ja nu ar sku pla tu. Sa sta nak sin di ka la ca Mi tro sre ma i pred stav ni ka Vla de Sr bi je or ga ni zovao je gra do na čel nik Srem ske Mi tro vice Bra ni slav Ne di mo vić ko ji ka že da je vre me za dra stič ne me re jer je po stoje će sta nje u Mi tro sre mu neo dr ži vo. Ka ko se oče ku je, već kra jem ovog me se ca u Pri vred nom su du u Sremskoj Mi tro vi ci bi će odr ža no ro či šte ko je će od re di ono kre nu ti pu tem una pred Obra ća nje sin di ka la ca i po slo vod stva rad ni ci ma pri pre mlje ne re or ga ni za ci je od no sno da li će na to pri sta ti i Po re ska upra va kao naj ve ći po ve ri lac - Po sle sa stan ka u Vla di Sr bi je, do šli smo do za ključ ka da je tre nutno sta nje u Mi tro sre mu jed no stav no neo dr ži vo na du ži rok i da po sle ovakvih do ga đa ja mo ra ju da se po vu ku dra stič ne me re ka ko zbog aspek ta fun ci o ni sa nja, ta ko i sa aspek ta buduć no sti ovog pred u ze ća ka že Ne dimo vić i is ti če: - Ono što je ne sum nji vo, je ste da je Mi tro srem iz u zet no va žan privred ni su bjekt za grad, ali to ne sme ni ko da zlo u po tre blja va i da ne ko misli da iz tog raz lo ga mo že ne ko ga da uce nju je. De fi ni tiv no smo svi na istom sta no vi štu da se mo ra ju pred u ze ti odluč ne me re i da Mi tro srem mo ra da se oču va kao fun ci o nal na ce li na da ga pu em pri nud nih iz vr še nja ne bi očeru pa li. I rad ni ci su sve sni to ga. Ono što mo ra da se po ra di na si ste mu orga ni za ci je i na sma nje nju ma se za rada jer je po sto je će sta nje neo dr ži vo. I oko to ga je sa svi ma po stig nu ta sagla snost. Gra do na čel nik Ne di mo vić je iz javio i da tre ba oda ti za hval nost lju di ma iz Mi ni star stva prav de po što su kroz po stu pak UPRR za šti ti imo vi nu Mi trosre ma jer je to bio je di ni prav ni na čin da ona za šti ti ob zi ra šta ko mi slio o UP PR. Ta ko je sa ču va na imo vi na i to je u ovom tre nut ku naj va žni je. Oče ku ju se sud ske od lu ke po sle kojih će se zna ti da li će ovo pred u ze će kre nu ti pu tem una pred pri pre mlje nog pla na re or ga ni za ci je ili dru gim pu tem, ali si gur no da ova kav pe riod ži vo ta od sta re sla ve i pro vi zo ri ju ma vi še ni je mo guć. Ž. N. BE O GRAD UGO VO RI MI NI STAR STVA I 63 LO KAL NE SA MO U PRA VE U na red nih 120 da na Ukup na vred nost ove in ve sti ci je je 715,5 mi li o na di na ra, a uče šće Mi ni star stva je 357 mi li o na di na ra M Sa pot pi si va nja ugo vo ra o sred stvi ma za ob no vu atar skih pu te va i ni star ka po ljo pri vre de i zašti te ži vot ne sre di ne prof. dr Sne ža na Bo go sa vlje vić Boško vić je u sre du u Klu bu po sla ni ka, sa 63 je di ni ce lo kal ne sa mo u pra ve pot pi sa la ugo vo re o ure đe nju poljskih pu te va. - Ukup na vred nost ove in ve sti cije je 715,5 mi li o na di na ra, a uče šće Mi ni star stva je 357 mi li o na di na ra. Ovim sred stvi ma će mo u na red nih 120 da na ure di ti pre ko 775 ki lo meta ra polj skih pu te va - iz ja vi la je mini star ka po ljo pri vre de. Mi ni star ka je re kla da će na revi ta li za ci ji pu te va bi ti an ga žo va na do ma ća pred u ze ća, ko ja će iz među osta log iz vr ši ti rav na nje te re na, na si pa nje šljun ča nom ili ka me nom pod lo gom pu te va i iz grad nju pro pusta i do da la da će ra di ve li kih posle di ca ko je su po pla ve osta vi le na se o sku in fra struk tu ru, mi ni star stvo u okvi ru me re re vi ta li za ci ja polj skih pu te va, pot pi sa ti da nas ugo vo re i sa 58 gra do va i op šti na, u ko ji ma je bi la pro gla še na van red na si tu a ci ja. Mi ni star stvo po ljo pri vre de i zašti te ži vot ne sre di ne pro šle go di ne pot pi sa lo je ugo vo re sa pred stav nici ma če tr de set lo kal nih sa mo u prava, u vred no sti od 650 mi li o na dina ra i re vi ta li zo va no je pre ko 515 ki lo me ta ra polj skih pu te va. Ka ko je na ve la mi ni star Bo go savlje vić Bo ško vić, ure đe nje po ljo privred nog ze mlji šta iz grad njom ili revi ta li za ci jom polj skih pu te va, predsta vlja jed nu od naj zna čaj nih me ra ko jom će se omo gu ći ti bo lji uslo vi ži vo ta i ra da po ljo pri vred ni ka, ali i svih dru gih lju di ko ji ži ve u ru ralnom pod ruč ju. Bi će omo gu ćen lakši, bed ni ji i efi ka sni ji tran sport po ljo pri vred ni ka ali i po ljo pri vred nih pro iz vo da, što ima po se ban zna čaj za tran sport vo ća i po vr ća. Re a li za ci jom pot pi sa nih ugo vo ra di rekt nu ko rist ima će vi še hi lja da po ljo pri vred ni ka, jer će ove pu teve ko ri sti ti za od la zak i do la zak do svog po ljo pri vred nog ze mlji šta. Mi ni star je po zdra vi la na po re lokal nih sa mo u pra va i ko le ga iz drugih in sti tu ci ja usme re nih ka stva ranju uslo va za raz voj po ljo pri vre de i po bolj ša nje uslo va ži vo ta u ru ral nim sre di na ma. - Ve ru jem da će mo an ga žo vanjem re sur sa na svim ni vo i ma vlasti, hra bro ići ka is pu nje nju za jednič kih ci lje va - za klju či la je mi nistar ka. S. P. 3

4 SUD BI NA OD U ZE TE IMO VI NE (5) OČE KI VA NJA I MI ŠLJE NJA Čekajući restituciju i EU Do kraja godine na imanja vojvođanskih Nemaca doseljeno je iz raznih krajeva tadašnje Jugoslavije porodica sa otprilike članova, uglavnom boraca i simpatizera pokreta otpora. Računa se da je do kraja 948. godine na imanja vojvođanskih Nemaca doseljeno još oko kolonista.nemcima, bivšim stanovnicima Vojvodine, oduzeto je hektara zemlje V ra ti ti od u ze tu imo vi nu... Uklo ni ti tu đe gre ške... Re habi li to va ti ne vi ne... Sve ove ne prav de po či nje ne po sle Dru gog svet skog ra ta, o ko ji ma se gla sno go vo ri po sled njih šest de ce ni ja, treba lo bi da is pra vi za kon o re sti tu ci ji. Po red gra đa na Sr bi je, či ja je imovi na na ci o na li zo va na po sle Dru gog svet skog ra ta, od lu kom AV NOJ-a od 21. no vem bra 1944, od lu ku o vraća nju imo vi ne če ka ju i folk sdoj če ri, od no sno po du nav ski Nem ci... Oni su, na i me, šest de ce ni ja če ka li da se i u Re pu bli ci Sr bi ji do ne se zakon o re sti tu ci ji. Sva ka do sa da šnja vla da, pa i po sle ok to bar skih demo krat skih pro me na go di ne u Sr bi ji, obe ća va la je da će do ne ti ovaj za kon, ko ji ko nač no po sto ji! Na to je Sr bi ju na te ra la Evrop ska uni ja. Vla da, či ji je pre mi jer bio dr Vo ji slav Ko štu ni ca, pri pre mi la je nacrt ovog za ko na, ali je on ostao u fi o ka ma. Do ne la ga je Vla da ko ju je vo dio Mir ko Cvet ko vić. To je i dopri ne lo da Sr bi ja po sta ne kan di dat za pri jem u Evrop sku uni ju. Sr bi ja je bi la i jed na od po sled njih ze ma lja so ci ja li stič kog la ge ra ko ja je po sle ras pa da biv še Ju go sla vi je do ne la ovaj za kon. Po red biv ših sta nov nika Sr bi je, folk sdoj če ra, ovaj za kon če ka ju i oni ko ji ma je ta imo vi na neo prav da no od u ze ta u Sr bi ji po sle Dru gog svet skog ra ta. Sa mo je Nem ci ma na te ri to ri ji Ju go sla vi je po sle Dru gog svet skog ra ta od u ze to ze mlji šnih pose da. Od to ga je u Voj vo di ni bi lo ima nja. Ukup na po vr ši na od u ze tih ne mač kih ima nja u Ju gosla vi ji iz no si la je hek ta ra, a od to ga u Voj vo di ni hek tara. I dok oni ko ji ma je imo vi na neoprav da no od u ze ta s ne str plje njem već šest de ce ni ja če ka ju is prav ku te ne prav de, sve se če šće po mi nje da su se voj vo đan ski ko lo ni sti pri bo java li do no še nja za ko na o re sti tu ci ji. Oni ko ji su se vo zom vo znog re da, sa za jed nič kom kar tom ove re nom Za ko nom o agrar noj refor mi (do ne tim ju la go di ne), iz Bo sne i Her ce go vi ne, Hr vat ske i Cr ne Go re do se li li u rav ni cu. Ko lo ni za ci ja U Za ko nu o agrar noj re formi i ko lo ni za ci ji od 23. av gu sta go di ne, član 18. gla si: Od ze mlji šta kon fi sko va nog od li ca ne mač ke na ci o nal no sti u Bač koj, Ba na tu, Ba ra nji i Sremu iz dvo ji će se 500 ka ta starskih ju ta ra za na se lja va nje bora ca Ju go slo ven ske ar mi je ko ji se pri ja ve i oba ve žu da će se na ze mlju na se li ti i istu sa svojim po ro di ca ma ob ra đi va ti (Sl. list DFJ, br. 64/1945). Ovim zakon skim me ra ma kon fi sko va no je ze mlji šni po sed, od to ga ili 5,7 od sto pose da pri pad ni ka ne mač ke narod no sti, od no sno čak hek ta ra ze mlje. Neo prav dan strah ko lo ni sta Pred pre o sta lim švap skim ku ćama u mno gim voj vo đan skim se lima, po sled njih go di na, pa i ove, zasta ju ne znan ci... Mer ka ju, za gle daju... Iza za ve sa pro vi ru ju za bri nu ta, upit na li ca, pre sve ga, sta ra ca... Da li su se to vra ti li sta ri vla sni ci? Nem ci!? Šta ho će? Nji ho vo da im se vra ti! Iako su spo ra dič ne, ove poja ve uz ne mi ra va ju ko lo ni ste ili njiho ve na sled ni ke. Jed na dr ža va ih je na se lja va la, da la im ku će i ze mlju, pa dr ža va Sr bi ja, na sled ni ca DFJ, FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG, sad ho će da ih ra se li... Pri li kom pr ve ova kve po ja ve posle ok to bar skih pro me na godi ne, An dre as Bir ger ma jer, predsed nik Udru že nja Ne ma ca Do nau iz No vog Sa da sma tra da ko lo ni sti mo gu bi ti spo koj ni. Oni su sta na ri dr ža ve, a ona je ta ko ja tre ba da obe šte ti pra ve vla sni ke. Nem ci ma je imo vi nu uze la dr ža va, ona tre ba i da je vra ti, go vo rio je Bir ger ma jer. Ni ko ne na me ra va da ise lja va ko loni ste. Po sto ji mno go na či na da se pra vim vla sni ci ma na dok na di od uze to: nov cem ili ak ci ja ma. Na sil no se si gur no ni kom ne će oti ma ti, ali ako po sto je pra zne ku će (ta kvih je u Voj vo di ni vi še od ) zbog od umi ra nja se la, one tre ba da se vra te vla sni ci ma. Tač nih po da ta ka ko li ko je ne mač kih ku ća, ima nja i ze mlje u po se du dr ža ve, ni ko ne zna. Pozna to je da je oko če tr de set od sto pri vred nih i po ljo pri vred nih do ba ra u Voj vo di ni ne ka da pri pa da lo Nemci ma. Te po dat ke u sta ti stič kim i zemlji šnim knji ga ma ima je di no dr ža va. Nem ci ma je imo vi na kon fi sko vana na osno vu od lu ke Pred sed ni štva AV NOJ-a, do ne te 21. no vem bra go di ne. Raz log za do no še nje ove od lu ke bio je taj što je ov dašnje ne mač ko sta nov ni štvo u ce losti po dr ža lo oku pa ci ju, ob ja šnja vao je isto ri čar Ni ko la Ga će ša. Ti me je ne mač ka na ci o nal na ma nji na (iz uzev onih ko ji su se bo ri li u sa sta vu NOR-a i dru gim par ti zan skim od redi ma) pot pu no bi la li še na po kretne i ne po kret ne imo vi ne. Do bra su istom av no jev skom od lu kom od uze ta Sr bi ma i dru gim na ro di ma za ko je je utvr đe no da su rat ni zlo čin ci ili nji ho vi po ma ga či. Pre ma po da cima ovog isto ri ča ra, u Voj vo di ni je ži ve lo oko Ne ma ca. Prema po pi su iz 31. mar ta godi ne, na te ri to ri ji Ju go sla vi je je bi lo oko Ne ma ca. Mno gi su bi li u lo go ri ma, a oni ko ji su pre ži ve li to za to če ni štvo oti šli su u Austri ju i Ne mač ku. Osta lo ih je sve ga neko li ko hi lja da (mar ta go di ne bi lo ih je 3.901). Od ove od lu ke bi li su iz u ze ti folk sdoj če ri, sa rad ni ci narod no o slo bo di lač kog po kre ta, kao i oni iz me šo vi tih bra ko va. Na osnovu Za ko na o dr ža vljan stvu, do netog 23. av gu sta go di ne, svi folk sdoj če ri, ra ni je imo vi ne, osta li su ta da i ju go slo ven skog dr ža vljan stva. Ina če, ka da je reč o Struktura oduzetih nemačkih poseda izgleda ovako: ne mač koj na ci o nal noj ma nji ni u ratnim i po rat nim go di na ma, o sud bini ko ja je na me nje na ovoj ma nji ni sve do če do ku men ta Is tra ži vač kog ode lje nja bri tan skog Mi ni star stva spolj nih po slo va iz go di ne. Iz njih se vi di da je već ta da bio formu li san stav da na ro di ma za ko je je utvr đe no da su rat ni zlo čin ci ili nji ho vi po ma ga či. Pre ma po da ci ma ovog isto ri ča ra, u Voj vo di ni je ži ve lo oko Ne ma ca. Pre ma po pi su iz 31. mar ta go di ne, na te rito ri ji Ju go sla vi je je bi lo oko Ne ma ca. Mno gi su bi li u lo go ri ma, a oni ko ji su pre ži ve li to za to če ni štvo oti šli su u Austri ju i Ne mač ku. Ostalo ih je sve ga ne ko li ko hi lja da (marta go di ne bi lo ih je 3.901). Od ove od lu ke bi li su iz u ze ti folksdoj če ri, sa rad ni ci na rod no o slo bodi lač kog po kre ta, kao i oni iz me šovi tih bra ko va. Na osno vu Za ko na o dr ža vljan stvu, do ne tog 23. av gu sta go di ne, svi folk sdoj če ri, ra nije imo vi ne, osta li su ta da i ju go slo ven skog dr ža vljan stva. Ina če, ka da je reč o ne mač koj na ci o nal noj ma nji ni u rat nim i porat nim go di na ma, o sud bi ni ko ja je na me nje na ovoj ma nji ni sve do če do ku men ta Is tra ži vač kog ode lje nja bri tan skog Mi ni star stva spolj nih poslo va iz go di ne. Iz njih se vi di da je već ta da bio for mu li san stav da pred stav ni ci ne mač ke na ci o nalne ma nji ne tre ba da bu du ise lje ni iz svih de lo va Evro pe gde su bi li na selja va ni u ra ni jim pe ri o di ma (Voj vo dina, Sla vo ni ja, Slo ve ni ja, Ma đar ska, Če ho slo vač ka, Polj ska, SSSR...). Po što je Tre ći rajh išao ka to talnom slo mu, upra vo to se i do go di lo pred stav ni ci ma ne mač ke ma nji ne ko ji ni su bi li uklju če ni u pla no ve eva ku a ci je. Iz obla sti Tran sil va ni je, u okvi ru ovih pla no va, pr vih da na ok to bra pred Cr ve nom ar mijom bi lo je, re ci mo, eva ku i sa no oko ta mo šnjih folk sdoj če ra. Ali bi lo je i onih ko ji su osta vlje ni kao ži vi be dem, baš kao i onih folk sdoj če ra u Ba na tu. Gde god da su osta li folksdoj če ri, kao što je to bio slu čaj u Voj vo di ni, od no sno Bač koj, vla sti su pre ma nji ma pred u ze le me re po Područje Zemljišni posedi hek ta ri Voj vo di na Hr vat ska Slo ve ni ja BiH Du nav ske Šva be be že iz Voj vo di ne ok to bra go di ne sve mu slič ne oni ma iz od lu ke AV NOJ-a od 21. no vem bra go dine. Da kle, bi la im je od u ze ta imo vina a za njih otvo re ni sa bir ni cen tri, od no sno lo go ri. Imo vin ski ape ti ti Što se ti če imo vin skih ape ti ta folk sdoj če ra, Kra lje vi na Ju go slavi ja ni je ras po la ga la po da ci ma o bo gat stvi ma ko ji ma su ras po la ga li pri pad ni ci ne mač ke na ci o nal ne manji ne. Na i me, sta ti stič ki ni su ob rađi va ni po da ci o imo vin skom sta nju na osno vu na ci o nal ne pri pad no sti. Ali za to su se ti me ba vi li pri pad ni ci folk sdoj čer ske or ga ni za ci je Kul turbund. Pre ma jed nom nji ho vom memo ran du mu iz go di ne, ko ji je bio upu ćen ju go slo ven skoj vla di, folk sdoj če ri su u Voj vo di ni ras po laga li sa 31,2 od sto ob ra di vog ze mljišta (Voj vo di na u istim gra ni ca ma da nas ima ukup no 1,6 mi li o na hekta ra ob ra di vog ze mlji šta), uče stvova li su sa 46,7 od sto u in du strij skoj pro iz vod nji, a sa 40 od sto u za natskoj. Ras po la ga li su sa 30,8 od sto ban kar skog ka pi ta la, a u stva ranju na ci o nal nog do hot ka Voj vo di ne uče stvo va li sa 55 od sto. Ovim poda ci ma tre ba pri stu pi ti opre zno, jer mo gu bi ti pri stra sni, s ob zi rom na iz vor. Va lja im ipak do da ti i či njeni cu da su to kom Dru gog svet skog ra ta voj vo đan ski folk sdoj če ri imali u vla sni štvu 144 od ukup no 355 ve ćih pred u ze ća. Nji ho vi po se di su Do go vor Ti to Brant po pra vi lu bi li dva pu ta ve ći od pose da pred stav ni ka dru gih na ci ja i na ci o nal nih ma nji na i ob u hva ta li su naj plod ni ju ze mlju. De talj na is traži va nja sva ka ko bi po ka za la šta su i ko li ko tu đeg to kom Dru gog svetskog ra ta, dok su dr ža li vlast, vojvo đan ski folk sdoj če ri pri gra bi li za se be, o če mu po sto je raz li či ta svedo čan stva. Ne ka od njih sa op šte na su već i u pr vim iz ve šta ji ma Dr žavne ko mi si je za is pi ti va nje zlo či na oku pa to ra i nji ho vih po ma ga ča, u po rat nim go di na ma. Do kra ja go di ne na ima nja voj vo đan skih Ne ma ca do se lje no je iz ra znih kra je va ta da šnje Ju go slavi je oko po ro di ca sa ot pri like čla no va uglav nom bo raca i sim pa ti ze ra po kre ta ot po ra, od če ga naj vi še iz Bo sne i Her ce go vi ne i Hr vat ske. Ra ču na se da je do kraja go di ne na ima nja voj vođan skih Ne ma ca do se lje no još oko ko lo ni sta. Da kle, pa u šal nim pro gla ša va njem či ta vog ne mač kog ko lek ti vi te ta nepri ja te lji ma i rat nim zlo čin ci ma do šlo se do ve li ke imo vi ne ko ja je, pre ma pro ce na ma ne mač kih iz vo ra, vre dela oko de set mi li jar di ta da šnjih go di ne. Na i me, u čla nu 4. Za ko na o iz bor nim li sta ma od 10. av gu sta go di ne se ka že: Bi rač ko pra vo ne ma ju čla no vi Kul tur bun da i čla novi nji ho vih po ro di ca (Sl. list DFJ, br. 59. od 11. av gu sta go di ne). Na taj na čin je dr ža va uzur pi ra la pri rodno pra vo sva kog gra đa ni na da bi ra i da bu de bi ran, tim pre što pu ko članstvo u Kul tur bun du ni je ima lo ka rakter pri pad no sti oru ža nim ne mač kim for ma ci ja ma osim uko li ko ona ni je do ka za na. Na ro či to je ne shva tljiv, ba rem sa da na šnjeg aspek ta, stav da se bi rač ko pra vo od u zi ma i oni ma ko ji su čla no vi nji ho vih po ro di ca. Tako su Nem ci, ko ji su ži ve li na ovim pro sto ri ma, osta li pra va gla sa i imo vi ne. (Nastaviće se) (De lo vi iz knji ge Bra ni sla va Gu la na Sud bi na od u ze te imo vine. Knji ga se mo že na ru či ti (cena 2.000,00 di na ra) kod iz da va ča ba nat ski kul tur ni cen tar, JNA 35, No vo Mi lo še vo, ba nat skikul tur ni cen tar@g mail.com ili na tel 023/ ili kod auto ra na gu lan@nsca ble.net ili na tel. 063/ ). Nem ci ma u Ju go sla vi ji je go di ne od u ze to ukup no po se da sa hek ta ra zemlje, ku će, po ljo pri vred ne maši ne, ra di o ni ce, fa bri ke. Pro blem od u ze te imo vi ne je bio sko ro četvrt ve ka pred met spo ra iz me đu SR Ne mač ke i SFRJ. Ne mač ka ga je ko ri sti la i uvek po te za la kao pro tiv te žu ju go slo ven skom zah tevu za rat nu od šte tu, ko ja, po proce ni re pa ra ci o ne ko mi si je Vla de FNRJ, iz no si 46,9 mi li jar di do la ra po kur su iz go di ne, a od toga Ne mač ka du gu je 35,8 mi li jar di do la ra. Na kon vi še go di šnjeg spora oko re ša va nja, s jed ne stra ne od u ze te imo vi ne a, s dru ge, rat ne od šte te, Vi li Brant i Jo sip Broz Tito po sti gli su na Bri o ni ma go di ne spo ra zum po znat kao Brion ska for mu la, na osno vu ko jeg je Ne mač ka odo bri la Ju go sla vi ji po moć vred nu 700 mi li o na ma raka, što je utro še no za iz grad nju NE Kr ško i mno gih fa bri ka u na šoj biv šoj i sa da šnjoj dr ža vi. Taj spo ra zum je Skup šti na SFRJ ra ti fi ko va la 26. de cem bra go di ne. Nje go va su šti na, me đu tim, bli že je od re đe na u tako zva nom ed-me mo a ru, u ko me sto ji da ni jed na stra na po sle potpi si va nja ne ma pra vo na bi lo kakva da lja po tra ži va nja i da on u stva ri pred sta vlja ugo vor o po ravna nju a ne o fi nan sij skoj po dr šci, kao i da se nji me Ne mač ka od rekla po tra ži va nja imo vi ne ne mačkih dr ža vlja na, a Ju go sla vi ja rat ne od šte te u ime svih po je di na ca ko ji su ro bo va li i bi li rat ni za ro blje ni ci u na ci stič kim lo go ri ma. Po što je taj ed-me mo ar progla šen dr žav nom taj nom, on je jav no sti ne do stu pan, ma da je rok za nje go vu taj nost is te kao kra jem de cem bra go di ne. 4

5 IZ LO KAL NIH SA MO U PRA VA SREM SKA MI TRO VI CA VLA DI MIR NA STO VIĆ NA ČEL NIK GRAD SKE UPRA VE ZA PO LJO PRI VRE DU O ZA KU PU DR ŽAV NOG ZE MLJI ŠTA Po nu da va ži za hek ta ra Uslo vi i pro ce du ra za ostva ri va nje osnov pra va far me ra osta li ne pro me nje ni, jer još ni je iz me njen Za kon o po ljo pri vred nom ze mlji štu. Za pra vo pre čeg po osno vu in fra struk tu re sti gle dve pri ja ve. Tek uko li ko sva dr žav na ze mlja ne bu de da ta u za kup sto ča ri ma bi će or ga ni zo va na jav na li ci ta ci ja U Na čel nik Vla di mir Na sto vić Na far ma ma mo ra da se sla že pri ja vlje ni i stva ran broj sto ke Srem skoj Mi tro vi ci je u to ku jav ni po ziv za do kazi va nje pra va pre čeg zaku pa po ljo pri vred nog ze mlji šta u dr žav noj svo ji ni na te ri to ri ji ovog gra da za go di nu. Po ziv iz nad le žne ko mi si je od no si se na sva prav na i fi zič ka li ca, vla sni ke: funkci o nal nih si ste ma za na vod nja va nje i od vod nja va nje, rib nja ka, vi še go dišnjih za sa da sta ri jih od tri, a mlađih od 15 go di na u ro du, vi no gra da sta ri jih od tri go di ne, a mla đih od 30 go di na, u ro du, funk ci o nal nih po ljo pri vred nih obje ka ta ko ji se nala ze na po ljo pri vred nom ze mlji štu u dr žav noj svo ji ni na te ri to ri ji Gra da Srem ska Mi tro vi ca. Ta ko đe, jav ni po ziv se od no si na vla sni ke obje ka ta za uz goj i dr žanje ži vo ti nja, a ko ji se ba ve uz gojem i dr ža njem ži vo ti nja na te ri to ri ji Gra da Srem ska Mi tro vi ca da svo je pra vo pre čeg za ku pa dr žav nih njiva do ka žu do ku men ta ci jom. Rok za do sta vlja nje do ku men ta ci je Ko misi ji za iz ra du go di šnjeg pla na zašti te, ure dje nja i ko ri šće nja držav nog po ljo pri vred nog ze mlji šta je 30. ok to bar. - U pi ta nju je stan dard na proce du ra ko ja se spro vo di sre di nom sva ke go di ne i to ra pi si va njem javnog po zi va za po ljo pri vred ne proiz vo dja če ko ji se ba ve sto čar stvom za kon kurs zbog za ku pa po osno vu pra va pre čeg. Ni šta se ni je pro meni lo u od no su na pret hod nu go di nu ni po pi ta nju po treb ne do ku men taci ji, jer je Za kon o po ljo pri vred nom ze mlji štu još u skup štin skoj pro cedu ri - na po mi nje na čel nik Grad ske upra ve za po ljo pri vre du Vla di mir Na sto vić. U pi ta nju je ve li ki pro gram koji ob u hva ta svu dr žav nu ze mlju na pod ruč ju Gra da Srem ska Mi tro vi ca a to je po vr ši na od oko hekta ra. Oni ko ji su hte li da kon ku ri šu za dr žav nu ze mlju po osno vu infra struk tu re su kon ku ri sa li i to su Mi tro srem sa svo jim za liv nim siste mom i je dan far mer ko ji je smatrao da tre ba da ostva ri ovo pravo po osno vu svo je in fra struk tu re. Oba zah te va su pro sle đe nja po ljopri vred noj in spek ci ji ko ja će u toku le ta ići na te ren ra di utvr đi va nja či nje nič nog sta nja i ko ja će sa či ni ti za pi snik a on je, ta ko đe, jed na od stav ki po treb nih za kon kurs. - Ugo vo ri o za ku pu se skla pa ju sa Mi ni star stvom po ljo pri vre de, a ne sa lo kal nom sa mo u pra vom, jer je ono no si lac vla sni štva nad držav nim po ljo pri vred nim ze mlji štem. Ka da će se po sao okon ča ti od lu ču je mi ni star stvo, ali uče sni ci kon kur sa do bi ja ju za pi sni ke na osno vu ko jih mo gu da kon ku ri šu po osno vu prava pre čeg za ku pa nad dr žav nim zemlji štem is ti če Na sto vić. Bit no je da, sma tra Vla di mir Nasto vić da se zna da se ra di još po sta rom za ko nu, a nji me se tu ma či se da ako po ljo pri vred ni pro iz vo đači ko ji se ba ve sto čar stvom do ka žu vla sni štvo i broj ča no sta nje sto ke ko jom su pri ja vi li mo ra će da do biju dr žav nu ze mlju ko ja im sle du je. Ako se sva dr žav na ze mlja ta ko raspo re di ne će bi ti li ci ta ci je. I sva osta la su pra vi la, ta ko đe, ne pro me nje na u od no su na ona iz pro šle go di ne ta ko da po ljo pri vred ni pro iz vo đa či do bro zna ju ka kve papi re tre ba da pod ne su na kon kurs. Vla di mir Na sto vić sma tra po treb nim da pod se ti na ne ke stva ri ve za ne za ve te ri nar ske po tvr de. - Naj bo lje bi bi lo da u do ku menta ci ji do sta ve po tvr de o zdrav stvenom sta nju ko je iz da je ve te ri narska am blan ta na te re nu na ko joj se na la zi kon kret na far ma. Po tvr du o Uzur pa ci ja če ka epi log Ne dav no je u srem sko mi trovač kom ata ru ot kri ve na uzur pa cija oko 820 hek ta ra dr žav nog poljo pri vred nog ze mlji šta. To ze mljište je osta lo ne iz li ci ti ra no na kon što su ga po osno vu pra va pre čeg ko ri sti li far me ri i ni su pro du đili ugo vor o ko ri šće nju. Iz grad ske upra ve upu ti li do pis pa o ri ma da se pri ja ve i u van sud skom po rav nanju re še ovaj pro ble me. - Pri ja vi lo se ne ko li ko pro iz vođa ča, oni su bes prav ni ušli u 150 hek ta ra dr žav ne ze mlje. Na te ren je iza šla in spek ci ja, ura dje ni su za pi sni ci ko ji će bi ti pro sle dje ni Upra vi za ze mlji šte u Mi ni star stvu po ljo pri vre de i pret po sta vlja se da će se re še nje na ći u van sudskom po rav na nju sma tra Vla dimir Na sto vić. Za oko 300 hek ta ra uzur pi ra ne dr žav ne ze mlje ni je se ni do sada sa zna lo ko je uzur pa tor, jer se po ljo pri vred ni ci sa mi ni su ja vi li. U ta kvim si tu a ci ja ma po ljo pri vred na in spek ci u ja tre ba da pod ne se krivič ne pri ja ve pro tiv NN li ca i prosle di ih tu ži o ci ma, upu ću je naš sa go vor nik. Ka ko se uzur pa ci ja ot kri la? Grad skoj upra vi i nad le žnoj ko misi ji su sti gle in for ma ci je sa te re na, Vi đe ni su na ne kim lo ka ci ja ma po broj ča nom sta nju na far mi ta ko đe iz da je ve te ri nar ska am blan ta, a treba da se pri lo ži i sve do ku men ta ci ja ko ju vla snik po se du je o sto ci I ko ja je ostva re na u po sled njih šest mese ci na bra ja na čel nik za po ljo privre du Srem ske Mi tro vi ce. Na kon kon kr sa do ku men ta ci ja će bi ti pro sle đe na ve te ri nar skoj inspek ci ji ko ja će kon tro li sa ti sta nje na sva koj far mi pre ma pdo a ci ma iz do ku men ta ci je. Za to bi bi lo po trebno da po ljo pri vred nik ko ji se ba vi sto čar stvom i ko ji je kon ku ri sao po osno vu pra va pre čeg, u tre nut ku ka da ve te ri nar ska in spek ci ja iza đe na te ren, ima na far mi bar pri bli žno broj ča no sta nje sto ke ka kvo je naveo u pod ne tim do ku men ti ma. - Ima li smo ra ni je si tu a ci je da ve te ri nar ska in spek ci ja, u dva ili tri slu ča ja, na far ma ma ni je za te kla grla uz obra zlo že nje vla sni ka, ko ji su to prav da li či nje ni com da se na la ze iz me dju dva tur nu sa. Pa u ze iz medju tur nu sa mo ra ju da bu du kra će, jer si stem ne pri zna je ta kve od mo re is ti če na čel nik Vla di mir Na sto vić. S. Đa ko vić je din ci ka ko ih ob ra dju ju, a zna lo se da te po vr ši ne ni su ob u hva ćene pro gra mom za šti te, ure dje nja i da va nja u za kup. Na osno vu doja va utvr di li su uzur pa ci ju, pri ja vi li su sve po vr ši ne da su uzur pi ra ne, a ka da je po ljo pri vred na in spek cija sa ge o me tri ma na te re nu sve raz me ri la do šlo se do po da ta ka o uzur pa ci ji. Osta li deo ze mlje od bli zu 370 hek ta ra, ostao je neo bra djen. Nad le žni za sa da ne zna ju kaka va raz voj si tu a ci je sle di i kako će se iz vr ši ti po rav na nja, ali zna ju da ni kom ni šta ne će bi ti opro šte no. AK TU EL NO STI NO VI SAD RAZ MI ŠLJA NJA O ZA KO NU O PRED ŽE TVE NOM FI NAN SI RA NJU Rod kao ga ran ci ja za kre dit - za i pro tiv B u du ći rod kao ga ran ci ja za kre dit, ume sto hi po te ke na me ha ni za ci ju ili ne kret ni nu, pred vi đen je Za ko nom o pre že tvenom fi nan si ra nju, ko ji je pro šle godi ne usvo jen u Skup šti ni, a stu pio je na sna gu pr vog ju na. Raz li či ti su sta vo vi po ljo pri vredni ka, pre ra đi va ča i struč nja ka, a iz re sor nog mi ni star stva po ru ču ju da zbog po sto ja nja hro nič nog ne dostat ka sred sta va ko ja se ula žu u po ljo pri vred nu pro iz vod nju, Za kon pred sta vlja je dan od na či na po mo ći po ljo pri vred ni ci ma. Za kon o pre dže tve nom fi nansi ra nju po kom pa o ri kao za log za kre dit mo gu da ko ri ste svoj bu du ći rod ume sto hi po te ke na ne kret ni ne ili opre mu, iza zvao je po de lje na mi šlje nja po ljo pri vredni ka i struč nja ka. Skep tič ni se pi ta ju uko li ko je za kon do bar za što ne po sto ji ni u jed noj od ze ma lja Evrop ske uni je. Dru gi, op ti mi sti, ka žu da je ova kvo Vu ko sav Sav ko vić Go ran Vu ko vić Bra ni slav Uro šev za du ži va nje po ljo pri vred ni ka već po sto ja lo, ali da je sa da ono uobi liče no i re gu li sa no za ko nom. Di rek tor Ži ta Sr bi je Vu ko sav Sa ko vić pod se ća: - Na čin fun ci o ni sa nja i ra da ka ko je pred vi đe no ovim za ko nom, već je po sto jao u Sr bi ji, a ovim za ko nom se sa mo uvo de red i si gur nost. Poljo pri vred nim pro iz vo đa či ma se poma že da ume sto hi po te ka na ku će ili opre mu, mo gu kao za log sta vi ti oče ki va ni rod i na osno vu tog zalo ga do bi ti kre di te. Ja se na dam da će im to po mo ći, ali s dru ge stra ne mi slim da na ši po ljo pri vred ni ci pripa da ju ka te go ri ji pro iz vo đa ča ko ja ja ko ma lo ko ri sti kre di te i da će treba ti do sta vre me na ova ko do bar zakon na đe pri me nu u prak si. Ova kvim si ste mom fi nan si ra nja po ljo pri vred ni ci ma bi bio o beđen lak ši pri stup nov cu, is ti ču u resor nom mi ni star stvu. Pa o ri ka žu da bi to bio na čin da do đu do nov ca on da ka da je naj ptreb ni ji, od no sno pred se tvu. Po ljo pri vred nik iz Ša tri na ca Go ran Vu ko vić ka že da bi se mora lo vo di ti ra ču na o re al noj ce ni pro iz vo da i da se ljak mo že sam da od svo je pro iz vod nje fi nan si ra ula ga nja i in ve sti ra u no vu pro izvod nju. Bra ni slav Uro šev iz Go spo đi naca ka že da je ta ko lak še za se lja ka ne go da iz dvo ji go tov di nar. Pi tanje je ka ko će će to fun ci o ni sa ti. - Ta ko ne što je po sto ja lo u bivšoj Ju go sla vi ji, po sto jao je i zele ni plan gde su se lja ci mo gli da uzi ma ju me ha ni za ci ju i da pa ća ju svo jim pro iz vo di ma. Ni je to lo še, lak še ot pla ti ti kre dit ro bom ne go nov ce pri ča Uro šev.. Da pod se ti mo, za kon je pred video da ko ri sni ci pre dže tve nog finan si ra nja mo gu da bu du i fi zič ka li ca, a ugo vor o fi nan si ra nju mo ra se o oba ve zno re gi stro van u Agenci ji za pri vred ne re gi stre. Iz vor: RTV 5

6 NA U KA U PRAK SI STO ČAR STVO Upra vlja nje sta dom mleč nih kra va Naj va žni je u sva ko dnev nom vo đe nju evi den ci je o sta du je kon tro la fak to ra ko ji od re đu ju eko nom ske ve ze ili granič ne vred no sti iz me đu tro ško ve pro iz vod nje i pla sma na pro iz ve de ne ro be na far mi Pi šu: Mi lan De lić, Zo ran No va ko vić PSS Po ljo pri vred na sta ni ca No vi Sad D a nas su na tr ži štu do stup ni kom pi ju ter ski soft ve ri tj. progra mi za vo đe nje evi den ci je o sta du, jer su od ve li ke ko ri sti pri dono še nju od lu ka kroz po sma tra nje perfor man si sta da i ana li zu pro ble ma. Cilj ovih pro gra ma je da se odr ža va opti mal no bi o lo ško i zdrav stve no sta nje sta da i da se po stig nu mak si mal ni priho di, uz sma nje nje tro ško va. Naj va žni je u sva ko dnev nom vođe nju evi den ci je o sta du je kon tro la fak to ra ko ji od re đu ju eko nom ske ve ze ili gra nič ne vred no sti iz me đu tro škove pro iz vod nje i pla sma na pro iz ve dene ro be na far mi. Za do bar me nadžment sta da po trb no je obra ti ti pa žnju na sle de će: ima ti po uz dan iden ti fika ci o ni si stem, sva ko dnev no pra ti ti osnov ne po dat ke o sta du. Ti po da ci se od no se na pro iz vod nju i kva li tetu mle ka, po dat ke o re pro duk ci ji, pra vil nom ba lan si ra nju, ni vou i raspo re du obro ka ra di op ti mal ne pro izvod nje mle ka u skla du sa ge net skim po ten ci ja lom sta da Ta ko đe, je va žan fak tor si stem i kon tro la mu že. Ve oma je va žno po sve ti ti du žnu pa žnju na či nu či šće nja (iz đu bra va nja) objeka ta, opre me, ne ge i hi gi je ne gr la. I ve o ma je mo žda, i naj bit ni je ka ko to sve pla si ra ti i pro da ti na tr ži štu: glav ne pro iz vo de (mle ko, te lad, tovna ju nad i pri plod ne ju ni ce) i spo redne pro iz vo de sa far me (re mon to va na gr la i staj njak). Po treb no je iza bra ti od go va ra ju ću kom pi ju ter sku opre mu za in sta li ra nje po treb nih pro gra ma, za vi sno od po treb nih in for ma ci ja izvr ši ti iz bor kom pi ju ter skih pro gra ma, sva ko dnev no pra ti ti li ste dnev nih aktiv no sti ko je tre ba iz vr ša va ti, vr šiti pro ce ne i upo re đi va ti pro iz vod ne re zul ta te sa op ti mal nim pa ra me tri ma sta da i obra ti ti pa žnju na eko nom ske aspek te vo đe nja far me. Me nadž ment sta da ob u hva ta: iden ti fi ka ci ju gr la, pri ku plja nje i unos po da ta ka i stan dard ne ope ra tiv ne proce du re (SOP). [1] Iden ti fi ka ci ja gr la Vr lo je va žno po je di nač no obe le žiti sva ko gr lo ka ko bi se sva ko dnev no mo gle pra ti ti nje go ve per for man se. Cilj do bre iden ti fi ka ci je je da se sva ka ži vo ti nja pra ti od tre nut ka nje nog rođe nja do iz lu če nja. Ogo va ra ju ću identi fi ka ci ju oba vi ti od mah po ro đe nju ili u skla du sa od go va ra ju ćim za kon skim ak ti ma naj ka sni je u ro ku od 3 me seca. Po va že ćim za kon skim pro pi si ma sva gr la se obe le ža va ju ušnim mar kica ma na ko ji ma se na la ze od go va ra jući ID bro je vi sa bar ko do vi ma. Do bar iden ti fi ka ci o ni si stem tre ba da o bi mo guć nost: stal ne iden ti fika ci je gr la, do bru či tlji vost sa uda ljeno sti, la ku pri menj lji vost, po u zda nost i što ma nje smet nji pri iden ti fi ka ci ji. Iden ti fi ka ci o ne me to de U na šim uslo vi ma pri me nju ju se kod go ve da ne ko li ko iden ti fi ka ci o nih me to da, ali Za kon o ve te ri ni pre ci zira da se obe le ža va nje gr la obe le ža va is klju či vo ušnim mar ki ca ma. U se lekcij ske i pro iz vod ne svr he u pri me ni su još me to de te to vi ra nja i obe le ža va nje po mo ću tra ka oko čla na ka no gu, marki ce ko je se oči ta va ju elek tron ski i kai še vi za vrat sa re spon de rom. Pri ku plja nje in for ma ci ja Sve ove iden ti fi ka ci o ne me to de mo gu po mo ći far me ru u uspe šnom vo đe nju svo je far me. Po seb no se prepo ru ču ju elek tron ske spra ve, gde se in for ma ci je mo gu či ta ti sa dis plej pane la ili mo ni to ra u kan ce la ri ji far me. Dis plej pa ne li mo gu bi ti upot pu njeni sa upo zo ra va ju ćim sve tli ma ko ji daju sig nal me na dže ru sta da ili mu za ču u slu ča ju pro ble ma ko ji se od no si na po re me ćaj u pro iz vod nji mle ka, tempe ra tu ri mle ka, dnev nom ostat ku hrane, pro me ni te le sne te ži ne itd. Pri ku plja nje i unos po da ta ka Far mer je du žan da što je mo gu će tač ni je sva ko dnev no pri ku plja in forma ci je o pro iz vod noj ko li či ni i kva lite tu mle ka, od ga ju pod mat ka, zo ohi gi jen skim i mi kro kli mat skim uslovi ma u sta ji, o pre ven tiv nim me ra ma i zdrav stve nom sta nju sva kog gr la od ro đe nja do iz lu či va nja ili pro da je, ako su gr la uma ti če na da u sa rad nji sa se lek cij skim or ga ni za ci ja ma sprovo di od go va ra ju će se lek cij ske me re i re dov no do sta vlja po dat ke osnov noj od ga ji vač koj or ga ni za ci ji ra di evi denci je i pra će nja ge net skih pa ra me ta ra u ci lju ostva ri va nja pod sti ca ja ko ji se do bi ja ju od stra ne dr ža ve, pro pi sa ne ra di ge net skog una pre đe nja u go vedar skoj pro iz vod nji. Ova ko pri ku plje ni i ob ra đe ni po da ci uka zu ju far me ru na po te ze ko je mo ra či ni ti u na red nom pe ri o du ka ko bi mo gao do no si ti pra ve od lu ke u pra vo vre me a sve u ci lju podi za nja ni voa i kva li te ta pro iz vod nje, bo lje efi ka sno sti or ga ni za ci je ra da na far mi i po sti za nja ren ta bil no sti u proiz vod nji. Za unos i ču va nje po da ta ka mo gu po slu ži ti ruč ni si ste mi i kom piju te ri zo va ni si ste mi upra vlja nja. [1] Ruč ni si ste mi za pri ku plja nje i unos po da ta ka In di vi du al ni evi den ci o ni di ja gram (kar ton) Za sva ku kra vu ili ju ni cu u sta du vo di se za se ban evi den ci o ni di ja gram ko ji se ču va u kar to te ci. Ovi di ja grami omo gu ća va ju far me ru uvid u pi sanu isto ri ju ra sta i raz vo ja gr la, zdravstve no sta nje i vak ci na ci je, oplod nju, in for ma ci je o pri plod nja ku, te le nju i o pro iz vod nji i kva li te tu mle ka. Svi poda ci tre ba da su po ve za ni u knji ge da bi se nji ma mo glo lak še ru ko va ti iz van kan ce la ri je, a va lja lo bi da su po re đani pre ma iden ti fi ka ci o nim bro je vi ma gr la ka ko bi se lak še vr ši le pro ve re. Na vrh evi den ci o nog di ja gra ma (karto na) mo gu bi ti za ka če ne i mar ki ce u bo ji ka ko bi se olak ša lo ras po zna va nje re pro duk tiv nog i pro iz vod nog sta tu sa po je di nih gr la. Ka len dar ak tiv no sti i do ga đa ja Ka len dar ak tiv no sti i do ga đa ja sadr ži sve in for ma ci je ko je su zna čaj ne za sta do i od no se se na ose me nja vanja, te le nja, zdrav stve ni sta tus od nosno, pro me nu ka te go ri je gr la, i on poka zu je kom plet nu sli ku mleč nih gr la. Ovaj si stem se za sni va na to me da se sva koj kra vi u sta du iden ti fi ku je njen uz goj ni sta tus uz po moć če tvoro ili še sto boj nog mag net nog kod nog si ste ma. Sva ki ozna če ni mag net se po sta vlja na ta blu, a bo ja ozna ča va po sled nji zna ča jan do ga đaj u nje nom ži vo tu. Ka len dar ak tiv no sti i do ga đa ja je vr lo va žan u ozna ča va nju ak tiv no sti i pla ni ra nju od lu ka, ali on ne mo že zame ni ti in di vi du al ni evi den ci o ni di jagram, no mo že bi ti zna ča jan kao pomoć no sred stvo. Di ja gram plod no sti sta da i zdrav stve nog sta nja Ovaj di ja gram pred sta vlja vi še struki si stem po hra nji va nja po da ta ka gde se sve kra ve po sma tra ju hro no lo ški od da tu ma ro đe nja. Ov de tre ba da se upi šu svi po da ci ve za ni za re pro duktiv ni sta tus i zdrav stve no sta nje gr la, tj. da tum te le nja, la ko ću te lje nja, poče tak estru sa, da tum ose me nja va nja, ime pri plod nja ka, po re me ća je plod nosti i oče ki va ni da tum te le nja. Efi ka sno ru ko vo đe nje zah te va svako dnev ni unos ovih po da ta ka ka ko bi se mak si mal no iz vu kla ko rist iz njih. Do dat no se mo že vo di ti knji ga sa poda ci ma o ko li či ni dnev no po mu že nog mle ka i knji ga ose me nja va nja za svaku kra vu, kao i knji ga sa po da ci ma o uz go ju što se ka sni je mo že pre ne ti u in di vi du al ni evi den ci o ni di ja gram. Eviden ci ja sta da se tre ba ču va ti u kance la ri ji go ve dar ske far me, ali u isto vre me tre ba da je la ko do stup na osoblju ko je je uklju če no u me nadž ment sta da. Sli ka 2 Kom pi ju te ri zo va ni upra vlja nja si ste mi Uspeh ko ji se mo že po sti ći ko ri šćenjem ova kvih si ste ma za vi si pr venstve no od dnev nog uno sa in for ma ci ja od stra ne uprav ni ka far me (me nadže ra) i nje go vog oso blja. Kom ple tan unos po da ta ka je neo p ho dan uslov u po sti za nju do brih pro iz vod nih re zulta ta. Da bi se od re dio naj bo lji kom pi juter ski si stem upra vlja nja, far mer treba se bi da po sta vi sle de ća pi ta nja: Da li je si stem lak za upo tre bu? ; Ka kvi su zah te vi si ste ma? ; Da li se si stem mo že pri me ni ti na ce lo kup nu ve li či nu sta da? ; Da li si stem evi den ti ra svako gr lo kroz lak ta ci ju? ; Da li si stem sva ko dnev no o be đu je li stu dnevnih ak tiv no sti kao po moć u or ga niza ci ji?; Da li si stem mo že o be di ti kon ti nu i ra no i ažur no pra će nje osnovnih per for man si sta da? ; Da li si stem mo že da ti pro ce nu bu du ćeg sa sta va sta da i ni voa pro iz vod nje mle ka? ; Da li si stem da je mo guć nost za ažu ri ranje ob ra čun skuh in for ma ci ja? ; Da li si stem omo gu ća va pro ra ču na va nje bilan sa sta nja i pro to ka nov ca? i U kakvom su od no su soft ver ska ula ga nja pre ma dru gim si ste mi ma ko ji su dostup ni na tr ži štu? Vr lo je va žno po sta vi ti se bi ova pita nja pre na bav ke od re đe nog kom piju ter skog si ste ma, jer ta kav si stem mo že bi ti efi ka san je di no ako far mer (me na džer) pot pu no opu šte no ra di sa njim. Uprav ni ci na go ve dar skim farma ma mo gu ko ri sti ti i uslu ge raz li či tih sa ve to dav nih slu žbi i ko ri sti ti nji ho ve pre po ru ke. Mo že se ko ri sti ti soft ver za op ti mizi ra nje obro ka ko ji slu ži za pre ci zno for mu li sa nje obro ka za raz li či te ka tego ri je ži vo ti nja u sta du, gde tro ško ve is hra ne tre ba pre ci zno kon tro li sa ti i živo ti nja ma da va ti obro ke pre ma nji hovim in di vi du al nim po tre ba ma i ge netskom po ten ci ja lu ka ko bi se po sti gao op ti ma lan pro iz vod ni re zul tat. Da nas su do stup ni mno gi kom pi juter ski pro gra mi za ana li zu, a po sto je i kva li tet ni soft ver ski pa ke ti po ve za ni sa iz mu zi šti ma ko ji pra te sve aspek te mo der nog mleč nog go ve dar stva. Softve ri mo gu bi ti u ve zi sa kom pi ju te ri ma ko ji re gu li šu is hra nu ži vo ti nja i mo gu bi ti u ve zi sa kom pi ju te ri ma ko ji pra te mleč ne pa ra me tre. Sve je ve ći ak ce nat na naj mo derni jem opre ma nju iz mu zi šta ra di efi kasni jeg upra vlja nja i sma nje nja tro škova ko ji omo gu ća va ju pra će nja mno gih pa ra me ta ra kao što su: pro me ne kondi ci je za vre me lak ta ci je, pro iz vod ni ni voi raz li či tih pro iz vod nih gru pa krava, pro seč na pro iz vod nja mle ka itd. (Sli ka 1) Op šti po da ci o sta du i iz ve šta ji obu hva ta ju sle de će: pre gled ka te go rija pod mlat ka i gru pa od ra slih gr la u sta du, i to u sva ko vre me, pla ni ra nu prog no zu te le nja, pre gled ku plje nih i pro da tih gr la, po da ci o pro iz vod nji mle ka i lak ta ci ji sa prog no za ma za lak ta ci o ni pe riod od 305 da na, lak ta cio na kri va, pro seč na pro iz vod nja mleka po pro iz vod nim gru pa ma i pro sečna pro iz vod nja mle ka sta da u ce li ni, pra će nje zdrav stve nog sta nja sta da sa li stom kra va ko je su pre di spo ni ra ne za ne ke is hran be ne pro ble me ili uz goj ne bo le sti pa im je po treb na do dat na nega, i re gi stra ci ja te le nja i do stup nost gra fi ko na za raz li či te pa ra me tre. Po da ci o re pro duk ci ji Po da ci o re pro duk ci ji ob u hva ta ju: re dov no ažu ri ra nje po da ka o se me nima, po da ci o ko ro šće nim bi ko vi ma i bi ko vi ma ko ji se ko ri ste u tom tre nutku, po da ci o li cu ko je vr ši ose me njava nje, po da ci o plod no sti i re pro dukci o na ana li za, pro se čan ser vis pe riod za sta do, pre gled in ter va la iz me đu estru sa, pro se čan broj in se mi na ci ja po plod ki nji, re gi star te le nja, broj živo ro đe nih te la di, te ška te le nja, i dr. Po da ci o is hra ni Po da ci o is hra ni ob u hva ta ju: Iz ra da bi lan sa hra ne i hra ni va ko ja će se ko risti ti za is hra nu za pred vi đe ni ka pa ci tet far me to kom jed no go di šnjeg pe ri o da. U bi lans hra ne ula ze sva hra ni va. Kaba sta, kon cen tro va na i raz li či ti do daci obro ku ko ji slu že za is hra nu kra va i pra te ćih ka te go ri ja na far mi. Ka ba sta hra ni va ko ja se kod nas se naj če šće ko ri ste u is hra ni kra va su: si la ža i sana ža (od raz li či tih bilj nih vr sta), se no, raz ne vr ste sla ma, ko re na sto kr to la sta hra ni va i raz li či ti osta ci pre hran be ne in du stri je. Što se ti če kon cen tro va nih hra ni va naj če šće se ko ri ste zr na ži tari ca, zr na le gu mi no za, raz li či ti osta ci pre hran be ne i pre ra đi vač ke in du stri je. Od mi ne ral no-vi ta min skih do da ta ka naj če šće se ko ri ste: pre mik si, kre da, stoč na so, kal ci jum fos fat ni do da ci, pu fe ri, i dr. Po red ovo ga zna čaj no je is pla ni ra ti i ze mlji šne po vr ši ne neo p hod ne za zasni va nje od re đe ne se tve ne struk tu re ka ko bi se o be di le po treb ne ko liči ne hra ni va ko je se mo gu pro iz ve sti na sop stve noj far mi i na pra vi ti bi lans hra ni va ko ja se mo ra ju ku pi ti na trži štu. U ci lju kon tro le tro ško va is hra ne neo p hod no je pri li kom sva ke pro me ne obro ka, za sva ku ka te go ri ju go ve da ura di ti kal ku la ci je obro ka, i to po sebno ce log obro ka, a po seb no kon centro va nog de la obro ka. Upo re do s tim neo p hod no je pe ri o dič no ura di ti hemij sku, mi kro bi o lo šku i ana li zu obroka i hra ni va na pri su stvo mi ko tok si na. Po seb na pa žnja se tre ba obra ti ti skladi šte nju i la ge ro va nju ka ba stih i koncen tro va nih hra ni va. Pri spre ma nju si la že o be di ti nad zor nad ra do mod stra ne struč ne slu žbe i pre ko ri šće nja si la že oba ve zno ura di ti neo p hod ne ana li ze i utvr di ti kva li tet si la že i se naže za is hra nu. Upo re đi va nje sta da Sli ka 1 per for man si Vr lo je va žno upo re di ti per for manse mleč nog sta da u eks plo a ta ci ji, s per for man sa ma sta da u pret hod nim me se ci ma i go di na ma, a ta ko đe, upore di ti ih sa per for man sa ma dru gih mleč nih sta da iste ra se na te re nu. Ne tre ba ju se sa mo upo re đi va ti samo ni voi pro iz vod nih re zul ta ta, već i kva li tet pro iz vo da, re pro duk tiv ne karak te ri sti ke, pro se čan vek ko ri šće nja gr la t,j, re mont sta da, broj is po ru čenih kva li tet nih ju ni ca na tr ži šte, ko liči ne is po ru če nog me sa, od nos pre ma oču va nju pri ro de i do bra prak sa u upra vlja nju ot pad nim vo da ma i skladi šte nju i upra vlja nju staj nja kom. I na 6

7 NA U KA U PRAK SI kra ju utvr đi va nje odr ži vo sti i pro fi tabil no sti da te pro iz vod nje. STAN DARD NE OPE RA TIV NE PRO CE DU RE ( SOP ) za kva li tet mle ka: Sva ki dan pro ve ra va ti či sto ću i isprav nost ma ši na za mu žu; Vi me i rep kra ve se mo ra ju re dov no odr ža va ti; Vi me pra ti vo dom sa mo u slu ča ju kad je ja ko pr lja vo, a na kon to ga obri sati ga la ga no su vom kr pom; Ne sme se ko ri sti ti jed na kr pa za sve kra ve u sta du, već se za sva ku kra vu ko ri sti dru ga kr pa, ka ko bi se spre či lo ši re nje in fek ci je i Kr pe za bri sa nje vi me na se pe ru na 95 C. u ve zi ma sti ti sa: Kra ve obo le le od ma sti ti sa tre ba od mah tre ti ra ti sa an ti bi o ti ci ma; Obole le če tvr ti vi me na obe le ži ti cr ve nom bo jom ka ko bi rad ni ci pri mu ži pa žljivi je po stu pa li sa nji ma; Ruč no i potpu no iz mu sti obo le le če tvr ti; Či sti ti i dez in fi ko va ti si se, kao i oko lo njih; Na kon pri me ne an ti bi o ti ka, po treb no je iz ma si ra ti obo le le če tvr ti; Obo le le kra ve mu sti zad nje; Ako se obo le le kra ve mu zu isto vre me no kad i zdra ve, dez in fi ko va ti mu zne pri ključ ke sa hlori ra nim ras tvo rom; Dva pu ta ne delj no pr ska ti kre čom le ži šta kra va ra di dezin fek ci je i pre ven ci je ma sti ti sa. u ve zi se lek ci je: Sva gr la ko ja u pro iz vod nji ne odgo va ra ju od ga ji vač kom ci lju za datu ra su tre ba škar ti ra ti pri re dov nim go di šnjim smo tra ma, ili čak i pre ako je eko nom ski neo prav da no da se drže. Sva gr la ko ja su sklo na uz goj nim bo le sti ma ili me ta bo lič kim pro ble mima ta ko đe je neo p hod no od stra ni ti iz sta da, od no sno škar ti ra ti. Po seb nu pa žnju obra ti ti na se lek ci ju mla đih kate go ri ja žen skih gr la ko ja se osta vlja ju za priplpd, a tu na ro či tu pa žnju obrati ti na re zul ta te i kva li tet ro di telj skih pa ro va. Gr la ko ja kon stant no po ka zuju vi sok ni vo mi kro or ga ni za ma ili somat skih će li ja škar ti ra ti i ne osta vlja ti žen ske po tom ke. u ve zi estru sa: Kra ve u estru su tre ba odvo ji ti ili obe le ži ti; Kra ve se mo ra ju pa žlji vo posma tra ti od stra ne rad ni ka ko ji ra de sa nji ma i oni mo ra ju oba ve sti ti ve te rina ra far me kad pri me te zna ke estru sa ka ko bi se na vre me iz vr ši lo ose menja va nje; Ve te ri nar far me mo ra vo di ti evi den ci ju o estru su kra va. u ve zi ose me nja va nja: Pr vi pre gled kra va po sle te le nja ura di ti 30 da na po sle te le nja; Test bre me ni to sti se mo ra ura di ti naj kasni je po sle 2 me se ca na kon zad njeg ose me nja va nja; Pro ve ri ti kra ve ko je ni su u estru su 60 da na na kon te le nja; Uko li ko kra ve ima ju gnoj ni is ce dak iz vul ve u ma njoj ko li či ni, po treb no ih je oči sti ti sa ml lu go la 12 h na kon ose me nja va nja; Kra ve ko je ima ju obilan is ce dak je po treb no du že tre ti ra ti sa lu go lom, a za tim ose me ni ti kod slede ćeg estru sa. za za su še ne kra ve: Pra vi ti sva ke ne de lje li stu kra va koje tre ba za su ši ti 8 ne de lja pre te le nja; Ne de lju da na pre za su ši va nja, odvo jiti kra ve ko je tre ba za su ši ti od osta lih; Boks za su še nih kra va mo ra bi ti suv i čist; Po ste pe no pre ki nu ti mu žu za suše nih kra va; Za su še ne kra ve ne sme ju bi ti pre vi še ugo je ne u vre me te le nja; Na far mi mo ra da se vo di evi den ci ju o za su še nim kra va ma. za pe riod oko te le nja: Pro ve ri ti mle ko na ma sti tis od mah na kon te le nja; Sve ote lje ne kra ve se mo ra ju pro ve ra va ti da nju, me ri ti im se tem pe ra tu ra, proiyvod nja mle ka se mo ra pro ve ri ti i evi den ti ra ti, ta ko ]e i ape tit; Po treb no je vo di ti evi den ci ju o ote lje nim kra va ma u vi du ka len da ra. kod od go ja te la di: O be di ti in di vi du al nih bok se va za te lad uz ra sta do 4 ne de lje ži vo ta; Tek ro đe noj te la di se ne sme da ti vi še od 2 li tra ko lo stru ma: Te lad tre ba da do bi ja ju ma lu ko li či nu koncen tra ta od 1 ne de lje ži vo ta pa na dalje; Na kon 4 ne de lje ži vo ta te lad tre ba dr ža ti u grup nom sme šta ju i to 5-6 gr la u jed nom bok su; Pi ja ća vo da mora bi ti na ras po la ga nju te la di ma sve vre me, kao i kva li tet no se no (mla doj te la di se ne sme da va ti ku ku ru zna sila ža); Na kon od lu či va nja tro me seč ne te la di, tre ba im da va ti obrok kao kod vi so ko pro duk tiv nih kra va s tim da im se da je 1-2 kg kon cen tra ta do sta rosti od 8-12 me se ci ži vo ta, a na kon toga sa mo obrok za vi so ko pro duk tiv ne kra ve; Mu ška te lad sta ra oko 3 me seca ži vo ta se mo ra odvo ji ti. kod sa sta vlja nja obro ka: Pri dr ža va ti se pro pi sa nih obro ka za sve pro iz vod ne gru pe, kao i te lad i ju nad; Hra na i vo da mo ra ju ži vo ti njama bi ti na ras po la ga nju 24 h dnev no; Po seb nu pa žnju po sve ti ti ko li či ni koncen tra ta za sva ku ka te go ri ju. ve za ne za uslo ve dr ža nja grla: Ve o ma va žno je is pu ni ti sve pred uslo ve va za ne za nor ma ti ve ko ji su defi ni sa ni za ko nom o do bro bi ti ži vo ti nja, Za ko nom o ve te ri ni ve za no za uslo ve o iz grad nji obje ka ta i Pra vil ni kom o zo o hi gi jen skim i sa ni tar nim uslo vi ma za iz grad nju ili adap ta ci ju sto čar skih obje ka ta. u ve zi ne ge pa pa ka: Na ba viti boks ko ji će slu ži ti za ob re zi va nje pa pa ka; Kra ve ko je ima ju pro ble ma sa pap ci ma od mah odvo ji ti i tre ti ra ti; Kra va ma ne de lju da na pred za su šenje tre ba pre ven tiv no ob re za ti pap ke; Tri pu ta go di šnje se kra va ma tre ba ju ob re zi va ti pap ci; Ob re zi va nje pa pa ka tre ba da vr ši pro fe si o nal no ob u če no li ce. u ve zi iz đu bra va nja skla dište nja i apli ka ci je staj nja ka na par ce le: Oda bra ti od go va ra ju ći na čin iz đubra va nja i skla di šte nja đu bri va; Đu brivo re dov no či sti ti ka ko bi se odr ža va li do bri hi gi jen ski i mi kro kli mat ski uslo vi u šta li i pre ve ni ra le in fek ci je vi me na i no gu. Neo p hod no je o be di ti ure đen sla dišt ni pro stor (po mo guć stvu be toni ran), za la ge ro va nje staj nja ka najkra će za 6 me se ci. Staj njak na par ce le iz vo zi ti i ras tu ra ti dva pu ta go di šnje. u ve zi me ha ni za ci je i apa rata: Pro ve ra va ti (ulje) i či sti ti sve maši ne na far mi je dan od re đe ni dan u ne de lji. Za klju čak Za uspe šno vo đe nje go ve dar ske far me je neo p hod na tač na iden ti fi kaci ja gr la, kao i vo đe nje pot pu ne eviden ci je o gr li ma po čev od ra đa nja pa na da lje. Na ovaj na čin je far me ru omo gu ćen kom ple tan uvid u sta nje nje go vih gr la i ti me on mo že pla ni ra ti od go va ra ju će ak tiv no sti u bu duć no sti, a što je naj va žni je na ovaj na čin se mo že ostva ri ti do bar po slov ni reyultat. Da nas sve vi še i vi še far me ra ko risti kom pi ju te ri zo va ne pro gram ske sistem za upra vlja nje sta dom mleč nih kra va ka ko bi do no si li pra vil ne odlu ke i na naj bo lji na čin sma nji li tro škove u pro iz vod nji. Ipak, po treb no je da far me ri sa mi oce ne ko ji je evi den ci o ni pro gram ske si ste me za upra vlja nje sta dom mlečnih krav si stem za njih naj bo lji i najlak ši za pri me nu jer ta da ne će bi ti proble ma kod vo đe nja evi den ci je sta da. (Sli ka 2.) Li te ra tu ra: [1]***Pe ja no vić, R. (2000): Tranzi ci ja po ljo pri vred nog ga zdin stva u mo der nu far mu (1), Sa vre me ni farmer, Po ljo pri vred ni fa kul tet, In sti tut za sto čar stvo, No vi Sad, br. 2/2000, str. 11; [2]***Pe ja no vić, R., An drić, N. (2008); Ve li či na far me i pro duk tivnost u po ljo pri vre di EU, Sa vre me na po ljo pri vre da, vol.57,1-2, Str , No vi Sad OV ČAR STVO Zna čaj is pa še u is hra ni ova ca Pi še: Sa bolč Var tuš, dipl.ing PSS Sen ta U eko no mič noj is hra ni ovaca is pa ša na pri rod nim pa šnja ci ma je od iz u zetno ve li kog zna ča ja. Vre me i na čin is ko ri šća va nja pa šnja ka za vi si od ve li kog bro ja fak to ra od ko jih najzna čaj ni ji su sa stav bilj nog po kriva ča na pa šnja ku i du ži na tra ja nja ve ge ta ci je. Pro cen tu al ni od nos ze le nih hrani va na pa šnja ku ko je mo gu da se ko ri ste u is hra ni ova ca je u Sr bi ji i u su sed nim ze mlja ma na pri mer u Ma đar skoj oko 35 %, u Fin skoj 20 %, u Engle skoj 66 %, a na No vom Ze lan du 95 %. Du ži na tra ja nja ve ge ta ci je u Srbi ji i u su sed nim ze mlja ma je u prose ku od da na, u Fran cuskoj 125 da na, a na No vom Ze landu to kom ce le go di ne tj. 365 da na. Na na šem pod ne blju pe riod is pa še obič no po či nje od dru ge ili tre će deka de apri la i tra je do kra ja ok to bra me se ca u za vi sno sti od vre men skih uslo va do tič ne go di ne. [1] Is ko ri šća va nje pa šnja ka U ci lju što in ten ziv ni jeg i bo ljeg is ko ri šća va nja pa šnja ka pre po ru čuju se sle de će me re: Na in ten ziv nim pa šnja ci ma sa viso kom pri no som tra ve pre po ru ču je se 50 % pri no sa is ko ri sti ti na pasa njem ova ca, a 50 % za spre manje se na, si la že ili se na že za zim ski pe riod is hra ne. Na su prot to me na eks ten ziv nim pa šnja ci ma is pa šom ova ca tre ba is ko ri sti ti pri nos tra ve oko % i sa mo % u vi du kon zer vi sa ne stoč ne hra ne spre mi ti za zim ski pe riod is hra ne ova ca. Pri me ni ti pre gon sko na pa sa nje kao sa vre me ni na čin is ko ri šća va nja pa šnja ka, ume sto neo gra ni če ne ispa še na ce loj po vr ši ni pa šnja ka. Na ta kav na čin na pa sa nja omo gu ća vamo per ma nent nu re ge ne ra ci ju biljnog po kri va ča na pa šnja ku, a ujedno i omo gu ća va mo i pri rod nu dezin fek ci ju pa šnja ka, a ti me zna čaj no do pri ne se mo po bolj ša nju zdravstve nog sta nja ova ca i sma nju je mo gu bit ke usled ne po treb nog ga že nja tra va i ši re nja za ra znih bo le sti. Al ter na tiv ni pa šnja ci u ra tar skim re o ni ma pred sta vlja ju par ce le sa ra znim bilj nom osta ci ma po sle žetve, a ko ji su u in ten ziv nom uz goju ova ca su od ma njeg zna ča ja. U ovu ka te go ri ju al ter na tiv nih pa šnjaka ubra ja ju se str nji ke od ži ta ri ca, ku ku ru za,so je, gra ška, od ra znih lep tir nja ča i ku pu snja ča,bilj ni osta ci na re pi šti ma kao i bilj ni osta ci posle ski da nja ra znih se ja nih krm nih kul tu ra. Ov ce uspe šno is ko ri šća va ju i manje kva li tet ne pa šnja ke, ko je ni po pri no su, a ni po sa sta vu i kva li te tu bilj nog po kri va ča ne za do va lja va ju po tre be za is pa šu go ve da. Ma nje pa šnjač ke po vr ši ne kao što su travne po vr ši ne po red pu te va, uvra ti ne, dol me i oba le ka na la tre ba is ko risti ti za ma nja i eks ten ziv ni ja sta da. Ve štač ke li va de i pa šnja ci za po trebe in ten ziv nog uz gi ja ova ca su od naj sku pljih na či na is hra ne ova ca. Ve štač ki pa šnja ci kao i sve se jane kul tu re sa eko nom skog aspek ta zah te va ju ve li ko ula ga nje nov ča nih sred sta va u od no su na eko no mič no is ko ri šća va nje pri rod nih trav nih povr ši na i pa šnja ka. [2] Ka pa ci tet pa šnja ka Ov ce na bo ga toj pa ši ra ši re ne u ob li ku le pe ze Ko li ko ova ca na je dan hek tar pa šnja ka? Pod od go vo rom se podra zu me va broj pri plod nih ova ca sa jag nja di ma po hek ta ru pa šnja ka go di šnje, s tim da se sa iste po vrši ne o be đu ju po tre be u se nu ili se na ži za zim sku is hra nu ova ca. Pro iz vod ni ka pa ci tet pa šnja ka za vi si pre sve ga od pri no sa, kva li teta i sa sta va trav nog po kri va ča kao i od spo lja šnjih fak to ra kao što su ko li či na i ras po red pa da vi na, kva litet ze mlji šta i na čin is ko ri šća va nja pa šnja ka. U slo bod nom si ste mu is pa še raču na se od 8-12 ova ca i jagnja di po hek ta ru pa šnja ka. U pregon skom si ste mu zna čaj no se pove ća va ka pa ci tet pa šnja ka. Za vi sno od go di šnjeg do ba i pri no sa pa šnjaka po pri plod noj ov ci u pro se ku sa 1.5 jag nja di ra ču na se kvadrat nih me ta ra pa šnja ka (u pro se ku 15 ova ca po hek ta ru pa šnja ka). Ako pa šnjak ko ri sti mo is klju či vo za is pa šu ova ca, zbog re ge ne ra cije trav nog po kri va ča pre po ruč lji vo je pa šnjak po de li ti na 4 pre go na, a ako pa šnjak po de li mo na 6-8 prego na, na 4 pre go na mo gu da pa su ov ce, a sa pre o sta lih pre go na pripre ma mo ka ba stu stoč nu hra nu u vi du se na ili se na že za zim sku ishra nu ova ca ili za pri rod nu re ge nera ci ju pa šnja ka.pre go ni se me nja ju na me seč nom ni vou. Sa sma nje njem bro ja ova ca na od re đe noj po vr ši ni mo že mo po zitiv no uti ca ti na po prav ku kon di ci je i po ve ća nje te le sne ma se ova ca. Po na še nje ova ca na pašnja ku Po što ov ce zna ča jan deo ži vo ta pro ve du na pa šnja ci ma, tu pro nala ze i uzi ma ju hra nu i za do vo lja va ju svo je po tre be, tre ba po sve ti ti ve li ku pa žnju od li ka ma po na ša nja ova ca na pa šnja ci ma. Ka kve tra ve kon zu mi ra ju naj radi je, u ko jim ča so vi ma pa su naj inten ziv ni je, da li ima ju dnev ni ras pored, ka ko se po na ša ju za vi sno od tem pe ra ture va zdu ha, ja či ne Sun če vog zrače nja, vre men skih pri li ka i osta lih fak to ra spo lja šnje sre di ne? Ova su ta pi ta nja zbog če ga tre ba po zna vati po na ša nje ova ca na pa šnja ci ma da bi smo mo gli za do vo lji ti nji ho ve po tre be u ci lju po sti za nja što bo ljih pro iz vod nih re zul ta ta. Ov ce naj ra di je bi ra ju i kon zu mira ju de lo ve bi lja ka po sle de ćem raspo re du: 1. li šće 2. cvet 3. mla di ze le ni de lo vi bi lja ka 4. zr na 5. osta li de lo vi bi lja ka. Po pa še na tra va je uvek ve će hran lji ve vred no sti, po ve ćem sa drža ju si ro vih be lan če vi na i ma njem sa dr ža ju si ro vih vla ka na, od one što ov ce ni su po pa sle. Za klju čak Ov ce na pa šnja ku u Ba na tu Po di za nje ve štač kih pa šnja ka i li va da za po tre be in ten ziv nog uz goja ova ca je naj sku plji na čin is hrane ova ca. Ve štač ke li va de i pa šnja ci kao i sve se ja ne kul tu re sa ekonom skog aspek ta zah te va ju ve li ko ula ga nje u od no su na eko no mič no is ko ri šća va nje pri rod nih trav nih povr ši na i pa šnja ka. Za to tre ba u što ve ćoj me ri kul ti vi sa ti, re dov no prihra nji va ti i odr ža va ti pa šnja ke, li vade i pri rod ne trav ne po vr ši ne. Li te ra tu ra: [1] dr. Prof. Mi lan Kra ji no vić: Ov čar stvo i ko zar stvo (1992); [2] dr. Nagy Zol tan, dr. Vargyas Csa ba : Gyep nővényter mesztés gyeptakarmány hasznositás (2008.); [3] dr. Horn Péter : Állattenyésztés 1. Szar va smar ha, juh, ló (2005.) 7

8 RAZ VOJ PO RO DIČ NIH PRED U ZE ĆA U SE O SKIM POD RUČ JI MA SR BI JE (6) Stan dar di bed no sti i kva li tet pro iz vo da Auto ri: Da ni lo To mić, Bra ni slav Gu lan i Mi le Man dić Da li su stan dar di o bedno sti hra ne u Sr bi ji isti kao i standar di u EU? Re pu bli ka Sr bi ja je, u pro ce su evrop skih in te gra ci ja i pro ce na pristu pa nja Svet skoj tr go vin skoj orga ni za ci ji (STO), svo je pro pi se, ko ji re gu li šu bed nost hra ne, u znat noj me ri har mo ni zo va la i uskla di la s re levant nim pro pi si ma EU, od no sno SPS i TBT spo ra zu mi ma, STO i stan dardi ma Me đu na rod ne or ga ni za ci je za zdra vlje ži vo ti nja (OIE), Co dex Alimen ta ri us Ko mi si je za me đu na rod ne stan dar de za hra nu i Me đu na rod ne kon ven ci je za za šti tu zdra vlja bi lja (IPPC). Uskla đi va njem pro pi sa iz ove obla sti, olak šan je pla sman srp skih po ljo pri vred no-pre hram be nih pro izvo da na tr ži šte EU, jer sa mi pro iz vo di ko ji su pro iz ve de ni u tre ćim ze mljama, u skla du sa zah te vi ma i stan dardi ma bed no sti hra ne EU, mo gu biti pla si ra ni na za jed nič ko tr ži šte EU. Da li stan dar di bed nosti hra ne uti ču na kon ku rent nost do ma će pri vre de? Za ključ ci i pre po ru ke Vi so ki stan dar di bed no sti hrane, ko ji su po sta vlje ni na ni vou EU, u znat noj me ri uti ču na kon ku rent nost do ma će po ljo pri vre de, uklju ču ju ći i pre hram be nu in du stri ju. Do sti za nje evrop skih stan dar da u pro iz vod nji zah te va znat na ula ga nja, po čev ši od pri mar ne po ljo pri vred ne pro iz vod nje, jer bed nost hra ne po či nje još na nji vi i far mi. Ula ga nja ko ja se zahte va ju od po ljo pri vred ni ka, u obrazo va nje za po sle nih i u od go va ra ju ću opre mu i teh no lo gi ju, do vo di do pove ća nja ce ne po je di nih pro iz vo da. Upo re đu ju ći do ma ći agrar ni bu džet i pod sti caj na sred stva ko ja su našim pro iz vo đa či ma na ras po la ga nju, sa ni vo om evrop skih sub ven ci o ni sanih far me ra, ja sno je da po ve ća nje kon ku rent no sti do ma ćih pro iz vo đa ča pred sta vlja ve o ma zah te van pro ces. Od no sno, srp ski pro iz vo đa či hra ne ni su kon ku rent ni u od no su na evropske, ko ji znat no vi še sred sta va ula žu po jed nom hek ta ru! Šta su še me kva li te ta po ljopri vred nih pro iz vo da? Osnov ni cilj Za jed nič ke po ljo privred ne po li ti ke u obla sti kva li te ta poljo pri vred no-pre hram be nih pro iz vo da je ste da iz gra di i pri me ni še me kvali te ta. Evrop ske še me kva li te ta su, na pri mer: si stem ge o graf skog po rekla, or gan ska pro iz vod nja, ser ti fi kaci o ne še me (na ci o nal ne ili pri vat ne), pri me na tr ži šnih standar da. Po sto je tri še me za šti te ge o graf skog po re kla za vi na, al ko hol na pi ća i po ljo pri vred ne i pre hram be ne pro iz vo de, kao i dva in stru men ta za šti te ime na po re kla (PDO protec ted de sig na tion of ori gin) i za šti ta ge o graf ske ozna ke (PGI pro tec ted ge o grap hi cal in di ca tion). Po red ovih še ma kva li te ta, po sto je i broj ne privat ne še me. Ka ko da po tro ša či bu du sigur ni u kva li tet hra ne ko ju ku puju? 1. Po ro dič na pred u ze ća, na glo bal nom, svet skom ni vou, pre sve ga u vi so ko raz vi je nim ze mljama, ima ju ve o ma du gu tra di ci ju. Mno ge mul ti na ci o nal ne kom pa nije su na sta le raz vo jem po ro dič nih pred u ze ća u du žem vre men skom pe ri o du. 2. U pri vre da ma raz vi je nih zema lja, po ro dič na, ma la i sred nja pred u ze ća i da nas su za stu plje na u pri vred noj struk tu ri, pre sve ga u stva ra nju bru to do ma ćeg pro iz voda, bro ju za po sle nih, iz vo zu Na ža lost, u Sr bi ji po ro dič na pred u ze ća u se o skim pod ruč ji ma po či nju da se raz vi ja ju tek po slednjih go di na. Po la ve ka je nji hov raz voj prak tič no bio spreča van i de sti mu li san, pr ven stveno iz ide o lo ških raz lo ga. 4. Me đu tim, pro me ne u bivšim so ci ja li stič kim ze mlja ma, od no sno u ze mlja ma u tran zi ci ji, me đu ko ji ma se na la zi i Sr bi ja, do vo de i do pro me na u na či nu mi šlje nja, po na ša nja i ra da. Poslov ne ide je, pri vat na ini ci ja ti va i pred u zet nič ki duh sve vi še do laze do iz ra ža ja. 5. Na to uka zu ju i da nas prezen to va ni i pro mo vi sa ni mo de li po ro dič nih pred u ze ća u pre ra di po ljo pri vred nih pro iz vo da, lo ci rani u se o skim pod ruč ji ma. Oni treba da po slu že kao pu to kaz dru gima ko jim pu tem tre ba da kre nu. Po red ne po volj nog pri vred nog am bi jen ta i po slov nog okru že nja, ova pred u ze ća uspe šno po slu ju. 6. Broj ne za po sle nih, pre svega vi so ko struč nih ka dro va, sa ili is ku stva, je u stal nom po rastu. Sve su ma nji iz gle di da će oni mo ći da se za po šlja va ju u jav nom sek to ru. Na pro tiv, i ovaj sek tor se oslo ba đa vi ško va rad ne sna ge, isto vre me no je u po ra stu broj di plo mi ra nih sred njo ško la ca i stu de na ta ra znih pro fi la, ko ji se na la ze na evi den ci ji Na ci o nal ne slu žbe za za po šlja va nje, če sto na de i per spek ti ve za do bija nje po sla. 7. Zbog to ga smo i or ga ni zova li ovaj skup i na pi sa li bro šu ru, ko ja tre ba da pred sta vlja vo dič u osni va nju po ro dič nih pred u zeća, oni ma ko ji ima ju po slov nog i pred u zet nič kog du ha, ob zi ra na sta ro snu dob. Nji ma je potreb na po dr ška ra znih in sti tu ci ja si ste ma. 8. Dr žav ne, lo kal ne, na učno struč ne in sti tu ci je, me dij ske usta no ve i dru gi tre ba da pru že mak si mal nu lo gi stič ku po dr šku pred u zet nič kim ide ja ma u se o Po tro ša či, kao kraj nji kon zu men ti po ljo pri vred no-pre hram be nih pro izvo da, kva li tet hra ne mo gu da pro cene, pre sve ga, na osno vu in for ma ci ja ko je su im do stup ne na eti ke ti ili pako va nju pro iz vo da. Deo prav ne te kovi ne EU re gu li še oblast obe le ža va nja i de kla ri sa nja pro iz vo da, kao i nji hovo re kla mi ra nje i pre zen ta ci ju. Osnov ni prin cip je da se obe le žava njem pro iz vo da po tro šač ne sme ob ma nji va ti. Je dan od pro pi sa EU koji re gu li še oblast obe le ža va nja, prezen ta ci je i re kla mi ra nja pre hram benih pro iz vo da je Di rek ti va 2000/13/ EZ. Cilj ko ji se že li po sti ći ozna ča vanjem je ga ran ci ja da po tro ša či ima ju pri stup kom plet noj in for ma ci ji o sadr ža ju i sa sta vu pro iz vo da, u ci lju zašti te zdra vlja i svo jih in te re sa. Sr bi ja je na pu tu ka EU. Po sta vlja se pi ta nje: šta su pred no sti i ne dosta ci za do ma će po ljo pri vred ni ke i pred u zet ni ke ko ji će na sta ti članstvom Sr bi je u EU? Naj ve ća ko rist ko ju pro iz vo đa či ostva ru ju član stvom u EU je sta bil nost po dr ške i ve ća stabil nost tr ži šta, u od no su na po sto jeće sta nje u Sr bi ji. Jed na od osnovnih ka rak te ri sti ka ZPP je fi nan si ra nje u sed mo go di šnjem pe ri o du, s tač no utvr đe nim iz no si ma sub ven ci ja mogu ćim ko ri sni ci ma i na me na ma na go di šnjem ni vou. Na ovaj na čin, me đu sve uče snike u pro ce su pro iz vod nje, pre ra de i pla sma na hra ne uno si se sta bil nost, pred vi dlji vost i kon zi stent nost u poljo pri vred noj po li ti ci. Sva ki po ljo privred nik je si gu ran u to s ko li ko pomo ći go di šnje mo že da ra ču na i na osno vu to ga mo že slo bod no pla ni ra ti ka ko će da ulo ži sred stva. Ni vo ce na ne mo že se ga ran to va ti, ali se raz vi je nim i uho da nim in strumen ti ma ce nov ne po li ti ke o be đuje ma nja pro me na ce na i one mo guća va ju nji ho va vi so ka va ri ra nja, što na do ma ćem tr ži štu tre nut no ni je slu čaj. Otva ra njem tr ži šta i sni ža va njem ca rin skih sto pa za uvo zne pro iz vo de, srp ski po ljo pri vred ni ci pred u zet ni ci mo ra će da se iz bo re kva li te tom i cenom za me sto na do ma ćem i na inostra nim tr ži šti ma, i u isto vre me da se pri dr ža va ju svih va že ćih pro pi sa u obla sti bed no sti hra ne, si ste ma skim sre di na ma. Dr ža va tre ba da o be di: po volj ne uslo ve kredi ti ra nja za ot po či nja nje pred u zet nič kog po du hva ta u se li ma; bes ka mat ne kre di te, sa grejs peri o dom od tri do pet go di na, rok ot pla te od pet do de set go di na, ni že po re ze i do pri no se na za rade za po sle nih... Lo kal ne sa mo u pra ve tre ba da o be de: in frastruk tu ru, bes plat no gra đe vin sko ze mlji šte, br zo do bi ja nje do zvo la za rad, naj du že do me sec da na. Na uč no struč ne usta no ve tre ba da o be de: iz ra du bi znis pla no va, is tra ži va nje tr ži šta, mar ke tin ške ak tiv no sti, edu ka ci ju za po sle nih. Sve to tre ba me dij ski pro pra ti ti. 9. Se la ima ju zna čaj ne, a neis ko ri šće ne re sur se pri rod ne, pro iz vod ne i ljud ske. Po treb ni su raz voj ni pro jek ti i pro gra mi ko ji su za sno va ni na na ve de nim re sur sima. To mo ra ju bi ti pro fi ta bil ni progra mi, iz vo zno i tr ži šno ori jen ti sani, pri la go đe ni pri rod nim uslo vima, zna nju pro iz vo đa ča, tra di ci ji, kli mat skim i teh no lo škom pro mena ma. Lo kal ne sa mo u pra ve mo raju pre po zna ti kva li tet pred u zet ničke ide je i ini ci ja ti ve, i u sa rad nji sa dru gim dr žav nim in sti tu ci ja ma ne sti mu li sa ti, već for si ra ti iste, do ko nač nog po slov nog uspe ha. Uskla đe nost pro pi sa sa Co dex Ali men ta ri us Ko mi si je za me đu na rod ne stan dar de za hra nu kva li te ta, i oču va nja i odr ži vog kori šće nja pri rod nih re sur sa (pri me na do bre po ljo pri vred ne prak se). Na po me na: Od sre di ne go di ne Sr bi ja je do bi la do dat nu libe ra li za ci ju tr go vi ne sa EU. Od ta da je mo gla ca ri na vi še da iz vo zi u EU: ša ra na, pre ra đe vi na od ri be, vi na i še će ra. To je bi la po sle di ca stu pa nja na sna gu Pro to ko la o prila go đa va nju Spo ra zu ma o sta bi liza ci ji i pri dru ži va nju (SSP). Pro tokol je Sr bi ja pot pi sa la sa EU zbog ula ska Hr vat ske u ovu za jed ni cu, i na taj na čin su po vla sti ce u tr go vi ni iz me đu Sr bi je i no ve EU, ko je su dogo vo re ne pre ma spo ra zu mu CEF TA, pre ne se ne na spo ra zum ko ji Sr bi ja ima sa EU. U go di ni, bes ca rin ska kvota za iz voz ša ra na po ve ća na je sa 60 na 86 to na. Otvo re na je no va bes ca rin ska kvo ta za uvoz pre ra đevi na od ri be u ko li či ni od 15 to na. Kvo ta za iz voz še će ra uve ća na je za to na i sad iz no si tona. Bes ca rin ska kvo ta za iz voz vi na po ve ća na je za hek to li ta ra i sad iz no si hek to li ta ra (septem bar 2014). Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri druži va nju (SSP) pot pi san je 29. apri la go di ne, a pri me nju je se od 1. sep tem bra go di ne. Pro pi sa na do ku men ta ci ja i nakna da Uz pri ja vu osni va nja pred u ze ća, pri la že se do kaz o iden ti te tu pred u zet ni ka za do ma će fi zič ko li ce fo toko pi ja lič ne kar te, za stran ca fo to kopi ja pa so ša ili fo to ko pi ja lič ne kar te, ako je iz da ta stran cu. Na kna da za re gi stra ci ju iz no si 1.200,00 di na ra (kraj ok to bra 2014). Sve se oba vlja za je dan dan. Ot po či nja nje po slov ne ak tivno sti Ot po či nja nje po slov ne ak tiv nosti pri vred nog dru štva u Sr bi ji, od pred u zet ni ka zah te va: re gi stra ci ju u Agen ci ji za pri vred ne re gi stre, je dinstve nu pri ja vu za po sle nih za oba vezno so ci jal no osi gu ra nje i otva ra nje ra ču na kod po slov ne ban ke. Uko li ko pred u zet nik že li da ima pri vred no dru štvo, mo ra da is pu ni sle de će uslove [2]: Po slov ni pro stor Pri vred no dru štvo i dru go prav no li ce mo ra ima ti slu žbe nu adre su u Sr bi ji, ka ko bi se mo glo re gi stro vati. Prav ni za stup nik mo že pri vre me no ko ri sti ti svo ju po slov nu adre su kao adre su dru štva u osni va nju. Ove ra do ku me na ta Svi prav ni do ku men ti mo ra ju bi ti ove re ni kod su da. Vi si na na kna de za do ku men ta za vi si od vi si ne vred no sti osnov nog ka pi ta la. Ove re ni pre vod Uko li ko je ne ki od do ku me na ta na stra nom je zi ku, mo ra bi ti pre veden od stra ne stal nog sud skog tuma ča na srp ski je zik. Otva ra nje ra ču na kod ban ke Osni vač ki ka pi tal mo ra se po lo žiti na ra čun kod ban ke, a po tvr da o upla ti slu ži kao do kaz pri re gi stra ci ji dru štva. Pri ja va za upis osni va nja dru štva Pri ja va za upis prav nog su bjek ta pod no si se na pro pi sa nom obrascu Agen ci ji za pri vred ne re gi stre (je din stve na re gi stra ci o na pri ja va osni va nja prav nih li ca i dru gih subje ka ta i upi sa u je din stve ni re gistar po re skih ob ve zni ka). Uz po punje nu pri ja vu, pri la že se do ku menta ci ja, pro pi sa na po seb no za sva ki ob lik or ga ni zo va nja, i do kaz o upla ti na kna de. Je din stve ni si stem re gi straci je Pri vred ni su bjek ti ko ji se re gistru ju u Agen ci ji za pri vred ne regi stre, sa re gi stra ci jom osni va nja isto vre me no do bi ja ju re gi star ski/ ma tič ni broj, ko ji iz da je Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku, po re ski iden tifi ka ci o ni broj (PIB), ko ji iz da je Pore ska upra va, i broj osi gu ra ni ka zdrav stve nog osi gu ra nja, ko ji iz daje Re pu blič ki za vod za zdrav stve no osi gu ra nje. Uko li ko ni su is pu nje ni uslo vi za upis u Je din stve ni re gi star po re skih ob ve zni ka, pri vred ni su bjekt će bi ti re gi stro van u Agen ci ji, uz oba ve štenje da se za do de lu PIB-a obra ti Pore skoj upra vi. Uko li ko ni su is pu nje ni uslo vi za re gi stra ci ju ob ve zni ka pla ća nja zdrav stve nog do pri no sa, su bjekt će bi ti re gi stro van u Agen ci ji i upu ćen da se obra ti Re pu blič kom za vo du za zdrav stve no osi gu ra nje. Iz nos tak se za do bi ja nje re gistar skog/ma tič nog bro ja i re še nje Agen ci je za pri vred ne re gi stre iz nosi 2.140,00 di na ra. Je din stve ni si stem pri ja ve zapo sle nih na oba ve zno so ci jal no osi gu ra nje Do sta vlja njem M obra sca poslo da vac pri ja vlju je za po sle nog isto vre me no na pen zij sko i in va lidsko osi gu ra nje, zdrav stve no osi gura nje i osi gu ra nje za slu čaj ne za posle no sti. Je din stve na pri ja va na M obra scu pod no si se or ga ni za ci o noj je di ni ci Fon da za pen zij sko i in va lidsko osi gu ra nje, pre ma se di štu obve zni ka pri vred nog dru štva, od nosno nje go ve or ga ni za ci o ne je di ni ce. Pu to kaz za osni va nje fir me Ko će mi po mo ći? - Pri vred ne ko mo re - Mi ni star stvo eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja - Agen ci ja za pri vred ne re gi stre - Na ci o nal na agen ci ja za re gi o nal ni raz voj NA RR - Agen ci ja za stra na ula ga nja SI E PA - Stru kov na i gran ska udru že nja - Fond za raz voj - Ban ke - Or ga ni lo kal ne sa mo u pra ve - Na ci o nal na slu žba za za po šljava nje - In spek cij ske slu žbe (Kraj) 8

9 PČE LAR STVO GR GU REV CI AK TIV NO STI ČLA NO VA UDRU ŽE NJA PČE LA RI FRU ŠKE GO RE Za iz voz me da i uki da nje pa ša ri ne Ka da dr ža va re ši ne ka ca rin ska pi ta nja sa po je di nim arap skim ze mlja ma, fru ško gor ski li pov med će se na ći i na tim tr ži šti ma U Brend Pče la ri iz Gr gu re va ca i No vog Sa da u Mi ni star stvu po ljo pri vre de za šti će nim pod ruč ji ma u Sr bi ji pče la ri iz vo đe nje pče la na pa šu pla ća ju i to po ko šni ci. U Na ci o nal nom par ku Fru ška go ra pa ša ri na, ka ko pče lari zo vu ovu na kna du pla ća se 250 di na ra za sva ku do ve ze nu ko šni cu. Bu du ći da im je to pre ve li ki tro šak čla no vi Udru že nja Pče la ri Fru ške go re iz Gr gu re va ca sa svo jim kole ga ma iz Kla ste ra Pa non ska pčela iz No vog sa da su upu ti li zah tev nad le žnom mi i star stvu da sa gle da mo guć no sti i uki ne pa ša ri nu. - Na i šli smo na raz me va nje za to od stra ne mi ni star stva i do bi li smo obe ća nje da će se ona uki nu ti nakon spro ve de ne pro ce du re - re kao je Mi len ko Ve sko vić, pred sed nik gr gu re vač kog Udru že nja Pče la ri Fru ške go re. Pro ble mi pče lar stva u Sr bi ji i pripre ma Na ci o nal nog pče lar skog progra ma bi le su te me zbog ko jih su pred stav ni ci ovog udru že nja za jedno pred stav ni ci ma Kla ste ra Pa nonska pče la bi li u po se ti Mi ni star stvu po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre dine Sr bi je. Tom pri li kom su raz go vara li sa dr žav nim se kre ta rom Da ni lo Go lu bo vi ćem, di rek to rom Upra ve za ve te ri nu De ja nom Bu gar skim i sa mo stal nim sa vet ni kom u ovom mi ni star stvu To mi sla vom To palo vi ćem i za la ga li se za re ša va nje i dru gih pi ta nja ko ji ih ti šte pče larstvo u Sr bi ji. - To što je fru ško gor ski li pov med po stao brend zna čaj no je jer smo do bi li na ce ni i kva li te tu. Ima mo i šan se za iz voz me da na dru ga tr ži šte. O to me se raz go vara lo u Mi ni star stvu po ljo pri vre de, ali je pre pre ka ba nal na po trebna je raz ra da ne kih ca rin skih propi sa iz me đu Tu ni sa i Sr bi je, na vodi Mi len ko Ve sko vić. Ina če, no si lac bren da li pov fruško gor ski med, po Ve sko vi će voj tvrd nji, je Dru štvo pče la ra Jo van Ži va no vić iz No vog Sa da. Ipak, zašti tom po re kla ni je kraj bren du, već on mo ra se se stal no do gra dju je. Brend fru ško gor ski li pov med Dr žav ni se kre tar Da ni lo Go lu bo vić u raz go vo ru sa fru ško gor skim pče la ri ma Du ša nom Ni će ti ćem i Mi len kom Ve sko vi ćem - Pro ble mi o ko ji ma se tom pri likom raz go va ra lo ne će bi ti ob u hvaće ni Na ci o nal nim pro gra mom pčelar stva, a to su, pre sve ga, po menu ta na pla ta pa ša ri ne ili ko ri šće nja pro sto ra u na ci o nal nim par ko vi ma i za šti će nim pod ruč ji ma za iz no še nje ko šni ca. Pa ša ri na u Na ci o nal nom par ku Fru ška go ra je pre vi so ka je. Pro blem nam je i što osi gu ra nje, ko je va ži u sto čar stvu, ne va ži i za pče lar stvo, što je li mi ti ran broj košni ca pri li kom pri ja vlji va nja na konkurs u mi ni star stvo ra di do bi ja nja pod sti caj nih sred sta va za opre mu. Sma tra mo i da se pod hit no mo ra na ći re še nje ka ko bi se pče la ri ma kod osi gu ra nja o be di la re fun daci ja od 50 od sto pre mi je osi gu ra nja, sma tra pče lar Mi len ko Ve sko vić Na ovom sa stan ku do go vo re no je, a pred stav ni ci Mi ni star stva poljo pri vre de su pre u ze li oba ve zu za ur gent no raz ma tra nje mo guć nost iz vo za me da na tr ži šte Tu ni sa i drugih arap skih ze ma lja. Me đu ak tu el no sti ma iz Udru ženja Pče la ri Fru ške go re zna čaj na je ini ci ja ti va da se, u sa rad nji sa Kla ste rom Pa non ska pče la, us posta vi još bo lja sa rad nja sa No vo sadskim saj mom, a cilj joj je što bo lje pre zen ta ci je pče la ra i pče li njih proiz vo da. S. Đ. NO VI SLAN KA MEN AK TU EL NO IZ ŽEN SKE ZE MLJO RAD NIČ KE ZA DRU GE ŽE NE NSL Otva ra ju sop stve nu pro dav ni cu - Reč je o po slov noj je di ni ci ZZ ko ja se zo ve Agro že ne. Sve je u zna ku po ljo pri vre de i že na, a ve o ma smo za do volj ne što su nam ne ke ve li ke fir me da le mo guć nost da bu de mo nji ho vi za stup ni ci za te ri to ri ju Sre ma - ka že Ta tja na Rok nić, pred sed ni ca žen ske za dru ge u No vom Sla nak me nu P re go di nu i po da na ne ko li ko že na iz No vog Slan ka me na, oku plje ne oko istog ci lja i sa že ljom da ohra bre sve do ma ći ce i po ljo pri vred ni ce, osno va le su prvu žen sku Ze mljo rad nič ku za dru gu pod na zi vom Že ne NSL. Ide ja je kre nu la od tri že ne in že nje ra poljo pri vre de a da nas za dru ga broji čak 22 čla na, od to ga 18 že na i če ti ri mu škar ca ko ji su im po dr ška. Od osni va nja do da nas, re a li zo va le su ne ko li ko pro je ka ta, a ka ko kažu, sa da im je ak ce nat na otva ranju ma lo pro daj nog obje kat, gde će pro da va ti stoč nu hra nu. Ove že ne že le da bu du pri mer mno gim do maći ca ma u Sr bi ji, da se za jed nič kim tru dom i za la ga njem uz ma lo ve re i mno go ener gi je, mo že do sta to ga po sti ći. - Go di šnji ca od osni va nja za druge je bi la u fe bru a ru me se cu, pa sada na kon ne ko li ko me se ci mo že mo re ći da smo za do volj ne po stig nu tim re zul ta ti ma. Ovih da na je u pri premi otva ra nje jed nog ma lo pro daj nog obje ka ta za dru ge, pa se na da mo da će mo za ne ko li ko da na po če ti sa radom. Reč je o po slov noj je di ni ci ZZ ko ja se zo ve Agro že ne. Sve je u zna ku po ljo pri vre de i že na, a ve oma smo za do volj ne što su nam neke ve li ke fir me da le mo guć nost da bu de mo nji ho vi za stup ni ci za te ri tori ju Sre ma - po či nje pri ču Ta tja na Ta tja na Rok nić i Ve sna La kić Rok nić, pred sed ni ca žen ske za druge u No vom Sla nak me nu i do da je da iako su kre nu le u vre me ka da su ak tu el ni broj ni po ljo pri vred ni ra do vi na da ju se da će us pe ti sve da sre de i kre nu sa ra dom: - Što se ti če po nu de, ima mo pet vr sta stoč ne hra ne, so ji nu po ga ču, so ji nu sač mu, sun co kre to vu sačmu, stoč no bra šno i sve ono što je po treb no za is hra nu ži vo ti nja. Iako ni smo je di ni u se lu, po štu je mo konku ren ci ju, ima mo na še mar že i bori mo se za na še in te re se ka že Tanja i na po mi nje da se sva ko bo ri za svo je me sto, a za dru ga že li da poka že lju di ma u Slan ka me nu ali i na ce loj te ri to ri ji op šti ne da ove že ne ja ko uspe šne, vred ne i do bre predu zet ni ce. Da že ne po dr ža va ju jed na dru gu, po ka zu je ini ci ja ti va ko ju su pod ne le čla ni ce, pre ma ko joj su no mi no va le pred sed ni cu udru že nja za pre sti žnu na gra du Že na zmaj 2015 i tu inici ja ti vu da le pred sed ni ku na pot pisi va nje. - Mo je za dru gar ke su pred lo ži le me ne kao ne kog ko vi še od go di nu da na vo di ovu za dru gu i da je re zulta te i za i sta se pre sreć na i ve o ma po no sna zbog to ga. I pred sed nik op šti ne je dao svo ju pre po ru ku, i za i sta mi je ve li ka čast zbog to ga - ka že Ta tja na i da je to ve tar u le đa za sve že ne u za dru zi. Kon kurs za ovu na gra du je otvoren do po lo vi ne ju la, a sve ča na dode la bi će or ga ni zo va na u ok to bru. U pri pre mi za otva ra nje ma lopro daj nog objek ta uče stvu je i Vesna La kić, po ljo pri vred ni ca i čla nica za dru ge. - Sve vi še lju di je ču lo za nas, a ve ru jem da će mo na kon otva ra nja ovog objek ta Agro že ne po stati još po zna ti je i da će mo po ljo privred ni ci i iz dru gih kra je va Sre ma do la zi ti kod nas i ku po va ti - ka že ona i na po mi nje da ima ju ovih da na do sta po sla i što se ti če za dru ge ali i ka da je reč o po vr tar stvu. - Kod nas je još uvek sve za stuplje no, a naj ak tu el ni ji je sa da kropmir ko ji se va di a na to me sto ide ku pus, kar fiol i kelj. U pla ste ni ku smo iz va di li kra sta vac, a pa ra dajz je u ber bi. Što se ti če ce na, ne može mo re ći da smo za do volj ni, ali šta je tu je, bor ba je ne pre sta na - ka že na kra ju Ve sna. Pod se ti će mo, že ne u za dru zi se ba ve raz li či tim de lat no sti ma kao što su pro iz vod nja sak sij skog i ukrasnog cve ća, pro iz vod nja po vr ća u Deo čla ni ca Žen ske za dru ge za tvo re nom i na otvo re nom pro storu, pro iz vod nja ra tar skih kul tu ra, vo ća i vi no ve lo ze, za tim sto čar ska pro iz vod nja osno sno far ma kra va, svi nja, ko za, uz goj tov nih pi li ća i ću ri ća. Od go to vih pro iz vo da pro izvo đa či nu de pro iz vo de od ko zi jeg i kra vljeg mle ka, raz li či te vr ste si reva, jo gurt, ki se lo mle ko i su rut ku, pro iz vo de od vo ća, do ma će vi no i ra ki ju, zim ni cu spre mlje na po starin skim re cep ti ma na ših ba ka. Tu su i ruč ni ra do vi od no sno he kla no, plete no, ve že no, ši ve no, po tom na kit, tor be, ukra si za spre ma nje en te ri jera, stal ci za cve će pi će i niz ra znih ru ko tvo ri na. M. Ba la ba no vić 9

10 RE POR TER SREM SKE PO LJO PRI VRE DE SA SREM SKIM ŽE TE O CI MA Ne ma šti na od re đu je ce nu, a Bog pri nos Za že tvu svih str ni na ima hek ta ra, od no sno sko ro hek ta ra. Od to ga, pod pše ni com je hek ta ra, ozi mi čam za u zi ma hek ta ra, ja ri je čam oko je- 170 hek ta ra i tri ti kal hek ta ra, a ima i 695 hek ta ra pod ulja nom re pi com. Očeki va ni pri nos ži ta od tri do 4.5 to na po jutru. Zr no za do vo lja va ju ćeg kva li te ta. U že tvi i ma li i ve li ki S re mač ku ti ši nu, na ru ši la je ovih da na bu ka mo to ra kombaj na po me ša na sa pa or skom vre vom. I sta ro i mla do, po naj većoj vru ći ni ši rom Sre ma da lo se u po sao da u što kra ćem vre men skom ro ku ski ne rod sa hek ta ra pod pše ni com. Že tva ječ ma je uveli ko u to ku, vr ši se na hek ta ra i njen kraj se usko ro oče ku je. Ka ko isit ču vred ni pa o ri, iz la zak na nji ve od go di le su ne sta bil ne vremen ske pri li ke ko je su uzro ko va le i na pra sno sa zre va nje ži ta. I ma da je još uvek ra no go vo ri ti o pri no su, pr vi po da ci do ko jih smo do šli na srem skim po lji ma go vo re da hek toli tar ide od 75 do 80 što ga ran tu je kva li te tan rod, dok se pri no si gre ću od tri do če ti ri i po to ne po ju tru. Ono na šta se vred ni pa o ri već sa da ža le je su na ja vlje ne ot kup ne ce ne. Dok pro iz vod na ce na do stiže 22 di na ra, ot kup na je tre nut no na 17 što ne od go va ra po tre ba ma pro iz vo đa ča. Ka ko tre nut no stva ri sto je, sla bi ji će ro bu pro da va ti, dok su bo lje sto je ći već re še ni da je skladi šte i če ka ju po vo ljan mo me nat za tr go vi nu. Sa dru ge stra ne, skla dišta ri na ja vlju ju raz vr sta va nje ro da i bo lju ce nu za kva li tet ne sor te. Na zva nič nom po čet ku že tve u ata ru Ku zmi na, u or ga ni za ci ji Zemljo rad nič ke za dru ge Ku zmin na ima nju po ljo pri vred ni ka Dra ška Dani lo vi ća, raz go va ra no je o pri no si ma i oče ki va nim ce na ma. Ka ko je re če no, ove go di ne u Vojvo di ni ima ma nje str ni na, a pri nos će bi ti osred nji jer ima do sta po vrši na ko je su ka sno za se ja ne. Ipak ima i onih za se ja nih u op ti mal nom ro ku gde se oče ku je so li dan pri nos i do bar kva li tet. Sa ovom oce nom sla že se i gene ral ni se kre tar Srem ske pri vred ne ko mo re Vla di mir Vla o vić ko ji napo mi nje da bi sku plja kva li tet ni ja pše ni ca mo gla da do ve de do po rasta in te re so va nja se lja ka za se tvu do ma ćih sor ti, dok će raz vr sta va nje ži ta iz vo zni ci ma omo gu ći ti po sti zanje bo lje ce ne na me đu na rod nom tr ži štu što će, ka ko is ti če Vla o vić, do pri ne ti i bo ljem ma pi ra nju Sr bi je u agrar nom sve tu. Ra din ča ni za do volj ni pri no som Da li bor Sa vić Me đu oni ma ko ji su pro te kle ne de lje po če li da ski da ju ži to je i Bran ko Ke sić ko ga smo sre li u ata ru Ve li kih Ra di na ca. Udu ru žen sa vred nim Srem ci ma kre nuo je, ka že, u ve li ki po sao od ko ga iako ula že do sta vre me na, zna nja, is ku stva, str plje nja i na kra ju nov ca, ipak ne oče ku je pu no. - Pri me nje na je pu na agro tehni ka, sve je oba vlje no na vre me, oba vlje na su dva pr ska nja, ne ma ko ro va, ni ka kve bo le sti. La ne sam imao 42 me tra po ju tru i ove go di ne oče ku jem mno go bo lji pri nos. Ipak, sve je to ma lo jer ce ne su ni ske, a ako ni si do volj no jak da mo žeš da ču vaš, mo raš od mah da ti, ka že Bran ko. Da će ce na ro da hleb nog zr na ipak ohla di ti pa o re, sma tra i kombaj ner Pre drag La ća rac ta ko đe iz Ve li kih Ra di na ca. - Vru ći na je ste, te ško je ste, ali se ra di ti mo ra. Si gur no da je na pla ži lep še, ali ka da bi svi sta vi li no ge u Sa vu, či ji bi hleb je li? Oče ku jem od li čan pri nos oko 3.5 to na po jutru, ali će nas ce na sve po to pi ti. Ja la ne ni sam imao ne ki za do volja va ju ći pri nos, ove go di ne imam mno go bo lji, pa će mo vi de ti ko će iz dr ža ti du že, mi pa o ri ili dr ža va sa sve na kup ci ma i pre kup ci ma, ka že La ća rac. Ne za o sta ju ni Iri ža ni Pe ra Me len tić Za Ra din ča ni ma, Li ča ni ma i Srem ci ma, ne za o sta ju ni Ja za ča ni ko ji su pro te kle ne de lje uve li ko izašli na svo je nji ve. Že tva je i u ina če po vo ću i vi nu po zna tom Iri gu ta kođe po če la, a ako vre men ski uslo vi do pu ste, kraj po slo va mo že se očeki va ti u na red nih de se tak da na. - Oko 16 ju ta ra imam po se ja no pod pše ni com. S ka mi o nom no sim je u Vo ganj, skla di štim kod Po po vića, pa kad se bu de zna la ce na, on da će bi ti i is pla ta. Ima ću sve ukup no oko pet va go na pše ni ce, a od to ga osta vi ću ku ći dve to ne, za se me, pri ča nam Gli ša Ma ro je vić, dok zado volj no gle da kom bajn, ka ko ski da pše ni cu sa nje go ve nji ve. Pri no si u ovom ata ru kre ću se izme đu tri i tri i po to ne po hek ta ru, što po ljo pri vred ni pro iz vo đa či ocenju ju kao so li dan pri nos u od no su na pro šlo gi di šnji, ko ji je usled go dine iz u zet no bo ga te ki šom bio znatno lo ši ji. Pše ni ca ko ja je naj če šće za se jana u ovom ata ru je sor te Si mo nida, In ge ri ja i Raj faj zen, za ko ju pa o ri tvr de da naj bo lje ro di. Za do vo ljan ro dom i po slom je i Du ško Ne na do vić ko ji, ka ko nam je re kao po sled njih 20 go di na kom bajni ra po is toj ce ni, 50 evra po ju tru. Man đe lo ša nin Gli go rić Du ško sma tra da je go di na iz u zet no blago rod na, da će ži to bi ti od lič nog kva li te ta, a da ne će ne do sta ja ti ni kvan ti tet. - Oče ku jem da ću ove go di ne ima ti oko če ti ri to ne po ju tru. Radi mo od ju tra do mra ka, umo ra nema i želj no iš če ku je mo da vi di mo plo do ve ra da. La ne sam imao ne što ma nje, oko tri i po to ne po ju tru, bi lo je iz lo že no rđi, pa je i zr no bi lo lo ši jeg kva li te ta i ob zi ra ka ko se mno gi ma či ni lo, mi slim da nema mo raz lo ga da bu de mo ne za dovolj ni. Ono što osta je je ste ce na, ali vi de će mo ka ko će to na kra ju is pa sti. Na še je da ra di mo, me ni po ma že sin, a oni ko ji tre ba ne ka mi sle o dru gim stva ri ma na ko je mi ne mo že mo da uti če mo, pri ča sa osme hom Du ško. Ja rač ki atar Ra din ča ni za do volj ni ro dom Gr gu rev ča ni ne za do volj ni ce nom Da je ovo go di šnji rod vi še ne go za do vo lja va ju ćeg kva li te ta, re kao nam je i Gr gu rev ča nin Zlat ko Ristić ko jeg smo za te kli u ve li ko radi nač kom si lo su. Ono što ne va lja, ka že ovaj mla di pa or, je ste ce na koja je, ka ko nam je sa raz o ča ra njem na gla sio, vi še ne go sra mot na. - Rod je od li čan ove go di ne. Ja imam osam hek ta ra pod ži tom i prinos je ne što pre ko če ti ri to ne po jutru, a la ne je bi lo 3.5 do 3.8. Hekto li tar je pre šao u Gr gu rev ci ma 80, ide i do 85 ta ko da se na Bo ga ove go di ne ne mo že mo ža li ti. Ono što ne va lja i što je pred met žal be, jeste ce na. Za sa da je do 17 di na ra i to je sra mo ta. Sav naš rad da sta ne u tu ce nu to stvar no ne ma nig de, ka že Zlat ko Ri stić. Pe ćin ča ni gra be pu nom pa rom Da su i Pe ćin ča ni uhva ti li korak sa dru gim srem skim pa o rima, iz ve stio nas je Mi lan Alek sić iz Agen ci je za raz voj Op šti ne. Ka ko je is ta kao, že tva se vr ši na hek ta ra, ko li ko je u ovoj op šti ni str ni na, a pri nos, ka da se go vo ri o ži tu, pre ma pr vim po ka za te lji ma, kre će se iz me đu če ti ri i pet to na po ju tru. - Go di na obe ća va i to je dobro. Što se ti če kva li te ta zr na i tu stva ri sto je do bro, shod no činje ni ci da je hek to li tar u pro seku 78. Što se ti če ječ ma, on je u na šoj op šti ni pri kra ju, pri nos je ne što bo lji od ži ta i iz no si 50 me ta ra po ju tru. Od dve do tri to ne je pri nos ulja ne re pi ce, a što se ti če kom plet nih po da taka, njih mo že mo oče ki va ti tek kroz de se tak da na ka da po sao bu de pre šao u po sled nju fa zu, ka že Alek sić. Du ško Ne na do vić 10

11 RE POR TER SREM SKE PO LJO PRI VRE DE SA SREM SKIM ŽE TE O CI MA Da Gr gu rev ča ni za i sta ove go di ne ne ma ju pra vo da se lju te na Bo ga, sa gla san je i Pe ra Me len tić, ta ko đe ko ga smo za te kli baš u vre me sme ne kom baj ne ra na ora ni ca ma u gr gu revač kom ata ru. - Imam oko 45 ju ta ra ži ta i rod je od li čan, kre će se od 40 do 51 me tar po ju tru. Hek to li tar je od li čan ta kođe, vla ga vi še ne go za do vo lja va ju ća i je di no što ni je do bro to je ce na. Ali ta ko to kod nas ide. Kad ima ro da ne ma ce ne, kad ne ma ro da... ne ma ni ta da pra ve ce ne, ali ipak mo že mo bi ti ma lo za do volj ni ji i ta ko. Ra di ti se mo ra, sra mo ta je da nji ve osta nu ne ob ra đe ne, a i mo ra se od ne čeg ži ve ti. Mi smo pa o ri, ume mo da radi mo, a oni ko ji bi tre ba li da ba rata ju sa pa ra ma, mo ra li bi da bu du do bri ma kar kao mi ko ji se i po zi mi i po ovim vru ći na ma dru ži mo sa nji va ma. Ka da ta ko bu de, ni ko ne će ima ti raz lo ga da se ža li, ka že Pe ra. I veliki i mali: Josip Kler i Armakovići Ša šin ča ni i Jar ča ni ra me uz ra me Da su i Jar ča ni kre nu li u že tvu uve ri li smo se u ata ru ovog mi trovač kog se la, gde smo za te kli Mir ka Ri pi ća. Sa osme hom na li cu re kao nam je da će go di na u svka kom pogle du bi ti bo lja od pret hod ne. Ra di se, ka že, ceo dan, sun ce ne pred stavlja ni ka kav iza zov, a kraj po slo va sa ži tom oče ku je na red ne ne de lje. - Svi po ka za te lji go vo re da će rod bi ti iz u ze tan i da se Srem, veru jem, od Sa ve do Du na va opo ravio od pro šlo go di šnjih pa da vi na i sve ga ono ga što nas je za de si lo. Rod je iz u zet nog kva li te ta, hek to litar ide do 80 u na šem ata ru, a kako stva ri sto je i ko li čin ski će zr na bi ti pu no. Što se ti če mo jih nji va, pr vo se ja nje oba vlje no je u no vembru, ura đe na je pu na agro teh ni ka, na po je di ne par ce le ko je su i ina če Pod str ni na ma hek ta ra Ove go di ne, pre ma re či ma Gene ral nog se kre ta ra srem ske Privred ne ko mo re Vla di mi ra Vla o vića, za že tvu svih str ni na ima mo hek ta ra, od no sno skoro hek ta ra. Od to ga, pod pše ni com je hek ta ra, ozi mi je čam za u zi ma hek ta ra, jari je čam oko 170 hek ta ra i tri ti kal hek ta ra, a ima i 695 hek tara pod ulja nom re pi com. Što se ti če pše ni ce na po mi nje Vla o vić, da ni je bi lo po sled njih lokal nih pa da vi na, že tva ra nih sor ti pše ni ce bi uve li ko od ma kla. Ima li smo i ni že tem pe ra tu re ko je nisu do zvo li le da pše ni ca na pra sno sa zri ta ko da će bi ti nor mal no sazre va nje. Vla o vić ka že da po sto je do maće kva li tet ne sor te pše ni ce ko je su od lič ne za mli nar sku i pe kar sku indu stri ju i da tre ba for si ra ti nji ho vu se tvu i vi še ih pla ća ti. Uvo zne sorte pše ni ce ko je su kva li te tom bli zu stoč nih pše ni ca, ako bu de ra zum ne raz li ke u plća na ju, si gur no će u buduć no sti do ne ti di fe ren ci ja ci ju u setvi i da će se ra ta ri vi še opre de lji va ti za se tvu kva li tet nih sor ti pše ni ce. - Ka ko naj ve ći deo pše ni ce ide u iz voz, raz vr sta va njem kva li tet ne Radovi u manđeloškom ataru bi le pod staj nja kom ba če no je i do 200 ki lo gra ma Ka na, što sve zajed no re zul ti ra iz u zet nim pri no som od go to vo se dam to na po hek ta ru. Što se ti če ce ne, tre nut no ni sam zain te re so van za pro da ju, re šio sam da skla di štim i da če kam bo lji trenu tak. Imam ne što svi nja i bi ko va či me ću ot pla ti ti rad kom baj ne ra i dru gih ko ji u že tvi uče stvu ju i čekam kraj de cem bra ka da oče ku jem da će ce na pre ći pre ko 20 di na ra. Pi ta nje je da li da nas ne ko mo že da do bi je i tih 17 di na ra o ko ji ma se go vo ri, ka že Mir ko. Ovo go di šnje ski da nje hleb nog zr na oba vlja i Ni ko la Mi lić iz Ša šina ca. Iako ima, ka ko nam je re kao, sve ga če ti ri hek ta ra pod ži tom, sma tra da ne mo že bi ti ne za do voljan ro dom. - Bo lja je go di na ili ba rem jed nako do bra, za vi si ka ko ko ga pi ta te. Oni ko ji su ima li ne sre ću da im njive pod ba ce bi će, ve ru jem, ovaj put u ma nji ni. Što se me ne ti če, imam za do vo lja va ju ći pri nos od 4.5 to na po ju tru što se ti če ži ta, a za do voljan sam i sa ječ mom ko jeg imam je dan hek tar. Sad, ono što sve neka ko mu či je ste ce na. Sve is pod 20 di na ra nam je ma lo, a ka ko je Mirko Ripić pše ni ce mo gli bi smo da po stig nemo i bo lju ce nu na svet skom tr žištu kao što to po sti žu iz vo zni ci iz su sed nih dr ža va. Ne ka da se pšeni ca još na pri jem nim me sti ma u ko o pe ra ci ja ma i za dru ga ma raz vrsta va la po sor ta ma i zna lo se ko je su kva li tet ne, tvr de sor te pše ni ce. Pše ni ca se raz vr sta va la i u si lo sima i to je ka sni je omo gu ća va lo pro iz vo đa či ma da po sti žu bo lje cene, ali i da po zah te vi ma kraj njeg kup ca, is po ru ču ju kva li tet nu i manje kva li tet nu pše ni cu. To je bi la od lič na prak sa ko ju tre ba po no vo ob no vi ti, sma tra Vla o vić. U Ši du že tva pri kra ju P još ma nje onih ko ji mo gu da skladi šte njem če ka ju even tu al ni po rast ce ne, to će, sma tram, naj ve ći broj pa o ra bi ti pri nu đen da što pre pro da svo ju ro bu. Bi lo ka ko bi lo, do bro je da je ro di lo, da je zr no, ka ko nam se či ni, za do vo lja va ju ćeg kva li te ta, a ce na... ka ko bu de bi će, ako već tre nut no na to ne mo že mo da utiče mo, ka že Mi lić. Mar ti nač ni i Ši đa ni, ve li ki i ma li Od zve zde do zve zde u po slu su i mar lji vi pa o ri na po lji ma ko je smo sre ta li na re la ci ji Mar ti na ci Ku zmin - Šid. Kom baj ni su u pu nom ra du, po sma tra či i kon tro lo ri u senka ma za tran sport zr na sprem nih trak to ri skih i ka mi on skih pri ko li ca tra že hla do vi nu, dok mla di Mar tinča nin Da li bor Sa vić u svom Kla su vret no ski da hleb no zr no... - Imam de se tak hek ta ra i po sao je pri kra ju. Što se ti če pri no sa, moram re ći da će on bi ti so li dan ali da će sva ka ko bi ti sla bi je ne go la ne i da će do ći do 3.5 to ne po ju tru. Sa dru ge stra ne, ono što je do bro to je da će kva li tet bi ti pri lič no za do volja va ju ći pa će sa mim tim i ko nač ni pro iz vod za ko ji će se zr no ko ri sti ti bi ti kva li te tan. Ili bi ba rem tre bao da bu de, ka že Da li bor. Kao i osta li srem ski pa o ri i mla di mar ti nač ki pa or sma tra de je trenut no po nu đe na ce na od 17 di nara iz u zet no ni ska i da bi bi lo bo lje če ka ti da ce na ode go re što će se, sma tra Sa vić, sva ka ko de si ti. - Sve u sve mu, go di na ni je loša, ba rem ka da go vo ri mo u Sre mu u glo ba lu. U tom smi slu ni ja nemam raz lo ga da se po seb no ža lim, za klju ču je Da li bor. Dejan Vučenović re ma in for ma ci ja ma iz Kance la ri je za po ljo pri vre du Op šti ne Šid, že tva pše ni ce do 8. ju la je za vr še na na hek ta ra od ukup no hek tara pod ovom kul tu rom, od če ga je hek ta ra u pri vat nom pose du, dok se 734 hek ta ra na la zi u vla sni štvu po ljo pri vred nih pred u ze ća i za dru ga. Pre ma re či ma De ja na Vu čeno vi ća, iz Kan ce la ri je za po ljo privre du, pro se čan pri nos kod po ljopri vred nih pred u ze ća i za dru ga je 6,29 to na po hek ta ru a kod in di vidu al nih pro iz vo đa ča 6,94 to ne, sa pro seč nom vla gom zr na od po sto i hek to li tar skom te ži nom U od no su na pret hod ne godi ne mo že mo da ka že mo da je ovo go di šnja že tva bi la bo lja, da su pri no si za do vo lja va ju ći, a kvali tet zr na do bar. Je di no je u seli ma gde agro teh nič ke me re ni su ura đe ne na vre me i gde je na njiva ma du go le ža la vo da, po put Jame ne, Ili na ca i Ba tro va ca, pri nos bio ne što is pod pro seč nog. Re cimo, u Ja me ni pri nos pše ni ce izno si ne što ma nje od šest to na po hek ta ru. U ovo go di šnjoj že tvi je uče stvo va lo 165 kom baj na in divi du al nih ga zdin sta va i pet kombaj na za dru žnih ima nja, a teh nički pre gled me ha ni za ci je iz vr šen je na vre me, pre po čet ka že tve ob ja šnja va De jan Vu če no vić iz Op štin ske kan ce la ri je za po ljo privre du u Ši du. Ka da je reč o že tvi ozi mog ječma, ona je u pot pu no sti za vr še na na svih 95 hek ta ra pod ovim usevom, ko je se na la ze u pri vat nom vla sni štvu. Ostva re ni pro se čan pri nos iz no sio je ukup no 4,86 tona po hek ta ru, a ostva re na pro izvod nja 462,5 to na. S. M. U radinačkom silosu Da u že tvi ko ja je u pu nom je ku uče stvu je i ma lo i ve li ko i da Srem ima sve tlu bu duć nost, ma kar ka da go vo ri mo o po ljo pri vre di, mo žda naj bo lje po tvr đu je sli ka ko ju smo za be le ži li u šid skom ata ru na orani ca ma Jo si pa Kle ra, gde su, ra me uz ra me sa njim, hleb no zr no skida li nje go va ćer ka i unuk Sa nja i Fi lip Ar ma ko vić. - Pri nos će bi ti oko tri to ne po ju tru, a imam svo ja če ti ri ju tra pod ži tom. Kva li tet ro da je za do vo ljava ju ći i mi slim da će go di na, kada se sve uzme u ob zir, bi ti mno go bo lja, po seb no ako se uzme u ob zir da je na ša op šti na to kom lanj skih po pla va pro šla naj go re u Sre mu. Što se ti če unu ka, on je još ma li, ali vo li se lo i na še pa or ske po slo ve i re dov no iz No vog Sa da do la zi sa ćer kom i ze tom Ste va nom da obavi in spek ci ju, ka že kroz ša lu Jo sip Kler i do da je: - Srem si gur no ima če mu da se na da. To po ka zu ju kako mla di Srem ci, ta ko i ži to ko je nas sva ke go di ne oku plja. S. Lap če vić 11

12 NA U KA U PRAK SI PČE LAR STVO No ze mo za, bo lest od ra slih pče la Iz u zet no je va žno uzi ma nje ade kvat nih uzo ra ka pče la za la bo ra to rij sku di jag no sti ku, po što se kli nič kim pre gledom mo že po sta vi ti is klju či vo sum nja na no ze mo zu. Za di jag no zu kod pri rod ne in fek ci je naj bo lje uzor ke pred stavlja ju pče le sa le ta ko šni ce i sa vr ha na stav ka Pi še: Go ran Jur li na, dipl. ing. PSS Po ljo pri vred na sta ni ca No vi Sad U naj po zna ti je i naj če še bole sti od ra slih pče la spa da no ze mo za. No ze mo za je ve o ma ra ši re na bo lest od ra slih pčela uzro ko va na mi kro-spo ri di jom Nose ma apis. Ovaj pa ra zit na pa da ćeli je sred njeg cre va pče la, do vo de ći do po re me će ja u va re nju, a za tim i ošte će nja svih osta lih or ga na. Nose ma apis se ši ri pre ko iz me ta (u kom se na la ze spo re ovog pa ra zita) za ra že nih pče la. Kod in fi ci ra nih pče la naj pre se ja vlja na du tost abdo me na, usled na go mi la va nja nesva re ne hra ne, a za tim i ne re dov na di ja re ja; iz met je te čan, žuć ka stosme đe bo je i ne pri jat nog mi ri sa. Bo le sne pče le ne mo gu da po le te, te pri iz la sku iz ko šni ce pa da ju na po let nu da sku ili tlo, gde pu žu ili se uz ne mi re no kre ću, kao da skaku ću. Obo le le pče le se sa ku plja ju u gru pi ce u vi du gro zda, dr že ći stalno ra ši re na kri la. U slu ča ju in fek ci je ma ti ce No se ma apis iza zi va vr lo brzo (ne kad i za če ti ri ne de lje) ugi nuće, pa ta kvo o ma ti če no pče li nje dru štvo još br že pro pa da. Me đu tim, ni je ret ka ni ti ha za me na za ra že ne ma ti ce. [1] Uzroč nik no ze mo ze je pa ra zit ska pro to zoa, mi kro spo ri di ja, No se ma apis (Sli ka 1), za ko ju se sma tra da ži vi za jed no sa svo jim do ma ći nom pče la ma oko 60 mi li o na go di na. No se ma apis pro la zi u svom raz vo ju kroz ne ko li ko raz voj nih stup nje va (spo ra, pla nont, me ront, spo ronti, spo ro bla sti). Raz voj pa ra zi ta i for mi ra nje spo ra za vi si od tem pera tu re. Naj po volj ni ja tem pe ra tu ra za raz voj pa ra zi ta je iz me đu 30º i 34ºC. No se ma apis raz vi ja se isklju či vo u će li ja ma epi te la sred njeg cre va od ra slih pče la, što kroz svo ja is pi ti va nja med ne volj ke, sred njeg cre va, tan kog cre va, Mal pi gi je vih su do va, rek tu ma i rek tal nih pa pi la. In fek ci ja ni je sa mo tkiv no, već i ćelij ski spe ci fič na. [2] Usta no vlje no je in vi tro da spo re N. apis u mr tvim pče la ma dr ža nim na 4ºC i pri 90% - 100% re la tiv ne vla žno sti za dr ža va ju svo ju in fek tivnost naj ma nje 81 dan, dok spo re N. apis u vo di ili osu še ne u po su di osta ju in fek tiv ne i po sle 93 da na. Iz u zet no je va žno uzi ma nje adekvat nih uzo ra ka pče la za la bo ra to rijsku di jag no sti ku, po što se kli nič kim pre gle dom mo že po sta vi ti is klju či vo sum nja na no ze mo zu. Za di jag nozu kod pri rod ne in fek ci je naj bo lje uzor ke pred sta vlja ju pče le sa le ta ko šni ce i sa vr ha na stav ka. Naj bo lje vre me za do ka zi va nje spo ra N. apis u pče li njim dru štvima je po če tak ak tiv ne se zo ne posle zi me. Za vre me let njih me se ci te ško je na ći spo re kod pče la. Ma li Sli ka 3. - Kli nič ke pro me ne na sred njem cre vu (pro me na bo je: A i B) i crev nom epi te lu (C), pče la ra di li ca in fi ci ra nih sa No se ma apis. [2] po rast bro ja in fi ci ra nih pče la mo že se na ći u je sen. Ka da se go vo ri o ši re nju no ze mo ze raz li ku je mo ši renje bo le sti u ko šni ci, iz me đu pče linjih dru šta va i iz me đu pče li nja ka. U sva kom slu ča ju pče le ra di li ce predsta vlja ju naj zna čaj ni ji vek tor u ši renju no ze mo ze. In fi ci ra ne pče le ži ve kra će u odno su na ne in fi ci ra ne, jer in fek ci ja sma nju je du ži nu ži vo ta pče la izme đu 25% - 58%. Po red skra će nja ži vo ta pče la, po sle di ce su za me na obo le lih ma ti ca (uklup ča va nje), kasni ji iz la zak mla dih ra di li ca na orjen ta ci o ne le to ve, sla bi ji ili pot pu ni iz o sta nak uno sa nek ta ra i po le na, is cr plje nost pče la i gu bi tak za jedni ce. Po zna to je da je dan od kli nič kih simp to ma mo že bi ti sa će, ra mo vi, le to i zi do vi ko šni ce upr lja no fe cesom bo le snih pče la (sli ka 2-A), a isto ta ko i ve li ki broj ugi nu lih pče la na pod nja či ko šni ca (sli ka 2-B). [2] Pro me na bo je sred njeg cre va je, ta ko đe, mo guć kli nič ki simptom (sli ka 3). Kod pče la za ra že nih no ze mo zom sred nje cre vo je če sto ote če no i mleč ne bo je, a ka sni je posta je kreč no be lo i sma nju je se na nor mal nu ve li či nu. Do pro me na boje sred njeg cre va ne do la zi od mah po sle in fek ci je, već na kon ne ko li ko da na, tj. kli nič ki simp to mi se is polja va ju tek po sle 21. da na sta ro sti pče la. [2] Me re pre ven ci je i za šti te Oda bir do bre lo ka ci je za smeštaj pče li nja ka, rad sa ja kim zajed ni ca ma, pri stu pač nost sve že pit ke vo de, kao i pra vo vre me na di jag no sti ka ko ja upu ću je na da lje me re, pred sta vlja ju osno vu u preven ci ji no ze mo ze. No, na ža lost, u prak si to če sto ni je pri sut no. To je je dan od raz lo ga zbog če ga se Sli ka 2 - Kli nič ki zna ci no ze mo ze: A. Ram sa me dom upr ljan fe ce som bo le snih pče la, B. Le to i pred nja stra na ko šni ce upr lja ni fe ce som bo le snih pče la ra di li ca Sli ka 1 - No se ma apis-spo re ja vlja vi sok pro ce nat no ze mo zom za ra že nih pče la u po je di nim re gi oni ma Sr bi je. [2] Kom pa ra tiv na la bo ra to rij ska i te ren ska is pi ti va nja le ko va za noze mo zu po ka za la su da Fu mi dil B sma nju je in fek ci ju N. apis štet nih po sle di ca po pče le, dok su pre pa ra ti Hu ma tin i No se mack ne znat no sma nji va li in fek ci ju, a No se mack je pri tom bio iz ra zi to tok si čan. Na kon kom pa ra tiv nog is pi ti va nja pre pa ra ta Fu mi dil B, Chi no sol i Uro tro pin sa op šta va ju da je di no Fu mi dil B is po lja va povo ljan efe kat na pče le in fi ci ra ne sa N. apis. U pa ra lel nom is pi ti va nju Fu magi li na i En te ro sep to la, Fu ma gi lin je is po ljio sna žno dej stvo na pa ra zi te dok se to za En te ro sep tol ne može re či. Či nje ni ca je da efe kat Fuma gi li na do bar sa mo to kom njgove pri me ne, da pre ki da in fek ci ju i do pri no si opo rav ku tre ti ra ne zajed ni ce, ali na kon pre stan ka njego ve upo tre be sta nje u pče li njoj za jed ni ci se dra stič no po gor ša va, jer do i la zi do in te ziv ni je in fek ci je i br zog pro pa da nja dru štva, čak to kom se zo ne ili naj ka sni je do po čet ka no vem bra. Pr vo bit no se mi sli lo da je to po sle di ca is cr pljeno sti pče li nje za jed ni ce hro nič nom in fek ci jom sa N. apis, ali naj no viji na la zi go vo re da je za pra vo reč o pro pa da nju za jed ni ca zbog dodat ne in fek ci je pče li nje za jed nice no vom vr stom mi kro spo ri di je ro da No se ma, tj zbog in fek ci je sa vr stom No se ma ce ra nae. Ta ko đe, tre ba is ta ći da mno gi le ko vi predsta vlja ju po ten ci jal nu opa snost za ka ko za pče le ta ko i čo ve ka, pa se, zad njih go di na spo mi nje i mo guć ne ga ti van uti caj fu ma gi li na. [2] No ze mo za mo že bi ti uzro ko vana, kao što je već po me nu to, još jed nom vr stom mi kro spo ri di ja pod na zi vom No se ma ce ra nae (sli ka 4), ko ja je ot kri ve na na pče li njaci ma u Špa ni ji, Fran cu skoj, Austriji, Ne mač koj i Ita li ji. Na la zi ukazu ju na pri su stvo ovog uzroč ni ka no ze mo ze pče la i na pče li nja ci ma ju žno mo rav skog pod ruč ja Sr bi je, što po tvr đu ju i op se žni ja is tra ži vanja u Sr bi ji ko ja spro vo de Zo ran Sta ni mi ro vić i sa rad ni ci. [2] Va žno je is ta ći da No se ma ce ranae iza zi va do sa da ne za be le že ne i neo pi sa ne simp to me u pče li njim za jed ni ca ma, ko ji se raz li ku ju od onih kod kla sič ne no ze mo ze. Naju gro že ni ji deo pče li nje za jed ni ce su ra di li ce i to u vre me in te ziv ne ak tiv no sti. Obo le le pče le stra daju na po lju, da le ko od ko šni ce. To do vo di do pro gre siv nog pu sto šenja ko šni ca, a da se i ne pri mete ugi nu le pče le, što bi uzro ko va lo ma nji pri nos nek ta ra i po le na i za po sle di cu ima lo pot pu no ne sta janje dru šta va zbog ne stan ka ra dili ca i ne do stat ka hra ne. Kao i kod obič ne no ze mo ze, spo re No se ma ce ra nae ima ju spo sob nost op stanka u du žem vre men skom pe ri o du u spolj noj sre di ni, što do pri no si br zom ši re nju za ra ze. Utvr đe no je da su u naj vi še po go đe nim re gija ma po nov ne in fek ci je vr lo učesta le i ja vlja ju se u vre men skom in ter va lu iz me đu dva i če ti ri mese ca. Pro ble mi di jag no sti ko va nja su do sko ra bi li ja ko ak tu el ni, ali za hva lju ju ći mo le ku lar no-ge ne tičkim me to da ma mo gu će je vr lo sigur no utvr di ti ko ji je uzroč nik noze mo ze, No se ma apis ili No se ma ce re nae. Ova kve ana li ze se ra de i u la bo ra to ri ji Ka te dre za bi o lo gi ju Fa kul te ta ve te ri nar ske me di ci ne Uni ver zi te ta u Be o gra du. Le če nje bi, pre ma pre po ru ka ma evrop skih struč nja ka, mo ra lo bi ti pro pra će no de talj nom dez in fek ci jom kom pletne opre me i ko šni ca, upo tre bom to plo te i sir ćet ne ki se li ne. Me đutim po sto je mi šlje nja da po ja va N. ce re na, ni je ni ka kva no vost, te da ona po sto ji sve vre me u pče li njim za jed ni ca ma evrop ske me do no sne pče le, ali da je ona do šla do iz raža ja onog tre nut ka ka da je ne prime re nom upo tre bom fu ma gi li na uni šten njen kon ku rent N. apis, pa je "no va vr sta" N. ce ra nae za u ze la upra žnje nu eko lo šku ni šu. [2] Za klju čak Pre ve ni re nje no ze ma to ze izazva ne bi lo ko jim od dva uzroč ni ka po sti že se: 1. Dr ža jem ja kih pče li njih zajed ni ca sa utav no te že nom struktu rom svih ka sta kuć nih pče la, što je tim pre zna čaj no, jer pod ra zume va i pri su stvo 1/6 sa ni tar nih pče la ko je su sa iz ra že nim hi gi jenskim po na ša njem i spo sob ne su da pre po zna ju i ot klo ne uzroč ni ke bole sti u le glu. 2. Uz go jem dru šta va sa mla dom i zdra vom ma ti com. 3. Op skr bom pče li nje za jed ni ce sa do volj nom ko li či nom kva li tet ne i zdtra ve hra ne, tj per ge i me da (perge 2 ra ma po LR na stav ku i ne ma nje od 20 kg me da po za zi mlje noj za jed ni ci). 4. Iz be ga va njem pre te ra ne upotre ne še će ra, jer da pče le ma tre ba še ćer sa ha ro za, one bi ga uno si le u ko šni cu, a ne bi do no si le nek tar koji je mno go vi še od obič nog še će ra sa ha ro ze. 5. O be đi va njem do brih hi gijen sko sa ni tar nih uslo va na pče linja ku. 6. O be đi va njem do volj ne koli či ne či ste i pro toč ne vo de za na paja nje pče le to kom ce le go di ne 7. Od u zi ma njem me dlji ke iz košni ce pre za zi mlja va nja, ako su je pče le une le, od no sno, nje nom zame nom sa kva li tet nim me dom. [2] Li te ra tu ra: [1]***Prof. dr Zo ran Sta ni miro vić, Prof. dr Bo go sav Sol da to vić, Prof. dr Ma ri ja na Vu či nić, (2000), Ud zbe nik "Me do no sna pče la ; [2]***Zo ran Sta ni mi ro vić*, Jevro si ma Ste va no vić* i Dra gan Ćirko vić**, No ze mo za i kreč no le glo- Kli nič ka sli ka i sa ni ra nje; in fi ci ra nih za jed ni ca,*fa kul tet ve te ri nar ske me di ci ne, Uni ver zi tet u Be o gra du **Mi ni star stvo po ljo pri vre de i vodo pri vre de Re pu bli ke Sr bi je, Okrug No vi Pa zar 12

13 NA UČ NO STRUČ NI RA DO VI PRO IZ VOD NJA GRO ŽDJA, VI NA I RA KI JE (7) Srp ske sto ne sor te za eko lo ški vi no grad Pi še: Bra ni slav Gu lan, član Od bo ra za se lo SA NU P o sto je do ma će i stra ne se lek ci je vi no ve lo ze ko je se ga je kod nas, a ne zah te va ju he mij sku za šti tu od bo le sti i ne kih šte to či na. Po na vljamo, lja na i mol do va su stra ne, a la sta i kar men do ma će sor te, se lek ci o ni sa ne u In sti tu tu za vo ćar stvo i vi no gra darstvo u Srem skim Kar lov ci ma. Ta ko đe, na še či ta o ce je in te re so va lo i gde ove sor te mo gu da se na ba ve. Ve ći na voćno-lo znih ra sad ni ka u na šoj ze mlji u svo jim pro daj nim objek ti ma u po nu di ima i ove sor te. Lo zne ka le mo ve ovih sor ti pro iz vo de i pro da ju broj ni in di vidu al ni pro iz vo đa či iz oko li ne Kru šev ca i Tr ste ni ka. Da kle, osim In sti tu ta za vi no gra dar stvo u Kar lov ci ma, za in forma ci je o pro da ji obra ti te se naj bli žem ra sad ni ku, a po treb ne ko li či ne se mogu na ru či ti i br zom po štom. Lja na je stvo re na u Ki ši nje vu ukršta njem sor ti ča uš be li i pje rel. Sazre va pr vih da na sep tem bra. Ima ras tre si te, sred nje krup ne gro zdo ve i be lo žu te, krup ne, iz du že ne bo bi ce. Ukus je aro ma ti čan, sli čan uku su čau ša. Mo že se ga ji ti he mij ske zašti te, jer je ot por na na pe ro no spo ru, oidi jum i bo tri tis. Me đu tim, ose tlji va je na ni ske tem pe ra tu re i ne po volj ne uslo ve u vre me cve ta nja. Zbog to ga je ne kih go di na oplod nja sla bi ja, a prinos ma nji. Mol do va, jed na od naj bo ljih moldav skih se lek ci ja. Stvo re na je ukr štanjem sor ti SV (Vil lard blan) i gu zalj ka ra. Ve o ma je buj na i rodna. Sa zre va po čet kom ok to bra. Du go se mo že odr ža ti na čo ko tu, do bro se tran spor tu je i ču va u hlad nja či. Čo ko ti su bo ga to oki će ni krup nim, ras tre sitim gro zdo vi ma. Ve li ke, tam no pla ve, iz du že ne bo bi ce po su te su pe pelj kom. Pul pa je me sna ta i soč na, ne u tral nog, osve ža va ju ćeg uku sa. Ot por na je prema pe ro no spo ri, oidi ju mu i bo tri ti su, pa se mo že ga ji ti he mij ske za štite. Sred nje je ose tlji va na fi lok se ru. La sta je uspe šna kom bi na ci ja sorti Mu scat de St.Val li er i lja ne. Sred nje je buj no sti, ali raz vi ja do sta za pe ra ka ko je tre ba ukla nja ti i pre kra ći va ti neko li ko pu ta to kom ve ge ta ci je. Mo ra se for mi ra ti ure dan, pro zra čan špa lir, da bi oplod nja bi la bo lja, a gro žđe osunča no. Ve o ma je rod na, pa se pre poru ču je ukla nja nje sva ke tre će cva sti s la sta ra. Grozd je sred nje kru pan, a bo bi ce ve li ke, iz du že ne, žu to ze lene. ma bla go mu ska tan, osve ža va ju ći ukus. Gro žđe se mo že ču va ti na čo kotu i bra ti sve do pr vih mra ze va. Kar men je do bi je na ukr šta njem kar di na la i mol do ve. Od pr ve je nasle di la ra no sa zre va nje, dok je dru goj slič na po rod no sti, iz gle du gro zda, bobi ca i uku su. Raz li ku je se je di no po otpor no sti na bo le sti. Sred nje je ot por na na oidi jum, a ose tlji va na pe ro no sporu. Po ose tlji vo sti na bo tri tis slič na je kar di na lu. Na i me, po sto ji opa snost od pu ca nja bo bi ca oko pe telj či ca i po ja ve bo tri ti sa, ako u vre me sa zre va nja pada ki ša. Re zul ta ti is pi ti va nja ovih sor ti po ka zu ju da sva ka od njih ima do sta po zi tiv nih oso bi na, ali i po ne ku ma nu, ko ju ne tre ba za ne ma ri va ti. Ve ći na je po god na za eko lo šku pro iz vod nju uz ma nje pr ska nja ili za šti te od gljivič nih bo le sti i oba ve znu pri me nu dopun skih fi to teh nič kih me ra. Po ra nom sa zre va nju, le pom i kva li tet nom grožđu i ot por no sti iz dva ja se lja na. Ali, tre ba ima ti u vi du nje nu ose tlji vost na mraz i ne po volj ne vre men ske uslo ve u vre me cve ta nja. Po gled pre ko gra ni ce Pro iz vo đa či vi na u Sr bi ji su o či će sa broj nim iza zo vi ma na pu tu ko ji vo di ka tr ži štu Evrop ske uni je. Stu dij sko pu to va nje kroz če ti ri vi no gra dar ske re gi je, ko ji je or ga ni zo va la Hr vat ska go spo dar ska ko mo ra, bi lo je pri li ka da no vi na ri de se tak me di ja iz Sr bi je, iz pr ve ru ke, da kle u raz go vo ru sa hrvat skim vi na ri ma, ali i zva nič ni ci ma te dr ža ve za du že nim za po ljo pri vre du, sa zna ju ko je su to ba ri je re mo ra li da pre bro de i sa ka kvim se pro ble mi ma sa da su o ča va ju. Ako je su di ti pre ma iz ja vi Zo ra na Va si ća, po moć ni ka mi ni stra po ljo privre de u Vla di Hr vat ske, ni je sve išlo ta ko glat ko. I to upr kos či nje ni ci da su pre ula ska u EU hr vat skim po ljopri vred ni ci ma na ras po la ga nju bi le ne sa mo dr žav ne sub ven ci je, već i sredstva iz evrop skih pret pri stup nih fondo va. U sek to ru pro iz vod nje vi na je dan od neo p hod nih ko ra ka bi lo je us po stavlja nje Vi no gra dar skog re gi stra, ko ji sa dr ži po dat ke o pro iz vo đa ču, od nosno o po vr ši na ma pod vi no vom lo zom, go di šnjoj pro iz vod nji (iz ja ve o ber bi, pro iz vod nji i za li ha ma), kao i pre gled po vr ši na na or to fo to snim ci ma. Ta kođe, bi lo je po treb no si stem ka te go riza ci je pro iz vo da od vi na pri la go di ti ta ko da se po sto je ći si stem za šti ćenih ozna ka ge o graf skog po re kla transfor mi še u evrop ski si stem za šti će nih ozna ka iz vor no sti, ge o graf skog po rekla i tra di ci o nal nih iz ra za. - Iz fon do va EU pro šle go di ne smo do bi li vi še od 11,8 mi li o na evra i sada od sva kog vi na ra po je di nač no zavi si ko li ko će bi ti spre man da is ko ri sti po nu đe na sred stva. Po zna to je da u pr voj go di ni po sle ula ska u EU ni smo us pe li da is ko ri sti mo sva sred stva koja su nam bi la na ras po la ga nju, ali se na dam da će mo sa da bi ti uspe šni ji i da će mo, za hva lju ju ći tim ula ga njima, po ve ća ti iz voz. U kraj njem slu čaju opre dje li li smo se za ula zak u EU i tr ži šte od oko 500 mi li o na po tro ša ča što tre ba da nas pod sti če da bu de mo kon ku rent ni ji - iz ja vio je Va sić obra ćaju ći se no vi na ri ma iz Sr bi je. Ko men ta ri šu ći sla bo pri su stvo srpskih pro iz vo đa ča vi na na hr vat skom tr ži štu on je re kao da ne ma po sebnih ba ri je ra ko je bi to spre či le već je pro blem u kvo ta ma i ca ri na ma ko je su po sle ula ska u EU po ra sle za 70 od sto. Kad je reč o iz vo ri ma fi nan si ranja, hr vat skim vi no gra da ri ma i vina ri ma na ras po la ga nju su sred stva iz dva evrop ska fon da - reč je o EU po ljo pri vred nom ga rant nom fon du (EAGF) i EU po ljo pri vred nom fon du za ru ral ni raz voj (EAFRD). Sred stva EAGF, u iz no su od oko 11,9 mi li o na evra, ko ri ste se za di rekt na pla ća nja vi no gra da ri ma, kao i za re a li za ci ju Na ci o nal nog pro gra ma po mo ći sekto ru vi na. Sred stva EAFRD na me njena su raz vo ju po ljo pri vre de i ru ral nih pod ruč ja, uklju ču ju ći i vi no gra darstvo u de lu ko ji ni je ob u hva ćen mera ma iz Na ci o nal nog pro gra ma. Što se ti če po dr ške pro iz vod nji vi na, EU nu di broj ne in stru men te kroz ko je je mo gu će una pre di ti pro iz vod nju kao i in sti tu ci je u sek to ru vi na. U pe ri o du pre pri stu pa nja EU, u Hr vat skoj su pro iz vo đa či ma na ras po la ga nju bi la sred stva fon do va SA PARD, ka sni je i IPARD a in sti tu ci je su mo gle da bu du ko ri sni ci pro je ka ta kroz IPA pro gram. Kroz pro gram TA I EX bi la je do stup na teh nič ka po dr ška. Na kon pri stu panja EU vi na ri ma i vi no gra da ri ma na ras po la ga nju su sred stva na me njena za ru ral ni raz voj i sred stva vin ske omot ni ce. Da bi ova sred stva mo gla da budu do stup na Hr vat ska je mo ra la da Lja na usvo ji Pro gram ru ral nog raz vo ja i Na ci o nal ni pro gram po mo ći sek to ru vi na ko ji ma su utvr đe ni ci lje vi sprovo đe nja, me re ko je će se fi nan sira ti, ko li či na do stup nih sred sta va i in ten zi tet po dr ške. Pri tom se vo dilo ra ču na o iz be ga va nju dvo stru kog fi nan si ra nja, jer to u EU ni je pri hvatlji vo, od no sno ni je mo gu će za istu ak tiv nost odo bri ti fi nan si ra nje iz više iz vo ra. Su fi nan si ra nje pro mo ci je evrop skih vi na mo gu će je ostva ri ti kroz me ru "Pro midž ba" (pro mo ci ja) ko jom se pod sti če pro mo ci ja EU vina na tr ži šti ma tre ćih ze ma lja, a odne dav no i na unu tra šnjem tr ži štu, pri če mu pro mo tiv ne ak tiv no sti ne mo gu bi ti usme re ne na brend, ili na pro iz vo đa ča, već na od go vor nu konzu ma ci ju vi na i na pro mo ci ju še me EU o za šti će nim ozna ka ma iz vor no sti i za šti će nim ozna ka ma ge o graf skog po re kla. Pre ma po da ci ma Hr vat ske go spodar ske ko mo re - Sek tor za po ljopri vre du, pre hram be nu in du stri ju i šu mar stvo, u Hr vat skoj se go di šnje pro iz ve de od 1,2 do 1,4 mi li o na hekto li ta ra vi na. Po da ci ta ko đe go vo re da je po sle pri stu pa nja EU zna čaj no po ras tao uvoz vi na (po seb no iz trećih ze ma lja) što se ob ja šnja va ukida njem ne kih ad mi ni stra tiv nih ba rije ra. Be le ži se i rast iz voz vi na, ali u znat no ma njoj ko li či ni. Za ru ral ni raz voj 2,4 mi li jar de evra - Za hva lju ju ći za jed nič koj po ljopri vred noj po li ti ci EU Hr vat ska sa da mo že da ra ču na na 2,4 mi li jar de evra na mje nje nih Pro gra mu za ru ral ni razvoj. Ovih da na do bi li smo pi smo iz Brise la ko jim su nas oba vje sti li da su sve stav ke usa gla še ne i na tje čaj za do bija nje sred sta va već je ras pi san. Mo gu re ći da je in te re so va nje po ljo pri vredni ka ve li ko a po seb no je za ni mljiv onaj dio ko ji se od no si na po ljo pri vred ni ke mla đe od 40 go di na. Nji ma se, za pokre ta nje pro iz vod nje, bes ka mat no mo že odo bri ti do evra, dok oni ko ji že le da pro ši re pro iz vod nju mo gu da ra ču na ju na bes po vrat na sred stva u iz no su do evra - ka že Zo ran Va sić, po moć nik mi ni stra po ljo pri vrede u Vla di Hr vat ske i po ru ču je po ljopri vred ni ci ma u Sr bi ji da se ne obeshra bre i da se in ten ziv no pri pre ma ju za ula zak u EU. Spas u sku poj fla ši Mol do va Pro iz vod nja vi so ko kva li tet nih vi na u ma lim se ri ja ma je je di ni na čin da hr vat ski pro iz vo đa či is pli va ju iz mora uvo znog jef ti nog vi na ko je je prepla vi lo Hr vat sku na kon stu pa nja u Evrop sku uni ju. Ula ga nje u auten tičnost bren do va i in si sti ra njem na lo kalnim sor ta ma je, reč ju, je di na si gur na kar ta na ko ju tvr de da mo gu igra ti ne sa mo kod do ma ćih ku pa ca, već i pri likom iz vo za. Tom lo gi kom se ru ko vo di i Đan fran ko Ko zlo vić, vla snik vi na ri je Ko zlo vić, ko ja je ina če Be o gra đa ni ma ve o ma po zna ta po "mal va zi ji ko ju ovaj vi nar naj vi še pro da u glav nom gra du Sr bi je. Ovaj ču ve ni istar ski proiz vo đač vi na ima oko 25 hek ta ra pod vi no gra di ma, dok još de se tak, ka ko ka že, ob ra đu ju ko o pe ran ti, što re zulti ra pro iz vod njom od oko boca go di šnje. To je jed na me ra ko ja je pri lič no ve li ka za ma log pro iz vo đa ča, ob ja šnja va on Ta nju gu i do da je da ne že li da lje da se ši ri već da fo kus za dr ži na spe ci fič no sti svo jih vi na. Ve ća pro iz vod nja bi, ka ko ka že, zah te va la i iz voz na svet ska tr ži šta za ko ja ni je spre man. Na tim ve li kim trži šti ma ne bi smo mo gli ostva ri ti ne ku ve ću do bit jer nas nji ho vi po tro ša či do volj no ne po zna ju, pa nas ne bi ni mo gli pla ća ti ko li ko bi mi hte li, a da ide mo u tr ku sa pro iz vo đa či ma ko ji ima ju jef ti na vi na, to ne že li mo, isti če on. Isti sa vet ma lim pro iz vo đa čima, ne sa mo u Hr vat skoj, već i Sr bi ji da je di rek tor iz vo za naj sta ri je i jed ne od naj ve ćih hr vat skih vi na ri ja, Ku tjevo Jo sip Vi tez ko ja da ti ra još iz go di ne. Ma li pro iz vo đa či je di no mo gu pro fi ti ra ti u vi šoj ka te go ri ji vi na. Ako se že le ce nom nad me ta ti na glo balnom tr ži štu, te ško mo gu pa ri ra ti jer ve li ke pro iz vod nje će ih po je sti. Ce ne ka kve ve li ke ku će zah te va ju če sto su i za nas ne do sti žne, tvr di ovaj sa govor nik. Ku tje vo, vi na ri ja ko ja go di šnje proiz ve de šest mi li o na li ta ra vi na, a iz veze dva mi li o na to na li ta ra, što či ni 40 od sto ukup nog hr vat skog iz vo za, sa kon ku ren ci jom se bo ri na svoj na čin. Te ško mo že mo pa ri ra ti na svet skoj tr pe zi sa šar do ne om, ko ga ima svuda u sve tu. Za to na sto ji mo for si ra ti gra še vi nu, naš naj po zna ti ji brend, što ni je ni ma lo la ko, jer ta sor ta ši roj javno sti, od no sno, svet skoj ni je po zna ta, ali to je na ša ni ša o ko joj že li mo priča ti, ka te go ri čan je Vi tez u raz go vo ru za Ta njug. Ne sa mo ova dvo ji ca, već i broj ni dru gi vi na ri ši rom Hr vat ske, ni su ima li pro blem sa uskla đi va njem stan dar da u pri zvod nji sa evrop skim pri li kom stu pa nja u EU. Od ula ska Hrvat ske u EU obra zac pro iz vod nje se, ka ko ka žu u Hr vat skoj go spo dar skoj ko mo ri, ni je pro me nio, ali sta ti stic ki po da ci o spolj noj tr go vi ni go vo re o većem pri ti sku uvo znih, pre te žno jef ti nijih vi na. Na kon pri stu pa nja EU zna čajno je po ras tao uvoz vi na, a po seb no uvoz iz tre ćih ze ma lja, jer su uki nu te ad mi ni stra tiv ne pre pre ke pa je uvoz po stao znat no jed no stav ni ji. Ta ko đe je po ras tao i iz voz vi na, ali u znat no ma njoj ko li či ni i vred no sti od uvo za. U pro šloj go di ni je Hr vat ska iz ve zla 3,5 mi li o na hek to li ta ra vi na, vred nog 15,5 mi li o na do la ra, a uve zla 22,5 mi li o na hek to li ta ra u vred no sti 32 mi li o na dola ra. Stra te gi ja ta mo šnjih vla sti, na roči to Hr vat ske go spo dar ske ko mo re (HGK) je da pro mo ci jom hr vat skih vina, na ro či to na tre ćim tr ži šti ma, is taknu nji hov kva li tet i pre po zna tlji vost, a ne ko li ci nu s ob zi rom na to da u masov noj pro iz vod nji jef ti nih vi na ni žeg kva li te ta, ka ko tvr de, ne mo gu bi ti kon ku rent ni. Taj plan na ro či to do la zi do iz ra žaja u Na ci o nal nom pro gra mu po mo ći hr vat skom sek to ru vi na ko ji fi nan si ra Evrop ska uni ja, u vred no sti od 11,9 mi li o na evra. Taj plan ka ko ob ja šnjava ju u HGK pod ra zu me va tri me re re struk tu ri ra nje i kon ver zi ju vi no grada, in ve sti cje u vi na ri je i pro met vi na na tr ši šti ma tre ćih ze ma lja, gde će pri mat ima ti Sr bi ja. Upi tan da li oče ku je da bi ve ća promo ci ja hr vat skih vi na u Sr bi ji ko ja poči nje u ma ju mo gla zna čaj ni je da pogu ra iz voz, po moć nik mi ni stra po ljopri vre de Hr vat ske Zo ran Va sić od gova ra sva ka ko, na vo de ći da 11,9 mili o na evra ni su ma la sred stva. Iz voz u Sr bi ju će sva ka ko bi ti po ve ćan. On u ve li koj me ri za vi si i od spo sob no sti vina ra, ali i od is ko ri šće no sti sred sta va za pro mo ci ju ko ji su mu na ras po la ganju, ka te go ri čan je on u raz go vo ru sa srp skim no vi na ri ma ko ji su bi li u pose ti Hr vat skoj. Na pi ta nje za što je Hr vat ska la ni u Sr bi ju iz ve zla vi na za mi lion do lara, a uvoz iz Sr bi je iz no sio sve ga oko do la ra, Va sić od go va ra da ne ma ni ka kvih ba ri je ra ko je spre ča vaju tr go vi nu. On skre će pa žnju na pro blem hrvat skih vi na ra ko ji su pre pla vlje ni uvo znim jef ti nim vi ni ma i ko ji još uvek ni su is ko ri sti li tr ži šte od 500 mi li o na sta nov ni ka ko je im se otvo ri lo na kon ula ska u EU. Zna mo da su kon kurent ni ji, ali kroz po moć dr ža ve i bolju or ga ni za ci ju do ma ćih vi na ra, te ne ga tiv no sti mo že mo is ko ri sti ti kao pred no sti, jer nam je tih 500 mi li ona lju di po treb no da se do dat no razvi je mo, ob ja šnja va on. Po sto ji još je dan na čin na ko ji hr vat ski vi na ri uspe va ju da bu du je din stve ni, a to je pro iz vod nja or gan skih vi na. Vi na ri ja Ška ulj iz Za dar ske žu pa ni je je pr va u Hr vat skoj po kre nu la pro iz vod nju eko lo ških vi na na se dam hek ta ra, a od li ta ra vi na ko li ko se pro iz ve de go di šnje, ga zde tvr de da 70 od sto pro da ju na kuć nom pra gu. Kraj nja ce na ovih vi na, ka ko ob jašnja va ju, ni je sku plja od osta lih iako nji ho va pro iz vod nja ko šta mno go, ali po što su eko lo ška vi na no vi tet na hrvat skom tr ži štu, ga zde tvr de da je po treb no vre me da bi ih lju di vi še prihva ti li. Me đu tim, po ro di ca Ška ulj ne ma pro ble ma sa tu ri sti ma iz Za pad ne Evro pe ko ji, ka ko tvr de, zna ju o kakvoj se pro iz vod nji i kva li te tu ra di, te ne pi ta ju za ce nu. Šve đa ni po go tovo, jer su pre dve go di ne na šu vi na ri ju po se ti li šved ski kralj i kra lji ca ko ji ma oni pri da ju ve li ki zna čaj, te je ta ko i na še vi no za Šve đa ne do bi lo po sebno na zna ča ju, ob ja šnja va kroz smeh vla snik ove vi na ri je Ši me Ška ulj. (Kraj) 13

14 NA U KA U PRAK SI Va ro za, bo lest le gla i od ra slih pče la PI ŠE: mr. Alek san dra Jo cić PSS Po ljo pri vred na sta ni ca, No vi Sad V a ro za je bo lest le gla i od ra slih pče la, ko ja se ši ri pre ko pče la, a umno ža va se u le glu. Iz vor va ro ze mo gu bi ti za ra že na pče li nja dru štva, pa ket ni ro je vi pče la, kontakt sa obo le lim pče la ma, pri rod ni ro je vi, ma ti ce i le glo. Pre ko le ta, va ro za se za tri me se ca mo že proši ri ti na ra sto ja nje i do 11 km. Pri vi so kom ste pe nu za ra že no sti (vi še od 20 kr pe lja na 100 pče la u ko šnici), u je sen i u le to, za pa ža se uginu će le ga la, iz ba ci va nje iz gne zda ugi nu lih tru tov skih i pče li njih lar vi, mla dih pče la i tru to va. U je sen i u zi mu, pče le iz obo le le ih dru šta va su uz ne mi re ne i če sto ugi nja va ju tokom pr ve po lo vi ne zi me. [1] Var roa de struc tor, uzroč nik va roze, je kr pelj ko ji je pr vi put ot kriven u tru tov skom le glu Apis ce ra na na Ja vi. Pa ra zi ti ra i na evrop skoj i na ame rič koj Apis mel li fe ra, kao i na A. mel li fe ra i A. ce ra na u Azi ji i Da le kom is to ku. Pri po la ga nju ja ja, žen ke kr pe lja pre fe ri ra ju za tvo re na tru tov ske će li je. Sa mo pr vi po tom ci jed ne žen ke kr pe lja ima ju vre me na da sa zri ju i da se pa re pre ne go što, oko 12 og da na po sle po kla pa nja će li ja bu de iz ve de na no va pče la. Ra di li ce A. mel li fe ra ima ju ma nje iz ra že no ne go va telj sko po na ša nje i ma nje su ot por ne na va ro zu u odno su na A.ce ra na. Me đu tim, se lekci ja u prav cu fa vo ri zo va nja ovog ob li ka po na ša nja ili u prav cu skraće nja sta di ju ma raz vo ja po kla plje nog le gla pče la ra di lica, ma kar i do 24h u vre me me dobra nja, spre ča va kr pe lje da do vr še svoj raz voj, a mno gi ugi nu za jedno sa od ra slim pče la ma to kom izla ska pče la na pa šu. Ka da dru štva evrop skih pod vr sta me do no sne pče le po sta nu in fe sti ra na va ro om, ši re nje kr pe lja do bi ja ra di kal ni tem po, te ne tre ti ra na dru štva vrlo br zo ugi nja va ju i to obič no zi mi. Ne ka da va ro za ne tre ti ra nih pčeli njih za jed ni ca mo že ima ti i produ žen tok (3-4 go di ne). Ve ći proce nat naj ja čih in fe sta ci ja va ro om u Evro pi u od no su na osta li deo sve ta mo že se pri pi sa ti i pro seč noj gu sti ni pče li njeg dru štva, hlad nim zi ma ma, ali i ve li kom pri su stvu viru sa ko ji iza zi va ju se kun dar ne infek ci je pče la, a či ji je pre no si oc va roa. Fak to ri sre di ne ima ju ve li ki uticaj na is hod in fe sta ci je. Za pa že ne su zna čaj ne se zon ske raz li ke me đu efek ti ma in fe sta ci je lut ki i du ži ne živo ta no vo i za šlih od ra slih pče la, kao da kli mat ski fak to ri, broj nost po pula ci ja i hra na uti ču na te ži nu i tok in fe sta ci je. Po pu la ci ja kr pe lja ko ji se spre ma ju za pre zi mlja va nje, mno go je ot por ni ja u od no su na kr pe lje koji ži ve to kom pro le ća ili le ta. Zi mi se žen ke kr pe lja, usled ne do stat ka le gla, ne raz mno ža va ju. Var roa destruc tor je vek tor vi ru sa: Pa ralysis acu ta, vi ru sa me ši na stog le gla (SBV i TSBV), vi ru sa bo le sti de for mi sa nih kri la (DWV). [1] (Sli ka 1) [3] U po čet ku, bo lest pro ti če la gano i ne pri met no i ne od ra ža va se na pro duk tiv nost pče li njih dru štava. Po sle 2 3 go di ne, is po lja va ju se kli nič ki simp to mi. Kr pe lji u te lu zara že nih lar vi sni ža va ju ko li či nu su ve ma te ri je, ukup nog azo ta, ma snih ki se li na, ma snog te la, a uslo vlja vaju po ve ća ni gu bi tak ener gi je pri disa nju u od no su na zdra ve je dim ke. Sma nju je se ot por nost pče la i slabi sna ga dru štva. Simp to mi bo le sti se is po lja va ju ako je za ra že no vi še od 20% pče la. U zim skom pe ri o du, za pa ža se uz ne mi re nost pče la, zuja nje, iz le ta nje iz ko šni ce, pro liv, ugi nu ća. U pro le će i le to, za pa ža se ugi nu će lut ki i sla blje nje dru štva i to kao re zul tat iz vo đe nja po tom stva ne spo sob nog za pre ži vlja va nje. Tru to vi se ne pa re sa ma ti ca ma čija je plod nost, zbog va ro ze, iz u zetno sma nje na, a le glo je ra štr ka no. U pe ri o du sa ku plja nja me da, pče le su ne ak tiv ne i pro iz vod nja me da je ni ska, U pe ri o du sa ku plja nja meda, pče le su ne ak tiv ne i pro iz vod nja me da je ni ska-čak ni se bi ne o beđu ju do volj no hra ne. [1] (Sli ka 2) [3] Ste pen za ra že no sti pče li njih dru šta va Ste pen za ra že no sti pče li njih društa va to kom se zo ne ni je isti. Ka da Sli ka 2 - Žen ke kr pe lja na adult nim pče la ma Sli ka 1 - Var roa de struc tor na lut ki tru ta ne ma tru tov skog le gla, u pro le će i je sen za ra ža va se ra di lič ko, a u le to tru tov sko le glo. Osnov na masa kr pe lja na la zi se na ra di lič kom le glu, što do vo di do po ja ve ve li kog bro ja ošte će nih pče la ne spo sob nih za let. Le ti se žen ke va roe razmno ža va ju u tru tov skom le glu, gde je obi lje vi so ko kva li tet ne pro te in ske hra ne, kao i da le ko ni ža tem pe ra tu ra u od no su na ra di lič ko le glo. Šte ta ko ju pro uzro ku je va roa ne za vi si sa mo od bro ja kr pe lja u jed nom na padnu tom dru štvu. Po me nu te šte te su u oči gled noj ve zi sa tzv. sekun dar nim vi ru snim in fek ci ja ma. Pri to me naj vi še šte te, ba rem u Evro pi, na no si vi rus akut ne para li ze pče la, ko ji la tent no in fi cira pče le ne do vo de ći do vi dlji vih ošte će nja nji ho vog te la. Kr pe lji ak ti vi ra ju vi rus pri li kom in fe staci je pče la, ta da ga pre no se i na otvo re no i za tvo re no le glo, ko je is po lja va ne spe ci fič ne simp to me (po seb no u ja ko in fe sti ra nim društvi ma). Od ra sle pče le, u ko ji ma je vi rus ak ti vi ran, mo gu pre ne go što ugi nu, in fi ci ra ti mla de lar ve, i to ve ro vat no ta ko što im pre ne su ve li ke ko li či ne vi ru sa pre ko žlezda nog se kre ta (man di bu lar nih i to ra kal nih žle zda) to kom is hra ne. Lar ve ko je su une le do volj nu koli či nu vi ru sa, ugi nja va ju pre ne go što im se po klo pe će li je; one ko je pre ži ve na sta vlja ju da se raz vija ju u la tent no in fi ci ra ne od rasle pče le. Vi rus akut ne pa ra li ze, po ne kad se mo že na ći i u po lenu ko ji sa ku pe, na iz gled zdra ve pče le, kao i u nji ho vim to ra kalnim plju vač nim žle zda ma. [1] Va ro za je da nas, ka ko kod nas ta ko i u ve li kom de lu sve ta, najve ći pro blem u pče lar stvu, ko jem se po kla nja ve li ka pa žnja. Neza vi sno od ste pe na za ra že no sti pče li njih dru šta va, sva ke go di ne tre ba pro vo di ti tret man s ci ljem da in fe sti ra nost dru štva ne pre đe 3%. U je sen, tre ba po ve sti ra čuna o to me da pče le u zi mu uđu sa naj ma njom ko li či nom kr pe lja na se bi. U Evro pi je pro tiv varoe zva nič no odo bre no ne ko li ko aka ri ci da, ali svi oni is po lja va ju i štet ne efek te na pče le. Pro blem sa pri me nom aka ri ci da je što ne mo gu da do đu do kr pe lja u po kloplje nom le glu, što se mo že preva zi ći za me nom sta rih ma ti ca, ko je se dr že de set da na u ka ve zu u svo me dru štvu, a on da za mene ma tič nja kom. Na ovaj na čin se po sti že pot pu no is ko re nji vanje kr pe lja. Ide al ni bi bi li si stemski aka ri ci di ko ji bi se pre ko hrane da va li pče la ma i ko ji bi pre ko hra ne za lar ve u po klo plje nim ćeli ja ma do spe va li do kr pe lja (akari ci di na pri mer na ba zi cymi a zol hydroc hlo rid-a). Pa re mra vlje kise li ne, apli ko va ne u krat ko trajnom ili du go traj nom tret ma nu, uni šta va ju ve ći nu kr pe lja, pa i one u po klo plje nim će li ja ma. Gera niol, kao kom po nen ta Na zano vlje vih žle zda pče la iz let ni ca, de lu je re pe lent no na mi gri ra ju će kr pe lje, što je do ka za no broj nim la bo ra to rij skim eks pe ri men ti ma. Pri pri me ni svih he mij skih supstan ci po treb na je ve li ka opreznost, jer ve ći na njih, na kon svo je pri me ne osta vlja broj ne re zi due u pčel njim pro iz vo di ma i do vo di do raz li či tih me di kamen to znih tok si ko za. Sem toga, du go traj na upo tre ba jed nog te istog aka ri ci da, mo že do vesti do re zi sten ci je na nje ga, kao što je slu čaj sa flu va li na ti ma. Kao ma ni pu la tiv ni tret man protiv va ro ze, pri me nju je se me tod sma nji va nja tru tov skog le gla u in fe sti ra nom dru štvu (ram gražev njak, ma mac tru tov sko i radi lič ko sa će, TNT ra mo vi i sl.), u ci lju spre ča va nja mi gra ci je žen ki Var roa de struc tor u poklo plje ne će li je ka ko bi se ta mo za šti ti le od he mij skih sup stan ci. Ne do sta ci ovog me to da su što se nji me uni šta va me seč na produk ci ja le gla, za me tan je i po jača va efek te no ze mo ze i aka ro ze. [1] (Sli ka 3) [3] Bor ba pro tiv va ro ze U po sled nje vre me se sve češće, u bor bi pro tiv va ro ze, pri menju je i bi o fi zič ki me tod za gre vanje le gla. Pro blem u ovom me to du predsta vlja to plje nje vo ska u bli zi ni gre ja ča, što se mo že pre va zi ći kori šće njem ži ce uro nje nu u ter moot por nu pla sti ku. [1] Za klju čak 1. Va ro za je pa ra zit ska bo lest pče la, ko ja na no si ve li ke gu bit ke u pče lar stvu. 2. Po red al ter na tiv nih me to da (bi o teh nič ke me re), u kon tro li va roze,da nas se ko ri sti ve li ki broj he mijskih sred sta va. 3. Sva he mij ska sred stva se de le na sin tet ska i ona pri rod nog po rekla. 4. Sin tet ska he mij ska sred stva su obič no efi ka sni ja u kon tro li varo ze u od no su na or gan ska je di njenja. 5. Tri naj če šća sin tet ska he mijska je di nje nja ili le ka ko ja se da nas ko ri ste u sve tu u kon tro li va ro ze su flu va li nat, flu me trin i ku ma fos. 6. Po sto je dva ti pa ili dve vr ste or gan skih sup stan ci ja, ko je po sedu ju od re đe nu an ti-va roa ak tiv nost. To su ete rič na ulja i or gan ske ki seli ne. 7. Pče li nji kr pelj ili Var roa destruc tor da nas mo že raz vi ti re zisten ci ju na sko ro sve aka ri ci de, ka ko one sin tet ske, ta ko i na one or gan skog po re kla. 8. Do sa da je za be le že na re zisten ci ja va roe na ami traz, bro mopro pi lat, ku ma fos, flu me trin i flu vali nat. 9. U ci lju spre ča va nja po ja ve rezi sten ci je, ni kad ne ko ri sti ti sa mo je dan aka ri cid u tret ma nu, i ne dozvo li ti da kon cen tra ci je istog pad nu is pod de lo tvor nih (ubi tač nih koncen tra ci ja). [2] Li te ra tu ra: [1]*** Zo ran Sta ni mi ro vić*, Dra gan Ćir ko vić**, Bo silj ka Đu rićić* i Je vro si ma Ste va no vić*, Preve ni ra nje i kon tro la ame rič ke ku ge, no ze mo ze i va ro ze pče la, *Fa kultet ve te ri ner ske me di ci ne, Uni verzi tet u Be o gra du ** Mi ni star stvo po ljo pri vre de i vo do pri vre de Repu bli ke Sr bi je, Okrug No vi Pa zar; [2] *** Vi to mir Ću pić, Le če nje varo ze, Ka te dra za far ma ko lo gi ju i tok si ko lo gi ju, Fa kul tet ve te ri nar ske me di ci ne, Be o grad; [3] *** Prof. dr Zo ran Sta ni mi ro vić, mr Je vro si ma Ste va no vić Raz voj i di na mi ka rasta po pu la ci je Var roa de struc tor u funk ci ji efi ka sne kon tro le va ro ze, Ka te dra za bi o lo gi ju, Fa kul tet ve teri nar ske me di ci ne, Be o grad Sli ka 3. - Ju ve nil ni (be li) i adult ni (braon) stup nje vi va roe ko ji se hra ne he mo lim fom pče le ne po sred no pre nje nog iz le ga nja 14

15 ZA NI MLJI VA IZ DA NJA BI LJEM PRO TIV KAR CI NO MA (6) Evrop ski ko deks pro tiv ra ka OR GA NI PLUĆA SIMP TO MI -upor ni ka šalj -kr vav is plju vak -bol u gru di ma če sta za pa lje nja plu ća KA KO SE OTKRIVA -rent gen -hro no sko pi ja -biopsija LE ČE NjE FAK TOR RI ZI KA PRE VEN CI JA -ope ra ci ja -zra če nje -hemioterapija -pu še nje -na sled ni fak tor -izloženost industr. i drugim zagađivačima (azbest, radon) -pre sta ni te da pu ši te i iz be ga vaj te pro stori je u ko ji ma se pu ši. -smanjite izloženost zagađivačima (opšte i lične mere zaštite. (Pre no si mo iz vo de iz knji ge Le ko vi tim bi ljem pro tiv kar ci no ma, autor Mom či lo Mo ci Sreć ko vić, Slo bo mir 2015.) Za rad pre ven ci je bo le sti posto ji i evrop ski ko deks pro tiv ra ka. Nje go ve naj zna čaj ni je odred be su: - Ne moj te pu ši ti. Pu ša či pre stani te što je pre mo gu će i ne pu ši te u pri su stvu dru gih. - Po tro šnja al ko ho la (pi va, vi na i al ko hol nih pi ća) tre ba da je umere na. - Iz be ga vaj te pre ko mer no iz laga nje sun cu. - Po ku šaj te zdrav stve ne i me re za šti te na ra du ko je se od no se na pro iz vod nju,ru ko va nje, ili upo tre bu bi lo ko je sup stan ce ko ja mo že da iza zo ve rak. - Op štem zdra vlju će ko ri sti ti ova dva pra vi la i mo gu da sma nje ri zik od ne kih kar ci no ma. - Če sto tre ba je sti sve že vo će i po vr će i ce re a li je sa ve ćim sa dr žajem vla ka na. - Iz be ga va ti go ja znost i ogra ni čiti unos u or ga ni zam ma sne hra ne. Vi še kar ci no ma bi će iz le če no ako se ra no ot kri ju. - Obra ti te se le ka ru ako pri me tite neo če ki va nu pro me nu u mla de žu ili kr va vlje nje iz nje ga. - Po se ti te le ka ra ako ima te uporne pro ble me kao što je upo ran kašalj, du ža pro mu klost, ne re dov na sto li ca ili na glo mr ša vlje nje. Za že ne: Re do van pre gled sekre ta sa gr li ća ma te ri ce. Re dov no kon tro li ši te doj ke i, ako je mo gu će, tre ba ići na ma mo gra fiju u re dov nim in ter va li ma po sle pede se te go di ne ži vo ta. Zna ci upo zo re nja Ra no ot kri va nja je naj bo lja odbra na od ra ka. Na ta be li su na ve deni zna ci upo zo re nja za ne ko li ko najče šćih vr sta ra ka: obra ti te se le ka ru ako uoči te ne ki od njih DOJKA PROSTATA DE BE LO CREVO - no vo na sta la asi me tri ja doj ki -uvu če na bra da vi ca -se kret (krv iz bra da vi ce) -za de blja nje (čvor) u doj ci - na bra na ko ža iz nad za de blja nja -cr ve ni lo ko že -uve ća ne žle zde u pazušnoj jami -ote ža no mo kre nje -ne u o bi ča je no če sto mo kre nje -bol,pec ka nje to kom mo kre nja -krv u mokraći -pro me ne u sto li ci ko je tra ju tra ju dve ili vi še ne de lja na iz me nič no pro liv-za tvor -kva vlje nje iz anal nog otvo ra; kr va va sto li ca -bol u sto ma ku -umor, -gubitak težine -sa mo pre gled jed nom me seč no -pre gled le kara -ul tra zvuk -ma mo gra fi ja -biopsija -pre gled mo kra će -pre gled kod le ka ra -ci sto ko pi ja -biopsija -pre gled sto lice -pre gled kod hi rur ga -rent gen -rek to sko pi ja -biopsija -ope ra ci ja -zra če nje -he mi o te ra pi ja -ho mo te ra pi ja -imunoterapija -ope ra ci ja -zra če nje -he mi o te ra pi ja -hor mon ska terapija -ope ra ci ja -zra če nje -he mi o te ra pi ja -imunoterapija -ma lig no obo lje nje u po ro di ci -men stru a ci ja pre 11.go di ne, me no pa u za po sle 50. go di ne -ne ra đa nje -ne do je nje -za pa lje nje -pr vo de te po sle 30.go di ne -oral na kon tra ceci ja -hrana sa mnogo masti, gojaznost -55 go di na sta ro sti -go ja znost -iz lo že nost he mijskim ag ne si ma na radnom mestu -po li pi u de be lom cre vu -bo lest u po ro di ci -upa le cre va -is hra na sa ma lo vo ća i po vr ća a mno go ma sti -ne re dov no uzi ma nje obro ka -dugogodišnjzatvogojaznost -sa mo pre gle di -po sle 50.go di ne kon tro le kod le ka ra dva pu ta go di šnje -pr vo de te pre 30. go di ne -do je nje -uno še nje ma nje ma sti -održavanje normalne težine -pra vil na is hra na -re dov ne kon tro le posle 55. god. -re gu li ši te sto li cu -je di te ve će ko li či ne vo ća i po vr ća -sma njuj te unos ma sti -te ži na u gra ni ca ma normale MO KRAĆ NA BEŠIKA -krv u mo kra ći -če sto mo kre nje -ne mo guć nost mo kre nja -bol to kom mo krenja -temperatura -pre gled mo kra će -ci sto sko pi ja -biopsija - ope ra ci ja -pu še nje -iz lo že nost he mi ka lija ma i pe sti ci di ma -če sto ne le če nje in fek ci ja -bolest u porodici -pre sta ni te sa pu šenjem -iz be ga vaj te he mi kali je i pe sti ci de - lečite infekcije bešike MATERICA MELANOM -kr va re nje iz vgi ne po sle men stru a ci je -bol u donjem stomaku i leđima -pro me ne na mladežu ili bra da vi ci (pro me na bo je i ve li či ne) -po ja va se kre ta ili kr vi --trajni ojedi -gi ne ko lo ški pre gled -pa pa ni ko lau test -ul tra zvuk -eks plo ra tiv na ki re ta ža -biopsija -pre gle di ko že -biopsija -ope ra ci ja -zra če nje -hemoterapija -ope ra ci ja -imu no te ra pi ja --hemioterapija -bo lest u po ro di ci -hor mon ski po re mećaj i du go traj no uzima nje hor mo na -ve ći broj part ne ra -česte kiretaže -bo lest u po ro di ci -sve tla put -iz la ga nje sun cu ne za šti će na ko ža -ope ko ti ne od sun ca u de tinj stvu (od 7 12.godina) -re dov ni gi ne ko lo ški pre gle di -za šti ti te bko žu od sun če vih zra ka -pregled kože ŽE LU DAC I PANKREAS -bol u sto ma ku -če sto mu ka, po vra ća nje -od vrat nost pre ma hra ni -du go traj ni gu bi tak ape ti ta, te ži ne -žutica -ul tra zvuk -ske ner -en do sko pi jabiopsija -ope ra ci ja -he mi o te ra pi ja -imunoterapija -al ko hol -pu še nje -ka fa -bo lest u po ro di ci -ne do vo vo ljan unos vi ta mi na C -če ste in fek ci je že lu ca -čir na želucu -pra vil na is hra na, što vi še vo ća i po vr ća -pre sta ni te da pu ši te i pijete alkohol. Prognoza vremena do kraja jula 15

16 PRODUKTNA BERZA NOVI SAD Promet roba na Produktnoj berzi od do Najva`nije iz protekle nedelje: Rast ce ne ku ku ru za Pad ce ne so je De ša va nja na svet skim ber za ma Že tva pše ni ce je u pu nom je ku. To je tre nut no naj va žni ji po sao u po ljo pri vre di, pa je tr ži šte, bar dok se ve ći deo pše ni ce ne smesti u si lo se, u dru gom pla nu. To se vi di i po pro me tu ko ji je u ne de lji za na ma izo sio 650 to na, što je za 17,62% ma nje ne go pret hod ne nede lje. Fi nan sij ska vred nost pro me ta je iz no si la di na ra ili za 29,95% ma nje u od no su na vrednost pro me ta u pret hod noj ne de lji. Po sle pr ve re gi stro va ne ce ne u pret hod noj ne de lji, u pro te klom ne delj nom pe ri o du ni je bi lo tr gova nja hleb nim ži tom. Pr ve ana li ze po ka zu ju da se si lo si pu ne pšeni com do brog kva li te ta, što je dobar pred znak da će iz vo zni ci ima ti kva li tet nu po nu du ino stra nim kupci ma. Tr ži šte ove ro be je star to valo sa ce nom od 16,50 din/kg PRO DEX je u po ra stu. In dek sna vred nost ovog po ka za te lja se na za tva ra nju pro šlo ne delj nog berzan skog tr go va nja za u sta vi la na PRODEX PDV, ali tr ži šte se još na me šta pa će tek ka da se že tva pri ve de kra ju po če ti zna čaj ni je tr go va nje ka da će se i pre ci zni je iz de fi ni sa ti ce na ove ro be. Svet sko tr ži šte ži ta ri ca do ži ve lo je pret hod ne ne de lje ve li ki ce novni rast. Ova kre ta nja su se re la tivno br zo pre li la i na na še tr ži šte, pa je ce na ku ku ru za u zna čaj nom po ra stu od 4,25% u pro te kloj u odno su na pret hod nu ne de lju. Na i me, pro seč na ce na ove ro be u ne de lji za na ma je iz no si la 17,53 din/kg ( 15,94 PDV). Tr ži šte ku ku ruza na no vo sad skoj ber zi je pro tekle ne de lje za tvo re no sa ce nom od 16,10 din/kg PDV, či me se kuku ruz po sle kon stant nog dvo meseč nog pa da vra tio na ni vo iz aprila me se ca i ko li ko to li ko po pra vio svo ju tr ži šnu po zi ci ju. po zi ci ji od 201,11 in dek snih po e- na, što je za 3,08 in dek snih po e na ve ća vred nost ne go na za tva ra nju ber ze pret hod ne ne de lje. Pregled zaklju~enih i ponu enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli: ROBA Ku ku ruz vešt. su šen, rod PONUĐENA KOLIČINA (t) Pro seč na ce na so je u pro te kloj ne de lji be le ži pad u od no su na proseč nu ce nu u pret hod nom pe ri o du za 1,55%. Me đu tim, za so ju se slobod no mo že re ći da je u po ra stu. CENA PONUDE DIN/KG SA PDV-OM ZAKLJUČENA KOLIČINA (t) Na i me, ce na je na sa mom po čet ku ne de lje star to va la sa po zi ci je 36,50 din/kg PDV, da bi se ovom robom na sa mom kra ju ne de lje tr gova lo po ce ni od 37,50 din/kg ZAKLJUČENA CENA DIN/KG SA PDV-OM PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU NEDELJU ,16-18, ,16-17,71 +4,25% So ja, rod ,60-41, ,60-41,25-1,55% So ja, rod od lo že na is po ru ka 50 45, ,10 - So ji na po ga ča 25 48, Rob ni za pis pše ni ca rod , PDV. Ina če re a li zo va na je i pro da ja so je sa od lo že nom is po ru kom od 15 da na po ce ni od 41,00 din/kg PDV, što još ja sni je id ni ci ra na trend ce nov nog ra sta ove ro be. Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedelji na vode}im robnim berzama su bile slede}e: PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP JULSKI po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak Pše ni ca 206,58 $/t 213,26 $/t 225,83 $/t 215,84 $/t 215,84 $/t Ku ku ruz 151,57 $/t 150,86 $/t 162,99 $/t 162,83 $/t 162,83 $/t P[ENICA 166,57 EUR/t (fu tu res avg 15) BUDIMPE[TA KUKURUZ 144,99 EUR/t (fu tu res sep 15) EURONEXT PARIZ P[ENICA 205,00 EUR/t (fu tu res sep 15) KUKURUZ 193,75 EUR/t (fu tu res avg 15) P še ni ca je u Pa ri zu, u od no su na kraj prošle ne de lje, sko či la za 10,51%, dok je u Bu dim pe šti sku plja za 8,51%. Ku ku ruz je u Pa ri zu sko čio u od no su na pro šli pe tak za 14,65%, dok je no vi sep tem bar ski fju čers na ku ku ruz u Bu dim pe šti po sku peo za 8,98%. Po čet kom ne de lje do šlo je do ve li ke za bri nu to sti u SAD-u i Ka na di zbog obil nih pa da vi ne ko je pre te da do dat no uma nje kva li tet pše ni ce, dok sa dru ge stra ne po sto ji za bri nu tost za ku ku ruz, s ob zi rom da po la ko ula zi u fa zu cve ta nja. PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP Sre di nom ne de lje US DA je ob ja vio iz veštaj o use vi ma, ko ji je do veo do na glog i ve li kok sko ka ce na na či ka škoj ber zi. Ni je iz ne na đu ju će da je upra vo ku ku ruz za be le žio naj ve ći skok, što je po sle di ca nje go ve ve li ke ose tlji vo sti na ma njak vode. Iz ve štaj je sta vio za li he i po vr ši ne na dno tr ži šnih oče ki va nja tr go va ca, dok je ja ča nje tra žnje do dat no gur nu lo ce ne na go re. Ci fre za pše ni cu su bi le na nivou oče ki va nja, ali je ce na po gu ra na pod iner ci jom ce lo kup nog tr ži šta. po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak So ja, zr no, jul ,18 $/t 368,33 $/t 388,09 $/t 383,61 $/t 383,61 $/t So ji na sač ma, jul ,30 $/t 241,90 $/t 359,50 $/t 359,80 $/t 359,80 $/t So ja je sa is po ru kom u ju lu sku plja za 4,38%, dok je so ji na sač ma sku plja za 6,86%. *Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora. nsberza@eunet.rs, internet sajt: INFO SLU@BA 021/ od 730 do 1430 SPONZOR Francuski hibridi kukuruza i suncokreta Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/ ; Fax:021/ miroslav.sidor@limagrain.com branimir.alivojvodic@limagrain.com 16

17 STIPS - VOJVODINA REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA I VODOPRIVREDE VOĆE Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca IZVE[TAJ ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE * Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno R.B. Proizvod Poreklo Povrće Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere Jed. Mere Cena (din) min max dom 1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg Banana (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg Borovnica (sve sorte) Domaće kg Cena (din) min max dom Trend Ponuda 1 Blitva (sve sorte) Domaće veza pad prosečna Trend Ponuda vrlo slaba 4 Breskva (sve sorte) Domaće kg pad dobra 5 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg Grožđe (crno ostale) Uvoz(uvoz) kg pad vrlo slaba 7 Jabuka (Ajdared) Uvoz(uvoz) kg Jabuka (Delišes zlatni) Uvoz(uvoz) kg dobra slaba slaba vrlo slaba vrlo slaba 9 Jabuka (Greni Smit) Uvoz(uvoz) kg pad vrlo slaba 10 Jabuka (ostale) Uvoz(uvoz) kg vrlo slaba 11 Jagoda (sve sorte) Domaće kg rast vrlo slaba 12 Kajsija (sve sorte) Domaće kg pad dobra 13 Kajsija (sve sorte) Domaće kg pad prosečna 14 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg vrlo slaba 15 Kruška (ostale) Domaće kg pad dobra 16 Kupina (sve sorte) Domaće kg Lešnik (očišćen) Uvoz(uvoz) kg vrlo slaba 18 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg pad dobra 19 Limun (sve sorte) Uvoz(Argentina) kg Malina (sve sorte) Domaće kg pad dobra 21 Malina (sve sorte) Domaće kg pad dobra 22 Nektarina (sve sorte) Domaće kg pad dobra 23 Nektarina (sve sorte) Domaće kg pad prosečna 24 Orah (očišćen) Uvoz(uvoz) kg slaba dobra slaba GAZDINSTVO R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo 1 Lucerka (seno u balama) MALOPRODAJA PIJACA Mesto prikupljanja cena: Pančevo Jed. Mere Cena (din) min max dom Mesto prikupljanja cena: Loznica Mesto prikupljanja cena: Loznica Trend Ponuda bala 12-25kg Domaće kg dobra R.B Proizvod Pakovanje Poreklo 1 R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo 1 2 Kukuruz (okrunjen, veštački sušen) Kukuruz (novi rod, okrunjen, veštački sušen) Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) Jed. Mere Jed. Mere Cena (din) min max dom Cena (din) min max dom Trend Trend Ponuda džak 50kg Domaće kg dobra 2 Pšenica džak 50kg Domaće kg prosečna 3 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg dobra 4 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg pad dobra 5 Suncokretova sačma (33% proteina) R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo 1 2 SILOS Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) Lucerka (seno u balama) džak 33kg Domaće kg slaba Jed. Mere Cena (din) min max dom džak 50kg Domaće kg bala 12-25kg Domaće kg Pšenica džak 50kg Domaće kg Sojino zrno džak 50kg Domaće kg Stočni ječam džak 50kg Domaće kg Stočno brašno džak 33kg Domaće kg Mesto prikupljanja cena: Sremska Mitrovica Trend Ponuda dobra dobra slaba slaba slaba dobra Ponuda rinfuz Domaće kg dobra rinfuz Domaće kg dobra 2 Boranija (olovka) Domaće kg slaba 3 Kukuruz (okrunjen, veštački sušen) rinfuz Domaće kg dobra 3 Boranija (šarena) Domaće kg prosečna 4 Boranija (žuta) Domaće kg rast prosečna 4 Lucerka (seno u balama) bala 12-25kg Domaće kg dobra 5 Brokola (sve sorte) Domaće kg pad slaba 5 Pšenica (novi rod) rinfuz Domaće kg dobra 6 Celer (sve sorte) Domaće kg pad prosečna 7 Cvekla (sve sorte) Domaće kg pad prosečna 6 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg dobra 8 Dinja (sve sorte) Domaće kg pad dobra 9 Karfiol (sve sorte) Domaće kg pad slaba CENE ŽIVE STOKE 10 Kelj (sve sorte) Domaće kg pad slaba 11 Krastavac (salatar) Domaće kg rast prosečna 12 Krastavac (salatar) Domaće kg rast dobra 13 Krompir (beli) Domaće kg dobra 14 Krompir (crveni) Domaće kg dobra 15 Krompir (mladi ) Domaće kg pad slaba 16 Kupus (sve sorte) Domaće kg dobra 17 Lubenica (sve sorte) Domaće kg pad vrlo slaba 18 Lubenica (sve sorte) Uvoz(Grčka) kg pad dobra Mesto prikupljanja cena: Južno-banatski okrug * Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno R.B. Naziv živ. Težina/uzrast Rasa Cena (din) min max dom IZVE[TAJ O I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA Trend Ponuda, broj grla 1 Junad >480kg sve rase slaba 2 Krmače za klanje >130kg sve rase vrlo slaba 3 Tovljenici kg sve rase prosečna 19 Luk beli (sve sorte) Domaće kg prosečna 20 Luk crni (mladi) Domaće veza vrlo slaba 21 Luk crni (sve sorte) Domaće kg dobra 22 Paprika (Babura) Domaće kg pad dobra Mesto prikupljanja cena: Pančevo stočna pijaca * Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno Cena (din) R.B. Naziv živ. Težina/uzrast Rasa Trend min max dom Ponuda, broj grla 23 Paprika (ljuta) Domaće kg prosečna 24 Paprika (ostala) Domaće kg slaba 25 Paprika (šilja) Domaće kg pad dobra 1 Prasad 16-25kg sve rase prosečna 2 Prasad <=15kg sve rase slaba 3 Tovljenici kg sve rase vrlo slaba 17

18 BESPLATNI MALI OGLASI 063/ PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA Pro da jem trak tor 577 no vi tip sa dva pa ra zad njih toč ko va.tel: 069/ Pro da jem Vla di mir ca, no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju. Mo že za me na za Fer gu so na 533 ili 539. Pro da jem se tvo spre mač u do brom sta nju. Tel: Pro da jem kom bajn Zmaj 143, 2004 go di šte sa seč kom za sla mu i ku ku ru znim adap te rom. Tel :064/ Prodajem kombajn žitni Džon Dir 950. T el: 060/ Traktor Volvo bm814, 5450 evra. Tel: 060/ Kombajn Zmaj dvoredni 223, ev ra. Tel: 022 / MTD tr ak tr očić za košenje travnatih po vr šin a. T el: 064/ Motoku ltivator IMT 506 u ispravnom stanju, 300 evra. Tel : 063/ M otorni traktorčić za košenje trave W hite. Tel: 064/ Tr aktor kosač ica, motor brigs straton od 9 konja. Kao nov, 800 evra. Tel: 063/ Ber ač 221 sa bun ker om i rudo m na hidraulično ukrštanje, u dobrom st anju. Tel: 060/ Belorus T-40, 1450 ev ra. Tel: 015/ Tri traktora IMT 533, 1976.god evra, 1979.god evra i godište 2500 evra. T el: 063/ Be rač za kukuruz Zmaj 214 jednor edni, god. u ispravnom stanju, 1900 evra. T el: 063/ Prodajem kombajn žitni Džon Di r 950. Te l: 060/ Pr od ajem komba jn Zmaj 143, 2004 g od ište sa s eč kom za slamu i kukuruznim adapterom. Te l:064/ Traktor u dobr om sta nj u, 5450 evra. Sve ispravno. Zamena za k iper kam ion do evra. Za manji traktor i doplata. Tel: 060/ K ombajn Epple M obil U odlič no m stanju, mal o radio, motor odličan, godište evra. Tel: 062/ Belorus T-40, 1450 evra. T el: 015 / Berač za k uk uruz Berk o, 5000 ev ra. Može zamena za prikolicu Zm ajevku. Tel: 069 / Berač Zmaj 222, ispravan, 2300 evra. Tel: 065/ Kom bajn Zm aj 143, ' 97. godiš te u extra s tanju. Po seduje i kukuruzni adapter sa roto seckom. Tel: 064/ IMT 577 DV, go d. u perfektnom stanju, registrovan, 8500 evra. Tel: 063/ IM T 577, god. u odličnom stanju, registrovan, 5700 evra. Tel: 063/ Massey Fergus on 3090, g od. u ekstr a sta nj u, 110KS, registrovan, može zamena, evra. Te l: 063/ Pro dajem Vla dimirca novi tip sa jedn im menj ačem u dobrom stanju i se tvosprem ač. Tel: Prodaje m trak tor 577 no vi tip sa dva para zadnjih t očkova.t el: 069/ Pr odajem traktor IMT 578 i dv a pluga. Te l: 063/ Prod ajem V lad imirca, novi tip sa jed nim m en jačem u d ob ro m stanju. Može zame na za Fe rgu sona 533 ili 539. Pr odajem setvospremač u dob rom stanju. Tel: Tr aktor I MT-558. Trakto r je ga ražiran, prvi vla snik, d obro očuva n, gume u odličnom stanju, 80 g odište. Tel: 064 / Ur sus 335. U pot pu no ispra vn om stanju, moguća zamena za neispravan tr aktor. Te l: 064/ O PREMA Prodajem traktorsku frez u IMT. T el : 064/ P ro dajem s ejali cu za ku kuruz Bekericu četiri reda potpuno ispravn. Cena evra. Tel: 060/ Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado o va ca. Tel : 063/ Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 064/ Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod tona- CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 062/ Proda jem Vl adi mirca no vi tip s a jednim menjač em u dobrom stanju i setvospremač. Tel: Pro dajem pr esu Welger 71 u dobrom stanju. Tel: 064/ Transporter za kuku ruz L ifam 9 m, k ao nov. P une g ume be z duvanja i t re ći toča k pozadi podizanja, lako se kreće, 800 evra. T el: 066/ Setvospremači. Tel: 062/ Vučene i nošene tanjirače. Tel : 062/ A lk o motor na ko sil ica za košenje trave odlična. Te l: 064/ K osilic a p ol ovna, sa b ri ksovim če tvorota ktnim mot or om n emačkim, od lična servisirana, 95 dinara. Te l: 063/ Kosilica za travu s a džak om z a skuplj an je trave, k osač ica je samohodna. U ispravnom stanu, 120 e vra. Tel: 633/ Tanjirače vučene i nošene. Tel: 062/ N od et Gougis GC 4m/ žitna s ej alica 4m, automa tski m arkiri, stalni tragovi, extra stanje, uvoz CH. Tel: 064/ Krunjač Deutz, 2500 evra. T el: 065/ Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel: 064/ Proda je m sejal ic u za kukuru z Beker icu četiri reda potpuno ispravna. Cena evra. Tel:- 060/ Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta nj u. Tel: 064 / Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 063 / Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 064/ Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod tona- CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 062/ Prodajem krunjač veliki Čak ov ec, 20 tona n a kardan sa el evatoro m za še purike.s ve u radnom stanju, cena po dogo vo ru. T el : 064/ Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m etara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/ Motokultivator IMT 506, 350 evra. Tel: 06-3/ Transporter za kukur uz Lifam 9 m, kao no v. Pu ne gum e duvan ja i treći točak poz adi podizanja, lako se kreće, 800 e vr a. Tel: 066/ Prodajem pre su, kve č, kolečke, pl ug, drl jaču, branu sve za Salaše i Etno k uće. Te l063/ Prodaje m presu Welger 71 u dobrom st anj u. T el. 064/ Setvospremač Morović, 550 e vra. Te l: 066/ Pro dajem krun jač pre krupa č, Polj ostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 k g. Tel: 063/ Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/ , 064/ Pro dajem krun jač pre krupa č, Polj ostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 k g. Tel: 063/ Prodajem krunjač veliki Čak ov ec, 20 tona n a kardan sa el evatoro m za še purike.s ve u radnom stanju, cena po dogov or u. Tel: 064/ Prodaje m presu Welger 71 u dobrom st anj u. T el. 064/ Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod tona- CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 062 / Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Per ic a. Tel: 064 / Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 063/ Pro dajem 66- redni t emerins k i š partač za soju i repu u izuzetnom stanju. Tel: 022/ i 063 / Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 064/ MALI OGLASI P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B eker icu če tiri reda potpuno ispravna. Cena evr a. Te l:- 060/ Troredna sejalica za kultivator IMT 506, 50 evr a. Tel: 063/ Tanjirača 24 d is ka nose na, 1000 e vr a. Sve v el ic ine tanji ra ca vuce nih i n os enihi sv e velicin e setvo spremaca.dostava na kucnu adres u. Tel: 064 / Prikol ica j ed no osovinka, kiper, 4 tone nosivosti, god, 1200 evra. Tel: 063/ Dvobrazdni plug IMT-757/2, 550 evra. Te l: 022/ Krunja č za ku ku ruz, trofazni 3kW, bubanj širine 400mm, 800 ev ra. Tel: 022/ Zm aj ev ka, tip 470. Svetlos na signa li zacija, vazdu šne k očnice, kipuje, ima i ručnu ki pu. P od-lim 3 mm, oj ačana, široke gume, registrovan a. Tel: 022/ Tanjirače vučene i noš en e. Tel: 062/ Prodajem pl ug, prs kalicu, š partač za kukuruz k limler, k orpa za traktor, rasipač đubriva. Te l: i 066/ Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta nj u. Tel. 064 / Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 064/ P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena evra. Tel:- 060/ Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 063 / Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Per ic a. Tel: 064/ Prodajem krunjač veliki Čak ov ec, 20 tona n a kardan sa ele vatorom za šep urike. S ve u radnom stanju, cena po dogo voru. Tel: 064/ B er ač Zm aj dvoredni 223, 100 jutar a obrao, k ao nov. Po te znica poza di z a vuču 3 prikolice pun e kukuru za u klip u. Čiz ma ugrađena proširen zadnji točak da ne gazi red, ev ra. Tel: 066/ Transporter za kukur uz Lifam 9 m, kao no v. Pu ne gum e duvan ja i treći točak poz adi podizanja, lako se kreće, 800 evra. Tel: 066/ Plug tri brazde, 1300 evra. Agro-an plug p o licenci Landsberg 3x35cm, visina 70cm. T el: 060/ N odet Gougis GC 4m/žit na sejalic a 4m, automats ki mark iri, stalni tragovi, extra stanje, uvo z C H. Tel: 064/ Še store dni sparta č i tarup za repu ispravno komplet no. Tel: 063 / Traktorska prikolica, 550 evr a. Tel: 065/ Tanjirača 28 diskova, 550 e vr a. Tel: 064/ Priko lica Kikind a 3 t, 650 evra. Treba da se postavi da sk a. Tel : 060/ Prod ajem setvospremač u dobr om stanju. Tel: Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta nj u. Tel. 064 / Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 064/ P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B eker icu če tiri reda potpuno ispravna. Cena ev ra. Tel- :060/ Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 063 / Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 064/ Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod tona- CAS, roto i vibro selektor. T el: 062/ Plug cevas ti Češk i četvor ob razni 4x30 zahvat,v isina gredera 75cm,razmak izn eđu gla va 80cm,plug je u odličnom radnom sta nj u. Tel: 061 / Prikol ica j ed no osovinka, kiper, 4 tone nosivosti, god, 1200 e vra. Tel : 063/ Sejačica z a ku kuruz SK PT -4, 400 evra. Sejačica za ku kur uz SK PT- 4 "OL T Osjek", mehanička četvoro red na. Te l: 022/ Traktorska prskalica, 440 litara., 400 evra. Tel: 022/ Spre mač Rau extra st anj e ofarban pre sez one, pr om enjeno par no vi h opr uga, prodajem zbog kupovine v ec eg. Tel: 069 / VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA "BILANS VM" Trg Vojvođanskih brigada BB Sremska Mitrovica, Tel: 064/ Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura, cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/ i 063/ Kosačic a, ro taciona, 1.35m, Lola, skoro nova, 500 evra. Tel : 063/ ZEML JA, PLACEVI, K UĆE, STAN OVI, L OK ALI Pr odaje m u jedn oj cel ini dve nji ve pored glavnog p uta u Brest aču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena evra. Tel :064/ Proda jem neizgrađ en o građe vi ns ko ze ml jište, oranica, Vladimira Nazora u Šidu, 26,34 ar a. Tel : 063/ Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/ Proda je m kuće u Š ašinc ima, S av e Zdela ra 38, druga kuća Sve tozara M iletić a 92a, 28 a ri b aš te i jutro zemlje.zai ntere sovani d oći ličn o n a adresu Sa ve Zdel ar a 38 Šašinc i. P rodajem dvorišni stan p olu na mešten 48m2 u Sremskoj Mitrovici. Ćukovac 6. Tel: i 064 / Prodajem dve njive od 8 i o d 6 a ri blizu sela u Kralj evcima po god ne za sve vrste voća i vinogr ada. Tel: 063/ Njiva- bašta, p ovršine 40 a ri 1.a klase, n alazi se u srems kom sel u Platičev u, opšt in a Ru ma. P arcela se nala zi neposredno ispod k uć nih pl a cev a, te je, zbog blizi ne, izu ze tno pogodna za s ve vrste p roi zvodnje, a naročito z a povrtarstvo, voćarstvo i f ar me. T el : 064/ Mašina bekerica sejanje kukur uz a. Tel : 060/ Pro dajem kuću 100 m2 sa lo kalom izl az na dve ulic e, Sremska Mitrovica, ulica P al anka 97. Tel: Proda jem k uć u 100 m2, CG 5,5 ari placa Matije Huđi, cena e vr a. Tel : 063/ P rod ajem zemlju u Grabovcima opština R um a: Tel : 063/ Pro dajem kuću sa pos lovnim pros toro m na 10 ar i plac a u li ca Kuzminska, Sremska Mi trovica Tel:06 3/ Prodaje m kuću ulica Stari šor kod Bo lnice plac 8ari mogućnost zamene st an.tel : 061/ Prod ajem kuću c a 200 m2 nasel je Pejton u blizini Rode i I de je. Te l:064/ Prodajem kuću u Žarkov ci ma. Te l: 061 / Izd aj em sob u učenic im a ili studentimau naselju Matije Huđi. Tel: 022 / i 065/ I zdaje m opre m ljen stan 30m2 preko puta Br io na. Te l: 063/ Izda jem nam eštenu ga rsonjer u u centru grada sa parking mestom. Tel: 060/ i 061/ Izdajem stan naselje K PD. Tel : 060/ Izdaje m dvor išni dv oso ban stan na Beloj Ruži u L ać arku. Te l: 066/ Prodajem opremlj en jedno soban s tan 30m2 n a drugom sprat u zajeno s a gara žom 18m. u d vorišt u zgra de p reko puta Brio na ulica Promenada 41, cena dogo vo r. Tel: 060/ Prodajem dv os oban s ta n 65m2 p rvi sprat naselje Kamenjar, cena e vr a. Tel: 063/ Pr odaje m u jedn oj cel ini dve nji ve pored glavnog p uta u Brest aču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena evra. Tel:064/ Prodajem neizgrađeno građevinsko zemljište, oranica, Vladimira Nazora u Šidu, 26,34 ara. Tel: 063/ Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena evra. Mob: 063/ Prodajem kuće u Šašincima, Save Zdelara 38, druga kuća Svetozara Miletića 92a, 28 ari bašte i jutro zemlje.zainteresovani doći lično na adresu Save Zdelara 38 Šašinci. Prodajem dve njive od 8 i od 6 ari blizu sela u Kraljevcimapogodne za sve vrste voća i vinograda. Tel: 063/ Prodajem dvorišni stan polunamešten 48m2 u Sremskoj Mitrovici. Ćukovac 6. Tel: i 064/ Prodajem zemlju u Grabovcima površine m2 Tel: 063/ Prodajem zemljište u industrijskoj zoni kod Mlekare. Tel: 069/ Prodajem kuću sa 0,5ha zemlje u Divošu ulica Fruškogorska 37. Tel: 069/ i 011/ Prodajem plac u Laćarku, Njegoševa 2. Tel: 063/ Prodajem plac površine 4,66 ara kod Crvene Česme. Tel: 063/ Njiva-bašta, površine 40 ari 1. A klase, nalazi se u sremskom selu Platičevu, opština Ruma. Parcela se nalazi neposredno ispod kućnih placeva, te je, zbog blizine, izuzetno pogodna za sve vrste proizvodnje, a naročito za povrtarstvo, voćarstvo i farme. Tel: 064/ Prodajem dve njive od 8 i od 6 ari blizu sela u Kraljevcimapogodne za sve vrste voća i vinograda. Tel: 063/ Prodajem u jednoj celini dve njive pored glavnog puta u Brestaču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena evra. Tel:064/ Prodajem dvorišni stan polunamešten 48m2 u Sremskoj Mitrovici. Ćukovac 6. Tel: i 064/ POLJOPRIVREDNI PROIZVODI Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: i 069/ Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta, seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/ Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/ Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/ Prodajem kozije mleko sir i surutku. Tel. 022/ Pasulj beli tetovac - rod 2014, cena 250 din, količina oko 50kg, moguća prodaja na 5 i 10kg. Pasulj šareni - rod 2014, cena 250, količina oko 50kg, moguća prodaja na 5 i 10kg. Pasulj pinto šareni - rod 2014, cena 200, količina oko 80kg, moguća prodaja na 5 i 10kg, za otkup cele količine moguća korekcija cene. Tel: 060/ Sojina pogača, cena je 57din/kg, takođe vršim zamenu soje za pogacu, na 100kg soje, dobijate 82kg pogače. Tel: 066/ PRETPLATITE SE!!! Svakog drugog petka na Vašu adresu Novine za savremenu poljoprivredu Godišnja pretplata 1.500,00 dinaraa Nazovite smesta

19 BESPLATNI MALI OGLASI 063/ Hibridni kukuruz šećerac sorte sweet nugget f1, sentinel f1 i signet f1. Tel: 064/ Prodajem kozije mleko sir i surutku. Tel. 022/ Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: i 069/ Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta,seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/ Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/ Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/ Polen, 1200 dinara. Tel: 022/ Kukuruz kokičar. Tel: 069/ Sadnice lešnika. Tel: 063/ Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/ Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/ Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: i 069/ Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta, seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/ Prodajem iznošene koke nosilje, Regodić Sremska Mitrovica. Tel: 022/ i 069/ Prvoklasni lešnik u ljusci. Tel: 015/ Trešnje, za sve informacije pozovite. Tel: 063/ Brane kruške viljamovke i šljive čačanka rodna. Tel: 065/ Konzumni grašak. Tel: 064/ Sa Sremskom poljoprivredom na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima USLUGE, POSLOVI Potrebna sezonska radna snaga za rad u Crnoj Gori Budva(kuvari, pekari, pica majstori, pomoćno osoblje, mesari) smeštaj i hrana obeđena. Tel: Vršim selidbu u zemlji i inostranstvu kombijem Tel: 065/ Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/ Slikam portrete u svim tehnikama (olovka, pastel, ulje) prodajem slike (ulja na platnu, akvareli i druge tehnike). Tel: 062/ Uslužno molerski radovi/krečenje, gleto vanje, izolacija. Popust za penzionere 30%. Tel: 022/ i 061/ Čerupanje i klanje pilića, dolaѕim na kućnu adresu. Tel: 064/ i 063/ Potreban stomatolog u ordinaciji Sremska Mitrovica. Tel:069/ Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/ Čerupanje i klanje pilića, dolaѕim na kućnu adresu. Tel: 064/ i 063/ Uslužno vršim sve vrste selidbi i kombi prevoz do 3,5 tone u zemlji ii inostranstvu. Tel: 065/ Braca. Selidbe kombi prevozom do 3,5 tone. Tel: 064/ Iskusna žena čuvala bi decu. Tel: 066/ DOMAĆE ŽIVOTINJE Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/ Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/ Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/ Prodajem 13 koza starosti od 1-3 godine daju do 3 litre mleka. Tel: 064/ Junice, 980 evra. Tel: 065/ Muški jaganjci i jarići. Tel: 062/ Prodajem jagnje-menjam za kukuruz i tritikal, jagnje ima oko 40 kg. Tel: 065/ Deset koza i petnaest jarića. Tel: 069/ Stado od 50 ovaca rase Virtemberg. Tel: 060/ koza starosti 1-3 godine. Cena po dogovoru ili zamena za prasice, suprasne krmače i jaganjce. Tel: 062/ Umatičeni ovnići rase virtemberg. Tel: 060/ Prodajem dva meseca suprasnu nazimicu prvopraskinja. Tel: Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/ Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/ Prodajem 13 koza starosti od 1-3 godine daju do 3 litre mleka. Tel: 064/ Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/ Japanske prepelice različitih uzrasta kao i sveža oplođena jaja. Tel: 064/ Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Tel: 064/ Hajkom i panon beli kunići, 500 dinara. Starosti od 1 i 2 meseca, cena po mesecu starosti 500 dinara. Tel: 064/ Mangulica 120 kg, 120 evra. Tel: 064/ Sremska poljoprivreda svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu Kako da unapredite sopstveni agrobiznis kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profitabilnog uzgoja na vašim farmama... Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj Sremskoj poljoprivredi REDA Konj lipicaner, star 2 godine i 5 meseci, sa papirima, može menjanje za neki jeftiniji auto ili domaće životinje. Tel: 064/ Bik simentalac, težak oko 750kg, 2 evra. Tel: 063/ nedeljne koke nosilje, 150 kom, cena 300 din/kom, za celu količinu moguć dogovor. Tel: 064/ Stado travničke pramenke. Tel: 063/ OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na! Tel: 064/ Muški alpino jarići do 20kg. Tel: 064/ Prasići 18 komada kg, 4500 dinara. Tel: 064/ Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/ Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/ Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/ Alpino muški jarići starosti 2,5 meseca na prodaju. Tel: 064/ Odnegovane i mlečne alpino koze, starosti 1 godinu i 2 godine. Tel: 064/ Pedigrirani alpski jarac, starost: 2 godine. Umatičen je. Prodajem ili menjam (zarad daljeg priploda). Tel: 064/ Jarac star godinu dana. Mešanac je, rogova. Tel: 060/ koza i 15 jarića. Koze daju od 3l do 5l mleka. Jarići su teški oko 20kg. Moguć svaki dogovor. Zvati posle 18h. Tel: 065/ PLASTENICI, STAKLENICI Staklenik površine 8x4m, sa policama duž celog staklenika u 3 reda. Debeljina cevi je 3x4cm. Staklenik je iz 10 delova. Ima 4 prozora sa strana i vrata. Tel: 063/ Staklenik površine 8x4m, sa policama duž celog staklenika u 3 reda. Debeljina cevi je 3x4cm. Staklenik je iz 10 delova. Ima 4 prozora sa strana i vrata. Tel:022/ PČELARSTVO Četiri nove Dadenblat košnica sa pčelama, 100 evra. Tel: 064/ Košnice LR i DB i ramovi za košnice sa američkim razmakom, postoji mogućnost i pojedinačno delovi.cena ramova 30din rifuzno a ukovani 40din. U ponudi su i podnjace za sakupljanje polena. Tel: 064/ Prodajem pčele na 3 do 5 LR ramova, mlade matice, cena 30 eura. Društva su zdrava na okvirima ima meda i polena. Tel: 060/ Kontejner sa 13 AZ standard košnica i vagom. Kontejner se može prevoziti auto prikolicom. Tel: 022/ KUĆNI LJUBIMCI Ovnoliki i hajom kunići, 500 dinara. Tel: 064/ Hajkom i panon beli kunići, 400 dinara. Tel: 062/ Na prodaju nemački ovčar star 2 godine mužjak, vrlo povoljno. Tel: 064/ MARKETING Tel/fax 022/ Mob:063/ poljoprivreda@sremskenovine.co.rs Prodajem hajkom kunice na veliko i malo svih uzrasta, od mesec dana pa do skotnih zenki. Prodajem i meso kunica po dogovoru. Cena 500 dinara po mesecu starosti. Tel: 063/ Hajkom i panon beli kunići. Cena po mesecu starosti 500 dinara, ima od 1, 2 i 4 meseca. Tel: 064/ Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Tel:064/ i 064/ Prodajem odrasle japanske guske. Tel:022/ Poklanjam mačku i mačiće sijamskog porekla. Tel: i 062/ Prodajem bele puline. Tel: 060/ Prodajem štence bišona i pulina. Tel: 022/ , 063/ MOTORNA VOZILA Prodajem Jugo 55 godina proizvodnje 1991 u super stanju, nove gume. Tel: 061/ Prodajem Fiat Panda 2002 godište, u odličnom stanju. Tel: 069/ Prodajem ladu limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/ i 060/ Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do evra. Tel: 069/ VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA "KURIR-2" Trg Vojvođanskih brigada BB Sremska Mitrovica, Tel: 063/ Prodajem Fiat Kroma godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/ Prodajem Zastavu 101 godina proizvodnje 2004, registrovana, može zamena. Tel: 069/ Prodajem Fiat Punto godina proizvodnje 2000, 1,7 dizel, može zamena.tel: 069/ Prodajem ladu limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/ i 060/ Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do evra. Tel: 069/ Prodajem Fiat Kroma godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/ Prodajem Zastavu 101 godina proizvodnje 2004, registrovana. Tel: 069/ Prodajem Fiat Kroma godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/ Prodajem Opel Astu 2.0 registrovana u odličnom stanju. Tel: 063/ Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/ Prodajem zastavu yugo skala pikap, godište. Očuvan. Inđija. Tel:022/ Prodajem fiću, godište odjavljen. Tel: Deutz Fahr Cena evra, god, u odličnom stanju, registrovan, zadnje gume nove, može zamena. Tel:063/ Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do evra. Tel: 069/ RAZNO Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/ Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/ Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/ Prodajem krunjač veliki Čakovec, 20 tona na kardan sa elevatorom za šepurike.sve u radnom stanju, cena po dogovoru. Tel: 064/ Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/ Prodajem presu Welger 71 u dobrom stanju. Tel. 064/ Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/ i 015/ Ljuban. Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 50 dinara, Kuzmin. Tel;063/ Prodajem krunjač prekrupač, Poljostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 kg. Tel: 063/ Prodajem presu Kveč, Kolečke, plug, drljaču, branu sve za Salaše i Etno kuće. Tel063/ Tegle za med plastične i staklene, 25 dinara. Tel: 063/ Kaca (1000 litara, bagrem). Tel: 065/ Džambo vreće. Tel: 062/ Creva niskog pritiska za dovod goriva, vode i vazduha kod traktora, kamiona i drugih poljoprivrednih mašina, kao i same priključke za ta creva. Tel: 063/ Mazalice, čelične i mesingane, 9 dinara. Tel: 063/ Pumpa za navodnjavanje Dizel Lombardini. Tel: 064/ Sinhron za IMT 577, 130 evra. Tel: 064/ Čerupaljka za piliće, monofazni motor, kapacitet 3 pileta. Tel: 063/ Pojilice za zečeve, feretke, glodare, 180 dinara. Tel: 063/ Prodajem kazan za pečenje rakije, 110 litara. Tabarka je od 400l sa cilindrom, 1000 evra. Tel: 069/ Krunjač Bečejac 12t na 1h, kardan plus motor 21kW u odličnom stanju, prvi vlasnik. Tel: 060/ Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 250 dinara. Kuzmin. Tel: 063/ Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/ Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/ i 015/ Ljuban. Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 250 dinara, Kuzmin. Tel: 063/ Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/ Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/ Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/ Kazan za pečenje rakije 100l, prevrtač, kao nov, 450 evra. Tel: 062/ Cisterna metalna 5000L, 650 evra. Tel: 064/ Prekrupač, melje 20m kukuruza na sat, jačina motora 11kW. Može i zamena za kazan, uz moju doplatu, 400 evra. Tel: 063/ Hladnjača za voće, povoljno, dinara. Tel: 064/ Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/ Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/ Prodajem presu Welger 71 u dobrom stanju. Tel: 064/ Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/ Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/ Kupujem butan plinske boce, razne elektromotore, ručni i električni alat, raznu građevinsku opremu, tanjirače, šrafštok, vinte, antikvitete i prodaja alulamperije. Tel: 061/ Kupujem ispravne, neispravne kolor televizore,lcd, plazma, novije lap top računare, klavirne harmonike. non stop Mladen.Tel: 021/ i 064/ Kazan za pečenje rakije, od 100l. Kao nov, prevrtač, 650 evra. Tel: 063/ Kavez za prašenje krmača. Nekorišćeno, očuvano je, 60 evra. Tel: 064/ Hranilice od prohroma cele, isključivo za mokar tov. Tel: 064/ Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/ i 015/ Ljuban. Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/ Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/ Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/ Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/ Potrebna sezonska radna snaga za rad u Crnoj Gori Budva (kuvari, pekari, pica majstori, pomoćno osoblje, mesari) smeštaj i hrana obeđena. Tel: Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel:063/ i 015/ Ljuban LIČNI OGLASI Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: / Ozbiljna, obrazovana žena 58 godina vredna, pedantnaželela bi daupozna dobro stojećeg domaćina isključivo radi braka. Tel: 063/ Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/ Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: / Udruženje Moja sreća iz Gornjeg Milanovca može da upriliči da se devojke iz Rusije udaju u Srbiju. Zainteresovani javite se na 065/ Situiran muškarac 67 godina traži žensku domaćicu do 60 godina, radi druženja, moguć brak. Tel:064/ Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/ Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: 063/ Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/ Povučen, antialkoholičar, momak, upoznao bih devojku, damu do 48god. radi druženja,mogucć brak. Tel:065/ BESPLATNI MALI OGLASI SMS 063/

20 OV ČAR STVO KU ZMIN PR VO LI CEN CI RA NjE RO MA NOV SKIH OVA CA Car ska ov ca osva ja Srem Po moć srem skim pa sti ri ma - Na ša že lja je da po mog ne mo svim ov ča ri ma u Sre mu ali i ši re. To se po seb no od no si na mla đe ko ji su sve sni da u rad sa ov ca ma mo ra ju da ulo že i zna nje i vre me. Ka da ka žem da po mog ne mo, tu ne mi slim sa mo na ukr šta nje rasa, ne go i na da va nje sa ve ta ko ji mo gu da po mog nu da se po sao raz vi je. Mi že li mo da na u či mo ljude da ov ča re, a da bi do to ga do šli mo ra mo bi ti sve sni da ov čar stvo ni su sa mo štap i li va da, već pre sve ga pra će nje sa vre me nih trendo va, ob ja šnja va Sla vi ša Nje gić i do da je: - Ra tar stvo, ma ko li ko te ško bilo, oba vlja se go to vo kam panj ski. Ta ko se se je, ta ko ža nje, a ovčar stvo zah te va stal no pri su stvo pa si tra. Ono ni je fi zič ki te ško, ali tra ži stal nu pa žnju. Pri me ra ra di, vi mo že te oti ći na mo re čak i u vre me se zo ne že tve. Iz gu bi te ko ji dan, ali ipak stig ne te da oba vi te sve. Sa ov ca ma ni je ta ko, njih ne mo že te osta vi ti sa me, a ne može te ih po ve ri ti ni ne ko me ko ne ume sa nji ma, po seb no ka da se ra di o ova ko zlat nom ge net skom ma te ri ja lu ka kav ima mo kod roma nov ske ov ce. N e dav no su u Ku zmi nu, na far mi Sla vi še Nje gi ća selek ci o na ri Agro ti ma iz Sremske Mi tro vi ce na če lu sa Bo škom Jo vi ćem, a uz uče šče struč nja ka iz de part ma na sa sto čar stvo, Insti tu ta za sto čar stvo i Re gi o nal ne od ga ji vač ke or ga ni za ci je, kao i vete rin sr ski or ga ni za ci ja i pri su stvo mla dih en tu zi ja sta i pa sti ra, oba vi li pr vo li cen ci ra nje ru ske ro ma nov ske ra se ova ca u Sr bi ji. Ka ko se ra di o ra si ko ju ka rak te ri šu vi so ka plodnost, ra no sta snost i ve li ka vi tal nost jag nja di, ova ov ca je u ze mlji svog po re kla, kao i u ze mlja ma u ko je je to kom isto ri je sti gla do bi la i car ski epi tet. Ve o ma je ot por na na bo le sti, ni ske tem pe ra tu re i eks trem ni je para ge net ske fak to re. Go di šnje ro ma nov ska ov ca na svet obič no do ne se iz me đu pet i deset jag nja di u dva jag nje nja zbog če ga se ubra ja u naj plod ni ju ra su na sve tu. Re kord je 11 ži vo ro đe nih jag nja di u jed nom le glu, a nje no uklju či va nje u do ma će, pri mi tiv ne ra se, u zna čaj noj me ri po pra vi će nji ho ve od li ke i stvo ri ti uslov za razvoj srp skog ov čar stva ko je je, ka ko je bi lo re či u Ku zmi nu, i po red sve ve ćeg in te re so va nja za jag nje će i ov či je me so u dra stič nom opa danju, ka ko u Sr bi ji, ta ko i u Evro pi i Sve tu. Li cen ci ra nje i de gu sta ci ja ve o ma uku snog me sa ro ma nov ske ov ce, bi la je ujed no i pri li ka da se do ma ćoj jav no sti pred sta vi i Ro ma nov tim Sr bi ja, ko jeg uz ugled nog pa sti ra, vla sni ka Far mi Ro ma nov ski ova ca Nje gić iz Dvo ro va (Bi je lji na), i u go di na ma za na ma naj bo ljeg privred ni ka Re pu bli ke Srp ske Sla vi šu Nje gi ća, či ne još Ta tja na Veldkamp Ši mi če vić, fi zi ja tar iz Ko lu ta po red Som bo ra, Vla dan Kra sa vac, naš po zna ti re pre zen ta ti vac u ru kome tu i ma gi star agro no mi je, Duško Ti šma iz Da lja, ko ji tre nut no spa da u gru pu naj u gled ni jih Ro manov pa sti ra Evrop ske uni je, te mla di aka dem ski obra zo va ni pa sti ri, Vladi mir Do bra ši no vić iz Le li ća po red Va lje va, Ni ko la Ši kić iz Kra gi jev ca, kao i mno gi du gi. Ro ma nov tim Sr bi ja (Sla vi ša Nje gić pr vi sa le ve stra ne) Sa ču va ti i ra ši ri ti ra su - Na far mi u Ku zmi nu na sto jaće mo da kao pra vi pro fe si o nal ci ob je di ni mo i pri me ni mo sve što smo na u či li iz prak se, ne za nema ru ju ći pri to me zna nja ko ja nu di sa vre me no ov čar stvo. Ov ce se ču va ju u pro fe si o nal nim uslovi ma ko ji od go va ra ju naj sa a vreme ni jim stre mlje nji ma u ovom po slu. Ko na čan cilj je ob na vljanje i una pre đe nje po sto je će gene ti ke u Sr bi ji uz stal no okre tanje ka ino stra nom tr ži štu gde je po tra žnja za ov či jim me som sve ve ća. Ina če, me so ro ma nov ske ov ce sma tra se de li ka te som i egzotčnim, ta ko da je to sa mo još je dan pod strek vi še ka ko za nas, ta ko i za ov ča re ko ji po ka žu vo lju da nam u ra du po mog nu i ra šire car sku po či ta vom Sre mu. U ra du se ru ko vo di mo ru skim odga ji vač kim pro gra mom, ko ji za raz li ku od tren do va u Evrop skoj uni ji ču va od li ke ra se pre tenzi ja da ro ma nov sku ov cu pre tvori u iz lo žbe nu ra su. Na ma tre ba do bra ov ca, ot por na, vi so ko kva litet na ko ja mo že da za do vo lji potre be ne sa mo ve li kih tr ži šta ne go i pa sti ra i obič nih kon zu me na ta, ja san je Sla vi ša Nje gić. Me so ovih ova ca sma tra se de li ka te som - Svi ov no vi ko ji su na far mi u Ku zmi nu, ro đe ni su na na šoj farmi u Dvo ro vi ma i po tom ci su naje lit ni ji gr la ra se ko joj pri pa da ju. U Sre mu su od ga ja ni i uve de ni u priplod a tu su do bi li i pr vo po tom stvo. Sva ki od ov no va nam je, da se poslu žim re či ma do bre pri ja te lji ce Tatja ne, po seb no mio i drag. Sva ki ima svo je ime, ne ki ima ju iz ra že ni ju kon sti tu ci ju, di vlji li bi do i tem pera ment, vi še-ma nje gri ve, ali svima im je za jed nič ko to da pri pa da ju naj plod ni joj ra si ova ca na sve tu, te da plod nost do mi nant no pre no se na po tom stvo, kao i sve osta le oso bi ne ra se ko ju či ne ovu ov cu je din stvenom. Ovo je sa mo je dan deo re zulta ta ne šeg vi še de ce nij skog ra da u ov čar stvu, pa i sa ro ma nov skom rasom ova ca. Nji ho va krv sa ku pljana je ši rom sve ta, pa se krv ne li ni je raz li ku ju i po fe no ti pu. U to pli jim de lo vi ma Ru ske Fe de ra ci je, u ko joj je ova ra sa na sta la, ka rak te ri še ih ru bin bo ja, za raz li ku od se ver niji kra je va gde je do mi nant na cr na. Pre ma Azi ji, Ka zah sta nu, Car ska ima ja če i ru no, dok, re ci mo, če ške krv ne li ni je ima ju du že re po ve i jaču, ko nja sti ju kon sti tu ci ju, ali i to je re zul tat se lek ci je na ve ći pri rast i me sna tost, ob ja šnja va nam Sla viša Nje gić. Go vo re ći o raz lo zi ma zbog kojih je do stva ra nja ova kvog Cen tra u Ku zmi nu do šlo, Nje gić, ko ji ina če uži va i ve li ki ugled u Ru si ji, a poseb no u Ja ro slav skoj obla sti oda kle Car ska ov ca i po ti če, is ti če da je to po tre ba da se do ma će ov čar stvo ne sa mo za no vi, ne go i una pre di ukr šta njem ra sa. - Ra dio sam či tav niz stu di ja ko je su po ka za le da u Sr bi ji, a po seb no u nje nim is toč nim de lo vi ma i u Voj vodi ni ima te pra zna se la sa kom pletnom in fra struk tu rom. Sma tram da bi uklju či va nje Ro ma nov ske ov ce u do ma će ov čar stvo fond mo gao da se ob no vi i po ja ča za ve o ma kratko vre me, vra ti ti mla de lju de se lu, pa i ne go va nju ne ki dru gi vred no sti. Ov ca je ži vo ti nja ko ja se la ko prila go đa va na raz li či te uslo ve, ali sa dru ge stra ne zah te va do sta ve šti ne, is ku stva, zna nja, vre me na i na ravno str plje nja. Upra vo otu da naš Tim i Cen tar bi će na uslu zi sva kom ko bu de hteo sa vet ili ne ku dru gu vr stu po mo ći. Ku zmin je kroz isto ri ju bio tač ka u ko joj su se ukr šta li mnogi pu te vi, pa je i da nas ta ko. Bli zu je Hr vat ska kao čla ni ca Evrop ske uni je u ko joj ima mo jed nog uglednog Ti šmu, tu je i Re pu bli ka Srpska gde nam je ma tič na far ma, a bli zi na auto pu ta omo gu ća va od lič nu ko mu ni ka ci ju sa ostat kom Sr bi je i Sve ta, ob ja šnja va Nje gić i do da je da će Ro ma nov tim Sr bi ja na farmi u Ku zmi nu po red pro mo ci ja rase odr ža va ti i edu ka tiv ne sku po ve i in ter na ci o nal ne iz lo žbe od ko jih se pr va mo že oče ki va ti još ove je seni. Po zva će mo sve na še pa sti re, kao i one što že le po sta ti, iz Sre ma, Sr bi je i re gi o na, da se upo z na ju sa Ro ma nov skom ov com i mo guć nosti ma ko je pru ža sa vre me ni pri stup ov čar stvu. Za je sen spre ma mo i još ne ka do dat na iz ne na đe nja ka da je Ro ma nov ra sa u pi ta nju. Ro ma novska ov ca je pre ko Sre ma de fi ni tiv no ušla u Sr bi ju i zva nič no od ove go dine po sto ji kao pri zna ta ra sa po oba od ga ji vač ka pro gra ma, i ostva ru je sub ven ci je sto je za po čet ni ke u ovčar stvu ve li ki sti mu lans, a si gu ran O ra si Ro ma nov ska ov ca je na sta la u Ru si ji sre di nom 19. ve ka u do li ni Vol ge u Ja ro slav skoj obla sti a ime je do bi la po okru gu Ro ma no vo- Bo ri so glebsk, oko li na da na šnjeg gra da Tu ta ev. Od sa mog star ta je vr še na oštra se lek ci ja na plod nost pa je po sle di ca tog se lek cij skog ra da da je da nas u sve tu Ro manov ska ov ca ube dlji vo naj plod ni ja ra sa ova ca. Pro seč na plod nost ovih ova ca iz no si oko 260 po sto po jag njenju (dok uz od lič nu is hra nu iz no si i pre ko 400 po sto) što bi zna čilo da se od 100 ova ca do bi ja od 260 do 400 ja ga nja ca u jed nom jag nje nju, a uz od go va ra ju ću ishra nu mo gu po sti ći jag nje nja prirod nim pu tem na sve ga 6 me se ci. U jed noj go di ni se od jed ne ov ce ka da se jag nje sva kih 6 me se ci do bi ja u pro se ku 4-6 jag nja di, što je broj ko ji ni jed na dru ga ra sa ne mo že da ti. Ta ko đe ova ov ca je skrom ni jih di men zi ja (50 do 60 kg) i sa mim Sa li cen ci ra nja u Ku zmi nu si gu ran sam da će u vre me nu ko je je pred na ma upra vo za hva lju ju ći toj či nje ni ci, srp sko ov čar stvo do žive ti pot pu ni pre po rod, te da će lju di iz stru ke us pe ti da nam o be de od go va ra ju ću ro do slov nu do ku menta ci ju ko ja će pra ti ti na še ov ce prili kom iz vo za u dru ge ze mlje, pa i u ma tič nu ze mlju po re kla, gde vla da ve li ki in te res za na šim sta di ma. S. Lap če vić tim ma nje hra ne tro ši od ova ca ko je te že 70 do 100 kg. Gr la ove ra se su ja ko ot por na, ika kvih po seb nih zah te va pre ma is hra ni i sme šta ju i po to me se mo gu po redi ti sa na šim autoh to nim pra menka ma. Ov ce se pa re već po sle 30 da na po jag nje nju i po to me su je din stve ne u sve tu, dok drugim ra sa ma tre ba naj ma nje 42 da na. U pri plod žen ska gr la se uglav nom pu sta ju sa 7-8 mese ci. Ta ko da se pr vi put jag nje sa go di nu da na i vec u pr vom jag nje nju pro seč na plod nost je oko dva jag nje ta po ov ci, jedin čad su ret ka a de ša va ju se i troj ke i če tvor ke kod elit nih gr la ko ja su od lič no hra nje na. Kod ova ca ove ra se do sta do bro je iz ra že na spo sob nost za pro izvod nju mle ka od lič nog kva li te ta. Sa pro seč nom pro iz vod njom mleka od 150 do 200 li ta ra u lak ta ciji ova ov ca pro ble ma ot hra ni svo je le glo ko je ne kad bro ji i 5-6 jag nja di. 20