1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 НАЗИВ ФАКУЛТЕТА ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

Átírás

1 1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 НАЗИВ ФАКУЛТЕТА ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ Орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду Датум именовања комисије: Састав комисије: 1 др Ева Вуков Рафаи ванредни професор Филолошке науке општа и мађарска лингвистика презиме и име звање ужа научна област Учитељски факултет на мађарском наставном језику, Суботица установа у којој је запослен-а 2. др Едита Андрић редовни професор председник комиције функција у комисији Општа и мађарска лингвистика презиме и име звање ужа научна област Одсек за хунгарологију Филозофског факултета установа у којој је запослен-а 3. др Ирен Ланц редовни професор ментор функција у комисији Општа и мађарска лингвистика презиме и име звање ужа научна област Одсек за хунгарологију Филозофског факултета установа у којој је запослен-а коментор функција у комисији 4 Корнелија Голи доцент презиме и име звање Глумачке вештине ужа научна област Академија уметности Нови Сад члан установа у којој је запослен-а функција у комисији 5. презиме и име звање ужа научна област установа у којој је запослен-а функција у комисији 6. презиме и име звање ужа научна област установа у којој је запослен-а функција у комисији

2 2 II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име јeдног родитеља, презиме: Анита Шандор Тот 2. Датум рођења: Место и држава рођења: Бачка Топола, Србија II 1 основне студије година уписа: 2003 година завршетка: 2008 просечна оцена током студија: 8,64 универзитет: у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: Мађарски језик и књижевност звање: професор мађарског језика и књижевности II 2 мастер или магистарске студије година уписа: 2008 година завршетка: 2010 просечна оцена током студија: 8,86 универзитет: у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: Мађарски језик и књижевност звање: мастер професор језика и књижевности научна област: општа и мађарска лингвистика наслов завршног рада: Однос према дијалекту у Фекетићу код ученика виших разреда основне школе II 3 докторске студије година уписа: 2010 универзитет: у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: Језик и књижевност модул језик број ЕСПБ до сада остварених: 170 просечна оцена током студија: 9,27

3 3 II 4 приказ научних и стручних радова Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија 1. Анита Шандор Тот: A deixis szerepe a tér- és időviszonyok ábrázolásában, Tanulmányok, Újvidéki Egyetem, Bölcsészettudományi Kar, Hungarológia Tanszak, Magyar Nyelv és Irodalom Tanszék, Újvidék, 2015/2., 51. füzet, elektronikus változat ( old.) file:///c:/users/win7/downloads/ sm.pdf ISSN COBISS.SR-ID UDC: 81'42: ( ) кратак опис садржине: Студија се бави деиксама драмских дијалога, са просторним и временским деиксама. Истражује се начин на који деикса као микроелемент делује на макро плану текста. Студија настоји да представи повезаност просторних и времанских релација са деиксом. Анализе потврђују повезаност просторних и временских односа са деиксом. Примери су узети из награђених драмских текстова такмичења писање војвођанско мађарске драме (Vajdasági Magyar Drámaíró Verseny) из периода између и године. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО M52 Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Анита Шандор Тот: A diáknyelv. Merre tart a magyar nyelvtudomány? A nyelvészeti kutatás új útjai Hungarológiai Közlemények, XXXVI. 2. évf. 2. sz. új folyam XI. évf. 2. sz. ( ) Újvidék ( old.) M52 UDK: ( ):81' YU ISSN COBISS.SR-ID кратак опис садржине: Студија под насловом Језик ђака се бави ђачким сленгом, једном врстом сленга. Млади сленг користе у већем проценту у односу на старију популацију. Уз помоћ упитника аутор прикупља и упоређује речи у које ђаци четвртог и осмог разреда Основне школе Никола Ђурковић у Фекетићу користе. У раду долази до изражаја креативност ученика у грађењу речи. Језик ђака четвртог разреда је разноврснији, ученици у том узрасту су сналажљивији, духовитији, домишљатији док су изрази у осмом разреду захваљујући пубертету и утицају средине много грубљи. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Анита Шандор Тот: A magyar nyelvtan tanítása más anyanyelvűek számára, A magyar nyelvtan tanítása, Kisebbségi irodalmi, kulturális és nyelvi 3. diskurzusok, Hungarológiai Közlemények, XLIII. évf. 4. sz. új folyam M52 XIII. évf. 4. sz., Újvidék ( ) ( old.) UDK: (=163.41):37(0.064) YU ISSN COBISS.SR-ID 17698

4 4 кратак опис садржине: Студија под насловом Настава граматике мађарског језика као нематерњег се бави чињеницом да се граматика језика не подучава у целости и одједном, већ је треба представити сходно узрасту и прилагођено постојећем познавању граматике матерњег језика. У наставу треба укључити поједностављену верзију као и граматички минимум који омогућава да везе унутар језика постану разумљивије. Ова студија указује на оне делове граматичког система који стварају потешкоће онима којима мађарски језик није матерњи. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Анита Шандор Тот: A verbászi magyar ajkú diákok kódváltása, 4. Hungarológiai Közlemények, XLII. évf. 1. sz. új folyam XII. évf. 1. M52 sz., A beszéd módozatai, Újvidék ( ) ( old.) YU ISSN COBISS.SR-ID кратак опис садржине: Истраживање под насловом Мењање језичког кода код мађарске деце у Врбасу је спроведено уз помоћ социолингвистичке анкете. Учесници истраживања су били ученицу основних школа Светозар Милетић и 20. Октобар из Врбаса. Студија садржи дефиниције мењање језичког кода и обраду резултата поменутог интервјуа. Анкета указује на врсте мењања језичког кода учесника. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Анита Шандор Тот: A nyelvjáráshoz való viszonyulás, Attitűdvizsgálat Bácsfeketehegyen az általános iskolások körében, Hungarológiai 5. Közlemények, XLI. évf. 2. sz. új folyam XI. évf. 2. sz., A nyelvújítás M52 időszerűsége, Újvidék ( ) ( old.) UDK: ( ):81'28 YU ISSN COBISS.SR- ID кратак опис садржине: Тема студије под насловом Став ученика према свом дијалекту у основној школи у Фекетићу обрађује језичко опредељење ђака према дијалекту које је истраживано уз помоћ социолингвистичког упитника. Учесници овог истраживања су били ученици мађарских одељења 5., 6., 7. и 8. разреда Основне школе Никола Ђурковић у Фекетићу. Упитник се састоји од два тематска дела. Први тематски део садржи основне податке о испитанику. Други тематски део се бави дијалектом и дијалекатским речима. Студија на основу другог тематског дела упитника обрађује три питања. Из њих се може закључити и то да ли учесници истраживања знају шта је дијалекат. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

5 5 III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА III 1 услови дефинисани за кандидата студијским програмом: Oкончане мастер студије и одбрањен мастер рад III 2 Да ли кандидат испуњава услове? ДА НЕ Образложење: Кандидаткиња је окончала све обавезе предвиђене студијским програмом докторских студија, као и све обавезе везане за избор теме и преглед литературе и тиме стекла право да пријави докторску дисертацију. IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА IV 1 ПОДАЦИ О МЕНТОРУ Биографија ментора (до 500 каракетра): Проф. др Едита Андрић је редовни професор Одсека за хунгорологиоју Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду од године, ужа научна област Општа и мађарска лингвистика. Запослена је на Филозофском факултету од године, држи наставу на основним студијама Одсека за мађарски језик и Одсека за српску филологију у контакту са мађарском/словачком филологијом, као и на докторским студијама Језика и књижености. Објавила је 5 монографија као и 3 књиге за наставу мађарског језика као страног. Има преко 120 студија у разним домаћим и страним часописима и зборницима радова. Област којима се баве њани радови су: контрастивна граматика мађарског и српског језика (посебно радови из морфологије, лексикологије, лингвистике текста), теорија и техника превођења, критика превода, настава мађарског језика као страног. Радови из уже научне области којој припада предлог докторске дисертације: Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија 1. Лексичка негација у српском и мађарском језику. Зборник Матице српске M24 за филологију и лингвистику, LIV/ Контрастивна семантичка анализа речи fej у мађарском и глава у српском језику. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, LVI/ M24 3. Aсоцијативно поље лексеме kenyér у мађарском и хлеб у српском језику. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, LVIII/ M24 4. Sabina Halupka-Rešetar, Edit AndrićSomatisms with the Lexemes Láb in Hungarian, Noga in Serbian, and Leg/Foot in English. Acta Universitatis Sapientiae Philologica, 8, 2 (2016) M51 5. Hargita Horvat Futo Edita Andrić Eva Hoža: Látványdimenziók a bábeli térben: M53 egy Nádas-regény átültetései Hungarológiai Évkönyv, 2016/

6 IV 1 услови дефинисани за ментора у области којој припада докторска дисерација: 6 Према Правилима докторских студија Универзитета у Новом Саду (Члан 12, Тачка 4 Менторка задовољава услове за ментора из области којој припада докторска дисертација. IV 2 Да ли ментор испуњава услове? ДА НЕ Образложење: Менторка je редовни професор Филозофског факултета, има релевантан број радова М24, као и велики број радова М51, М 52, М14, међу којима је знатан број оних који су везани за текстологију. Публикације су објављене на мађарском, српском и енглеском језику у врхунским домаћим и иностраним часописима и зборницима. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ V 1 формулација назива тезе (наслова) Vajdasági magyar drámák dialógusainak szövegtani vizsgálata (Текстолошко испитивање дијалога у војвођанским мађарским драмама) Наслов тезе је подобан? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V 2 предмета (проблема) истраживања Тема рада је приказивање главних текстолошких карактеристика драмских дијалога на основу анализе пет савремених драмских дела. У анализи се разматрају контекстуални фактори који припадају спољашњем пољу везивања дијалога (контекст ситуације, контекст радње, тематски контекст), карактеристике конструкције дијалога (структура парних секвенци, ред (турн), промене теме), и афирмација најосновнијих односа на микро нивоу (деикса, кореференција). Главни аспект анализе појединачних језичких средстава је приказивање њихове комуникативне улоге на основу функционалног приступа. Обзиром да корпус истраживања због свог белетристичког карактера садржи фиктивне, унапред конструисане дијалоге, али се истовремено труди да сачува својства живог говора, односно спонтаности, испитаће се и која су то средства спонтанитета која се у планираним драмским дијалозима појављују. Теоријску основу анализе чини функционална (холистичка) когнитивна лингвистика, али се користе и резултати функционалистичких праваца и теорија, као што су теорија говорних чинова или анализа конверзације. Предмет истраживања је подобан? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

7 7 V 3 познавања проблематике на основу изабране литературе са списком литературе Текстологија или текстуална лингвистика је 70-их година прошлог века била фокусирана на лингвистику. Полазила је у првом реду од теоријских система и методолошких поступака формалне, структуралне и генеративне лингвистике. На питања која су се јавила током 80-их су осим формалних поступака и генеративне теорије све маркантније одговоре давали функционални и когнитивни приступи. Како су се ови правци истраживања развијали, постало је јасно да се структура и значење текста не могу описати формално, као што се то чини могућим у случају реченице. Однос између језичког и ванјезичког знања је једно од најважнијих питања данашње лингвистике, а без тих одговора текстологија је незамислива. Окретање према садржајним, супстанцијалним елементима у шире схваћеној лингвистици се одвијало паралелно са процесом теоријске и методолошке разраде когнитивне психологије и когнитивне науке уопште. За когнитивни преокрет су карактеристична два теоријска и методолошка фактора. Избили су у први план семантика, улога чиниоца значења у обликовању реченице и текста, а поред структуре језичких јединица исти значај су добили и процес и поступак обраде језичких јединица. Значајна промена је била и та што је у когнитивном схватању у први план доспео људски фактор, дакле узети су у обзир и понашање, поглед на свет и личност онога који језик користи. Когнитивна лингвистика наравно није теорија текстологије, али слично њој и блиским сродним функционалним лингвистичким правцима (нпр. радови Халидеја и Гивона) својим теоријским посматрањима обухватају и поље текста (дискурса). Једно од истакнутих поља когнитивне лингвистике је истраживање текстова. У фокусу се уместо структуре налази појам процедуре. У когнитивном методолошком оквиру се појављују микро, мезо и макро нивои, међу којима се не може тачно одредити граница. Служи истовременом приступу структуралних и процедуралних карактеристика текста, и обухвата и оне когнитивне поступке који се током стварања и разумевања текста одвијају у процесу мишљења агенаса. На основу схватања когнитивне лингвистике структура текста дијалога се може испитивати на три нивоа. Категорије микро нивоа се састоје од основног повезивања две или три текстовне јединице, због тога у његов делокруг не спада структура значења целог текста. Ако се, међутим, исти однос са микро нивоа више пута понавља у конверзацији, онда у спрези са осталим појављивањима може постати чиниоцем макро нивоа, спајајући тако микро и макро нивое текста. На мецо нивоу текста текстовни елементи обухватају неколико реченица, пасуса, или реда (турн) у случају дијалога. Говорници у тексту репрезентују онај део света у којем се њихова језичка

8 8 радња одвија, па текст због тога није репликација стварности, него ментални модел, чији ентитети управо путем текста улазе у свет текста. Тај свет се гради од текстовних и вантекстовних фактора, односа и дела комуникатора, система простора и времена ситуације у којој се одвија конверзација, односно од референцијалних односа текста, кроз когнитивне поступке учесника интеракције. (Tolcsvai Nagy 2001: 68) Текстовни свет је увек некако повезан са реалним светом којег језички репрезентује. Литература: a) Литература и друга грађа која ће се користити: BADURINA, LADA: Vremenski odnosi na razini složene rečenice i teksta. BALÁZS GÉZA (1996): A magyar szöveg. In: R. Molnár Emma (szerk.): Absztrakció és valóság. Szeged, JGYTF Kiadó, BALÁZS JÁNOS (1979): A szöveg alapjai. In: Szathmári István Várkonyi Imre (szerk.): A szövegtan a kutatásban és az oktatásban. Magyar Nyelvtudományai Társaság Kiadványai, BALÁZS JÁNOS (1985): A szöveg. Budapest, Gondolat. BALÁZS JÁNOS (1987): A szöveg és a nyelv. A szövegtan születése. Nyelvpedagógiai Írások, BÁNRÉTI ZOLTÁN (1979): Téma és anaforikus viszonyok a szövegben. Magyar Nyelv, BÁTORI ISTVÁN (1980): A szórend tényezői: a fókusz. Nyelvtudományi Értekezések, BEAUGRANDE, ROBERT-ALAIN (1980): Text, Discourse, and Process. London, Longman. BEAUGRANDE, ROBERT DE DRESSLER, WOLFGANG (2000) [1981]: Bevezetés a szövegnyelvészetbe. Budapest, Corvina. BÉCSY TAMÁS (1984): A dráma lételeméről. Akadémiai Kiadó, Budapest. BÉCSY TAMÁS (2002): Ontológiai drámaelméletről 2000-ben. In: Drámák és elemzések. Tanulmányok. Dialóg Campus Kiadó, Budapest Pécs. BÉKÉSI IMRE (1982): Szövegszerkezeti alapvizsgálatok. Budapest, Akadémiai Kiadó. BÉKÉSI IMRE (1986): A gondolkodás grammatikája. Budapest, Tankönyvkiadó.

9 9 BÉKÉSI IMRE (1996): Közbeékelődés, tömbkapcsolás. In: B. Fejes Katalin R. Molnár Emma (szerk.): Hipotézisek és realitások a lingvisztikában. Szeged, MTA Szegedi Területi Bizottsága, BENCZE ILDIKÓ (1991): Szöveg és valóság. Nyelvpedagógiai Írások, BENCZE LÓRÁNT (1993): Deixis és referencia. Kisenciklopédia dióhéjban. In: Kozocsa Sándor Géza (szerk.): Emlékkönyv Fábián Pál 70. születésnapjára. ELTE, Budapest BENCZE LÓRÁNT (1996): Mikor miért, kinek, hogyan. I. Stílus és értelmezés a nyelvi kommunikációban. Corvinus Kiadó. BORONKAI DÓRA (2009): A dialógus szövegtani jellemzői drámai művek és beszélt nyelvi társalgások alapján. Doktori disszertáció. Kézirat. ELTE BTK, Budapest. BORONKAI DÓRA (2009): Bevezetés a társalgáselemzésbe. Budapest, Ad Librum Kft. BULL, W. (1968): Time, Tense, and the Verb. University of California Press, Berkeley, Los Angeles. BYBEE, Joan L. PERKINS, Rrevere D. PAGLIUCA, William (1994): The Evolution of Grammar: Tense, Aspect, and Modality in the Languages of the World. The University of Chicago Press, Chicago London. COSERIU, EUGENIO (1980): Textlinguistik. Eine Einführerung. Tübingen, Narr. DÁNIEL ÁGNES (1990): Sző szöveg szer szervez. A szöveg szerveződésének vizsgálata. Budapest, Akadémiai Kiadó. DEME LÁSZLÓ (1965): A mondatok egymáshoz kapcsolódása a beszédben. Magyar Nyelvőr, DEME LÁSZLÓ (1983): A szövegség és a szövegegység néhány jellemzője. In: Rácz Endre Szathmári István (szerk.): Tanulmányok a mai magyar nyelv szövegtana köréből. Budapest, Tankönyvkiadó, DEME LÁSZLÓ (1988a): A szövegmondásról és a szövegről. Egyetemi Fonetikai Füzetek, DEME LÁSZLÓ (1988b): A szövegszerkezet komplex vizsgálatához. Egyetemi Fonetikai Füzetek, DEME LÁSZLÓ (1990): Szövegalkat, szövegalkotás, szövegalakítás. Egyetemi Fonetikai Füzetek, van DIJK, TEUN A. (1972): Some Aspects of Text Grammars. The Hague, Mouton. van DIJK, TEUN A. (1980a): Textwissenschaft. Tübingen, Niemeyer.

10 10 van DIJK, TEUN A. (1980b): Macrostructures. An interdisciplinary Study of Global Structures in Discourse, Interaction, and Cognition. Hillsdale, Lawrence Erlbaum. van DIJK, TEUN A. (1985): Handbook of Discourse Analysis. London, Academic Press. DRESSLER, WOLFGANG U. (1972): Einführung in die Textlinguistik. Tübingen, Niemeyer. ELEKFI LÁSZLÓ (1980): Névmási elemek visszautaló (anaforikus) használata. Nyelvtudományi Értekezések, EŐRY VILMA (1999): A szöveg makrostruktúrája. In: V. Raisz Rózsa H. Varga Gyula (szerk.): Nyelvi és kommunikációs kultúra az iskolában MNYTK sz FAUCONNIER, Gilles (1997): Blending and Grammar. In: Fauconnier, Gilles, Mappings in Thought and Language. Cambridge University Press, Cambridge FAUCONNIER, Gilles & TURNER, Mark (1996): Blending as Central Process of Grammar. In: Goldberg, Adele E. (ed.), Conceptual Structure, Discourse and Language. CSLI Publications, Stanford, California FEHÉR ERZSÉBET (1999): A nézőpontˮ a szövegben. In: V. Raisz R., Varga Gy. (szerk.): Nyelvi és kommunikációs kultúra az iskolában. Budapest, Magyar Nyelvtudományi Társaság, FEHÉR ERZSÉBET (2000): A szövegkutatás megalapozása a magyar nyelvészetben. Budapest, Akadémiai Kiadó. FÓNAGY IVÁN (1966): A beszéd kettős kódolása. Általános Nyelvészeti Tanulmányok, IV GRADY, Joe OAKLEY, Todd and COULSON, Seana (1999): Blending and metaphor. In: Gibbs, Raymond W. Jr. and Steen, Gerard J. (eds), Metaphor in Cognitive Linguistics. John Benjamins, Amsterdam Philadelphia GRICE, PAUL (1975/1988): A társalgás logikája. (Logic and Conversation). In: Pléh Cs., Síklaki I., Terestyéni T. (szerk.): Nyelv, kommunikáció, cselekvés. Budapest, Tankönyvkiadó, HEIN, Bernd CLAUDI, Ulrike HÜNNEMEYER, Friederike (1991): Grammaticalization: a conceptual framework. The University of Chicago Press, Chicago London. HOLLIDAY, M. A. K. HANSAN, R. (1976): Cohesion in English. Longman, London. HYMES, DELL (1972/1977): Kommunikatív kompetencia. In: Horány Özséb (szerk.): Kommunikáció. Közgazdasági és Jogi, I.: JASSEN, T. A. J. M. (2002): Deictic principles of pronominals, demonstratives, and tenses. In: F. Brisard (ed.) Grounding. The epistemic footing of deixix and reference. Mouton de Gruyter, Berlin New York

11 11 CS. JÓNÁS ERZSÉBET (1999): Az orosz dialógus természetrajza. Bessenyei Kiadó, Nyíregyháza. CS. JÓNÁS ERZSÉBET (2000): A színpadi nyelv pragmatikája. Bessenyei Kiadó, Nyíregyháza. KÁLMÁN C. GYÖRGY (1991): A beszédaktus-elmélet szövegfelfogása. Literatura, KÁROLY SÁNDOR (1980): Mondat és megnyilatkozás. Néprajz és nyelvtudomány, KÁROLY SÁNDOR (1995): Szöveggrammatika. In: Benkő L. (szerk.): A magyar nyelv történeti nyelvtana. II/2. Budapest, Akadémiai Kiadó, KEMÉNY GÁBOR (1982): Szöveg és jelentés. Magyar Nyelvőr, KERTÉSZ ANDRÁS (1992): Textológia és tudományelmélet. In: Petőfi S. J., Békési I., Vass L. (szerk.): Szemiotikai szövegtan. 5. Szeged, JGYTF Kiadó, KERTÉSZ ANDRÁS (2000): A kognitív nyelvészet szkeptikus dilemmája. Magyar Nyelvőr KESZLER BORBÁLA (szerk.) (2000): Magyar grammatika. Budapest, Nemzeti Tankönyvkiadó. KIEFER FERENC (1979): Szövegelmélet - szövegnyelvészet szöveggrammatika. Magyar Nyelvőr KIEFER FERENC (1992): A szöveg időszerkezetéről. In: Petőfi S. János, Békési Imre (szerk.): Szemiotikai szövegtan. 4. Szeged, JGYTF Kiadó, KIEFER FERENC (1992): Az aspektus és a mondat szerkezete. In: Kiefer Ferenc (szerk.): Strukturális magyar nyelvtan. 1. Mondattan. Akadémiai Kiadó, Budapest KIEFER FERENC (2000): A kognitív nyelvészet: új paradigma? In: Pléh Cs. & Kampis Gy. & Csányi V. szerk., A megismeréskutatás útjai. Bp KIEFER FERENC (2000): Jelentéselmélet. Corvina, Budapest. KISS JENŐ (1995): Társadalom és nyelvhasználat. Budapest, Nemzeti Tankönyvkiadó. KOCSÁNY PIROSKA (1986): A mondás mint szövegtípus. Kandidátusi értekezés. Kézirat. KOCSÁNY PIROSKA (1989): Szövegnyelvészet vagy a szövegtípusok nyelvészete. Filológiai Közlöny, KOCSÁNY PIROSKA (1994): Szöveg és szövegtan: olvasmányélmények a szövegnyelvészet szakirodalmából. Magyar Nyelvőr,

12 12 KOCSÁNY PIROSKA (2002): Szöveg, szövegtípus, jelentés: a mondás mint szövegtípus. Budapest, Akadémiai Kiadó. LABOV, WILLIAM FANSHEL, DAVID (1977/1988): Beszélgetési szabályok. In: Pléh Cs., Síklaki I., Terestyéni T. (szerk.): Nyelv, kommunikáció, cselekvés II. Budapest, Tankönyvkiadó, LACZKÓ KRISZTINA (2008): A mutató névmási deixisről. In: Ladányi Tolcsvai Nagy (szerk.): Általános Nyelvészeti Tanulmányok XXII. Tanulmányok a funkcionális nyelvészet köréből. Akadémiai Kiadó, Budapest LAKOFF, G.(1987): Women, Fire, and Dangerous Things. The University of Chicago Press. LAKOFF G. JOHNSON M. (1981): Conceptual Metaphor in Everyday Language. Philosophical Perspectives on Metaphor. University of Minnestora Press, LANGACKER, Ronald W. (1987): Foundations of Cognitive Grammar. Volume I. Stanford, California. LANGACKER R. W. (1991a): Foundations of Cognitive Grammar. Vol. 2. Descriptive Application. Stanford University Press, Stanford. LANGACKER R. W. (1991b): Concept, Image and Symbol. Berlin. LANGACKER, R. W. (1996): Conceptual Grouping and Pronominal Anaphora. In: B. Fox (ed.): Studies in Anaphora. John Benjamins. Amsterdam, Philadelphia LEVINSON, S. C. (1992): Pragmatics. Cambridge University Press, Cambridge. LEVINSON, S. C. (1994): Discourse deixis. In: R. E. Asher (ed.) The encyclopedia of language and linguistics. Pergamon, Edinburgh 846. LOTMAN, JURIJ M. (1994) [1981]: Szöveg a szövegben. In: Kovács Árpád V. Gilbert Edit (szerk.): Kultúra, szöveg, narráció. Pécs, Janus Pannonius Egyetemi Kiadó, LYONS, J. (1989): Semantics. Volume 2. Cambridge University Press, Cambridge. MARTENS, GUNTER (1990): Mi az, hogy szöveg? Literatura, MÁTÉ JAKAB (1991): A magyar szövegtani kutatások mai helyzete. I. In: Petőfi S. J., Békési I. (szerk.): Szemiotikai szövegtan 2. Szeged, JGYTF Kiadó, II. In: Petőfi S. J., Békési I. (szerk.): Szemiotikai szövegtan 3. Szeged, JGYTF Kiadó, MURVAI OLGA (1979): A szöveg kontextuális kapcsolatai. Magyar Nyelv, NAGY FERENC (1981): Bevezetés a magyar nyelv szövegtanába. Budapest, Tankönyvkiadó. NAGY FERENC (1983): A szövegkohézióról. In: Rácz Endre Szathmári István (szerk.): Tanulmányok a mai magyar nyelv szövegtana köréből. Budapest, Tankönyvkiadó,

13 13 NAGY FERENC SZAKÁCSNÉ FARKAS JUDIT VÁGÓNÉ MIKLÓS ILONA (1983): Nőies és férfias szövegsajátosságok. In: Rácz Endre Szathmári István (szerk.): Tanulmányok a mai magyar nyelv szövegtana köréből. Budapest, Tankönyvkiadó, PENAVIN OLGA THOMKA BEÁTA (szerk.) (1982): Szövegelmélet. Újvidék, Magyar Nyelv, Irodalom és Hungarológiai Kutatások Intézete. Tanulmányok, 15. sz. PÉTER MIHÁLY (1992): A szövegtani kutatásról. In: Petőfi S. J., Békési I., Vass L. (szerk.): Szemiotikai szövegtan 5. Szeged, JGYTF Kiadó, PETŐFI S. JÁNOS (1982): Szöveg, modell, interpretáció. In: Thomka B. (szerk.): Tanulmányok 15. Szövegelmélet. Újvidék, A Magyar Nyelv, Irodalom és Hungarológiai Kutatások Intézete, PETŐFI S. JÁNOS (1984): Szövegkompozíció makro- és mikroszinten. Metodológiai megjegyzések a kompozíció kohezív szerkezetének elemzéséhez. Híd PETŐFI S. JÁNOS (1990): Szöveg, szövegtan, műelemzés. Budapest, OPI. PLÉH CSABA (szerk.) (1996): Kognitív tudomány. Osiris Láthatatlan Kollégium. Budapest. PLÉH CSABA RADICS KATALIN (1976): Hiányos mondatˮ, pronominalizáció és a szöveg. Általános Nyelvészeti Tanulmányok XI., PLÉH CSABA TERESTYÉNI TAMÁS (szerk.) (1979): Beszédaktus kommunikáció interakció. Budapest, Tömegkommunikációs Kutatóközpont. PLÉH CSABA SÍKLAKI ISTVÁN TERESTYÉNI TAMÁS (szerk.) (1988): Nyelv, cselekvés, kommunikáció. Budapest, Tankönyvkiadó. POLOVINA, NINA (2010): Lingvistički pristup konceptu žene. Zaduzbina Andrejević. RÁCZ ENDRE SZATHMÁRI ISTVÁN (szerk.) (1983): Tanulmányok a mai magyar nyelv szövegtana köréből. Budapest, Tankönyvkiadó. REICHENBACH, H. (1947): Elements of Symbolic Logic. MacMillan, New York. ROSCH, Eleanor LLOYD, Barbara B. (1978): Cognition and Categorization. Lawrence Erlbaum Associates, Hillsdale, New Jersey. RUBBA, Jo (1994): Grammaticization as Semantic Change. A Case Study of Preposition Development. In: Pagliuca, William (ed.), Perspectives on grammaticalization. John Benjamins, Amsterdam Philadelphia SZABÓ ZOLTÁN (szerk.) (1982): A szövegvizsgálat új útjai. Bukarest, Kriterion. SZABÓ ZOLTÁN (1988): Szövegnyelvészet és stilisztika. Budapest, Tankönyvkiadó.

14 14 SZABÓ ZOLTÁN (1998): A magyar szépírói stílus történetének fő irányai. Budapest, Corvina Kiadó. SZATHMÁRI ISTVÁN VÁRKONYI IMRE (szerk.) (1979): A szövegtan a kutatásban és az oktatásban. Budapest, Magyar Nyelvtudományi Társaság. SZIKSZAINÉ NAGY IRMA (1995): Nyitott és zárt szöveg. Magyar Nyelvjárások, SZIKSZAINÉ NAGY IRMA (2006): Leíró magyar szövegtan. Budapest, Osiris Kiadó. SVENKA SAVIĆ (1993): Diskurs analiza. Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Novi Sad. SWEETSER, Eve E. (1988): Grammaticalization and semantic bleaching. Berkeley Linguistics Society 14, TÁTRAI SZILÁRD (2010): Áttekintés a deixisről. In: Magyar Nyelvőr 2010 április június, 134. évfolyam, 2. szám TÁTRAI SZILÁRD TOLCSVAI GÁBOR (szerk.) (2008): Szöveg, szövegtípus, nyelvtan. Budapest, Tinta Könyvkiadó. TELEGDI ZSIGMOND SZÉPE GYÖRGY (szerk.) (1976): A szöveg megközelítései. Általános Nyelvészeti Tanulmányok XI. THOMKA BEÁTA (szerk.) (1982): Tanulmányok 15. Szövegelmélet. Újvidék, A Magyar Nyelv, Irodalom és Hungarológiai Kutatások Intézete, TOLCSVAI NAGY GÁBOR (1992): Tematikai ugrás a szövegben. In: Kozocsa Sándor Géza Laczkó Krisztina (szerk.): Emlékkönyv Rácz Endre hetvenedik születésnapjára. Budapest, ELTE BTK Mai Magyar Nyelvi Tanszék, TOLCSVAI NAGY GÁBOR (1994): A szövegek világa. Budapest, Nemzeti Tankönyvkiadó. TOLCSVAI NAGY GÁBOR (1996): A nyelvi tudás és szövegtípus. In: R. Molnár Emma (szerk.): Absztrakció és valóság. Szeged, JGYTF Kiadó, TOLCSVAI NAGY GÁBOR (2001): A magyar nyelv szövegtana. Budapest, Nemzeti Tankönyvkiadó. TOLCSVAI NAGY GÁBOR (szerk.) (2006): Szöveg és típus. Budapest, Tinta Könyvkiadó TAYLOR J. (1989): Linguistic Categorization. Prototypes in Linguistic Theory. Clarendon Press, Oxford. VATER, H. (1991): Einführung in die Zeit-Linguistik. Gabel Verlag, Hürth-Effern.

15 15 b) Образложење о потребама истраживања: Важна тежња студије је да на основу анализе пет савремених драма прикаже како се у опису дијалога као специфичног текстуалног облика конверзације успешно може применити когнитивни и функционални теоријски оквир. Истражени корпус садржи унапред конструисане дијалоге, али упркос томе што се труди да сачува својства живог говора у сваком погледу, у ствари се састоји од фиктивних, белетристичких дијалога. У драмским текстовима се често дешава да се аутор као говорник враћа већ написаним деловима, или прескачући у тексту раније формулише неке изјаве које ће тек касније доћи на ред, а и читалац као рецептивна публика, тј. слушалац исто тако има могућност да током читања листа унапред или уназад у тексту. У спонтаној конверзацији говорник и слушалац обично заједнички учествују у разговору и стварају и/или разумеју разне изјаве као чланови исте језичке и говорне заједнице. У тексту једне драме се ово односи само на односе међу учесницима дијалога, односно ликовима дела, не мора бити карактеристично за реалног говорника (аутор) и слушаоца (читалац) због временске, просторне и друштвене раздаљине која између њих постоји. Због тога дијалогицитет између аутора и читаоца у драмским текстовима чини сложенијом и временску и друштвену димензију језичких активности. Избор литературе је одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V 4 циљева истраживања c) Циљ истраживања са нагласком на резултате које се очекују: Једна од главних циљева анализе је сакупљање карактеристичних текстолошких одлика дијалошких текстова. Анализа дијалошких драмских текстова обухвата контекстуалне факторе, структуралне карактеристике реда (турн) и афирмацију најосновнијих елемената микро нивоа. Главни аспект анализе је представљање комуникативне улоге појединих језичких средстава кроз функционални приступ. Циљеви истраживања су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

16 V 5 очекиваних резултата (хипотезе) 16 Хипотезе рада су следеће: - Чиниоци говорне ситуације у погледу контекстуалних фактора показују веома велику разноликост, и сви учесници се труде да креирају и разумеју текстове који важе у датој говорној ситуацији. - Узимајући у обзир карактеристике унутрашње структуре текстова, секвенцијални распоред показује да су најучесталије парне секвенце питање одговор. Карактеристични су једно- и двостепени дијалози, упадице и коришћење делова текстова мезо нивоа, али су споредне секвенце ретке. - Деикса игра кључну улогу у креирању аспекта, просторних и временских односа планираног дијалога. - Кореференцијске односе драмских дијалога карактерише доминација анафорске заменице, и уско су повезани језички изражена деикса и кореференција. - У планираним драмским текстовима може се опазити више појава, чији је циљ имитација карактеристика живог говора у дијалозима актера драме. Очекивани резултати представљају значајан научни допринос? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V 6 план рада Структура рада: Рад ће се састојати из следећих поглавља: Когнитивна лингвистика, Истраживање дијалога (Истраживање дијалога у међународним оквирима, Мађарско истраживање дијалога), Драма, Контекстуални фактори (Контекст ситуације, Контекст радње, Тематски контекст), Ред (турн) (Карактеристике обрта, Парне секвенце, Врсте секвенци (уметнуте секвенце, споредне секвенце, упадице), Делови текстова мецо нивоа, Говорни чинови, Опис просторних и временских односа у драмским дијалозима, Елементи микро нивоа (Деикса, Кореференција), Планирани дијалози, Средства спонтаног карактера у планираним дијалозима, Истраживање стила, Закључак. План рада је одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

17 17 V 7 метод и узорак истраживања О методама који ће се примењивати у раду може се установити да ће се писање сваког поглавља одвијати у четири корака. Први корак је обрада одговарајуће стручне литературе, чему следи подробна анализа текстовног корпуса да би се установила учесталост појављивања посматраних појава. После долази предочавање главних карактеристика планираних драмских дијалога уз помоћ добивених резултата и типичних примера из текстова. На крају следи закључак. Метод и узорак су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V 8 места, лабораторије и опреме за експериментални рад Није предвиђено експериментално истраживање. Услови за експериментали рад су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V 9 методе статистичке обраде података и осталих релевантних података Текстовни корпус обухваћен истраживањем се састоји од пет драма, које су победиле на такмичењу Војвођанске мађарске драме између и године. То су дела Ђерђа Сербхорвата: Трагедија изувача чизми (2010), Кате Ђармати: Згариште у пусти (2011), Золтана Дањија: Нека се јаве најбољи (2012), Атиле Сабо Палоца: Извештавање из Земље вилењака (2013), Оршоље Бенчик: Ко је та Наоми Вотс? (2014). Текстовни корпус обухвата укупно 75 страница текста. Реч је о конверзацији више лица, изузев последње драме, која је дијалог два актера. Што се узраста тиче, у драмама налазимо протагонисте који припадају узрастима између 20-30, 30-40, 40-50, 50-60, година старости, али преовлађују они између и година. Сразмер полова у свакој драми нагиње према мушкарцима, изузев последње, где се одвија дијалог два женска лика. По питању улога срећемо разговоре брачних парова, родитеља и деце, колега, познаника, пријатеља, као и незнанаца. Због карактера анализираног корпуса, варијабила занимања и образовног нивоа није била релевантна. Предложене методе су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

18 18 VI ЗАКЉУЧАК кандидат је подобан ментор је подобан тема је подобна ДА ДА ДА Образложење (до 500 карактера): Докторандкиња Анита Шандор Тот испуњава све услове за израду докторске дисертације. Она је испунила све обавезе предвиђене планом и програмом докторских студија Језик и књижевност модул језик. Предложена тема Vajdasági magyar drámák dialógusainak szövegtani vizsgálata (Текстолошко испитивање дијалога у војвођанским мађарским драмама) темељно је промишљена и формулисана. Кандидаткиња је јасно одредила предмет и циљеве истраживања. Израдом наведене тезе додаће нове резултате слабо истраженом подручју војвођанске мађарске лингвистике. Комисија предлаже Наставно-научном већу Филозофског факултета у Новом Саду да прихвати тему и кандидаткињи Анити Шандор Тот одобри израду доктoрске дисертације датум: проф. др Ева Вуков Рафаи председник комисије проф. др Едита Андрић ментор проф. др Ирен Ланц коментор доц. Корнелија Голи члан члан 4