Севернобанатски округ

Átírás

1 Севернобанатски округ Севернобанатски округ је смештен у северном делу Србије на тромеђи са Мађарском и Румунијом и обухвата површину од км 2. Центар округа је општина, а поред Кикинде у оквире Севернобанатског округа улази још пет општина: Нови Кнежевац, Ада, Чока, и Кањижа. Назив (Кöкényd) први пут је забележен почетком XV века а вероватно је означавао име више мањих насеља. Данашњи назив града јавља се први пут године као Gross Kikinda и тада не обележава насеље, већ ненасељен простор-пустару. Етимолошко порекло имена Кикинде није у потпуности разјашњено. Најчешће се објашњава мађарским називом биљке kökény (трњина) и старим словенским, односно прасловенским кореном кик (глава). Подручје на којем се данас налази насељено је у периоду од године. Први насељеници били су Срби, аустријски граничари који су штитили границу од Турака на Моришу и на Тиси и који су се после ослобођења од Турака привикли на нов, ратарски начин живота. Поред Срба, насељавају се и Немци, Мађари, Јевреји... Аустријска царица Марија Терезија 12. новембра године формира Великокикиндски привилеговани диштрикт (округ), као специфичну феудалну управну јединицу са седиштем у Кикинди. У саставу диштрикта, поред Кикинде, било је још девет насеља у северном и средњем Банату: Српски Крстур, Јозефово (део данашњег Новог Кнежевца), Мокрин, Карлово (део данашњег Новог Милошева), Башаид, Врањево (део данашњег Новог Бечеја), Меленци, Кумане и Тараш. Диштрикт је функционисао, са прекидима, све до године, када се укида, а припада новооснованој Торонталској жупанији чије је седиште било у Бечкереку (Зрењанину) и која је обухватала готово читав Банат (српски, мађарски и румунски). Период од краја XIX века па до почетка Првог светског рата обележен је наглим привредним и урбаним развојем града. Општина обухвата Кикинду и 9 насеља: Мокрин, Иђош, Сајан, Башаид, Банатску Тополу, Руско Село, Банатско Велико село, Нове Козарце, и Наково. заузима територију од 782 км2 и становника 76,43 чине припадници српске националности, 2,33 Рома а 12,84 чине припадници мађарске националности (према попису из године). Територија општине Нови Кнежевац је насељена од давнина што доказују најстарији трагови живота који припадају Керешкој неолитској култури с почетака петог миленијума п.н.е. Из времена Угарске државе потиче прво писано помињање Новог Кнежевца као Цнеса, Кенеса, Кенесна односно Кнежа, реч словенске етимологије која значи кнежево место, а много раније је та реч означавала владара. У XIII и XIV веку је Нови Кнежевац, односно Рев Кањижа како се тада звао, био у поседу угарских краљева и 1329 године је добио статус варошице. Почетком XV века у време краља Жигмонда Луксембуршког године, кнежевчани губе своја грађанска права и потпадају под власништво породице Чаки који га држе све до године када га препуштају надбискупу Томи Бакочу. Од године па све до потписивања коначног мира у Пожаревцу године између Аустрије и Турске, Нови Кнежевац je под Турском влашћу. Након тога, Турска Кањижа како се тад звао Нови Кнежевац улази у састав, Хабзбуршке монархија што је потврђено миром у Пожаревцу године, када је граница померена на Дунав. Захваљујући ратовима, Турска Кањижа је била опустошена. 1

2 Бечки двор је предузимао различите мере које су биле релативно успешне. Једна од тих мера је насељавање граничара, тако су на празно место поред Турске Кањиже године насељени Срби граничари. Место је названо Јозефдорф, по Јосифу II, најстаријем сину царице Марије Терезије, а Срби су га звали Јозепово.Турску Кањижу је године на лицитацији купио богати трговац из Новог Сада Марко Ђурковић. Куповином поседа добио је и племићку титулу, де Сервијски и уживао сва феудална права па постао господар од Турске Кањиже. Општина Нови Кнежевац обухвата Нови Кнежевац и 8 насеља: Банатско Аранђелово, Ђала, Филић, Мајдан, Подлокањ, Рабе, Сигет и Српски Крстур. Нови Кнежевац заузима територију од 305 км2 и становника - 60 чине припадници српске националности, 5 Рома а 30 чине припадници мађарске националности (према попису из године). Археолошки налази показују да је подручје Аде било настањено још у доба неолита. На овим просторима су били Римљани, Хуни, па Авари, који су повукли са собом и нека словенска племена. Крајем IX века у Панонској низији се појављују Мађари. Током XII и XIV века појављује се читав низ насеља са претежно мађарским становништвом. Претечом Аде може се сматрати насеље Петрина које је било прилично велико насеље а претпоставља се да је изграђено на обалама Ађанске баре и да је становништво било претеча становништва Аде, које се формирало тек год. Почетком XVIII века основана је Војна граница, којој је припадала и Ада која у то време носи назив Острово. Аустрија је за граничаре врбовала затечене становнике, махом српске националности и то оне који су се доселили приликом сеобе Арсенија Чарнојевића. После укидања Војне границе велики број граничара због незадовољства се исељава и због тога се врши насељавање нових становника. Терезијанском и јозефинском колонизацијом Аду је населио већи број Мађара, Словака, Буњеваца и других који су се врло брзо помађарили.током XIX века постигнут је велики напредак на привредном и друштвеном пољу у овом месту. Ада добија железничку пругу године, и електричну централу, а године прву уличну расвету. Општина Ада обухвата Аду и 4 насеља: Мол, Утрине, Стеријино и Оборњачу. Ада заузима територију од 227 км2 и становника - 76,64 чине припадници мађарске националности, 1,45 Рома а 17,5 чине припадници српске националности (према попису из године). Територија општине Чоке лежи у источном делу Панонске низије, између Тисе, Мориша и Златице. У непосредној околини Чоке постоји неколико локалитета из времена пре нове ере, од којих је најпознатији»кремењак«. који се одликује одређеним специфичностима, те је уведен појам Чоканска култура. Стари назив места је Чака, и тек касније је претворено у Чока. Место је регистровано као дедовина племена Чанад. У писаним докумнетима први пут се спомиње године, припадала је палатину Понграцз, сину Келеменеш бана. Краљ Роберт је Чоку одузео од племена Чанад и тек године је поново вратио, посредовањем чанадског»препост-а«(бискупа). По паду Темишвара започело је пропадање и овог насеља, властела и кметови беже а на њихова места насељава се неколико српских пастира. После пораза Tурака код Сенте на место старог насеља дошло је још 36 српских пастира године Чока је означена као српско насеље и имала је 192 дома године основана је српска школа и подигнута православна црква а године Чока је прикључена Торонталској жупанији. Када је у Бечу решена продаја државних добара, Чоку је на јавној дражби године купио Марцибањи Леринц који је у Чоку довео Mађаре раднике године дошло је више мађарских породица, а године и словачких. За време старе Југославије Чока је претежно пољопривредни крај становништво се нарочито бави сточарством, повртарством и гајењем лековитог биља, а привреда је у свом зачетку.општина Чока обухвата Чоку и 7 насеља: Банатки Моноштор, Црну Бару, Јазово, Остојићево, Падеј, Санад и Врбицу. Чока заузима територију од 321 км2 и становника - 51,56 чине припадници мађарске националности а 37,63 чине припадници српске националности, 2,43 Рома и 1,45 Словака (према попису из године)., је своје име највероватније добила од мађарске племићке породице Сенте-Магоч, која је поседовала више земљишних поседа широм Угарске, па тако и поред реке Тисе. Претпоставља се да је ова породица основала Сенту и насеље Магоч (Макош). Место је први пут помињано у документу из године, али тада већ као насељено место, има своју цркву и транзитно је место за прелаз преко реке Тисе. Околина Сенте почев од године, а сам град тек касније постаје власништво будимског каптола. Сенту и њену околину је године уништила најезда Монгола (Татара). Године се у једном документу помиње се као варошица. На крају XV века град има 2

3 своју цркву и недељну пијацу, а године је услед дарежљивости фрањевачких монаха изграђен и манастир. У то време се већ налази међу значајнијим градовима који се налазе у својини будимског Каптола године се од стране Ладислава II, мађарског краља проглашава привилегованим краљевским градом. Дана 11. септембра године Tурци код Сенте трпе тежак пораз од царска војске под вођством Еугена Савојског. Након тога постаје војна крајина, Царица Марија Терезија отпочиње ликвидацију граничарске војске, а године реорганизује околину Тисе у привилеговани Крунски дистрикт, чиме ова област постаје важна. Од године постаје град са сређеним већем. Године изграђена је железничка пруга на релацији Суботица-Хоргош--Бечеј, односно Суботица-Ором- а године град добија електрично осветљење и асфалтиране тротоаре. Крајем XIX века и почетком XX века град се брзо развија, тада се изграђује гимназија, више јавних објеката, модеран кеј и први гвоздени мост, Године успоставља се и градска телефонска мрежа. Поред свега набројаног, поседује и развијену трговачку мрежу и центар за житарице, две штампарије, два локална листа и разне просветне заједнице. Већина становника се после Другог светског рата бави пољопривредом а почетком шездесетих година изградио се мост преко Тисе и фабрика шећера. Општина обухвата Сенту и 4 насеља: Богараш, Горњи Брег, Кеви и Торњош. заузима територију од 293 км2 и становника 80,51 чине припадници мађарске националности а 10,71 чине припадници српске националности и 2,27 Рома (према попису из године). Кањижа као општина и центар општине се налази на десној обали реке Тисе, на најсевернијем делу Србије. Најновија археолошка открића су показала да постоје трагови људских насеобина почев од бронзаног доба, док најдревнији трагови човека на територији општине потичу из доба неолита. Поред места прелажења на Тиси, за обезбеђивање прелаза у римско доба, те за време сеобе народа, створено је стражарско место а потом земљано утврђење код ушћа потока Кереш (Кőрöс). Поток је у IX веку добио име од Словена који су ту живели. Овај назив се у првим писаним документима јавља у облику Цнеса, односно Кенесна, и представља један од словенских топонима који су очувани у Потисју. Према повељским изворима (повеља из године), Кањижа је вероватно била краљевски посед и припадала је опатији бенедиктинаца у Панонхалми. По тој повељи, овај посед који се налази "поред ушћа потока Цнеса", био је дарован манастиру бенедиктинаца, од краља Соломона. Кањижа се помиње и у описном извору, у историји доласка Мађара у домовину од Анонимуса. Овде се Кањижа помиње као место где су Мађари 896. године прешли преко Тисе да би освојили предео између Мориша, Тисе и Дунава. На почетку турске владавине, преостали Мађари који су преживели олује историје су се повукли, док су Турци после населили словенско становништво у напуштена села - тако и у Кањижу. Међутим, чести мађарско-турски ратови у XVII веку су поново опустосили ову област. Хришћански савез, под руководством хабзбуршке Аустрије, је ослободио већи део Угарске, тако и територију данашње општине Кањижа, 20. Октобра (Дан општине). Војни савет у Бечу, насељава напуштена места, прво Мартонош те Кањижу, Србима ангажованим у војно-граничној служби Укида се војна крајина те се део граничара одселио а затим се образује Крунски дистрикт којим бива обухваћена и Кањижа. Да би надоместила одсељене српске граничаре, Мађарска комора опет насељава Мађаре у потиска места. Правни статус усељених Мађара се изједначава са статусом Срба. У развоју Кањиже долази до прекида средином XIX века у периоду мађарске грађанске револуције а такође и у периоду између Првог и Другог светског рата. Од 60- тих година XX века почиње економски развој у пољопривреди, прерађивачкој и услужној индустрији. Општина Кањижа обухвата Кањижу и 12 насеља: Адорјан, Долине, Хоргош, Мале Пијаце, Мали Песак, Мартонош, Ново Село, Ором, Тотово Село, Трешњевац, Велебит и Војвода Зимоњић. Кањижа заузима територију од 401 км2 и становника чине припадници мађарске националности а 7,4 чине припадници српске националности и 1,92 Рома (према попису из године). Највише становника у Севернобанатском округу има општина као административни центар округа али највећу густину насељености има општина. На другом месту по густини насељености је, а по броју становника Кањижа. Најмање становника као и најмању густину насељености има Нови Кнежевац. има највећи буџет у свом округу али највише средстава за културу по глави становника издваја. Након Сенте по глави становника највише издваја. 3

4 АДА НОВИ КНЕЖЕВАЦ КИКИНДА Општ ина Табела 1: Основни подаци о површини и броју становника у општинама Општина Површина територије општине у км 2 Број становника у општини према попису из 2002.године Густина насељености по км 2 Просечно годишње издвајање за културу по глави становника (за период од до године) ,32 евра 1.136,53 дин Нови Кнежевац ,73 евра 658,36 дин Ада ,25 евра 279,29 дин Чока ,25 евра 446,88 дин ,61 евра 1.584,48 дин Кањижа ,34 евра 884,08 дин Приказ 1: Рангирање општина према просечном годишњем издвајању за културу у еврима по глави становника у периоду од до године 20 18, ,32 10, ,73 5,25 5 3,25 0 Нови Кнежевац Ада Чока Кањижа Просечно годишње издвајање за културу у еврима по глави становника За потребе културе у односу на укупан буџет општине, највише издваја општина док најмањи удео културе у укупном буџету има општина Ада. Приказ 2: Рангирање општина према просечном годишњем уделу културе у укупном буџету града/општине у периоду од до године 10 8,9 6,3 4,6 5,2 5 3,9 1,9 0 Нови Кнежевац Ада Чока Кањижа Просечан годишњи удео културе у укупном буџету општине Табела 2а: Подаци о финансирању сектора културе Година Укупан општински буџет у еврима Укупан општински буџет у динарима Буџет за културу у еврима Буџет за културу у динарима од укупног општинског буџета , , , ,00 5, , , , ,00 6, , , , ,00 7, , , , , , , , ,00 4, , , , ,00 5, , , , ,00 1, , , , ,00 1, , , , ,00 2,5 4

5 КАЊИЖА СЕНТА ЧОКА Општина Табела 2б: Подаци о финансирању сектора културе Година Укупан општински буџет у еврима Укупан општински буџет у динарима Буџет за културу у еврима Буџет за културу у динарима од укупног општинског буџета , , , ,58 4, , , , ,36 3, , , , ,00 3, , , , ,00 8, , , , ,00 8, , , , ,00 9, , , , ,59 4, , , , ,00 4, , , , ,07 5,8 У периоду од до године, буџет за културу, у односу на укупне буџете општина Севернобанатског округа у Кикинди, Новом Кнежевцу и Ади бележи континуиран раст. У Чоки и Кањижи је у години удео културе у укупном буџету опао да би у забележио раст, у Сенти након истог удела у укупном буџету општине и године, у години удео културе бележи скок. Приказ 3: Тенденција кретања удела буџета за културу у периоду од до године Нови Кнежевац Ада Чока Кањижа Структура расподеле средстава за културу очекивано показује да се у свим општина Севернобанатског округа највећи део утроши на плате запослених у култури. Чока је једина општина која не издваја средства за програме. У Кикинди и у Ади (2007. и година)средства за програме су већа од материјалних трошкова одржавања установа док се у Новом Кнежевцу и Кањижи више издваја за материјалне трошкове него за програме. Из приказа је изузета општина која која Заводу није доставиле податке о структури буџета. 5

6 Приказ 4: Структура буџета у периоду од до године у општинама Севернобанатског округа(изузимајући Локалну самоуправу општине која Заводу није доставиле податке о структури буџета) КИКИНДА Н.КНЕЖЕВАЦ АДА ЧОКА СЕНТА КАЊИЖА ,2 37,8 2 76,6 23, ,4 25,6 25 КИКИНДА Н.КНЕЖЕВАЦ АДА ЧОКА СЕНТА КАЊИЖА 73,9 62,3 73, ,1 32,7 5 26, ,2 15,8 КИКИНДА Н.КНЕЖЕВАЦ АДА ЧОКА СЕНТА КАЊИЖА 74 11,1 14,9 62,7 34,1 3,2 73,9 13,4 12, ,2 28,7 21,1 Плате и доприноси Материјални трошкови Програми и пројекти Плате и доприноси Материјални трошкови Програми и пројекти Плате и доприноси Материјални трошкови Програми и пројекти Организација и функционисање културе у оквиру локалних самоуправа О култури у општинској организацији у свим локалним самоуправама Севернобанатског округа брину особе задужене за друштвене делатности осим у Кањижи која нема службу у општинској управи која је задужена за област културе. Често ова одељења обједињују и друге службе општинске организације. Ни у једној општини не постоји одељење које се бави искључиво облашћу културе, али три општине имају савете, формиране као скупштинска тела, који су задужени за ту област. Табела 3: Преглед организације општина по питању сектора културе Општина Одељење задужено за питања из области културе Да ли постоји већник за културу? Да ли постоји савет за културу као скупштинско тело? Да ли постоји конкурс за пројекте из области културе? Секретаријат за друштвене делатности Да Не Да Нови Кнежевац Ада Одељење за општу управу и друштвене делатности Одељење за друштвене делатности и заједничке послове Да Не Не Да Да Не Чока Служба друштвених делатности Да Н.п Да Одељење за општу управу и друштвене делатности Да Да Да Кањижа Не постоји служба Да Да Да *Н.п. нема података Када је реч о култури на нивоу одлучивања, од општина које су доставиле податке, све општине Севернобанатског округа имају чланa у општинском већу задуженог за област културе. Три општине имају савете за културу као тела која врше анализу и процену стања и мера у култури и упућују предлоге скупштини (,, Кањижа). Четири локалне самоуправе Севернобанатског округа расписује конкурсе за финансирање пројеката из области културе. Поред тога, све самоуправе, осим Чоке, из буџета издвајају део средстава за финансирање аматеризма. Највећи удео аматеризма у укупном буџету општине има Кањижа 0,7, па Нови Кнежевац око 0,5. Када се сагледају апсолутни износи највише средстава очекивано издваја а потом Кањижа. 6

7 Табела 4: Издвајање општине за аматеризам Општина Нови Кнежевац Ада Чока Издвајање за аматеризам у култури у односу на укупан буџет општине ,4 ( ,00 дин/56.787,79 евра) 0,4 ( ,00 дин/62.196,86 евра) 0,5 ( ,00 дин/61.058,99 евра) 0,4 ( ,00 дин/8.179,07 евра) 0,4 ( ,00 дин/11.149,85 евра) 0,6 ( ,00 дин/11.353,34 евра) 0,3 ( ,00 дин/10.380,16 евра) 0,3 ( ,00 дин/12.832,82 евра) Не издвајају за аматеризам 0,3 ( ,00 дин/8.889,53 евра) 0.08 ( ,00 дин/4.127,05 евра) 0.07 ( ,00 дин/4.150,71 евра) 0.03 ( ,00 дин/1.682,09 евра) 0,8 ( ,83 дин/40.946,32 0,7 ( ,00 дин/42.164,12 Кањижа 0,6 ( ,00 дин/33.950,56 евра) евра) евра) *Н.п. нема података Када је у питању дугорочно планирање све самоуправе имају стратегије развоја својих општина. У већини стратегија које постоје разматрају се питања из области културе. Наиме, поред стратегија развоја општина, већина места има и стратегије које се баве другим проблемима и питањима: - има Стратегију социјалног и економског развоја и Стратегију о младима које се између осталог баве и културним питањима; - Чока има Стратегију социјалног и економског развоја где се култура помиње; - има Стратегију социјалног и економског развоја, Стратегију о младима и Стратегију за инклузију Рома у образовни систем где се култура помиње; - Кањижа има Стратегију социјалног и економског развоја, Стратегију урбаног развоја, Стратегију о младима која се између осталог бави и културним питањима и Стратегију за развој туризма Нови Кнежевац и Ада не наводе податке о стратешким документима на нивоу своје општине. Када је реч о пружању информација из области културе, све општине Севернобанатског округа имају званичне интернет презентације где се могу наћи основне информације о установама културе осим на интернет презентацији општине Кањижа, као и стално или повремено информације о културним манифестацијама. Табела 5: Доступност основних информација о култури општина на интернету Општина Званична интернет адреса општина Да ли се налазе основни подаци о установама у култури? Контакт, историјат и други подаци о установама Да ли се врши информисање о културним догађајима Стално Нови Кнежевац Контакти и други подаци о установама Повремено Ада Подаци о установи без контаката Повремено Чока Подаци о културним друштвима са контактима Повремено Контакти и други подаци о установама Стално Кањижа Не Стално Само општина Кањижа има особу за односе са јавношћу која стално информише грађанство о актуелним догађајима из културе док општина има особу за односе са јавношћу која повремено, по потреби информише грађанство о актуелним догађајима из културе приликом значајнијих манифестација. Нови Кнежевац, и немају службу или особу у општинској управи задужену за односе са јавношћу. Ада и Чока имају особу за односе са јавношћу али она није задужена за промовисање културних програма које организује општина. Као највеће проблеме културе представници општина истичу финансирање програма и недовољну бригу за културно и историјско наслеђе. Иза наведених проблема по броју одговора истиче се недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру, недовољна подршка савременом стваралаштву и недовољна стручност и бројност кадрова. У Новом Кнежевцу се као 7

8 проблем наводи и недовољна сарадња установа културе на локалном нивоу. Ада има проблем са слабом заинтересованошћу грађана за културне садржаје, док истиче проблем недовољне пажње за културни туризам. Приоритети за унапређење културе су у складу са проблемима, те се неговање традиције и заштита културне баштине као приоритет једино није нашло у Новом Кнежевцу. А поред тога истичу се још опремање установа културе, едукација запослених, подстицање сарадње културе и привреде, реактивација индустријског наслеђа, савремено стваралаштво и аматеризам. Из приказа је изузета општина Кањижа која Заводу није доставила податке о проблемима и приоритетима у култури. Табела 6: Главни проблеми и приоритети у култури општина Севернобанатског округа (општина Кањижа Заводу није доставила тражене податке) Општина Највећи проблеми у култури Приоритети за улагање и развој културе Нови Кнежевац Ада 1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2. Недовољна брига за културно и историјско наслеђе 3. Недовољна подршка савременом стваралаштву 1. Недовољна сарадња установа културе на локалном нивоу 2. Недовољна подршка савременом стваралаштву 3. Недовољна брига за културно и историјско наслеђе 1. Недостатак средстава за програме 2. Слаба заинтересованост грађана за културне садржаје 3. Недовољна стручност и бројност кадрова 1. Опремање установа културе 2. Неговање традиције и заштита културне баштине 3. Едукација запослених у култури 1. Реактивација ндустријског наслеђа 2. Подстицање сарадње културе и привреде 3. Савремено стваралаштво 1. Подстицање сарадње културе и привреде 2. Неговање традиције и заштита културне баштине 3. Културни аматеризам Чока 1. Недостатак средстава за програме 2. Недовољна стручност и бројност кадрова 3. Недовољна брига за културно и историјско наслеђе 1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2. Недостатак средстава за програме 3. Недовољно развијен културни туризам 1. Неговање традиције и заштита културне баштине 2. Опремање установа културе 3. Едукација запослених у култури 1. Реактивација ндустријског наслеђа 2. Неговање традиције и заштита културне баштине 3. Опремање установа културе Кањижа Н.п Н.п Културни ресурси општина У Севернобанатском округу од културних актера најбројнијa су културно-уметничка друштва којих има 40. У Севернобанатском округу има 17 установа од којих се највише установа налази у Кикинди као центру округа. Сва општине Севернобанатског округа имају поливалентну установу, а Нови Кнежевац и Ада су једине општине које имају библиотеке које функционишу као поливалентни центри. Поливалентна установа у Чоки у свом саставу има и библиотеку. Културно-уметничка друштва у Севернобанатском округу су бројна. Према сазнањима Завода цивилна културна сцена најбогатија је у Кањижи где је истраживачки тим мапирао 12 Културноуметничких друштава и 7 удружења. 8

9 број број број Табела 7а: Преглед актера у култури у општинама округа (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике) Севернобанатски округ Установе Удружења КУД-ови 25 актера 7 - Народна библиотека Јован Поповић - Народни музеј -Историјски архив -Народно позориште -Центар за ликовну и примењену уметност Terra -Културни центар -Позориштанце Лане 7 -Етно грађанско друштво Сувача, -Огледало Клуб Сајанаца, Сајан -ПД Звуци са Змијања, Банатско Велико село -Кикиндски дувачки оркестар, -Торонтал - центар за културу, образовање и омладину, Руско село -УГ Фантон(м), -УГ Кокенд, 11 -КУД Еђшег, -АКУД Гусле, -КУД Братство Јединство, Руско село -КУД Марија Бурсаћ, Банатско Велико село -КУД Ливац, -КУД Мишковић Рајко, Башаид -Удружење Рома, Мокрин -КУД Извор, Наково -КУД Ади Ендре, Сајан -КУД Миливој Оморац, Иђош -КУД Мокрин. Мокрин Нови Кнежевац 11 актера 1 -Народна библиотека Бранислав Нушић 5 -Уметничко удружење Милош Црњански, Нови Кнежевац -Удружење независних уметника Феникс, Нови Кнежевац -Тамбурашки оркестар Лале, Нови Кнежевац -Завичајно удружење Крајина, Банатско Аранђелово - УГ Кекнефелејч, Нови Кнежевац 5 -КУД ДР Гаврило Пекаровић, Банатско Аранђелово -КУД Банат, Нови Кнежевац -КУД Милан Ајваз, Српски Крстур -КУД Тисађенђи, Нови Кнежевац -КУД Вадвираг, Рабе Ада 9 актера 1 - Библиотека Сарваш Габор 5 -Камерни хор Musica Humana, Ада -Српско певачко друштво Сава Трлајић, Мол -Удружење дувачког оркестра Ада - BRASS DANCE BAND, Ада -Друштво за мађарски језик Сарваш Габор, Ада -Удружење ликовних стваралаца АДАРТ, Ада 3 -Друштво за неговање фолклорних традиција Вадвираг, Ада -КУД Аранyкапу, Ада -Културно друштво Чобољо, Мол Чока 11 актера 1 - Културно образовни центар Чока 5 -Културни круг Рафаел Такач, Падеј -Мађарски културни Круг Tiszaszentmiklos, Остојићево - Удружење Орфеус, Чока -Театар Тихомир Остојић, Остојићево -Културно историјско удружење Чокански добошари 5 -КУД Мора Ференц, Чока -КУД Свети Сава, Чока -КУД Вук Караџић, Санад -КУД Црна Бара, Црна Бара -КУД Златна буба, Врбица 9

10 број број број Табела 7б: Преглед актера у култури у општинама округа (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике) Севернобанатски округ Установе Удружења КУД-ови 18 актера 4 Кањижа 22 актера 3 -Културно образовни центар Турзо Лајош -Историјски архив -Сенћанско мађарско камерно позориште -Завичајна фондација Стеван Сремац -Библиотека Јожеф Атила -Образовно културна установа Цнеса -Регионални Креативни Атеље Јожеф Нађ Камерна сцена Мирослав Антић, -УГ Зетна, -Друштво музичара, књижевника и уметника под ведрим небом, -УГ Кали Јакх, -УГ Ликовна радионица, -Читалачки клуб Горњи Брег -Потиски дувачки оркестар, -Круг пријатеља музеја и архива Дудаш Ђула, -Цивилна организација Vas Albert, -Удружењењ ликовних стваралаца АРТ 90, -Завичајно удружење жена и младих Етно кућа звучара, Ором -Уметничка радионица Кањишки круг, Кањижа -Војвођански ликовни круг, Кањижа -Филмска радионица Cinema, Кањижа -Удружење за неговање народних обичаја Левендула, Кањижа -УГ Mozgalomkispiacert, Мале Пијаце -Друштво за неговање историјске и културне баштине Мартоноша, Мартонош Укупно актера у Севернобанатском округу КУД Ади Ендре, Торњош -КУД Петефи Шандор, Горњи Брег -КУД Мора Иштван, Кеви -КУД Топарт, -КПД Барток Бела, Хоргош -КУД Златно класје, Долине -МКУД Озорај Арпад, Кањижа -КУД Петефи Шандор, Ором -КУД Петефи Шандор, Трешњевац -КУД Плава Тиса, Адорјан -КУД Бели багрем, Тотово Село -КУД Јокаи Мор, Мале Пијаце -КУД Адорјан, Адорјан -КУД Братство, Мартонош -Фолклорно плесно друштво Тиса, Кањижа -Српско аматерско друштво, Кањижа Поред установа, у културне ресурсе спадају и запослени у култури. Највећи број запослених има очекивано с обзиром на највећи број установа културе, општина. Кањижа је на другом месту, а најмање запослених има Ада. Табела 8: Број запослених према полу и образовању у установама културе Општина Укупно Мушки Женски ОШ ССС ВШ,ВСС Нови Кнежевац Ада Чока / Кањижа /

11 Када је о полној структури реч, жене су бројније од мушкараца у свим општинама, осим у Сенти где су међу запосленима у култури бројнији мушкарци док је у Чоки полна структура уједначена. Највећи број жена међу кадровима у култури има, па Кањижа. Образовна структура показује да у три општине (, Нови Кнежевац, ) Севернобанатског округа предњачи високообразовани кадар док у остале три предњачи средњеобразовани кадар. Приказ 5: Полна и образовна структура запослених у општинама Севернобанатског округа ПОЛ Н.Кнежевац 70,6 29,4 Ада 85,7 14,3 Чока Мушкарци 50 Жене 50 Мушкарци 45,2 Жене 54,8 Мушкарци Кањижа 60,3 Жене 39,7 Мушкарци Жене Мушкарци Жене Мушкарци Жене 47,6 9,7 42,7 ОШ ССС ВШ,ВСС Чока ОШ ССС ВШ,ВСС ОБРАЗОВАЊЕ Н.Кнежевац 70,6 5,9 23,5 ОШ ССС ВШ,ВСС 45,2 12,9 41,9 ОШ ССС ВШ,ВСС Ада 28,6 14,3 57,1 ОШ ССС ВШ,ВСС Кањижа 47,7 52,3 ОШ ССС ВШ,ВСС Поливалентни центри општина Севернобанатског округа Све самоуправе Севернобанатског округа имају установу поливалентног карактера. Поливалентне установе у Новом Кнежевцу и Ади носе назив библиотека, али поред библиотечке делатности носиоци су и свих осталих културних активности и стожери културе у својим општинама. Најмлађa установа поливалентног карактера је Завичајна фондација Стеван Сремац у Сенти основана године. Иако је фондација, смештена је у део извештаја о поливалентним центрима пошто је оснивач Фондације општина, а такође, у оквиру фондације функционише фолклорни ансамбл и хор. Најстарија установа налази се у Новом Кнежевцу која је смештена у зграду дворца породице Малдегем. У оквиру Народне библиотеке Бранислав Нушић у Новом Кнежевцу одвија се и делатност културног центра. Некада је постојао КОЦ (Културно-образовни центар) из кога се Библиотека законски издвојила али пошто у општини није образована нова установа културе, Библиотека је задржала улогу организатора скоро свих манифестација у општини. 11

12 У Сенти се налази Завода за културу војвођанских Мађара који је основан од стране Скупштине АП Војводине и Националног савета мађарске националне мањине. Завод доприноси неговању и очувању националног идентитета и културе мађарске националне заједнице која живи у Војводини а истовремено, доприноси развијању мултикултуралности у Војводини, као и доступности богатства мађарске културе свим грађанима. У овом извештају Завод за културу војвођанских Мађара неће бити приказан пошто су извештајем обухваћене само институције чији су оснивачи град или општина али ће бити приказан у једном од следећих пројеката у коме ће се представити покрајинске установе. Културно образовни центар Турзо Лајош у Сенти налази се у четири објекта Библиотека, Дом културе (позориште), Музеј и просторије у којима ради административно особље, а установе у Новом Кнежевцу и Кањижи располажу са два објекта. Сви остале установе поливалентног типа у Севернобанатском округу налазе се у по једној згради. Културни центар у Кикинди и Народна библиотека Бранислав Нушић у Новом Кнежевцу налазе се у зградама који су споменици културе. Завичајна фондација Стеван Сремац у Сенти није доставила тражени податак Заводу. Према подацима којима Завод располаже, зграда Културног центра у Кикинди је најстарија саграђена је крајем XIX века а најмлађа је зграда Образовно културне установе Cnesa у Кањижи. Установе у Сенти нису доставила податак Заводу о години изградње. Табела 9: Подаци о оснивању и простору поливалентних центара Назив установе Година оснивања Година изградње зграде Зграда споменик културе Културни центар, Крај 19. века Да, од значаја Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Да Библиотека Сарваш Габор, Ада Не Културно образовни центар Чока, Чока Не Културно образовни центар Турзо Лајош, Установа обухвата више зграда за које Завод нема података о години изградње Не Завичајна фондација Стеван Сремац, Н.п Н.п Образовно културна установа Cnesa, Кањижа Не Просторни капацитети Простор установа поливалентног типа у Кикинди, Ади, Чоки и Културно образовног центра Турзо Лајош у Сенти је уступљен на коришћење и одржавање а простори Народне библиотеке Бранислав Нушић у Новом Кнежевцу, Завичајне фондације Стеван Сремац у Сенти и Образовно културне установе Cnesa у Кањижи су власништво установе. Највећим простором располаже Културно образовни центар Турзо Лајош из Сенте, док најмање квадратних метара, има Народна библиотека Бранислав Нушић у Новом Кнежевцу. Завичајне фондације Стеван Сремац у Сенти није доставила податке о простору. Све установе имају један простор за програмске активности осим Културно образовног центра Турзо Лајош у Сенти и Образовно културне установе Cnesa у Кањижи који имају по четири простора за програме. Поред главне сале, Културно образовни центар Турзо Лајош у Сенти има изложбени простор у Музеју од 423 м 2, салу за информатичке курсеве од 50 м 2 и простор за пројекцију филмова која такође служи као и изложбени простор величине 120 м 2 ; Установа у Кањижи поред главне сале, располаже Галеријом (147 м 2 ), Клубом (169 м 2 ) и камерном сценом на којој се одржавају концерти и позоришне представе (196 м 2 ). Табела 10а: Основни подаци о простору Назив установе Културни центар, Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Површина простора 938 м 2 (постоји и двориште од м 2 ) Број простора за програме Површина главне сале Број места за седење у великој сали Површина додатних простора за програме (изузимајући сцене на отвореном) 1 70 м / 389 м м 2 70 /. 12

13 Табела 10б: Основни подаци о простору Назив установе Библиотека Сарваш Габор, Ада Културно образовни центар Чока, Чока Културно образовни центар Турзо Лајош, Завичајна фондација Стеван Сремац, (преузето са разговора) Образовно културна установа Cnesa, Кањижа Површина простора Број простора за програме Површина главне сале Број места за седење у великој сали Површина додатних простора за програме (изузимајући сцене на отвореном) 857,94 м ,25 м / 950 м м / м 2 4 Н.п м м м 2 Н.п 1 Н.п 40 / м ,36 м м м м 2 Представници културних центара кроз упитник су оцењивали просторије за рад (канцеларије) и просторе за одржавање програма. Најниже оцене и канцеларијског и простора за програме дали су запослени у Културном центру у Кикинди, Библиотеци Сарваш Габор у Ади и Образовно културној установи Cnesa у Кањижи због лоше расвете, руиниране столарије, недостатка климатизације, недовоњно места за програме, смештај књига и неодговарајућег канцеларијског намештаја. Канцеларијски и простор за програме највише оцене добио је у Новом Кнежевцу, Чоки и Културно образовном центру Турзо Лајош у Сенти. Највећи проблем канцеларијског простора у Чоки је дотрајалост прозора, врата и неадекватна изолација а простора за програме дотрајао под у гледалишту и на бини а такође и оштећени зидови од прокишњавања. Завичајне фондације Стеван Сремац у Сенти није доставила податке о оценама и проблемима простора. Табела 11: Оцене и проблеми простора Назив установе Културни центар, Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор, Ада Културно образовни центар Чока, Чока Културно образовни центар Турзо Лајош, Завичајна фондација Стеван Сремац, Образовно културна установа Cnesa, Кањижа Оцена канцелари јског простора 3 Највећи проблем канцеларијског простора Лоша расвета, руинирана столарија Оцена простора за одржавање програма Највећи проблем простора за одржавање програма 3 Лоша расвета, руиниран под 4 / 4 / 3 4 Недовољно места за смештај књига Дотрајалост прозора и врата, неадекватна изолација 3 Мали простор за програме 4 Дотрајао под у гледалишту и на бини, оштећени зидови од прокишњавања 4 / 4 / Н.п Н.п Н.п Н.п 3 Нема климатизације, неодговарајући канцеларијски намештај 3 Слаба термоизолација, грејање, климатизација, дотрајао ентеријер, прокишњавање Према подацима којима Завод располаже, једино поливалентна установа у Кањижи има урађене пројекте за реновирање и реконструкцију објеката. Процењена вредност реновирања је динара. Остали културни центри истичу да немају урађене пројекте реконструкције. Установа у Новом Кнежевцу и Завичајна фондација Стеван Сремац у Сенти нису доставиле податке о пројекту реновирања простора. Програми и публика Сви поливалентни центри негују изложбене активности било као гостујуће програме, било да су галеријски простори организационе јединице установе. Најактивнији је Културно образовни центар Турзо 13

14 Лајош, из Сенте са 33 изложбе у установи (Музеј и Библиотека), па затим Образовно културна установа Cnesa у Кањижи са 14 изложби у свом објекту. Библиотека у Ади са 13 изложби у свом објекту је на трећем месту по броју поменутих садржаја. Завичајна фондација Стеван Сремац из Сенте није доставила податке о броју програма. Само установе у Кикинди и Кањижи одржавају биоскопске пројекције. Завичајна фондација Стеван Сремац из Сенте, поливалентни центри у Кањижи и Ади, организују наступе културно-уметничких друштава. Поливалентне установе у Кикинди, Ади, Кањижи и Завичајна фондација Стеван Сремац из Сенте приређују позоришне представе у свом објекту. У оквиру Библиотеке Сарваш Габор у Ади функционише Ађанска позоришна група која је основана године. Овај глумачки ансамбл броји 34 члана и састоји се углавном од средњошколаца. Највише позоришних представа организује Образовно културна установа Cnesa у Кањижи. Библиотека у оквиру Културно образовног центар Турзо Лајош у Сенти организује највећи број трибина, предавања и књижевних вечери од свих поливалентних центара у округу. При том су у оквиру књижевно-трибинског програма најбројнија предавања (42). Завичајна фондација Стеван Сремац из Сенте није доставила податке о броју програма. Установа у Кикинди и Завичајна фондација Стеван Сремац из Сенте негују издавачку делатност. Концерте савремене музике организују једино установе у Кикинди и Кањижи док наступе оркестара и хорова организују установа у Ади, а Завичајна фондација Стеван Сремац из Сенте у свом саставу има женски камерни хор који броји 18 чланова. Културни центар у оквиру својих програма организује вечери са креативним људима док Библиотека Сарваш Габор у Ади организује разна такмичења и конкурсе. Табела 12а: Програми и посећеност поливалентних центара Севернобанатског округа Назив установе Културни центар, Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор, Ада Садржаји/делатности Тип садржаја* према организатору Број програма у години Број публике на програмима Изложбе гостујуће Биоскопске пројекције гостујуће Концерти савремене музике Аматерско позориште гостујуће Издавачка делатност сопствени / / Трибине, предавања и књижевне вечери сопствени Вечери са креативним људима сопствени Изложбе сопствени 7 Н.п Књижевне вечери сопствени 5 Н.п Трибине, предавања и радионице сопствени 6 Н.п Остали пратећи програми Н.п 15 Н.п Изложбе сопствени Књижевне вечери сопствени Наступи КУД-ова гостујуће Аматерско позориште сопствени Оркестри, хор гостујуће Трибине, предавања сопствени Такмичења, конкурси сопствени Н.п Културно образовни центар Чока, Чока Културно образовни центар Турзо Лајош, Књижевне вечери сопствени Музеј (изложбе, предавања, радионице) сопствени Н.п Библиотека (књижевне вечери, изложбе, предавања, трибине и дебате, радионице, пратећи програми) сопствени Н.п Позориште гостујуће

15 Културно образовни центар Чока, Чока Библиотека Сарваш Габор, Ада Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Културни центар, Табела 12б: Програми и посећеност поливалентних центара Севернобанатског округа Назив установе Завичајна фондација Стеван Сремац, Образовно културна установа Cnesa, Кањижа Садржаји/делатности Тип садржаја* према организатору Број програма у години Број публике на програмима Изложбе сопствени Н.п Н.п Наступи КУД-а сопствени Н.п Н.п Хор сопствени Н.п Н.п Издавачка делатност сопствени Н.п Н.п Трибине, предавања и књижевне вечери сопствени Н.п Н.п Изложбе сопствени Биоскопске пројекције сопствени 39 Н.п Наступи КУД-ова Н.п Н.п Н.п Концерти савремене музике Аматерско позориште гостујуће Трибине, предавања сопствени Н.п Н.п Књижевне вечери сопствени *Н.п.- нема података *Када је реч о типу садржаја, прави се разлика између тога да ли културни центар организује одређене садржаје као соспствену делатност, организује гостовања сопствених организационих јединица (КУД, изложбе, аматерска позоришна трупа и сл.) или други актери гостују у установи као гостујући. садржаји Према оценама представника установа, најпосећенији програми у центрима за културу Севернобанатског округа су музички програми. Када је реч о отворености установа према публици, сви центри за културу имају радно време у складу са својим програмима и користе различите видове промоције садржаја. Из приказа је искључена Завичајна фондација Стеван Сремац у Сенти која Заводу није доставила тражене податке. Табела 13а: Отвореност према публици и начини анимације Назив установе Најпосећенији програми према речима представника установе Начини презентовања програма публици рангирани према учесталости коришћења Период у години када је посећеност највећа Радно време Установе -музички 1.транспарент и пано 2.плакати 3.интернет социјалне мреже 4.флајери 5.рекламе у штампаним медијима 6.рекламни спотови на телевизији 7.рекламе на радију 8.интернет рекламе (банери и сл.) лето 8-22ч -музички -ликовни -књижевни -позоришни -фолклорни -трибински 1.плакати 2.рекламе у штампаним медијима 3.интернет социјалне мреже 4.рекламе на радију 5.рекламни спотови на телевизији 6. флајери Н.п 7-18ч -музички -ликовни -књижевни -позоришни -фолклорни 1.плакати и флајери 2 рекламни спотови на телевизији 4.рекламе на радију 5.рекламе у штампаним медијима октобар-мај 7-14ч канцеларије 9-19ч Библиотека -музички -позоришни -фолклорни 1.плакати 2.флајери 3.рекламни спотови на телевизији 4.рекламе на радију 5.рекламе у штампаним медијима лето, јесен, зима 7-15ч 15

16 Образовно културна установа Cnesa, Кањижа Завичајна фондација Стеван Сремац, Културно образовни центар Турзо Лајош, Табела 13б: Отвореност према публици и начини анимације Назив установе Најпосећенији програми према речима представника установе Начини презентовања програма публици рангирани према учесталости коришћења Период у години када је посећеност највећа Радно време Установе -музички -књижевни -позоришни -фолклорни 1.плакати 2.рекламе у штампаним медијима октобар-март 7-14ч Н.п Н.п Н.п Н.п -музички -позоришни -фолклорни 1.плакати, флајери, интернет социјалне мреже, програмска свеска 2.рекламни споотови на телевизији 3.рекламе на радију, рекламе у штампаним медијима септембардецембар 7-15ч Све установе, како би привукле публику на програме, користе позивнице као форму личног позивања. Кикиндски културни центар и установе у Новом Кнежевцу и Чоки користе и позивање путем порука на мобилне телефоне. Поливалентни центри у Кикинди, Чоки и Кањижи имају мејлинг листе како би публику обавештавали путем електронске поште. Када је реч о истраживањима потреба постојеће и потенцијалне публике, то редовно чине само Културни центар у Кикинди и Културно образовни центар Турзо Лајош у Сенти. У Сенти наводе да истраживање раде путем анкета једном годишње када праве план за наредну годину. Културни центар у Кикинди је последњи пут истраживао потребе публике 2008 године. Поливалентне установе у Кикинди, Новом Кнежевцу, Ади и Сенти су установе које раде и годишње евалуације програма и рада. У Кикинди евалуацију програма раде на годишњем нивоу, тако што праве поређење планираних и реализованих програма и поређењем са претходним годинама. Културно образовни центар Турзо Лајош у Сенти евалуацију програма ради једном годишње када праве извештај рада организационих јединица узимајући у обзир број учесника на програмима, фестивалима, број гледалаца у позоришту и број посетилаца Музеја. Установа у Ади евалуацију програма ради на основу броја посетиоца, утрошених средстава, садржаја и квалитета програма. Из приказа је искључена Завичајна фондација Стеван Сремац у Сенти која Заводу није доставила тражене податке. Образовно културна установа Cnesa у Кањижи имала је највише посетилаца, а установа у Чоки најмање. Из приказа су искључене установе у Новом Кнежевцу и обе установе у Сенти које Заводу нису доставиле тражене податке. Приказ 6а: Тенденција кретања публике на програмима у периоду од до године (искључујући установе у Новом Кнежевцу и Сенти)

17 Приказ 6б: Тенденција кретања публике на програмима у периоду од до године (искључујући установе у Новом Кнежевцу и Сенти) Културни центар организује Змајеве дечје игре, манифестацију Поздрав пролећу, Ki ROCK, Refuse Resist и смотру рецитатора. Од редовних манифестација Народна библиотека Бранислав Нушић у Новом Кнежевцу организује: такмичење рецитатора, зонску смотру позоришних аматерских дечијих група Северног Баната и Бачке, поетске шетње парком и фестивал камерне музике Тисин цвет и пловећу ликовну колонију коју организује заједно са осталим потиским општинама. Библиотека Сарваш Габор у Ади позната је као један од организатора Лингвистичких дана Сарваш Габор која се одржава сваке године и међународног је карактера. Такође организује међународни хорски фестивал Бардош Лајкош и смотру сликара аматера. Библиотека је годинама била и организатор Ликовне колоније Новак Радонић. Културно образовни центар Чока појављује се као организатор манифестације Песма-плес и Chart days. Културно образовни центар Турзо Лајош из Сенте познат је као организатор такмичења у говору народне бајке Kálmány Lajos - покрајинско такмичење је увек у Сенти последње суботе у мају, затим прославе годишњице рођења Стевана Сремца. У оквиру прославе расписује се Мултидисциплинарни конкурс поводом годишњице рођења Стевана Сремца која је уприличена финалним надметањем ученика у сценско-интерпретативном делу поменутог конкурса. Том приликом се организује и награђивање ликовних и литерарних радова приспелих на истоимени конкурс. Сенћански КОЦ организује и регионално правописно такмичење Implom József за средњошколце затим манифестацију Дане народне приче организоване поводом рођења великог мађарског сакупљача народних бајки и прича Елека Бенедека. Том приликом одржавају се пројекције цртаних филмова, приповедно поподне за мале и велике, приповедачко дружење и надметање Мени најмилија прича, као и бајковито поподне Мени најмилија прича у којем учествују писци, песници, глумци, педагози, познате јавне личности као родитељи. Културно образовни центар Турзо Лајош организује Фестивал средњошколаца у драмској и филмској категорији и сенћански фестивал певане поезије. Завичајна фондација Стеван Сремац у Сенти организује академију посвећену Стевану Сремцу под називом Дани Стевана Сремца. Поливалентна установа у Кањижи организује Дане мађарског филма у сарадњи са Савезом мађарских биоскопа из Мађарске. Када је о улазницама реч, библиотека у Новом Кнежевцу, Културни центар у Кикинди, Културнообразовни центар у Чоки и Завичајна фондација Стеван Сремац у Сенти их не наплаћују. Најскупље улазнице су у Културно образовном центру Турзо Лајош у Сенти и у библиотеци у Ади, а најјефтиније у Кањижи, мада су цене за програме ниске, па су и разлике међу њима занемарљиве. Табела 14а: Просечна цена улазница у поливалентним установама Севернобанатског округа Установа Просечна цена улазница Попусти Културни центар, Не наплаћује улазнице / Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Не наплаћује улазнице / Библиотека Сарваш Габор, Ада 200,00 динара за позоришне преузето са разговора представе Ђаци 17

18 Табела 14б: Просечна цена улазница у поливалентним установама Севернобанатског округа Установа Просечна цена улазница Попусти Културно образовни центар Чока, Чока Културно образовни центар Турзо Лајош, Завичајна фондација Стеван Сремац, Образовно културна установа Cnesa, Кањижа Не наплаћује улазнице / 200,00 дин. Ђаци, студенти и пензионери Не наплаћује улазнице / 120,00 дин. Ђаци, педагози и пензионери Сарадња Када је о сарадњи са другим актерима у култури реч, са највећим бројем актера повезани су Културни центар и Образовно културна установа Cnesa у Кањижи. Културни центар остварује сарадњу на локалном, регионалном и међународном нивоу, док Образовно културна установа Cnesa у Кањижи остварује сарадњу на локалном, регионалном, националном и међународном нивоу. Типови сарадње су заједничка организација догађаја и пројеката. Поливалентни центри у Севернобанатском округу најмању сарадњу остварују на међународном нивоу. Само две установе имају партнерски однос са неким страним актерима у култури. Што се тиче сарадње са актерима у култури општине као центра округа, најбоља сарадња коју су истакли сви поливалентни центри је са Народним позориштем у Кикинди и Народном библиотеком Јован Поповић из Кикинде, а поред тога истиче се сарадња и са кикиндским музејом. Најчешћи видови сарадње су на организацији догађаја и програма. Сви поливалентни центри, осим установа у Ади и Културно образовног центра Турзо Лајош у Сенти имају сарадњу са локалним медијима и то у циљу информисања грађана о догађајима из културе. Установа у Кикинди, Културно образовни центар Чока и Образовно културна установа Cnesa сарађују и са регионалним телевизијама, а кикиндски културни центар са регионалним и са националним медијима. Табела 15а: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Културни центар, Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор, Ада Локални ниво Све општинске установе културе и удружења грађана Музичка школа, дечја установа, сви КУДови Регионални ниво Културни центри из региона и Покрајински завод за културу Ниво сарадње Национални ниво / Међународни ниво Румунске установе културе / / / Сарадња са центром округа је центар округа Кикиндска библиотека и позориште Удружења грађана / / / / Тип сарадње - сарадња на организацији догађаја -сарадња на програмима /пројектима - сарадња на организацији догађаја -сарадња на програмима /пројектима - сарадња на организацији догађаја - сарадња на програмима /пројектима Културно образовни центар Чока, Чока КУД- ови Поливалентни центри, позоришта и библиотеке Национални савет Мађара / Кикиндско позориште, Музеј и Библиотека - техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја - сарадња на пројектима/ програмима 18

19 Табела 15б: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Културно образовни центар Турзо Лајош, Завичајна фондација Стеван Сремац, Образовно културна установа Cnesa, Кањижа Локални ниво Сенћанско камерно позориште, КУД Стеван Сремац, Цивилне организације Камерна Сцена Мирослав Антић Основна музичка школа, САКУД Свети Сава, КУД Ozoray Arpad, КУД Тиса, Регионални Креативни Атеље Нађ Јожеф, КУД Барток Бела Хоргош Регионални ниво Ниво сарадње Национални ниво Међународни ниво Сарадња са центром округа / / / / Матица српска Културни савез војвођанских Мађара, Мрежа културних центара Војводине Народни музеј Ниш, Народна библиотека Србије, Нишки културни центар Југословенска Кинотека / Н.п Институт Balassi Balint - Будимпешта, Савез мађарских Биоскопа Не Тип сарадње -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима -сарадња на пројектима/ програмима - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима Кадрови Највише запослених има Културно образовни центар Турзо Лајош у Сенти 27, што је и очекивано пошто овај поливалентни центар има библиотеку, музеј, дом културе и стручну службу која обухвата правну службу и рачуноводство. Најмање запослених има Завичајна фондација Стеван Сремац у Сенти, једног запосленог. Приказ 7: Број запослених у поливалентним центрима Севернобанатског округа Нови Кнежевац Ада Чока КОЦ Турзо Лајош Фондација Стеван Сремац Кањижа Када је о старосној структури реч, приметно је да су млади кадрови до 30 година старости ретки (укупно четворо). У установама у Кикинди и Кањижи најзаступљенији су запослени између 40 и 49 година старости. У установама у Новом Кнежевцу и Чоки најзаступљенији су запослени између 50 и 59 година док су у Сенти подједнако заступљени запослени у петој и шестој деценији живота док је у Ади то случај са запосленим у четвртој, петој и шестој деценији. Просечна старост запослених највећа је у библиотеци у Новом Кнежевцу, а најмања у Образовно културној установи Cnesa у Кањижи. Табела 16: Просечна старост запослених у установама 1 Назив установе Просечна старост запослених Културни центар, 41 Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац 52 Библиотека Сарваш Габор, Ада 47 Културно образовни центар Чока, Чока 45 Културно образовни центар Турзо Лајош, 45 Образовно културна установа Cnesa, Кањижа 40 1 Из прегеледа запослених биће искључена Завичајна фондација Стеван Сремац у Сенти јер Заводу нису достављени подаци 19

20 33,4 22,2 44,4 3,7 18,6 3, ,4 50 5, ,2 11,2 44,4 22,2 12,5 12, ,6 28,6 28,6 14,2 Приказ 8: Старосна структура кадрова у поливалентним установама ,0 60,0 40,0 20,0 0,0 30,0 20,0 10,0 0, Полна структура показује да су у свим поливалентним установама бројније жене. Приказ 9: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама 66,7 33,3 мушкарци 3 жене мушкарци 2 жене 6 85,7 14,3 мушкарци 1 жене 6 55,6 44,4 мушкарци 4 жене 5 66,7 33,3 мушкарци 9 жене 18 55,6 44,4 мушкарци 8 жене 10 Када је о образовној структури реч, у већини културних центара Севернобанатског округа преовлађују кадрови са средњом стручном спремом осим у Културном центру и Народној библиотеци Бранислав Нушић у Новом Кнежевцу у којој високообразовани имају већину. Највећи број кадрова са најнижим образовањем има Културно образовни центар Турзо Лајош у Сенти који има и највише запослених. Приказ 10: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама ССС 3 66,7 ВШ/ВСС 6 33,3 ОШ 1 ССС 3 ВШ/ВСС ,5 37,5 ССС 4 42,9 ВШ/ВСС 3 57,1 ССС 7 22,2 ОШ 4 ССС 14 33,3 14,8 ОШ 3 ССС 9 33,3 16,7 ВШ/ВСС 2 77,8 ВШ/ВСС 9 51,9 ВШ/ВСС

21 Пет установа поливалентног типа у Севернобанатском округу има запослене на одређено време а ниједна установа не ангажује волонтере као помоћ у раду установе. Највећи број запослених на одређено време има кикиндски културни центар. У раду, установама помажу и сарадници, најчешће кроз хонорарни ангажман. Наиме, две установе користи тај облик додатног рад. Приказ 11: Број и тип сарадника у поливалентним установама КИКИНДА Н.КНЕЖЕВАЦ ЧОКА СЕНТА КАЊИЖА 1 запослени на одређено време хонорарни сарадници волонтери Буџет 2 Центри за културу Севернобанатског округа највећим делом ослањају на буџете општина оснивача. Други извор прихода су сопствена средства, док су поливалентни центри у Новом Кнежевцу, Ади и Сенти суфинансирани и од стране Покрајине а Културни центар у Кикинди и установа у Новом Кнежевцу од Републике. Приказ 12: Извори финансирања установа у и години Општина Сопствени приходи Донације/спонзорства Република Остало Општина Сопствени приходи Покрајина Република Остало Општина Сопствени приходи Покрајина Општина Сопствени приходи Донације/Спонзорства Фондације Општина Сопствени приходи Донације Покрајина Општина Сопствени приходи Донације Фондације Највећи буџет и у и у години имао је Културно образовни центар Турзо Лајош у Сенти, потом Образовно културна установа Cnesa у Кањижи, па Културни центар. За програме је и у и у години највећу суму издвојио такође Културно образовни центар Турзо Лајош у Сенти, па Културно образовни центар Чока. На трећем месту према издвајању за програме и у и у години, нашла се Народна библиотека Бранислав Нушић у Новом Кнежевацу. Библиотека Сарваш Габор у Ади није издвојила средства за програме ни у ни у години. Пораст буџета у години у односу на претходну остварио је само Културни центар (за 10,5). Највећи пад буџета у години имала је поливалентна установа у Кањижи за 13, па у Сенти за 12,7, затим библиотека у Новом Кнежевцу (за 11,4), и на крају библиотека у Ади (за 6,8). 2 Из прегеледа буџета установа биће искључена Завичајна фондација Стеван Сремац у Сенти јер Заводу нису достављени подаци 21

22 2 57,3 42,7 64,2 33,8 5 78,7 16,3 5,8 79, ,2 18,8 87,7 12,3 Табела 17: Висина и расподела буџета поливалентних центара у и години Општина Година Висина буџета Културни центар, Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор, Ада Културно образовни центар Чока, Чока Културно образовни центар Турзо Лајош, Образовно културна установа Cnesa, Кањижа Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,05 евра ,97 евра ,09 евра / ,00 дин ,00 дин ,00 дин. / ,52 евра ,19 евра ,34 евра 2.768,00 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,83 евра ,41 евра ,11 евра 4.425,31 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,01 евра ,06 евра ,53 евра 4.607,42 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,14 евра ,92 евра ,21 евра / ,00 дин ,00 дин ,00 дин. / ,04 евра ,73 евра 7.452,30 евра / ,00 дин ,00 дин ,00 дин. / ,33 евра ,86 евра ,21 евра ,26 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,33 евра ,86 евра ,21 евра ,26 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,16 евра ,33 евра ,17 евра ,66 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,96 евра ,87 евра ,87 евра ,21 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,05 евра ,15 евра ,30 евра 2.173,60 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,81 евра ,81 евра ,97 евра 1.714,03 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. Када се издвајање за програме сагледа у односу на буџет установе (процентуално издвајање за програме), у том сегменту предњачи Културно образовни центар Чока, а затим следи Културно образовни центар Турзо Лајош у Сенти, док сви остали поливалентни центри не издвајају више од 5,8 за програме. Приказ 13а: Структура буџета центара у и години Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови 22

23 19,4 64,5 16,1 19,4 64,5 16,1 7,8 59,7 32,5 10,2 60,8 29 1,1 80,3 18,6 1 76,8 22,2 Приказ 13б: Структура буџета центара у и години Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови Када је реч о инвестиционим улагањима, у поливалентан центар у периоду од 2007 до године највише су уложиле општина и општина Кањижа, па општина Нови Кнежевац. Средства од приватног субјекта добио је Културно образовни центар Турзо Лајош из Сенте. Библиотека Сарваш Габор у Ади и установе у Сенти и Кањижи су добиле средства од АП Војводине. Остале општине нису имале улагања у посматраном периоду. Када је о приоритетним инвестиционим улагањима реч, кикиндски културни центар и установа у Чоки не наводе приоритетне инвестиције, док остале поливалентне установе као приоритете наводе различита инвестициона улагања. У Новом Кнежевцу као прву следећу инвестицију истичу обнављање кровне конструкције, затим замену електричних инсталација и обнову фасаде; у Ади је приоритет замена прозора и врата на згради Библиотеке; истиче потребу за набавком осветљења позорнице, опреме за изложбену салу у Дому културе, адаптацијом санитарног чвора у Музеју, опреме за извођење програма, рачунарске опреме, намештајем и набавком књига.; Образовно културна установа Cnesa у Кањижи наводи као приоритет изградњу музеја и медијског центра. Из приказа о инвестиционим улагањима и приоритетним инвестиционим улагањима изузета је Завичајна фондација Стеван Сремац у Сенти јер Заводу није доставила наведене податке. Табела 18: Последња инвестициона улагања у поливалентне центре Севернобанатског округа Установа Тип инвестиције Финансијер Година Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Износ у еврима Износ у динарима Опрема - комјутер Оптштина Н.Кнежевац , ,42 Опрема за легат (столице) Оптштина Н.Кнежевац , ,00 Библиотека Сарваш Габор, Ада Културно образовни центар Турзо Лајош, Образовно културна установа Cnesa, Кањижа Санација крова Покрајински буџет , ,00 Набавка озвучења Покрајински буџет , ,00 Набавка књига Општина, АП Војводина, сопствена средства 2008, 2009, , ,00 Рачунарска опрема Сопствена средства 2009, , ,00 Адаптација изложбене просторије у Музеју Капитално одржавање објекта позоришта Опрема за озвучење и осветљење у позоришту Изградња објекта Регионални креативни атеље Јожеф Нађ Н.п Фондација из Републике Мађарске АП Војводина, Фабрика дувана, Општина Општина и Фондација из Републике Мађарске , , , 2008, , , , , ,00 Општина Кањижа , ,00 Фонд за капитална улагања АП Војводине , ,00 23

24 Проблеми Када су проблеми у питању сви центри за културу наводе проблем са финансирањем. Проблем са техничком опремом имају све установе осим Завичајне фондације Стеван Сремац у Сенти. Када су кадрови у питању само Културни центар у Кикинди и Библиотека Сарваш Габор у Ади истичу недостатак кадрова (углавном стручних). Када су програми у питању, једино Библиотека Сарваш Габор у Ади истиче недостатак позоришних представа. Културно образовни центар Турзо Лајош у Сенти није навео своје проблеме. Народна библиотека Бранислав Нушић у Новом Кнежевцу наводи да се библиотечка делатност не развија у потребној мери (опремљеност, средства, стручни семинари, литература итд.), и да је потребно институционално осамостаљивање установе библиотеке од некадашњег дома културе. Табела 19: Проблеми поливалентних установа Севернобанатског округа Установа Простор Финансирање Културни центар, Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор, Ада Културно образовни центар Чока, Чока Културно образовни центар Турзо Лајош, Завичајна фондација Стеван Сремац, Образовно културна установа Cnesa, Кањижа Недостатак затвореног концертног простора Потребан магацин за књиге Старост зграде, потребно је реновирање Потребан већи простор Постоји проблем али није спецификован Непоштовање динамике исплате редовних месечних апанажа за програме Постоји проблем али није спецификован Недовољно средстава за куповину књига Недовољно средстава Недовољно средстава Недовољно средстава за програме Техничка опремљеност Недостатк адекватне опреме Постоји проблем али није спецификован Потребни рачунари и штампачи Застарелост опреме, потребна модернизација у свим системима Нису наведени проблеми Кадрови Недостатак стручних спољних сарадника Потребан је библиотекар Програми Недостатак позоришних представа Слабо опремљено позориште, потребно осветљење, озвучење и софтвери Библиотеке општина Севернобанатског округа У Севернобанатском округу две општине имају библиотеку која функционише самостално. У Чоки и Сенти библиотека не функционише као самостално правно лице, већ као активност Културно образовног центра. У Новом Кнежевцу и Ади библиотеке су установе поливалентног типа, односно, обављају поред библиотечке и одређени број других делатности. Матична библиотека Севернобанатског округа је Народна библиотека Јован Поповић из Кикинде која прати рад свих осталих библиотека на територији за коју је надлежна. Народна библиотека Јован Поповић је најстарија установа из области културе у Кикинди. Основана је године као прва Српска читаоница. Библиотека после Другог светског рата носи име књижевника и политичара, Јована Поповића. 24

25 Народна библиотека Бранислав Нушић у Новом Кнежевцу се налази у згради дворца породице Малдегем од године. Зграда је под заштитом државе као споменик културе. Библиотека се налази у парку, који је такође под заштитом као споменик пејзажне архитектуре. У оквиру постојећих одељења налази се и просторија легата нашег академика др. Василија Крестића, са збирком научних радова, претежно из историје. У оквиру Библиотеке одвија се и делатност културног центра. Некада је постојао КОЦ (Културно-образовни центар) из кога се Библиотека законски издвојила али пошто у општини није образована нова установа културе, Библиотека је задржала улогу организатора скоро свих манифестација у општини. Главну улогу у културним збивањима у општини Ада има градска библиотека са традицијом још из 1860-те године као Читалачко друштво уједињења. Библиотека Сарваш Габор обавља послове градске библиотеке у општини Ада. Поред библиотечке делатности, организатор је и културних догађаја (позоришних представа, изложби, смотри, такмичења и манифестација). Једина установа за културу на подручју општине Чока, Културно образовни центар Чока, основан је године, у чији састав је ушла и Градска библиотека. Градска библиотека у Сенти је отворена и тада је имала назив Градска читаоница и библиотека. Након оснивања убрзо постаје самостална утанова општине све до године од када делује у саставу Културно-образовног центра Турзо Лајош. Од године у насељеним местима у Торњошу и на Горњем Брегу основане су библиотечке испоставе. Библиотека Јожеф Атила у Кањижи, основана је год. са цииљем да прикупља, обрађује, чува и даје на коришћење најразноврснији библиотечки материјал на српском и мађарском језику тих година прошлог века Библиотека је била спојена са Образовно културном установом у Кањижи да би се године одвојила и поново постала самостална. Табела 20: Подаци о оснивању библиотека Назив установе Општина Година оснивач оснивања Народна библиотека Јован Поповић Народна библиотека Бранислав Нушић Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор Ада Библиотека у склопу Културно образовног центра Чока Чока Библиотека у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош Библиотека Јожеф Атила Кањижа Просторни капацитети Четири библиотеке Севернобанатског округа користе простор који им је дат на коришћење од стране општине без накнаде библиотеке у Кикинди, Ади, Чоки, Кањижи. Преостале две библиотеке имају власништво над простором који користе. Највећим простором располаже матична, кикиндска библиотека, па потом сенћанска која функционише у оквиру Културно образовног центра Турзо Лајош, док у најмањем простору свој рад организује библиотека у склопу Културно образовног центра Чока. Све библиотеке Севернобанатског округа имају простор за одржавање додатних садржаја а највише простора за програме има кикиндска библиотека. Када су читаонице у питању, све библиотеке имају по једну читаоницу намењену за кориснике, али по броју доступних места за читање предњачи сенћанска установа, док се кикиндска налази на другој позицији када је тај параметар у питању. Табела 21а: Основни подаци о простору библиотека Назив установе Народна библиотека Јован Поповић, Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Површина простора Број читаоница Број места у читаоницама Број простора за програме 712 м Површина простора за програме Број места за седење у сали за програме м м м

26 Табела 21б: Основни подаци о простору библиотека Назив установе Библиотека Сарваш Габор, Ада Библиотека у склопу Културно образовног центра Чока, Чока Библиотека у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош, Библиотека Јожеф Атила, Кањижа Површина простора Број читаоница Број места у читаоницама Број простора за програме Површина простора за програме Број места за седење у сали за програме 199 м 2 (само библиотека) ,25 м м 2 (само библиотека) м м 2 (само библиотека) м м м 2 80 Фонд, програми и корисници Када је реч о броју књига, највећим фондом располаже матична библиотека Севернобанатског округа у Кикинди, а најмањим библиотека у Чоки. Најбогатији фонд стране књиге има библиотека у Кањижи. Иначе све библиотеке у Севернобанатском округу имају књиге на мађарском језику. Највећи проценат књига на мађарском језику има библиотека у Кањижи (65,2). Поред кикиндске, једино библиотека у Кањижи има публикације на другим језицима осим мађарског енглеском 24 и 14 публикација на немачком језику. Структура фонда показује да највећи удео стручне и научне књиге има кикиндска, па библиотека у Новом Кнежевцу. Дечје литературе највише има библиотека у Ади, па библиотека у Кањижи. Када је о књигама за особе са инвалидитетом реч, ниједна библиотека нема штампана нити ЦД издања за слепе и слабовиде. Ниједна библиотека Севернобанатског округа не наводи да је започела процес дигитализације. Приказ 14: Број књига у библиотекама Севернобанатског округа и њихова језичка структура Нови Кнежевац Нови Кнежевац Нови Кнежевац Ада Ада Ада Чока Чока Чока Кањижа Кањижа Кањижа Укупан број књига Број књига на српском језику Број књига на страним језицима Приказ 15а: Структура фонда у библиотекама Севернобанатског округа 22,7 39,3 38 Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига 17,7 55,2 27,1 Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига 42,8 9 48,2 Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига 26

27 Година Приказ 15б: Структура фонда у библиотекама Севернобанатског округа 15,6 17,1 16,2 21, ,3 Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига 62 Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига 55 Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига Када је о набавци књига реч, у периоду од до године са највише књига свој фонд обновила је библиотека у Кикинди која је у посматраном периоду набавила публикација. Најмањим бројем издања у периоду од до године свој фонд допунила је библиотека у Чоки. После кикиндске највише књига на годишњем нивоу успева да набави Библиотека Јожеф Атила у Кањижи, па сенћанска библиотека (око годишње). Све остале библиотеке у просеку, фонд обнављају са мање од публикација годишње. Табела 22: Подаци о броју набављених публикација у периоду од до године Назив установе Број набављених публикација Укупно Народна библиотека Јован Поповић, Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор, Ада Библиотека у склопу Културно образовног центра Чока, Чока Библиотека у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош, Библиотека Јожеф Атила, Кањижа Од оних библиотека које су доставиле податке о средствима које добијају од општине и вредности откупа коју организује Министарство културе, општина највише издваја за допуну фонда своје библиотеке. Библиотека која је добила највише средстава за откуп од Министарства у периоду од до године је библиотека у Кањижи. Општине које не одвајају средства за куповину књига су Ада и Кањижа. Из приказа је изузета библиотека у Новом Кнежевцу пошто Заводу није доставила податке о средствима које добија од општине и вредности откупа коју организује Министарство културе. Табела 23а: Подаци о средствима за набавку књига Установа Народна библиотека Јован Поповић, Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор, Ада Средства од општине Средства Министарства културе евра динара евра динара Број откупљених књига од средстава општине и Министарства културе , ,00 550, , , , , , , , , , Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п Н.п. Н.п. Н.п. Н.п / / 724, , / / 736, , / / 348, ,

28 Година Табела 23б: Подаци о средствима за набавку књига Установа Библиотека у склопу Културно образовног центра Чока, Чока Библиотека у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош, Библиотека Јожеф Атила, Кањижа Н.п-нема података Средства од општине Средства Министарства културе евра динара евра динара Број откупљених књига од средстава општине и Министарства културе 2007 Н.п Н.п Н.п Н.п , ,00 Н.п Н.п , ,00 Н.п Н.п , , , , , , , , , , , , / / 6.565, , / / 7.368, , / / 6.387, , Највећи број корисника међу библиотекама Севернобанатског округа има установа у Сенти, а најмањи библиотека у Чоки. Све категорије корисника су најбројније у Сенти. Табела 24: Број корисника библиотека у периоду од до године Назив установе Народна библиотека Јован Поповић, Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор, Ада Библиотека у склопу Културно образовног центра Чока, Чока Библиотека у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош, Библиотека Јожеф Атила, Кањижа Год. Деца до 14 година Ученици средњих школа Студенти Одрасли Укупно по години Тенденција кретања показује да број корисника у већини библиотека осцилира у три посматране године. Једино је у библиотеци у Ади број корисника у константном паду од до године. Иначе четири библиотеке бележе пад броја корисника у у односу на претходну годину, али у години број корисника поново расте, Чока, и Кањижа. Процентуално гледано, већи скок у броју корисника у односу на годину бележи библиотека у склопу Културно образовног центра Чока, а нижи скок библиотека у Кањижи. Приказ 16а: Тенденција кретања корисника библиотека у периоду од до године Н.Кнежевац Ада 28

29 Приказ 16б: Тенденција кретања корисника библиотека у периоду од до године Чока Кањижа Највећи удео становника међу корисницима библиотеке има (20,5) док је у свим осталим библиотекама проценат становника међу корисницима мањи од 9, а у три библиотеке мањи и од 3. Приказ 17: Рангирање општина према проценту локалног становништва који су године корисници библиотеке 25,0 20,0 15,0 10,0 5,0 0,0 20,5 8,6 6,8 1,9 2,9 1,9 Нови Кнежевац Ада Чока Кањижа Проценат локалног становништва који су корисници библиотеке Све библиотеке Севернобанатског округа, поред редовних библиотечких активности, организују додатне програме за публику: књижевне вечери, изложбе, предавања, трибине, радионице и друге садржаје (филмске пројекције, позоришне садржаје, музичке програме, смотре, разна такмичења за децу и средњошколце...). Највећи број програма у периоду од до године је организовала библиотека у Кањижи, уз континуирани раст њиховог броја из године у годину. Библиотека у Чоки и Народна библиотека Бранислав Нушић у Новом Кнежевцу организују најмање додатних програма. Табела 25: Број пратећих програма у периоду од до године Назив установе Укупан број програма по годинама Народна библиотека Јован Поповић, Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор, Ада Библиотека у склопу Културно образовног центра Чока, Чока Библиотека у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош, Библиотека Јожеф Атила, Кањижа Када се сагледа структура програма које библиотеке организују за своје кориснике и посетиоце, кикиндска библиотека и библиотека у Кањижи и Ади организују највећи број радионица које чине око 56 свих додатних програма у Кикинди, у Кањижи 77 а у Ади 33. Сенћанска библиотека највише је окренуте предавањима (око 30 програма чине ти садржаји). У библиотеци у Новом Кнежевцу највећи део програма чине остали садржаји (музички, музичко-сценски, филмски садржаји, аматерска такмичења...) а у Чоки изложбе. 29

30 Приказ 18: Број пратећих програма библиотека према врсти садржаја књижевне вечери изложбе предавања трибине,дебате радионице остали садржаји Једино кикиндска библиотека има чланство у библиотечкој електронској мрежи Бисис (Bisis) док сенћанска библиотека има чланство у библиотечкој електронској мрежи Сирен (Siren). Остале библиотеке нису умрежене ни у једну библиотечку електронску мрежу. Све библиотеке Севернобанатског округа, осим библиотеке у Чоки, имају електронску базу свог фонда. Само у библиотеци у Кикинди и Новом Кнежевцу не постоје рачунари намењени корисницима за претраживање базе или коришћење интернета. Све остале библиотеке имају бар један компјутер за кориснике (Чока, Кањижа), два рачунара 30

31 Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Народна библиотека Јован Поповић, за кориснике издвојила је библиотека у Сенти, док је Ада ставила на располагање корисницима 3 рачунара. Чланарине у библиотекама крећу се од 200 до 600 динара на годишњем нивоу. У централним зградама (не огранцима) библиотеке су радним данима за кориснике отворене током целог дана, а велики број њих и суботом. За своје програме поједине библиотека наплаћују улазнице. Табела 26: Чланарина и рад са корисницима Назив установе Народна библиотека Јован Поповић, Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор, Ада Библиотека у склопу Културно образовног центра Чока, Чока Библиотека у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош, Библиотека Јожеф Атила, Кањижа редовна Чланарина попусти 500 дин. За ђаке и студенте 400 дин, породична 350 дин Радно време Радним данима: 8-20ч Суботом: 8-13ч 300 дин. За децу и средњошколце 200 дин. 7-18ч 400 дин. / 400 дин. За ученике, студенте и пензионере 300 дин. 600 дин За децу 300 дин. 500 дин. За децу 300 дин Радним данима: 8-19ч Суботом: 8-12ч Радним данима: 7-19ч Радним данима: 9-18ч, Суботом: 8-12ч Радним данима: 8-13ч, 16-19ч Суботом: 8-12ч Када је реч о евалуацији програма, једино Народна библиотека Бранислав Нушић у Новом Кнежевцу и библиотека у Ади раде годишњу евалуацију програма. Једино кикиндска библиотека истражује потребе корисника и то анкетним истраживањима. То је последњи пут учинила године. Коначно, све библиотеке Севернобанатског округа, осим кикиндске, документују своје активности на неки начин углавном архивирањем. Сарадња Само библиотеке у Новом Кнежевцу и Кањижи сарађују са матичном библиотеком у Кикинди. Библиотека у Сенти није доставила податак о сарадњи са матичном библиотеком. Најширу мрежу сарадње од свих библиотека у округу има библиотека Јожеф Атила у Кањижи. Међународну сарадњу остварује једино библиотека у Кањижи. Када је о сарадњи са медијима реч, библиотеке у Кикинди и Ади немају сарадњу са медијима док готово све остале библиотеке сарађују са локалним медијима. Са регионалним телевизијама сарађују библиотеке у Чоки, Сенти и Кањижи. Табела 27а: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Регионални ниво Ниво сарадње Национални ниво Међународни ниво Сарадња са центром округа Тип сарадње Културни центар, Народни музеј, Канцеларија за младе / / / је центар округа - техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја Музичка школа, дечја установа, сви КУД-ови / / / Кикиндска библиотека и позориште - сарадња на организацији догађаја -сарадња на програмима /пројектима 31

32 Библиотека Јожеф Атила, Кањижа Библиотека у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош, Библиотека у склопу Културно образовног центра Чока, Чока Библиотека Сарваш Габор, Ада Табела 27б: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Регионални ниво Ниво сарадње Национални ниво Међународни ниво Сарадња са центром округа Тип сарадње Удружења грађана / / / / - сарадња на организацији догађаја - сарадња на програмима /пројектима Школске библиотеке / / / / - сарадња на организацији догађаја Градски музеј, Дом културе, Културно уметничка друштва Културно уметничка друштва / / Н.п - сарадња на организацији догађаја - сарадња на пројектима/програмима Све установе културе и аматерска удружења у култури и школе Установе културе, нарочито библиотеке Народна библиотека Србије, Матица српска у Новом Саду Библиотека Сечењи Иштван у Будимпешти, Библиотека Чука Иштван у Ерду, Библиотека у Кишкунхалашу у Мађарској Народна библиотека у Кикинди - сарадња на организацији догађаја - сарадња на пројектима/програмима Кадрови 3 Међу библиотекама Севернобанатског округа највише запослених има матична библиотека у Кикинди, па библиотека у Сенти. Најмање запослених имају библиотеке у Чоки али треба имати у виду да је она у склопу поливалентног центра, па се библиотечком делатношћу бави свега двоје запослених. Приказ 19: Број запослених у библиотекама Севернобанатског округа 7 Н.Кнежевац Ада Чока Кањижа 3 Из прегеледа запослених биће искључене библиотеке у Новом Кнежевцу и Ади, будући да је кадровска структура, с обзиром на то да библиотеке функционишу као поливалентни центри, приказана код прегледа поливалентних установа у овом извештају. Такође, из прегеледа запослених биће искључене библиотеке које функционишу у оквиру поливалентних установа, а то су библиотеке у Чоки и Сенти, будући да је кадровска структура у овом извештају приказана код прегледа поливалентних установа. 32

33 4, ,8 52,4 28,6 28,6 42,8 Старосна структура показује да су кадрови до 30 година у две самосталне библиотеке Севернобанатског округа ретки (у две библиотеке један), а да су најбројнији кадрови између 50 и 59 година старости. Просечна старост запослених у обе библиотеке је 48 година. Полна структура показује да су у обе библиотеке бројније жене. Табела 28: Просечна старост запослених у установама Назив установе Просечна старост запослених Народна библиотека Јован Поповић, 48 Библиотека Јожеф Атила, Кањижа 48 Приказ 20: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама 4,8 14,3 95,2 мушкарци 1 жене 20 85,7 мушкарци1 жене 6 Приказ 21: Старосна структура кадрова у установама Када је о образовној структури реч, виши и високообразовани кадар предњачи у библиотеци у Кањижи, док у кикиндској библиотеци већина кадрова је са завршеном средњом школом. Треба поменути и то да су кадрови са завршеном само основном школом малобројни само један у обе наведене библиотеке. Приказ 22: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама ОШ 1 42,8 ССС 11 ВШ/ВСС 9 4,8 52,4 ССС 3 ВШ/ВСС 4 57,1 42,9 Када је реч о сарадницима, библиотеке у Кикинди и Кањижи не ангажују хонорарне сараднике. Обе библиотека истичу да немају волонтере али осећају потребу за њима (кикиндска за петоро, а библиотека у Кањижи за троје волонтера). 33

34 11,2 13,6 75,2 8,5 77,8 13,7 3,2 17,4 4,4 30,3 79,4 65, Буџет 4 Библиотека у Кањижи се готово у потпуности финансира из општинског буџета. Други извор прихода су сопствена средства, донаторска средства и у години средства добијена од Покрајине. Кикиндска библиотека није доставила податке о извору финансирања. Приказ 23: Извори финансирања установа у и години (Кикиндска библиотека није доставила податке о извору финансирања) Општина Сопствени приходи Донације Покрајина Према броју запослених и броју програма и свом матичном статусу, очекивано већи укупан буџет, као и средства за програме, и у и у години имала је библиотека у Кикинди, док мањим средствима располаже библиотека у Кањижи. Пораст буџета у две посматране године није забележила ниједна од ове две библиотеке. Већи пад буџета у години бележи кикиндска библиотека за 17,9. Табела 29: Висина и расподела буџета библиотека у и години Установа Година Висина буџета Народна библиотека Јован Поповић, Библиотека Јожеф Атила, Кањижа Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,73 евра ,33 евра ,27 евра ,13 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,47 евра ,22 евра ,09 евра ,16 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,29 евра ,99 евра ,05 евра 2.545,25 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,82 евра ,03 евра ,34 евра 3.245,45 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. У обе библиотеке највећи удео у буџету имају зараде запослених, а најмањи програми установа. Библиотека Кикинде одваја већи део буџета за програме - 10 (у просеку за две посматране године). Приказ 24: Структура буџета библиотека у 2008 и години Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови 4 Из прегеледа буџета биће искључене библиотеке у Новом Кнежевцу и Ади, будући да је буџет, с обзиром на то да библиотеке функционишу као поливалентни центри, приказан код прегледа поливалентних установа у овом извештају. Такође, из прегеледа буџета биће искључене библиотеке које функционишу у оквиру поливалентних установа, а то су библиотеке у Чоки и Сенти, будући да је буџет у овом извештају приказан код прегледа поливалентних установа. 34

35 Библиотеке у Кикинди и Кањижи не наводе инвестициона улагања нити приоритетне инвестиције. Проблеми Када су проблеми у питању, библиотеке у Новом Кнежевцу, Чоки и Кањижи не истичу проблем са простором у којем обављају своју делатност. Финансијске тешкоће истичу све библиотеке осим библиотеке у Кањижи. Све библиотека истичу проблем са техничком опремљеношћу тј. недостатком рачунара било за кориснике, било за основне библиотечке делатности, штампача и опреме за дигитализацију. Потребе за кадровима имају библиотеке у Кикинди, Ади, Чоки и Сенти. Програмски проблеми су највише у вези са недостатком финансијских средстава. Табела 30: Проблеми библиотека Севернобанатског округа Установа Простор Финансирање Народна библиотека Јован Поповић, Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор, Ада Библиотека у склопу Културно образовног центра Чока, Чока Библиотека у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош, Библиотека Јожеф Атила, Кањижа Потребан је већи простор, Садшњи је премали и нефункционалан Потребан магацин за књиге Проблем са магацинским смештајем, потребна куповина полица Недостатак средстава Постоји проблем али није спецификован Недовољно средстава за куповину књига Недовољно средстава Недовољно средстава / Техничка опремљеност Застарела опрема, потребно више рачунара и друге опреме Постоји проблем али није спецификован Потребни рачунари и штампачи Потребно осветљење Недостатак опреме за дигитализацију, потребни рачунари Истиче се потреба за три рачунара Кадрови Потребно више радника Потребан је библиотекар Истиче се потреба за једним библиотекаром Потребно је још два библиотекара Програми Недостатак позоришних представа Недовољно средстава за програме / / Музеји општина Севернобанатског округа У Севрнобанатском округу се налазе два музеја од којих је само Народни музеј у Кикинди самостална установа док Градски музеј у Сенти функционише у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош. Оба музеја датирају из послератних година, кикиндски музеј је основан а сенћански године. Народни музеј основан је 7. новембра године и налази се у згради некадашњег Магистрата Великокикиндског диштрикта. Почетком XIX века, Магистрат је добио одобрење о куповини куће и земље на чијем простору би се зидало будуће здање касније познато под уменом Курија што на латинском значи судница. Простор је био намењен за смештај диштричких органа власти али и затвореника. Зидање је одобрено године али тада градња није почела већ су први темељи постављени године и за три године зграда је била сазидана. Белешке из године говоре да Курија још није била готова а проблем је правила уградња великог камена тежине 2000 кг, на коме је 35

36 урезан грб Великокикиндског диштрикта. Претпоставља се да је те године усељена администрација, а после затвореници. Курија је до године била седиште Великокикиндског диштрикта а касније и Краљевског судбеног стола. Данас је у њој смештен Народни музеј и Историјски архив. Делатност Музеја се односи на теритирију општина, Ада и Чока. Народни музеј је музеј комплексног типа, има пет одељења: археолошко, историјско, етнолошко, уметничко и природњачко. Посебно одељење чини водичко-педагошка служба задужена за рад са посетиоцима. Музеј поседује библиотеку са преко наслова стручне литературе и галерију намењену тематским поставкама. Осим Ноћи музеја, Музеј реализује и манифестацију Мамутфест, намењену најмлађој публици. Градски музеј у Сенти је основан 1947.године. Данас функционише у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош. Музеј се бави прикупљањем, стручним обрађивањем, чувањем и презентацијом покретних културних добара (предмета) са територије општина, Кањижа и Нови Кнежевац. Музеј је комплексног карактера, али најјачи профил има етнографска збирка, затим ликовно-уметничка збирка, већим делом везана за деловање Уметничке колоније, која од године ради у саставу Музеја. Некада је сенћански музеј био много мањи. Још године велики проблем био је недостатак простора. Музеј је тада располагао са свега 285 квадратна метра бивше банке донета је од стране скупштине одлука на основу које се Музеју ставља на располагање цело десно крило зграде римокатоличке плебаније. Одлука је гласила на 722 квадратна метра од зграде плебаније и 256 квадратна метра приземља у новоградњи, намењеног за уметничку галерију. Године почела је реконструкција зграде а 18. јануара уз пригодну свечаност Музеј је отворен. У приземљу, десно у новоградњи, смештена је Галерија Прве сликарске колоније. Табела 31: Подаци о оснивању музеја и броју објеката које музеји користе Назив установе Општина оснивач Година оснивања Број објеката које музеј користи Народни музеј Градски музеј у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош Просторни капацитети Народни музеј у Кикинди и Градски музеј у Сенти користе простор који им је дат на коришћење без накнаде. Већим простором располаже кикиндски музеј. Иначе сенћански музеји своју делатност обавља у два објеката док кикиндски музеј у једном. Оба музеја Севернобанатског округа располажу конзерваторском радионицом. Табела 32: Основни подаци о просторима у оквиру којих музеји организују делатност Назив установе Површина простора Број депоа Површина депоа Број затворених простора за програме Површина простора за програме Број места за седење у сали за програме Народни музеј м 2 10 око 400 м м Градски музеј у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош, 960 м м м 2 80 Фонд, програми и корисници Када је реч о броју предмета, већим фондом располаже Народни музеј који броји преко предмета, док сенћански музеј има неколико пута мање предмета. Т 36

37 Табела 33: Број предмета према збиркама у музејима Севернобанатског округа Збирке у музејима Етнолошка Археолошка Ликовна Историјско-уметничка / Примењена уметност 28 / Минералошка 304 / Нумизматичка Збирка оружја и војне опреме 24 / Историјска / Зоолошка Ботаничка 650 / УКУПНО ПРЕДМЕТА Структуре фондова показују да археолошка збирка има највећи удео у фонду кикиндског музеја, док у сенћанском музеју највећи део фонда заузима етнолошка збирка. Када је реч о обради и конзервацији предмета, кикиндски музеј има 100 обрађених предмета и 44,2 конзервираних. Сенћански музеј је конзервирао 6,2 предмета, а проценат обрађености је 66. Када се заштита предмета сагледа по збиркама, у кикиндском музеју са највећим уделом конзервираних предмета је археолошка збирка (33,6 од укупног броја конзервираних предмета) а у сенћанском са највећим уделом конзервираних предмета је етнолошка збирке (45,4 од укупног броја конзервираних предмета). Приказ 25: Структура фонда у музејима Севернобанатског округа 19,9 1,5 0,1 2,6 3,7 0,1 2,3 1,2 12,5 56,1 Етнолошка Археолошка Ликовна Историјско-уметничка Примењена уметност Минералошка Нумизматичка Збирка оружја и војне опреме Зоолошка Ботаничка 27,5 5,2 11,4 Етнолошка Ликовна Зоолошка 31,5 10,1 14,3 Археолошка Нумизматичка Историјска Када је реч о поставкама, и Народни музеј и Градски музеј у Сенти имају сталну поставку. Стална поставка у кикиндском музеју датира из године а у сенћанском музеју из Цена обиласка сталне поставке у Кикиди је 120,00 динара а 80,00 динара за ђаке и студенте. У Градском музеју у Сенти обилазак је бесплатан. Пратећи програми у оба музеја су бесплатни. Радно време у кикиндском музеју је прилагођено потребама и обавезама данашњих запослених људи док то није случај са сенћанским музејом који се затвара у 15 часова. 37

38 Табела 34: Отвореност посетиоцима Назив установе Народни музеј Градски музеј у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош, Цене улазница Стална поставка 80,00 дин. ђаци и студенти, 120,00 дин. одрасли Бесплатно Изложбе и програми Радно време Бесплатно Уторак - субота: 10-20ч Бесплатно Радним данима 9-15ч; суботом 9-14ч Уторком и недељом је затворено Оба музеја поред редовне делатности, организују и пратеће програме. У кикиндској установи најбројнији су програми који спадају под остале садржаје. Поред изложби, предавања, трибина и радионица кикиндски музеј организује манифестацију Мамутфест. У сенћанском музеју од пратећих програма најбројније су изложбе. Разноврсније и бројније садржаје организује кикиндски музеј који је у посматране три године уприличио 97 програма. Приказ 26: Број пратећих програма музеја према врсти садржаја изложбе предавања трибине радионице остали садржаји Када је у питању посећеност, број љубитеља музеја већи је у кикиндском музеју. У Народном музеју приметан је континуиран раст посетилаца. Пораст посетилаца у години у односу на претходну износио је 32. Број посетилаца у сенћанском музеју осцилира, а приметан је и пораст броја публике у у односу на претходну годину 21,2, што је мање него у кикиндском музеју. Приказ 27: Тенденција кретања броја посетилаца музеја Севернобанатског округа

39 Градски музеј у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош, Народни музеј Када је реч о евалуацији програма и истраживања потреба посетилаца као још један вид евалуације, то чини само Народни музеј док то није случај у сенћанском музеју. Једино кикиндски музеј документује своје активности углавном преко водичке службе која архивира све податке о догађајима и објава у медијима. Када је реч о доступности музејских садржаја страним туристима, једино сенћански музеј штампа вишејезичне брошуре. Сенћански музеј има материјал за туристе доступан поред српског и на мађарском језику. Сарадња Народни музеј има веома разгранату и развијену мрежу сарадње са музејима у земљи док то није случај са сенћанским музејом. Међународну сарадњу остварује само кикиндски музеј. Музеј у Сенти наводи да не сарађује са кикиндским музејом као установом у центру округа. Када је о сарадњи са медијима реч, кикиндски музеји сарађује са локалним штампаним и електронским медијима док сенћански не сарађује са медијима. Само је Народни музеј члан националне асоцијације тј. Музејског друштва Србије, док сенћански музеј не наводи чланство ни у националним нити међународним музејским заједницама и асоцијацијама. Табела 35: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Сви установе културе, школе, ТО општине Завод за културу Мађара у Војводини Регионални ниво Музеји у Банату Ниво сарадње Национални ниво Природњачки музеј Међународни ниво Музеј Баната у Темишвару Сарадња са центром округа је центар округа / / / Не Тип сарадње - логистичка - сарадња на рганизацији догађаја - логистичка -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима Кадрови 5 Највише запослених очекивано има музеј у Кикинди, као центар Севернобанатског округа. Мора се узети у обзир да сенћански музеј није самостална установа него функционише у оквиру поливалентног центра. Приказ 28: Број запослених у музејима Севернобанатског округа 7 15 Старосна структура показује да музеј у Кикинди нема ниједног запосленог испод 30 година старости. Најбројнији су запослених између 50 и 59 година старости. Када је полна структура у питању, у музеју у Кикинди бројније су жене. 5 Из прегеледа запослених биће искључен музеј у Сенти, будући да је кадровска структура, с обзиром на то да музеј функционише у оквиру поливалентног центра, приказана код прегледа поливалентних установа у овом извештају. 39

40 ,3 26,7 33,3 26,7 Табела 36: Просечна старост запослених у установи Назив установе Просечна старост запослених Народни музеј 51 Приказ 29: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установи Приказ 30: Старосна структура кадрова у установи мушкарци 6 жене Када је о образовној структури реч, у кикндском музеју високообразовани чине већину свих запослених. Приказ 31: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установи ОШ 2 ССС 2 ВШ/ВСС 11 73,4 13,3 13,3 Када је реч о сарадницима, само кикиндски музеј има волонтере као помоћ у свом радуи и то двадесет волонтера. Када говоримо о хонорарним сарадницима, једино их кикиндски музеј запошљава, раде три сарадника. Сенћански музеј нема хонорарне сараднике нито волонтере али истиче потребу за волонтерима који би обрађивали збирке и сређивали депое. Буџет 6 Музеје у Кикинди највећим делом финансира оснивач а део средстава добија од Републике и Покрајине. Други извори прихода су сопствена средства и донације. Приказ 32: Извори финансирања установе у и години Општина Сопствени приходи Донације Република Покрајина Из прегеледа буџета биће искључен музеј у Сенти, будући да је буџет, с обзиром на то да музеј функционише у оквиру поливалентног центра, приказан код прегледа поливалентних установа у овом извештају 40

41 11,2 55,2 33,6 12,4 52,5 35,1 Музеј је у 2008.години располагао већим укупним буџетом, али не и средствима за програме којих је у години имао више. Пад буџета у години је износио 4,1. Табела 37: Висина и расподела буџета Музеја у и години Установа Година Висина буџета Народни музеј Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,91 евра ,10 евра ,90 евра ,91 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,27 евра ,16 евра ,23 евра ,88 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. Највећи удео у буџету Музеја имају зараде запослених, док се програми према количини средстава која се у те сврхе издвајају налазе на последњем месту и у и 2009.години. Приказ 33: Структура буџета Музеја у и години Када је о инвестицијама реч, од године у свој музеј једина је уложила општина. Музеј у Сенти је средства за своје инвестиције добио од мађарске фондације. Као приоритетне инвестиције кикиндски музеј види адаптацију простора за сталну музејску поставку док сенћански музеј наводи адаптацију санитарног чвора. Табела 38: Последња инвестициона улагања у музеје Севернобанатског округа Установа Тип инвестиције Финансијер Година Народни музеј Градски музеј у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош, Сечење влаге на објекту, кречење, замена дрвенарије Адаптација продавнице сувенира, канцеларије за водичку службу, гардеробе за посетиоце и санитарног чвора за посетиоце Адаптација изложбене просторије Програми Плате Текући трошкови Општина ЕУ (у оквиру пројекта Кикиндски мамут) Фондација из Републике Мађарске Износ у еврима Износ у динарима ,4 50, , ,81 1, , , ,00 Проблеми Када је о проблемима реч, недостатак изложбеног простора наводи сенћански музеј док музеј у Кикинди наводи да део простора није адекватан. Оба музеја наводе проблеме са финансирањем и потребу за већим финансијама за програме и пројекте. Недостатак опреме је проблем који деле оба музеја. Обе установе истичу потребу за стручним кадровима. Програмске активности нису проблем ниједном музеју. Потребна су само већа средства како би се реализовали музејски програми. 41

42 Табела 39: Проблеми музеја Севернобанатског округа Музеј Простор Финансирање Техничка опремљеност Кадрови Програми Део простора није адекватан Недовољно средстава Недовољна техночка опремљеност, потребни рачунари и пројектор Недостатак стручног кадра Недовољно изложбеног простора, недостатак сале за предавања и пројекције Недовољна финансијска средства за инвестициона улагања, односно финансирање већих програма Недостатак мултимедије у изложбеним просторијама Непопуњено радно место историчара уметности односно археолога / Историјски архиви Севернобанатског округа У Севернобанатском округу налазе се два архива: Историјски архив и Историјски архив у Сенти. Историјски архив је основан године и његов оснивач је општина. Историјски архив је регистрован за чување и заштиту архивске грађе, и својом делатношћу покрива територије општина Кикинде, Чоке и Новог Кнежевца. На подручју северног Баната, до године није постојала установа за прикупљање, стручно обрађивање и чување архивске грађе, него су сами њени ствараоци, на основу тадашњих прописа, одбирали шта треба чувати, а шта излучивати као безвредан материјал. Одлуком градског народнохг одбора од 07.новембра године, основано је Архивско подручје бр. 5, али не као самостална установа, већ у саставу Градског музеја у Кикинди, за територију данашњих општина Кикина, Чока и Нови Кнежевац. Од године, такође решењем ГНО, Архив је одвојен од Музеја, постаје самостална установа са називом Градска државна архива. Први статут је донесен године и њиме је Архив променио име у Државни историјиски архив. Након више статусних и других промена, од добија назив под којим и данас ради - Историјски архив. Историјски архив у Сенти је основан године и његов оснивач је општина. Организовање данашње архивске службе и формирање мреже започето је већ године. Прву конкретну Одлуку о начину привременог образовања музеја, заштите споменика културе, архива и библиотеке објавио је Главни извршни одбор Народне скупштине АП Војводине 2. новембра године, а њом се предвида оснивање девет "културно-научних завода" у Војводини, међу њима и архива у Сенти, са надлежношћу на територији града Сенте, сенћанског и бечејског среза. Ови су заводи у ствари били зачеци музеја са "архивском делатношћу". Њихови повереници првенствено су приступили организацији музејских послова. Због тога су покрајинске власти већ наредне године именовале и архивске поверенике. Историјски архив у Сенти интензивно дигитализује црквене матичне књиге и бави се издавачком делатношћу. Сенћански архив својом делатношћу покрива територије општина Кањиже, Сенте, Аде, Бечеја и Србобрана. Табела 40: Подаци о оснивању архива Назив установе Општина оснивач Година оснивања Историјски архив Историјски архив Просторни капацитети Зграда и Историјског архива у Кикинди и Историјског архива у Сенти је установама уступљена на коришћење без накнаде. Историјски архив у Сенти располаже већим просторним капацитетом од м 2 од чега су м 2 депои, 30 м 2 читаоница, а 300 м 2 заузимају остале просторије. 42

43 Табела 41: Основни подаци о просторима у оквиру којих архиви организују делатност Назив установе Историјски архив Историјски архив, Површина простора Површина депоа Површина читаоница Површина простора за програме 784 м м 2 52 м 2 нема м м 2 30 м 2 нема Фонд Сенћански архив чува дужних метара архивске грађе сврстане у 840 фондова и збирки који покривају временски период године. Укупан број сређених збирки и фондова је 802 што у дужним метрима износи Број евидентираних регистратура је 641. Кикиндски архив закључно са годином, поседује метара архивске грађе. Архивску грађу чини 367 фондова и збирки које обухватају период од до године. Укупан број сређених збирки и фондова је 339 што у дужним метрима износи Број евидентираних регистратура је 260. Табела 42: Основни подаци о укупној архивској грађи, фондовима и збиркама Установа Број фондова и збирки Број сређених фондова и збирки Укупна грађа у дужним метрима Укупна сређена грађа у дужним метрима Период који обухвата архивска грађа Историјски архив Историјски архив, Архив у Сенти је почео са процесом микрофилмовања и дигитализације. Микрофилмовано је 2 обрађеног материјала, а дигитализовано 5. Архив у Кикинди није почео са процесом микрофилмовања и дигитализације. Приказ 34: Однос сређене и несређене грађе архива Архивска грађа 70,5 29,5 Архивска грађа 66,2 33,8 Сређена Несређена Сређена Несређена Приказ 35: Однос сређених и несређених фондова и збирки Фондови и збирке 92,4 7,6 Фондови и збирке 95,5 4,5 Сређено Сређено Нeсређено Нeсређено Програми и корисници У периоду од до године, архив у Кикинди је организовао укупно 16 пратећих програма у виду изложби, промоција књига, предавања и радионица. Архив у Сенти је у истом трогодишњем периоду организовао 14 пратећих програма. Архив у Кикинди има издавачку делатност и издао је знатан број књига и публикација из области завичајне историографије. Такође, Архив издаје часопис Attendite. То је стручни часпос за архивистику и локалну историографију (политичка, економска и културна историја Кикинде и околине). Часопис излази 43

44 једном годишње и до сада је издато 6 бројева. У периоду од до године, Историјски архив издао је укупно 10 публикација. Архив у Сенти се такође бави издавачком делатношћу. У периоду од до године, Историјски архив у Сенти издао је укупно 6 публикација. Приказ 36: Број додатних програма архива у периоду од до године изложбе радионице публикације други пратећи програми Сарадња Архив у Кикинди наводи да не сарађује са установама културе у својој општини, али остварује сарадњу са Архивом Војводине и Архивом Србије а сенћански архив остварује сарадњу са установама културе у својој општини и установама културе на међународном нивоу. Сенћански архива истиче да не остварују међусобну сарадњу са кикиндским архивом. Када је о медијима реч, архив у Сенти остварује сарадњу са регионалним медијима у домену информисања док кикиндски архив не остварује сарадњу са медијима. Табела 43: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Регионални ниво Ниво сарадње Национални ниво Међународни ниво Сарадња са центром округа Тип сарадње Историјски архив / Архив Војводине Архив Србије / је центар округа - техничка -логистичка -сарадња на пројектима/ програмима Историјски архив, Градски музеј, Мохографско друштво / / Чонградски Жупанијски архив Сегедин Не -логистичка - сарадња на пројектима/ програмима 44

45 ,7 12,5 6,3 37,5 Кадрови Највише запослених има Историјски архив у Сенти (16), у чијој се надлежности налази пет општина: Кањижа,, Ада, Бечеј и Србобран. Историјски архив, у чијој су надлежности три општине, Чока и Нови Кнежевац има 10 запослених. Приказ 37: Број запослених у архивима Севернобанатског округа Старосна структура показује да су запослени испод 30 година старости ретки (само један). У Кикинди су најбројнији запослени између 50 и 59 година старости, док је у Сенти најбројнији кадар у четвртој деценији живота, у коме је и најмања просечна старост запослених (46). Када је полна структура у питању, у оба архива су бројнији припадници мушког пола. Табела 44: Просечна старост запослених у установама Назив установе Просечна старост запослених Историјски архив 50 Историјски архив, 46 Приказ 38: Полна и старосна структура запослених у архивима Севернобанатског округа ,7 56,3 мушкарци 6 жене 4 мушкарци 9 жене Кад је о образовној структури реч, у архиву у Кикинди преовлађује високообразовани кадар док у сенћанском архиву преовлађује средњеобразовани кадар. Приказ 39: Полна и старосна структура запослених у архивима Севернобанатског округа ОШ 1 ССС ОШ 2 ССС 8 37,5 12,5 50 ВШ/ВСС 5 ВШ/ВСС 6 Архиви Севернобанатског округа не ангажују хонорарне сараднике нити волонтере у раду установе. 45

46 , , ,6 18,4 88 Буџет Архив у Кикинди и Сенти највећим делом финансирају оснивачи. Сенћански архив део средстава добија и од општина за које је надлежан док Историјски архив у Кикинди не добија финансијска средства од општина за које је надлежан. Сопствени приходи такође обезбеђују део буџета у оба архива. Кикиндски архив добија средства и од Покрајине и преко донација а сенћански преко фондација. Табела 45: Удео општина у буџету Историјског архива у Сенти у периоду од до године Издвајање општина у за Назив општине Историјски архив у Сенти Кањижа 4,6 4,6 3,6 Србобран 2 1,8 1,8 Бечеј 10,4 8,3 9,5 Ада 3 3,1 3,5 УКУПНО 20 17,8 18,4 Приказ 40: Извори финансирања архива Севернобанатског округа за и годину Општина Сопствени приходи Покрајина Донације Општина Сопствени приходи Фондације Остале општине Већи укупан буџет и у и у години имао је Историјски архив у Сенти, али не и средства за програме, за које сенћански архив не издваја средства. Пад буџета у години забележили су оба архива у Севернобанатском округу. Већи пад бележи архив у Сенти 7,8, док кикиндски архив бележи пад од 6,7. Табела 46: Висина и расподела буџета архива Севернобанатског округа за и годину Установа/ Општина Историјски архив Историјски архив у Сенти Година Висина буџета Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,07 евра ,05 евра ,50 евра 9.050,52 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,37 евра ,96 евра ,55 евра ,87 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,75 евра ,83 евра ,92 евра / ,00 дин ,00 дин ,00 дин. / ,61 евра ,74 евра ,87 евра / ,00 дин ,00 дин ,00 дин. / Највећи удео у буџету архива имају зараде запослених, док се програми према количини средстава која се у те сврхе издвајају у кикиндском архиву (у обе посматране године) налазе на последњој позицији. Архив у Сенти не издваја средства за програме. 46

47 8 35,2 10,5 56,7 32,8 17,1 56,8 82,9 80,6 19,4 Приказ 41: Структура буџета архива Севернобанатског округа за и годину Програми Плате Текући трошкови Плате Текући трошкови Када је о последњим инвестиционим улагањима реч, у периоду од до године, једино је уложено у сенћански архив, који је од Општине у наведеном периоду добио средства у износу од ,00 динара (10.042,50 евра). Као приоритетно инвестиционо улагање Историјски архив у Сенти наводи: набавку металних полица, адаптацију кровова депоа и изградњу новог депоа у Бечеју. Кикиндски архив у наведеном периоду није имао инвестициона улагања, и не наводи приоритетна инвестициона улага. Табела 47: Инвестициона улагања Архива у периоду од до године Назив установе Историјски архив у Сенти Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима Износ у динарима Адаптација депоа Општина , ,00 Куповина полица Сопствена средства , ,00 Проблеми Као кључне проблеме представници архива Севернобанатског округа наводе недостатак кадрова и техничке опреме. Када је простор у питању наводи недостатак простора. Сенћански архив има проблема са финансирањем и наводи недостатак средстава за програме. Табела 48: Проблеми архива Севернобанатског округа Установа/ Град Историјски архив Историјски архив у Сенти Простор Недостатак простора Финансирање Недостатак средстава Техничка опремљеност Недостатак квалитетне опреме Потребне полице Кадрови Истиче се потреба за радницима са ВСС Истиче се потреба за још два запослена Програми Потребна су средства за програме Галерија Севернобанатског округа Севернобанатски округ има једну галерију као самосталну јединицу, иако се већина установа културе на овом подручју, између осталог, баве и излагачком делатношћу. Галерија Terra у Кикинди је у саставу Центра за ликовну и примењену уметност Terra и основана је 1985.године. Оснивач Галерије је општине. Центар за ликовну и примењену уметност Terra је установа културе чија је основна делатност излагачка, која се реализује кроз самосталне и групне изложбе које се одржавају у простору поменуте галерије, као и на другим локацијама у земљи и иностранству. Осим изложбене делатности, Центар за ликовну и примењену уметност Terra организује истоимени интернационални симпозијум скулптуре великог формата у теракоти. Центар Terra може да се похвали непрекинутом тридесетогодишњом традицијом организовања вајарског симпозијума под истим називом. Интернационални симпозијум скулпуре у теракоти Terra основан је године и од тада се одржава сваке године у периоду од 1. до 31. јула у Кикинди. На симпозијуму Terra сваке године учествује од пет до осам уметника из Србије и 47

48 иностранства а до сада се у фундусу симпозијума налази преко 1000 скулптура насталих током симпозијума. Скулптуре настале на симпозијумима презентују се публици на годишњим изложбама које се одржавају сваке године у простору галерије Terra, као и на делу градског трга. Центар Terra се осим организовања изложби у простору Галерије Terra бави и организовањем радионица у атељеу Terra који је смештен у некадашњој фабрици црепа, објекту старе иднустријске архитектуре, саграђеном године. Простор атељеа је реновиран године и данас представља једниствен радни простор за уметнике. Просторни капацитети Галерија Terra у Кикинди располаже са 75 м 2 изложбеног простора. Простор је уступљен и Галерија га користи без накнаде. Програми и публика У периоду од три посматране године у случају Галерије Terra у Кикинди организовано је укупно 50 изложби при чему сваку види око 120 посетилаца. Из анкете сазнајемо да Галерија организује и додатне програме у виду радионица. Галерија Terra организује једном годишње Интернационални симпозијум скулпуре у теракоти Terra који је основан године и од тада се одржава сваке године од 1. до 31. јула у Кикинди. На симпозијуму Terra сваке године учествује од пет до осам уметника из Србије и иностранства. Дакле, годишње за период године Галерија бележи посету од око посетилаца. Број публике у све три године је приближно исти, око посетилаца годишње посети Галерију. Приказ 42: Број изложби у периоду од године изложбе Приказ 43: Тенденција кретања броја посетилаца у периоду од године Центар за ликовну и примењену уметност Terra се бави организовањем изложби у простору Галерије Terra, организовањем радионица у атељеу Terra. Најзначајнији пројекти су - Терраторија 2008/09/10, Интернационални симпозијум скулптуре у теракоти Terra у континуитету од године Галеријеа Terra има уметнички савети сачињен од три уметника и једног историчара уметности, а које бира директор. Мандат савета изложбене установе траје четири године. Конкурс у Галерији је отворен током целе године. Галерије не наплаћују улазнице за своје програме. Радно време галерије Terra је двократно: од 9 до 14 часова, и од часова. Сарадња На локалном нивоу Галерија Terra сарађује са кикиндским музејом, Центром за културу, Позориштем а такође остварује сарадњу са другим галеријама и установама културе у региону и Републици. Сарадња Галерије Terra развијена и са уметницима из иностранства. Галерија Terra не остварује сарадњу са медијима и нема чланство у међународним нити националним организацијама. 48

49 , , , ,8 100,0 Галерија Terra, Табела 49: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Народни музеј, Центар за културу, образовне установе, Народно позориште Регионални ниво Академија уметности Нови Сад, Музеј Савремене Уметности Војводине, Галерија "Ликовни сусрети" - Суботица, Галерија "Меандер" - Апатин Ниво сарадње Национални ниво Академија ликовних уметности Београд, Факултет примењених ументости Београд, Белеф, Академија Лепих Уметности - Београд, симпозијум "Мермерни звуци" Аранђеловац Међународни ниво Academia di Belle Arti di Firenze, Италија, Факултет за уметност и дизајн, Темишвар, Румунија Сарадња са центром округа је центар округа Тип сарадње -техничка -логистичка -сарадња на организацији догађаја Кадрови У галерији Terra раде два запослена. Полна структура је у корист мушкараца. Образовна структура показује да један од запослених спада у високообразовани кадар а други у средњеобразовни. Просечна старост кадрова је 45 година. Само један од два запослена лица ради у основној делатности. Приказ 44: Полна, старосна и образовна структура запослених у Галерији ССС мушкарци 2 ВШ/ВСС 1 Кикиндска галерија има ангажованог једног хонорарног сарадника, али нема волонтере и не постоји потреба за таквим видовима сарадње. Буџет Галерија Тerra у Кикинди већи део средстава добија из општинског буџета. Један део средстава Галерија добија од Покрајине и Републике а у години обезбедила је средства и преко донација. Највећи удео у буџету Галерије у години имали су текући трошкови, док се средства за програме према количини средстава која су се у те сврхе издвојила налазе на другој позицији. У години највећи удео у буџету Галерије имала су средства за програме. Средства за плате и у и години налазе се на последњем месту. Приказ 45: Извори финансирања и структура буџета Галерије за и Годину Општина Покрајина Република Донације Програми Плате Текући трошкови 49

50 Табела 50: Висина и расподела буџета Галерије за и годину Установа/ Општина Галерија Тerra, Година Висина буџета Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,10 евра ,12 евра ,47 евра ,51 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,90 евра ,65 евра ,76 евра ,49 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. Када је реч о последњим инвестиционим улагањима, током године обављена је адаптација атељеа Terra и адаптација крова помоћног објекта у комплексу Terra. Финансијер је била општина и Фонд за капитална улагања АП Војводина. Као приоритетно инвестиционо улагање у наредном периоду наводи се набавка пећи за печење скулптура. Табела 51: Последње инвестиционо улагање Назив установе Тип инвестиције Финансијер Година Галерија Тerra, Адаптација атељеа Terra Изградња новог зида око комплекса Terra Адаптација крова помоћног објекта у комплексу Terra Фонд за капитална улагања АП Војводина Износ у еврима Износ у динарима , ,00 Општина , ,00 Општина , ,00 Проблеми У Галерији наводе проблем недостатка излагачког простора и нередовног финансирања. Табела 52: Проблеми Галерије Севернобанатског округа Установа/ Општина Галерија Тerra, Простор Недостатак простора, потребна већа корисна површина излагачког простора Финансирање Нередовне исплате из републичког, покрајинског и општинког буџета Позоришта Севернобанатског округа 7 Техничка опремљеност Кадрови Програми Позоришна активност Севернобанатског округа одвија се и у оквиру: Народног позоришта у Кикинди, Позориштанца Лане у Кикинди, Регионалног креативног атељеа Јожеф Нађ у Кањижи, Сенћанског камерног позоришта и аматерског позоришта при поливалентном центру у Ади. Активност аматерског позоришта у Ади приказана је у делу извештаја посвећеном центрима културе. Такође постоје и аматерска позоришта која ће бити приказана у делу извештаја посвећеном цивилном сектору. Народно позориште је основано године и све до године имало је статус аматарског народног позоришта. Последњих 18 година Позориште је одлуком оснивача, скупштине општине преведено у професионални статус. У питању је репертоарско позориште које баштини све жанрове позоришне уметности. Годишње се постави 3-4 комада од којих је један намењен деци. Дечје позориштанце Лане у Кикинди је приватно позориште. Основано је јануара године отцепљењем глумаца и технике из позоришта Театар арт које је касније променило делатност. За непуне две године на свом репертоару имају пет премијера и преко 150 играња. Такође и представе у 7 Из приказа је изузето Сенћанско камерно позориште које Заводу није доставило упитник 50

51 копродукцији са: Народним позориштем, Балетском школом Нови Сад - извојено одељење, Предшколском установом Драгољуб Удицки, хором Чуперак из Кикинде. Регионални креативни атеље Јожеф Нађ у Кањижи је основан године. Оснивање Атељеа започело је године потписивањем Протокола о сарадњи на реализацији овог пројекта, којим је договорено да Министарство културе Републике Србије, Покрајински секретаријат за образовање и културу и Скупштина општине Кањижа, финансирају најпре изградњу, а касније и рад Атељеа. Како се Атеље ослања на већ постојећу зграду Образовно-културне установе Cnesa у Кањижи, пројектом је била предвиђена доградња још два објекта. У једном објекту се сада налази сала за рад, изграђена години а други део објекта који је намењен смештају уметника који раде у Атељеу је отворен у децембру године. Атеље води Јожеф Нађ, један од најпознатијих савремених уметника са југословенских простора. Регионални креативни атеље Јожеф Нађ првенствено жели сачувати, приказати и развити богату, различиту и мултикултуралну традицију уже регије (Потиски регион, Војводина, Србија, Балкан, Средње-Источна Европа). Атеље тежи остварењу нових, истакнутих позоришних вредности, укључивању нових генерација глумаца/плесача у модерне позоришне токове у свету и васпитању/образовању младих за савладавање новог позоришног језика и других жанрова уметности. Просторни капацитети Народно позориште располаже са укупно м 2 и своје активности организује на једној сцени Великој сцени. Велика сцена је површине 220 м 2. Број места у гледалишту је 314. Површина техничког простора око сцене није наведена, отвор портала је 7 м а висина сцене је 4,5 м. Позориште се налази у објекту који Установа користи без накнаде. Дечје позориштанце Лане у Кикинди своје представе изводи на сцени Народног позоришта. Регионални креативни атеље Јожеф Нађ у Кањижи је смештен у два објекта. У једној зграда се налази велика пробна сала, гардеробе, радионица и канцеларије. Изграђена је години и заузима 608 м 2. Друга зграда, површине 1.178,31 м 2 је отворена године а намењена је смештају уметника који раде у Атељеу. Простор у коме је Атеље смештен Установа користи без накнаде. Атеље није доставио податке о сцени. Програми и публика 8 У периоду од 2006 до године Народно позориште је имало 12 премијера, док је Позориштанце Лане у Кикинди у години извело 4 премијере. Позориштанце Лане у Кикинди је више окренуто класичним садржајима него савременим, док је у Народном позоришту уједначено извођење класичних и савремених дела. Када је реч о сценаријима по текстовима домаћих и страних аутора у позориштима Севернобанатског округа највећи број премијера је изведено по текстовима домаћих писаца. Приказ 46: Удео премијера према врсти дела које се обрађује Број премијера по текстовима домаћих писаца 9 Број премијера по текстовима страних писаца Број премијера по текстовима домаћих писаца 3 Број премијера по текстовима страних писаца премијере премијере Класична дела 6 Савремена дела 6 Класична дела Савремена дела 8 Регионални креативни атеље Јожеф Нађ, Заводу није доставио податке о програмима и публици у сезони 2006/2007; 2007/2008 и 2008/

52 У периоду од до године у Народном позоришту је одиграно укупно 287 представа, док је у Позориштанцету Лане у Кикинди у години изведено 89 представа. Када је реч о премијерама, Народно позоришт је у периоду од до године извело 12 премијера, док је у Позориштанцету Лане у Кикинди у години изведено 4 премијере. У Народном позоришту у сезони 2007/2008, број представа је опао у односу на претходну сезону да би у наредној сезони поново порастао. Приказ 47: Тенденција кретања броја изведених представа и премијера у периоду од до / / / / / / / /2009 У три посматране сезоне ( ) Народно позориште је имало 100 гостовања, а угостило је 48 представа из других позоришта. У последње две посматране сезоне Народно позориште је повећало број гостујућих представа, а смањило број гостовања. Позориштанце Лане у Кикинди у години је имало 23 гостовања. Приказ 48: Број гостовања и гостујућих представа у последње три сезоне / / / број гостовања 2008/2009 Број гостовања Број гостујућих представа Број гостовања Број гостујућих представа Укупан број публике Народног позоришта на гостовањима у периоду од до године је посетилаца, што по сезони даје просек од гледалаца. Бројност публике је у последње три сезоне већа у згради позоришта и износи , што значи да по сезони у просеку око љубитеља позоришних представа посетило ту кикиндску установу. Укупан број гледалаца и у згради позоришта (представе Народног позоришта, али и гостујуће представе) и на гостовањима износи , што по сезони даје број од посетилаца. Укупан број публике Дечјег позориштанцета Лане у Кикинди на гостовањима у години је посетилаца док је бројност публике већа у згради позоришта (Народног позоришта ) и износи Укупан број гледалаца и у згради (представе Дечјег позориштанцета Лане у Кикинди) и на гостовањима износи

53 Приказ 49: Број гледалаца у три анализиране сезоне / / /2009 Број гледалаца у згради Укупан број гледалаца Број гледалаца на гостовањима укупно 7000 у згради 6150 на гостовањима 2008/2009 Број гледалаца у згради Укупан број гледалаца Број гледалаца на гостовањима Народно позориште организује Кикиндски позоришни фестивал који се године одржао по први пут. Позориштанце Лане из Кикинде не наводе да су организатори ниједне манифестације. Регионални креативни атеље Јожеф Нађ из Кањиже није доставио податке о манифестацијама и фестивалима. Кадрови Народно позориште има 23 стално запослена, од којих у основној делатности ради 69,6 запослених. Позориштанце Лане и Регионални креативни атеље Јожеф Нађ имају по једног запосленог тј. директора. Приказ 50: Број запослених у позориштима Севернобанатског округа 1 1 Народно позориште Позориштанце Лане 23 Регионални креативни атеље Јожеф Нађ Приказ 51: Структура запослених према занимању у позориштима Севернобанатског округа 39,1 13,1 47,8 глумци 11 технички сектор 9 административ но особље административн о особље административн о особље1 53

54 Полна структура указује да у позориштима Севернобанатског округа ради више мушкараца него жена, а у глумачком ансамблу такође су бројнији мушкарци. Приказ 52: Полна структура запослених у позориштима Севернобанатског округа 43,5 56, Мушкарци 13 Жене 10 Мушкарци 1 Мушкарци 1 36,4 63,6 Мушкарци 7 Жене 4 Када је старосна структура у питању, у Народном позоришту најбројнији су кадрови у шестој деценији, док је у Позориштанцету Лане у Кикинди, директор који је уједно и једини запослени за стално има 24 године а у Регионалном креативном атељеу Јожеф Нађ на неодређено време ради једна особа која има 53 године. Просек година свих запослених у Народном позоришту је 46 година. Када је реч само о глумцима у Народном позоришту међу глумцима доминирају кадрови у шестој деценији живота, а просек година је 42. Приказ 53: Старосна структура запослених у позориштима Севернобанатског округа ,4 21,7 21,7 47,8 4, ,1 36,4 9,1 45, Укупна образовна структура позоришта у Севернобанатском округу показује доминантност средњеобразованог кадра. Када су глумци у питању, преовлађује високообразовани кадар. 54

55 Регионални креативни атење Јожеф Нађ Позориштанце Лане, Народно позориште Приказ 54: Образовна структура запослених у позориштима Севернобанатског округа ОШ 3 ССС 12 ВШ/ВСС 8 34, ,2 ССС ССС ССС 5 54,5 45,5 ВШ/ВСС 6 Народно позориште, Позориштанце Лане и Регионални креативни атеље Јожеф Нађ ангажују волонтере у свом раду. Народно позориште такође има и хонорарног сарадника који обавља послове уметничког сарадника. Сарадња Када је о сарадњи са другим актерима у култури реч, са највећим бројем актера повезан је Регионални креативни атеље Јожеф Нађ. Сарадња постоји на свим нивоима од локалног, преко регионалног и националног до међународног. Позоришта у Севернобанатском округу најмању сарадњу остварују на регионалном и националном нивоу. Најчешћи видови сарадње су на програмима и пројектима. Регионални креативни атеље Јожеф Нађ није доставио податке о сарадњи са центром округа тј. Кикиндом. Народно позориште и Позориштанце Лане имају сарадњу са електронским и писаним медијима. Регионални креативни атеље Јожеф Нађ није доставио овај податак. Табела 53: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Регионални ниво Ниво сарадње Национални ниво Међународни ниво Сарадња са центром округа Тип сарадње / / / Позоришта из Словеније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Македоније је центар округа - сарадња на пројектима/ програмима Народно позориште, школе / / / је центар округа - техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја - сарадња на пројектима/ програмима Образовно културна установа Cnesa Културни центри, галерије БИТЕФ Установе културе по Европи Н.п Н.п 55

56 12,1 77,7 10,2 15,7 77,6 6, Буџет Народно позориште се највећим делом финансира из буџета општине, део финансије добија и од Републике, a део остварује и из сопствених прихода. Донације чине незнатан део укупних финансија. Позориштанце Лане у Кикинди се искључиво финансира из сопствених прихода. Регионални креативни атеље Јожеф Нађ у Кањижи се највећим делом финансира из сопствених прихода а део финансија добија од Општине, Републике и Покрајине. Народно позориште је у години забележило пад буџета од 7,8, док је Позориштанце Лане у Кикинди основано у години а Регионални креативни атеље Јожеф Нађ у Кањижи није доставио податке о висини и расподели буџета тако да се не може закључити које позориште је имало највећи укупан буџет, пораст или пад буџета. Приказ 55: Извори финансирања позоришта Севернобанатског округа за и годину Општина Република Сопствени приходи Донације Сопствени приходи Општина Република Сопствени приходи Покрајина Табела 54: Висина и расподела буџета позоришта Севернобанатског округа за и годину (искључујући Позориштанце Лане и Регионални креативни атеље Јожеф Нађ који Заводу нису доставили податке) Установа/ Општина Народно позориште Позориштанце Лане, Регионални креативни атеље Јожеф Нађ, Кањижа Година Висина буџета Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,01 евра ,81 евра ,64 евра ,56 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,96 евра ,98 евра ,13 евра ,85 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин Позориште је основано године Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Највећи удео у буџету Народног позоришта имају зараде запослених, док се програми према количини средстава која се у те сврхе издвајају (у обе посматране године) налазе на другој позицији. Позориштанце Лане у Кикинди и Регионални креативни атеље Јожеф Нађ у Кањижи Заводу нису доставили податке о структура буџета. Приказ 56: Структура буџета позоришта Севернобанатског округа за и Годину (искључујући Позориштанце Лане и Регионални креативни атеље Јожеф Нађ који Заводу нису доставили податке) Програми Плате Текући трошкови 56

57 Народно позориште Само Народно позориште наводи као приоритетна инвестициона улагања реконструкцију другог спрата. Регионални креативни атеље Јожеф Нађ није доставио податке о последњим инвестивионим улагањима. Табела 55: Последња инвестициона улагања Установа Тип инвестиције Финансијер Година Износ Реконструкција другог спрата Покрајински секретаријат за културу ,00 Као приоритетна инвестициона улагања Народно позориште наводи изградњу фоајеа укупне површине од 200 м² док Регионални креативни атеље Јожеф Нађ наводи завршетак радова и садржаја у једној од зграда своје установе како би могли у потпуности да је опреме и користе. Проблеми Све три наведене установе наводе проблеме са простором. Оба позоришта у Кикинди као проблем наводе недостатак финансијских средстава док Позориштанце Лане сматра да треба да буде на општинском буџету где би ово дечје позориште прешло у градско дечје позориште. Регионални креативни атеље Јожеф Нађ истиче потребу за радном снагом тј. још једном особом која би се бавила организацијом финансијских и општих послова. Због недостатка радне снаге нису у могућности да адекватно прате и организују турнеје по иностранству. Народно позориште истиче потребу за уметничким директором или драматургом и једним лицем у сектору маркетинга како би позориште достигло јасан профил професионалног позоришта. Једино Народно позориште наводи проблем са техничком опремљеношћу и програмима за које недостају финансијска средства. Табела 56: Проблеми позоришта Севернобанатког округа Установа/ Општина Народно позориште Позориштанце Лане, Регионални креативни атеље Јожеф Нађ, Кањижа Простор Недостаје конфоран фоаје са гардеробом и санитарним чворем за публику Немогућност коршћења сопственог простора Завршетак радова и опремање Зграде бр.1 Финансирање Недостатак средстава Недостатак средстава Н.п Техничка опремљеност Неопходно је озбиљније улагање у светлосни и тонски парк. У опрему није улагано последњих 20 година Кадрови Потребан уметнички директор или драматург а у сектору маркетинга и једно лице квалификовану за ту област Програми Недостатак финансијских средстава Н.п Потребан организатор материјалнофинансијских и општих послова Н.п Цивилни сектор Севернобанатског округа Цивилни сектор у култури Севернобанатског округа већином чине културно-уметничка друштва, па потом струковна и комплексна удружења, иако је разлика веома мала, свега једно културно-уметничко друштво има више у односу на струковна и комплексна удружења. С обзиром на природу цивилног сектора који је неухватљив, због чега можемо говорити само о удружењима које је Завод у датом тренутку успео да идентификује на терену, али може се десити да то није коначан списак, највише културно-уметничких друштава има Кањижа - 12, а најмање Ада 3. Када је о другим удружењима реч, Ада и имају регистрована струковна удружења књижевника и/или ликовних уметника. има и драмску групу међу удружењима., Нови Кнежевац, Чока и Кањижа имају углавном комплексна удружења, које се за разлику од структовних удружења бави различитим садржајима. 57

58 број број Табела 57: Актери цивилног сектора у култури Севернобанатског округа до којих је Завод успео да дође у датом тренутку (црвеном бојом означени су актери који Заводу нису доставили упитнике, те ће у извештају бити приказани само преко оних података којима Завод располаже на основу разговора) Севернобанатски округ 7 Нови Кнежевац 5 Ада 5 Чока 5 10 Кањижа 7 Удружења -Етно грађанско друштво Сувача, -Огледало Клуб Сајанаца, Сајан -ПД Звуци са Змијања, Банатско Велико село -Кикиндски дувачки оркестар, -Торонтал - центар за културу, образовање и омладину, Руско село -УГ Фантон(м), -УГ Кокенд, -Уметничко удружење Милош Црњански, Нови Кнежевац -Удружење независних уметника Феникс, Нови Кнежевац -Тамбурашки оркестар Лале, Нови Кнежевац -Завичајно удружење Крајина, Банатско Аранђелово -УГ Кекнефелејч, Нови Кнежевац -Камерни хор Musica Humana, Ада -Српско певачко друштво Сава Трлајић, Мол -Удружење дувачког оркестра Ада - BRASS DANCE BAND, Ада -Друштво за мађарски језик Сарваш Габор, Ада -Удружење ликовних стваралаца АДАРТ, Ада -Културни круг Рафаел Такач, Падеј -Мађарски културни Круг Tiszaszentmiklos, Остојићево - Удружење Орфеус, Чока -Театар Тихомир Остојић, Остојићево -Културно историјско удружење Чокански добошари -Камерна сцена Мирослав Антић, -УГ Зетна, -Друштво музичара, књижевника и уметника под ведрим небом, -УГ Кали Јакх, -УГ Ликовна радионица, -Читалачки клуб Горњи Брег -Потиски дувачки оркестар, -Круг пријатеља музеја и архива Дудаш Ђула, -Цивилна организација Vas Albert, -Удружењењ ликовних стваралаца АРТ 90, -Завичајно удружење жена и младих Етно кућа звучара, Ором -Уметничка радионица Кањишки круг, Кањижа -Војвођански ликовни круг, Кањижа -Филмска радионица Cinema, Кањижа -Удружење за неговање народних обичаја Левендула, Кањижа -УГ Mozgalomkispiacert, Мале Пијаце -Друштво за неговање историјске и културне баштине Мартоноша, Мартонош КУД-ови -КУД Еђшег, -АКУД Гусле, -КУД Братство Јединство, Руско село -КУД Марија Бурсаћ, Банатско Велико село -КУД Ливац, -КУД Мишковић Рајко, Башаид -Удружење Рома, Мокрин -КУД Извор, Наково -КУД Ади Ендре, Сајан -КУД Миливој Оморац, Иђош -КУД Мокрин, Мокрин -КУД ДР Гаврило Пекаровић, Банатско Аранђелово -КУД Банат, Нови Кнежевац -КУД Милан Ајваз, Српски Крстур -КУД Тисађенђи, Нови Кнежевац -КУД Вадвираг, Рабе -Друштво за неговање фолклорних традиција Вадвираг, Ада -КУД Аранyкапу, Ада -Културно друштво Чобољо, Мол -КУД Мора Ференц, Чока -КУД Свети Сава, Чока -КУД Вук Караџић, Санад -КУД Црна Бара, Црна Бара -КУД Златна буба, Врбица -КУД Ади Ендре, Торњош -КУД Петефи Шандор, Горњи Брег -КУД Мора Иштван, Кеви -КУД Топарт, УКУПНО КПД Барток Бела, Хоргош -КУД Златно класје, Долине -МКУД Озорај Арпад, Кањижа -КУД Петефи Шандор, Ором -КУД Петефи Шандор, Трешњевац -КУД Плава Тиса, Адорјан -КУД Бели багрем, Тотово Село -КУД Јокаи Мор, Мале Пијаце -КУД Адорјан, Адорјан -КУД Братство, Мартонош -Фолклорно плесно друштво Тиса, Кањижа -Српско аматерско друштво, Кањижа 58

59 КУД-ови Севернобанатског округа Основни подаци Према подацима којима Завод располаже, најстарији КУД у Севернобанатском округу основан је године - АКУД Гусле из Кикинде. Кањижа је општина Севернобанатског округа са најмлађим КУДом, с обзиром на то да је друштво Адорјан основано године. Највећи број КУД-ова основан је у периоду од до Када је реч о простору, као предуслову опстанка аматеризма, према информацијама које су КУДови доставили Заводу, 19 друштва своје активности изводи у простору који им је без накнаде уступљен од стране локалних органа власти или од стране културних/образовних установа (месна заједница, општина, простори домова културе). Само четири КУД-а располаже сопственим простором, док два КУДа плаћа простор који користи. За два КУД-а Завод нема податке о простору који користе за своје активности. Табела 58а: Основни подаци о КУД-овима (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив КУД-а Година оснивања Простор Да ли у објекту који КУД користи има простора за одржавање програма? КУД Еђшег, Имају сопствени простор Да КИКИНДА НОВИ КНЕЖЕВАЦ АДА ЧОКА АКУД Гусле, КУД Ливац, КУД Миливој Оморац, Иђош КУД Мокрин, Мокрин КУД ДР Гаврило Пекаровић, Банатско Аранђелово КУД Милан Ајваз, Српски Крстур КУД Банат, Нови Кнежевац КУД Тисађенђи, Нови Кнежевац Друштво за неговање фолклорних традиција Вадвираг, Ада КУД Аранyкапу, Ада КУД Вук Караџић, Санад КУД Мора Ференц, Чока КУД Свети Сава, Чока Друштво користи уступљене просторије општине Друштво користи уступљене просторије општине Друштво користи уступљене просторије Друштво користи уступљене просторије Дома културе Друштво користи уступљене просторије Месне заједнице Банатско Аранђелово Друштво користи уступљене просторије Дома културе Друштво користи уступљене просторије Дома културе Друштво користи уступљене просторије Дома културе Друштво користи уступљене просторије Друштво користи уступљене просторије Месне заједнице Друштво користи уступљене просторије Месне заједниц Друштво користи уступљене просторије Дома културе Друштво користи уступљене просторије Дома културе КУД Црна Бара, Црна Бара Н.п Н.п Да Не Да Да Да Да Н.п Н.п Не Не Да Н.п Н.п КУД Златна буба, Врбица Н.п Н.п 59

60 Табела 58б: Основни подаци о КУД-овима (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) СЕНТА Назив КУД-а Година оснивања КУД Топарт, Простор Друштво користи уступљене просторије Месне заједнице, Савеза војвођанских Мађара и Савеза глувих и слепих Да ли у објекту који КУД користи има простора за одржавање програма? КУД Мора Иштван, Кеви Имају сопствени простор Да КУД Златно класје, Долине Друштво користи уступљене просторије Да Н.п КАЊИЖА КУД Петефи Шандор, Ором Изнајмљен простор Да КУД Петефи Шандор, Трешњевац Друштво користи уступљене просторије Месне заједнице КУД Плава Тиса, Адорјан Друштво користи уступљене просторије Да КУД Бели багрем, Тотово Село Друштво користи уступљене просторије Да КУД Јокаи Мор, Мале Пијаце Имају сопствени простор Да Да КУД Адорјан, Адорјан Изнајмљен простор Да КУД Братство, Мартонош Имају сопствени простор Да Српско аматерско друштво, Кањижа Уступљен Да Приказ 57: Подаци о простору у којима КУД-ови организују пробе и наступе (приказани су само подаци у вези са КУД-овима који су доставили упитнике или за које Завод на основу разговора поседује податке) уступљен - 19 у власништву - 4 изнајмљен - 2 простор се може користити за наступе - 17 простор се не може користити за наступе - 3 Као што показује приказ, већина КУД-ова (17 од 20 који су доставили податке) може у просторе које користи за пробе довести и публику. Ипак има и оних који то не могу (3 од 20) па су приморани да траже адекватне сале за наступе, што отежава рад друштва. Чланови, наступи и публика Осам КУД-ова Севернобанатског округа имају мање од 50 чланова. Највећи број друштава има преко стотину чланова. Друштва углавном имају сталне чланове. Ипак, када је потребно девет КУД-ова могу се ослонити на помоћ волонтера, а тринаест на активност повремених чланова. Шест КУД-ова имају помоћ и волонтера и повремених чланова. 60

61 КАЊИЖА СЕНТА ЧОКА АДА НОВИ КНЕЖЕВАЦ КИКИНДА Табела 59: Чланство КУД-ова Севернобанатског округа Назив КУД-а Стални чланови Повремени чланови Волонтери КУД Еђшег, / / / / / / АКУД Гусле, КУД Ливац, / / / / / / КУД Миливој Оморац, Иђош / / / КУД Мокрин, Мокрин / / / КУД ДР Гаврило Пекаровић, Банатско Аранђелово / / / КУД Милан Ајваз, Српски Крстур / / / КУД Банат, Нови Кнежевац Активних чланова 60* КУД Тисађенђи, Нови Кнежевац Укупно 85 чланова* Друштво за неговање фолклорних традиција Вадвираг, Ада / / / КУД Аранyкапу, Ада КУД Вук Караџић, Санад / / / / / / КУД Мора Ференц, Чока Укупно 220 чланова* КУД Свети Сава, Чока Укупно 100 чланова* КУД Црна Бара, Црна Бара Укупно 42 члана* КУД Златна буба, Врбица Укупно 25 чланова* КУД Топарт, / / / / / / КУД Мора Иштван, Кеви / / / / / / КУД Златно класје, Долине / / 1 КУД Петефи Шандор, Ором / / 1 КУД Петефи Шандор, Трешњевац / / / КУД Плава Тиса, Адорјан КУД Бели багрем, Тотово Село / / 1 КУД Јокаи Мор, Мале Пијаце / / / / / / КУД Адорјан, Адорјан / / 10 / / 5 / / / КУД Братство, Мартонош Српско аматерско друштво, Кањижа / / / *Разговори су вођени године Приказ 58: Расподела КУД-ова према броју чланова (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке) 29,6 22,2 29,6 18,6 мање од 50-8 од 51 до 75-5 од 76 до и више - 8 Када је о наступима и реч, према подацима достављеним у упитнику, сва друштва су имала наступе у свом месту и сви КУД-ови бележе наступе у другим градовима Србије. У иностранству је наступало десет друштава. Најуспешнији по броју наступа је КУД Еђшег из Кикинде, па потом АКУД Гусле из Кикинде. 61

62 КАЊИЖА СЕНТА ЧОКА АДА НОВИ КНЕЖЕВАЦ КИКИНДА Табела 60: Број наступа КУД-ова у периоду од до године Назив КУД-а Број наступа/публике у месту у којем је КУД лоциран Број наступа/публике у другим местима Србије Број наступа/публике у иностранству Број публике по наступу КУД Еђшег, 15/550 20/750 30/970 5/Н.п 15/Н.п 36/Н.п 5/Н.п 12/Н.п 7/Н.п Н.п АКУД Гусле, 20/ / /7500 4/ /4000 3/1500 9/5000 7/5000 6/ КУД Ливац, 10/око 10/око 10/око /Н.п 5/Н.п 5/Н.п / / / Н.п КУД Миливој Оморац, 3/око 3/око 3/око Иђош /200 2/200 2/200 / / / 220 КУД Мокрин, Мокрин 4/500 8/ /5000 1/200 6/ /3000 / / / 278 КУД ДР Гаврило Пекаровић, Банатско У око 140 посетилаца, у око 120 посетилаца, у око 130 посетилаца 130 Аранђелово КУД Милан Ајваз, Српски Крстур У посетилаца, у посетилаца, у посетилаца 255 КУД Банат, Нови Кнежевац Имају 7 до 8 наступа годишње и наступају на свим програмима које организује општина Н.п КУД Тисађенђи, Нови Кнежевац Фолклорна секција има 30, певачка 15 наступа годишње Н.п Друштво за неговање фолклорних традиција 16/Н.п 18/Н.п 23/Н.п 12/Н.п 16/Н.п 16/Н.п 6/Н.п 4/Н.п 5/Н.п Н.п Вадвираг, Ада КУД Аранyкапу, Ада 17/ / /3000 6/1000 6/1000 4/1000 1/200 1/200 3/ КУД Вук Караџић, Санад 8/1200 7/900 10/1500 4/800 5/1100 6/1400 4/1800 / 1/ КУД Мора Ференц, Чока Фолклорна секција има 4-5 наступа годишње Н.п КУД Свети Сава, Чока Драмска секција има 7 наступа годишње, фолклорна 3-4 наступа месечно а певачка 2-3 наступа месечно. У просеку имају по 200 посетилаца по насупу. око 200 КУД Црна Бара, Црна Бара Н.п Н.п КУД Златна буба, Врбица Три изложбе годишње Н.п КУД Топарт, У од посетилаца, у од посетилаца,, у од посетилаца Н.п КУД Мора Иштван, Кеви 5/150 6/150 8/200 8/400 8/400 12/400 / / / 36 КУД Златно класје, Долине / / 3/100 / / 7/200 / / / 30 КУД Петефи Шандор, Ором / / 19/150 / / 7/150 / / / 12 КУД Петефи Шандор, Трешњевац 5/700 5/700 5/700 15/700 15/700 15/700 2/400 2/400 2/ КУД Плава Тиса, Адорјан 3/500 5/700 5/700 15/700 15/700 15/700 2/400 2/400 2/ КУД Бели багрем, Тотово Село / / 8/200 / / 17/200 / / / 16 КУД Јокаи Мор, Мале Пијаце 4/900 3/440 8/3020 5/2200 4/1800 9/3150 1/200 2/500 1/ КУД Адорјан, Адорјан КУД Братство, Мартонош Српско аматерско друштво, Кањижа Н.п.-нема података Основани године 7/1400 8/1600 8/ / / /2000 3/900 2/400 4/ /Н.п 4/Н.п 4/Н.п 5/Н.п 4/Н.п 5/Н.п 1/Н.п 1/Н.п 3/Н.п Н.п Када говоримо о публици, према подацима достављеним у упитнику најуспешнији КУД у посматраном периоду је АКУД Гусле из Кикинде са 427 посетилаца по наступу, па потом КУД Јокаи Мор из Кањиже. 62

63 КАЊИЖА ЧОКА АДА НОВИ КНЕЖЕВАЦ КИКИНДА Једна од битних информација у вези са посећеношћу наступа је и цена улазница за програме на којима учествују културно-уметничка друштва. Од 24 друштва која су Заводу доставила податке, десет наплаћује улазнице, а цене улазница крећу се од 50,00 до 200,00 динара. Табела 61: Цене улазница за наступе КУД-ова Назив КУД-а Да ли наплаћују улазнице за програме? Цена улазница за програме КУД Еђшег, Да 100 дин. АКУД Гусле, Да 200 дин. КУД Ливац, Не / КУД Миливој Оморац, Иђош Не / КУД Мокрин, Мокрин Да 100 дин. КУД ДР Гаврило Пекаровић, Банатско Аранђелово Да 100 дин. КУД Милан Ајваз, Српски Крстур Да 100 дин. КУД Банат, Нови Кнежевац Да 100 дин. СЕНТА КУД Тисађенђи, Нови Кнежевац Да 50 дин. Друштво за неговање фолклорних традиција Вадвираг, Ада Не / КУД Аранyкапу, Ада Не / КУД Вук Караџић, Санад Не / КУД Мора Ференц, Чока Да 100 дин. КУД Свети Сава, Чока Не / КУД Црна Бара, Црна Бара Н.п Н.п КУД Златна буба, Врбица Н.п Н.п КУД Топарт, Н.п Н.п КУД Мора Иштван, Кеви Не / КУД Златно класје, Долине Не / КУД Петефи Шандор, Ором Не / КУД Петефи Шандор, Трешњевац Не / КУД Плава Тиса, Адорјан Не / КУД Бели багрем, Тотово Село Не / Већина програма је бесплатна али ако се КУД Јокаи Мор, Мале Пијаце Да наплаћују, улазница је 100 дин. КУД Адорјан, Адорјан Не / КУД Братство, Мартонош Не / Српско аматерско друштво, Кањижа Да 100 дин. Приказ 59: Цене улазница за програме 4,2 Не наплаћује улазнице - 14 КУД-ова 33,3 улазница 50 динара - 1 КУД 58,3 улазница 100 динара - 8 КУД-ова 4,2 улазница више од 100 динара - 1 КУД 63

64 СЕНТА ЧОКА АДА НОВИ КНЕЖЕВАЦ КИКИНДА Поред редовних наступа, велики број КУД-ова Севернобанатског округа организује неку манифестацију, било самостално, били у сарадњи са општином, месном заједницом, библиотеком или школама. Према подацима Завода, најактивнији је КУД Јокаи Мор из Малих Пијаца у Кањижи који организује шест манифестација на годишњем нивоу. Табела 62а: Манифестације које КУД-ови организују (представљени су само КУД-ови који су Заводу доставили податке) Назив КУД-а КУД Еђшег, АКУД Гусле, КУД Ливац, КУД Миливој Оморац, Иђош КУД Мокрин, Мокрин КУД ДР Гаврило Пекаровић, Банатско Аранђелово КУД Милан Ајваз, Српски Крстур Назив манифестације/програма коју организује КУД Колико пута је до Суорганизатор сада манифестација одржана Нису организатори манифестација Година првог одржавања манифестације Етно камп студијско истраживање / музичке традиције Баната ФЕНОК- међународни фестивал оркестара / Општинска смотра сликара аматера / Песничке стазе / Сабор фрулаша Војводине / Хајдемо на Бубалице / Сусрети фолклорног стваралаштва / Сваке треће године су организатори општинске смотре фолклора Фестивал фолклора / Лето у Српском Крстуру / Друштво за неговање фолклорних традиција Вадвираг, Ада КУД Аранyкапу, Ада Камп за очување народне традиције Спомен програм поводом 15. марта Пролећни фестивал народног плеса Örökség Gyermek Népművészeti Szövetség из Мађарске Библиотека Сарваш Габор, Ада Гости из иностранства и Војводине Свечаност поводом дана мајки / Сећање на погубљенике у Библиотека Сарваш Араду Габор, Ада Аранyкапу вашар / Дан старих заната у етно кући Сенћански музеј КУД Вук Караџић, Санад Поливање девојака на Васкршњи понедељак / КУД Топарт, КУД Мора Иштван, Кеви Нису организатори манифестација Дани новог хлеба / Покрајински Толеранција секретаријат за националне мањине Танцпанорама Друге цивилне организације Сунчани дани јесени / Дечја недеља /

65 КАЊИЖА Табела 62б: Манифестације које КУД-ови организују (представљени су само КУД-ови који су Заводу доставили податке) Назив КУД-а КУД Златно класје, Долине КУД Петефи Шандор, Ором КУД Петефи Шандор, Трешњевац КУД Плава Тиса, Адорјан КУД Бели багрем, Тотово Село КУД Јокаи Мор, Мале Пијаце Назив манифестације/програма коју организује КУД Суорганизатор Колико пута је до сада манифестација одржана Година првог одржавања манифестације Сунчана јесен / Манифестација Дуга / Дани Орома / Сунчана јесен / Дан села / Дан мајке / Сусрет народне музике Трешњевац МЗ Трешњевац Такмичење Родна грана МЗ Трешњевац Сусрет народне музике Адорјан МЗ Адорјан Тројичин дан / Сусрет клуба ручних радова из Војводине / Дани кукуруза / Општински сусрет дечјих Локална самоуправа фолклорних ансамбала у Локална самоуправа у Међународни сусрет Покрајински хорова секретаријат за националне мањине у Локална самоуправа у Етно камп Покрајински секретаријат за културу у Смотра приповедача Бенедек Елек ОШ 10. октобар КУД Адорјан, Адорјан КУД Братство, Мартонош Српско аматерско друштво, Кањижа Сусрет играча фолклора / Вашарске традиције Месна заједница Мале Пијаце Нису организатори манифестација Фарсанг Месна заједница Мартонош, школа и забавиште Светосавски бал / Пролећни дечји концерт / Видовдански дани / Зимски концерт / Што се тиче организације друштава, од 22 друштва за које Завод располаже подацима, три функционише само као фолклорна секција. У Севернобанатском округу постоје и комплекснији КУД-ови који се не баве само играма уз пратњу музике, већ имају и драмске, певачке, рецитаторске и литерарне секције. У Кикинди, Ади, Чоки и Кањижи су сва друштва комплексног типа и посвећују пажњу различитим садржајима (искључујући КУДове који Заводу нису доставили податке о секцијама). Фолклорне секције су у свим КУД-овима, изузев оних који Заводу нису доставили информацију, подељене на неколико ансамбала према узрасту чланова. 65

66 КАЊИЖА СЕНТА ЧОКА АДА НОВИ КНЕЖЕВАЦ КИКИНДА Табела 63: Организација КУД-ова Назив КУД-а Секције Подела фолклорне секције КУД Еђшег, Фолклорна, драмска, певачка, народни оркестар и секција за израду ручних радова Дечији ансамбл, подмладак и одрасли АКУД Гусле, Фолклорна, хор и ансамбл за модерну Дечја секција, припремни и извођачки музику ансамбл КУД Ливац, Ликовна, литерарна и драмскорецитаторска / КУД Миливој Оморац, Иђош Фолклорна, музичка,, драмска, хорска и певачка Н.п КУД Мокрин, Мокрин Фолклорна, драмска, рецитаторска, Шест ансамбала разврстаних по оркестар и певачка узрасту КУД ДР Гаврило Пекаровић, Фолклорна, фото, ликовна, музичка и Банатско Аранђелово певачка Три секције разврстане по узрасту КУД Милан Ајваз, Српски Крстур Фолклорна Три секције КУД Банат, Нови Кнежевац Фолклорна Три секције КУД Тисађенђи, Нови Кнежевац Фолклорна, певачка, хор, цитрашка, драмска Две секције разврстане по узрасту Друштво за неговање фолклорних Фолклорна, певачка, драмска, ручни рад и традиција Вадвираг, Ада музичка Четири секције разврстане по узрасту КУД Аранyкапу, Ада Фолклорна, хор, ручни рад, корпари, музичка Четири секције разврстане по узрасту КУД Вук Караџић, Санад Фолклорна, ручни рад, старинари Најмлађи, средњи и старији ансамбл КУД Мора Ференц, Чока Фолклорна, певачка, секција сакупљача, ручни рад и цитрашка Три секције разврстане по узрасту КУД Свети Сава, Чока Фолклорна, певачка, драмска Н.п КУД Црна Бара, Црна Бара Н.п Н.п КУД Златна буба, Врбица Рецитаторска, ликовна / КУД Топарт, Фолклорна Н.п. КУД Мора Иштван, Кеви Фолклорна, драмска, хор, тамбурашки оркестар, ручни рад и плесна КУД Златно класје, Долине Н.п Н.п. КУД Петефи Шандор, Ором Н.п Н.п. КУД Петефи Шандор, Трешњевац Н.п Н.п КУД Плава Тиса, Адорјан Фолклорна, хор, цитрашки оркестар Н.п КУД Бели багрем, Тотово Село Н.п Н.п Фолклорна, ликовна, хор, ручни радови, КУД Јокаи Мор, Мале Пијаце Две секције разврстане по узрасту драмска, рецитаторска и фотографска КУД Адорјан, Адорјан Хор, секција за ручни рад / КУД Братство, Мартонош Фолклорна, хор, цитрашки оркестар Н.п Српско аматерско друштво, Кањижа Фолклорна и драмска Н.п. Предшколски, млађи, средњи и најстарији ансамбл Сарадња КУД-ови појединачних општина Севернобанатског округа сарађују једни са другима. Поједина друштва истичу добру сарадњу са локлним поливалетним центрима. Међународну сарадњу остварују девет друштава и то са КУД-овима из Мађарске Са друге стране, сарадњу са медијима не остварује шест друштава. 66

67 СЕНТА ЧОКА АДА НОВИ КНЕЖЕВАЦ КИКИНДА Табела 64а: Сарадња КУД-ова са актерима у култури и медијима Назив КУД-а КУД Еђшег, АКУД Гусле, КУД Ливац, КУД Миливој Оморац, Иђош КУД Мокрин, Мокрин КУД ДР Гаврило Пекаровић, Банатско Аранђелово КУД Милан Ајваз, Српски Крстур КУД Банат, Нови Кнежевац КУД Тисађенђи, Нови Кнежевац Друштво за неговање фолклорних традиција Вадвираг, Ада КУД Аранyкапу, Ада КУД Вук Караџић, Санад КУД Мора Ференц, Чока КУД Свети Сава, Чока КУД Црна Бара, Црна Бара КУД Златна буба, Врбица КУД Топарт, КУД Мора Иштван, Кеви Сарадња са актерима у култури Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Међународни ниво АКУД Гусле из Кикинде, Народно позориште, ОШ Фејеш Клара и ОШ Свети Сава / / КУД Мора Ференц из Кишкунфелеђхаза КУД из Ходмезевашархеља, КУД Кодаљ Золтан из Галгахевиза - Мађарска Сарадња са медијима Локални и регионални медији Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Народни музеј, Библиотека у Кикинди / / / Локални медији Н.п Н.п Н.п Н.п Не Н.п Н.п Н.п Н.п Не Удружења са територије Општине / / / Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Не Остали КУД-ови у Општини Н.п Н.п Н.п Н.п КУД-ови у Општини КУД-ови из Кикинде Н.п Н.п Н.п Библиотека Сарваш Габор, Ада, Друштво за мађрски језик из Аде, Музичка школа Барток Бела Остале цивилне организације у Општини, Установом културе у Општини. Локалном самоуправом и месним заједницама у Општини Мађарски фолклорни центар у Војводини, Институт за културу војвођанских Мађара, Културно удружење војвођанских Мађара Суседне културне регионалне организације из новог Сада и Суботице / / Örökség Gyermek Nápművészeti Szövetség из Мађарске Културне организације из Мађарске Не Локални медији Н.п Н.п Н.п Н.п Не КОЦ Чока Н.п Н.п Н.п Н.п КОЦ Чока, остали КУД-ови у Општини Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Постоји сарадња Постоји сарадња / Постоји сарадња Н.п Остали КУД-ови у суседним селима / / / Да 67

68 КИКИНДА КАЊИЖА Табела 64б: Сарадња КУД-ова са актерима у култури и медијима Назив КУД-а КУД Златно класје, Долине КУД Петефи Шандор, Ором КУД Петефи Шандор, Трешњевац КУД Плава Тиса, Адорјан КУД Бели багрем, Тотово Село КУД Јокаи Мор, Мале Пијаце КУД Адорјан, Адорјан КУД Братство, Мартонош Српско аматерско друштво, Кањижа Сарадња са актерима у култури Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Са свим организацијама у Општини Са свим организацијама у Општини Месна заједница, забавиште, Основна школа Месна заједница, забавиште, Основна школа Са свим организацијама у Општини Сви КУД-ови из Општине КУД Бели багрем Тотово Село Месна заједница, забавиште, Основна школа, КУД-ови из Општине Све организације у Општини Међународни ниво Сарадња са медијима / / / Локални медији / / / Локални медији КУД-ови из околних места КУД-ови из околних места Културно савез војвођанских Мађара Културно савез војвођанских Мађара Побратимљена насеља Побратимљена насеља / / / Локални медији Хор Топарт из Сенте Хор из Бачких Винограда, Чантавира, Торњоша, Хајдукова и Палића КУД Горњи брег / КУД-ови из Војводине / Хор Berkenye и Хор Napraforgó из Мађарске КУД Кишкунхалаш из Мађарске Побратимљено насеље Algyő Да Да Да Локални и регионални медији / / / Н.п Финансирање КУД-ова Већина друштава доставило је Заводу податке о средствима којима располаже на годишњем нивоу и извесно је да у раду свих КУД-ова у целом Севрнобанатском округу финансијски учествују локалне самоуправе. Поједини КУД-ови добијају средства од Покрајине и Републике. Велики број друштва остварује и одређена сопствена средства од продаје улазница и чланарина, а обезбеђују и одређени део од спонзора и донатора. Највеће просечне буџете, од КУД-ова који су Заводу доставили податке о финансирању, у посматраном периоду (2008,2009) имало је АКУД Гусле из Кикинде, па КУД Еђшег из Кикинде. Највећи удео сопствених средстава у истом периоду остварио је КУД Јокаи Мор из Малих Пијаца у општини Кањижа. Табела 65а: Буџети КУД-ова и извори финансирања у и години (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке о финансирању) Назив КУД-а КУД Еђшег, АКУД Гусле, КУД Ливац, КУД Миливој Оморац, Иђош КУД Мокрин, Мокрин Год. Буџет КУД-а Извори финансирања КУД-а динара евра Општина Покрајина Република Сопствена средства Не Спонзори, фондације и донатори , ,23 80 / / , ,66 80 / / , , , , ,00 552, / / / / ,00 479, / / / / , ,74 83,6 / / / 16, , ,08 74,3 / / / 25, Н.п Н.п 60(О+МЗ) 10 / Н.п Н.п 60(О+МЗ) 10 /

69 КАЊИЖА СЕНТА АДА НОВИ КНЕЖЕВАЦ Табела 65б: Буџети КУД-ова и извори финансирања у и години (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке о финансирању) Назив КУД-а КУД ДР Гаврило Пекаровић, Банатско Аранђелово КУД Милан Ајваз, Српски Крстур Друштво за неговање фолклорних традиција Вадвираг, Ада КУД Аранyкапу, Ада КУД Топарт, КУД Мора Иштван, Кеви Год. Буџет КУД-а Извори финансирања КУД-а динара евра Општина Покрајина Република Сопствена средства Спонзори, фондације и донатори 2008 Н.п Н.п 80 / / 20 / 2009 Н.п Н.п 80 / / 20 / , ,87 40(О+МЗ) / , ,47 76(О+МЗ) 7 / , , / 6,5 56, , ,37 14,5 25,5 / , , / , , / Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п 2009 Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п , , / / , , / / 19 КУД Златно класје, Долине КУД Петефи Шандор, Ором КУД Петефи Шандор, Трешњевац КУД Плава Тиса, Адорјан КУД Бели багрем, Тотово Село КУД Јокаи Мор, Мале Пијаце КУД Адорјан, Адорјан КУД Братство, Мартонош Српско аматерско друштво, Кањижа , ,43 77 / / / , , / / / / , , / / / / , ,61 57 / / / , , / / , , / / , , / / , , / , , / / / / , , / / , ,39 33 / / , , / Н.п нема података Основан је године , , / , , / Н.п Н.п 95 / / / Н.п Н.п 95 / / / 5 (О+МЗ) општина и месна заједница (удружена средства) 69

70 СЕНТА ЧОКА АДА НОВИ КНЕЖЕВАЦ КИКИНДА Проблеми Основни проблем КУД-ова Севернобанатског округа је финансирање у свим сегментима њихових активности: куповина кореографија, наступи, обнова фундуса и опреме. Опрема је још један велики проблем КУД-ова. Сва друштва истичу да имају проблема са опремом. Наводе проблеме дотрајалости ношњи или недостатак техничке опреме (озвучења, расвете, камера, компјутера). Већина друштава има проблем са простором. Од 21 друштва, шест исказује потребу за преуређењем простора, четири има проблем недостатка простора, два нису навела проблем са простором док сва остала не истичу просторне проблеме. Проблеми у вези са програмима углавном се тичу потешкоћа или немогућности куповине кореографија и превоза на наступе. Табела 66а: Проблеми КУД-ова Севернобанатског округа (приказани су само КУД-ови који су Заводу доставили упитнике) Назив КУД-а Простор Финансирање КУД Еђшег, АКУД Гусле, КУД Ливац, КУД Миливој Оморац, Иђош Постоји потреба за реновирањем објекта Недефинисан коначно власништво и располагање зградом. Потребено 200 м2 за играчки ансамбл Постоји проблем али није наведен Н.п Недовољне финансије за програме Постоји проблем али није наведен Недостатак средстава за ношње, костиме и технику Техничка опремљеност Потребно обнављање озвучења, расвете, и набавка видео бима Недостатак музичких инструмената, разгласа, расвете Постоји проблем али није наведен Постоји потреба за озвучењем, расветом, музичким инструментима и ношњом и костимима Програми Н.п Недовољне финансије Постоји проблем али није наведен КУД Мокрин, Мокрин Недовољно средстава Недостатак ношњи КУД ДР Гаврило Пекаровић, Банатско Аранђелово КУД Милан Ајваз, Српски Крстур Друштво за неговање фолклорних традиција Вадвираг, Ада КУД Аранyкапу, Ада Потребно грејање Потребно реновирање просторије, изолирање, изградња хигијенских чворова и сл. Потребан већи простор Недовољно финансијских средстава Постоји потреба за већим финансирањем Постоји проблем Недовољно финансијских средстава Недостатак музичких инструмената и намештаја Потребно обнављање ношње и набавка разгласа Потребан телефон, телефакс, рачунар, нотбук, опреме за озвучење Потребна видео камера и опремање просторија за плесаче са одговарајућом подлогом Недовољно финансијских средстава Нису наведени проблеми Неопходно је набављање одговарајуће ношње и инструмената за народну музику Недовољно средстава КУД Вук Караџић, Санад Недостатак простора и санитарног чвора Постоји потреба за већим финансирањем Постоји потреба за озвучењем, расветом и компјутером Потребна особа за писање пројеката КУД Топарт, Постоји проблем / КУД Мора Иштван, Кеви Постоји проблем са грејањем и кровом Потребна средстава за ношње и путне трошкове Проблем у вези превоза Потребни звучници и светло / Постоји проблем 70

71 КИКИНДА ОПШТИНА КАЊИЖА Табела 66б: Проблеми КУД-ова Севернобанатског округа (приказани су само КУД-ови који су Заводу доставили упитнике) Назив КУД-а Простор Финансирање КУД Златно класје, Долине КУД Петефи Шандор, Ором КУД Петефи Шандор, Трешњевац КУД Плава Тиса, Адорјан КУД Бели багрем, Тотово Село КУД Јокаи Мор, Мале Пијаце КУД Адорјан, Адорјан КУД Братство, Мартонош Српско аматерско друштво, Кањижа Потребна адаптација целе зграде Потребан сопствени простор Потребно реновирање целе зграде Недовољно финансијских средстава Недовољно финансијских средстава Недовољно финансијских средстава Недовољно финансијских средстава Недовољно финансијских средстава Постоји потреба за већим финансирањем Постоји потреба за већим финансирањем Техничка опремљеност Постоји потреба за озвучењем и расветом Постоји потреба за озвучењем, расветом и компјутерима Постоји потреба за озвучењем Постоји потреба за озвучењем Постоји потреба за озвучењем и расветом Потребна нова опрема Потребан компјутер, телефон, пројектор и платно Потребна нова опрема и комплет за озвучење са микрофоном Постоји проблем Програми Недовољно финансијских средстава Остала удружења у култури Севернонбанатског округа Када је реч о струковним удружењима Севернобанатског округа, три општине имају удружење ликовних уметника Нови Кнежевац, Ада и Кањижа. Само општина Нови Кнежевац има удружење књижевних уметника. Најстарије удружење у култури Севернобанатског округа је Тамбурашки оркестар Лале у Новом Кнежевцу настао године. Три удружења немају простор за своје активности као услов функционисања. У осталим случајевима удружења користе просторије установа културе или изнајмљују приватне просторе што отежава њихов рад. Поред својих свакодневних потреба већина удружења просторе користи и за своје програмске активности. Табела 67а: Основни подаци о удружењима (црвеном бојом означена су она удружења које Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив удружења Година оснивања Основни циљ удружења Простор за активности Да ли је у простору могуће организовати програме? УГ Кокенд, Организовање приљатељске скупове и манифестације за грађане мађарске националности у земљи и иностранству у области културе, образовања и слободних активности. Очување и неговање народне баштине и традиције мађарске националности и издавање публикација Уступљен од стране КУД-а Еђшег Да УГ Фантон(м), Организација Интернационалног џез и блуз фестивала Уступљен од стране Општине и Културног центра Н.п 71

72 СЕНТА ЧОКА АДА НОВИ КНЕЖЕВАЦ ОПШТИНА Табела 67б: Основни подаци о удружењима (црвеном бојом означена су она удружења које Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив удружења Година оснивања Основни циљ удружења Простор за активности Да ли је у простору могуће организовати програме? Удружење независних уметника Феникс, Нови Кнежевац Тамбурашки оркестар Лале, Нови Кнежевац Завичајно удружење Крајина, Банатско Аранђелово УГ Кекнефелејч, Нови Кнежевац Уметничко удружење Милош Црњански, Нови Кнежевац Камерни хор Musica Humana, Ада Удружење дувачког оркестра Ада - BRASS DANCE BAND, Ада Друштво за мађарски језик Сарваш Габор, Ада Удружење ликовних стваралаца АДАРТ, Ада Удружење Орфеус, Чока Камерна сцена Мирослав Антић, Потиски дувачки оркестар, Окупља ликовне и књижевне ствараоце, организује ликовне изложбе и књижевне вечери, организује школе сликања и ликовне колоније и помаже појединцима да се самостално остваре и представе у области свога стваралаштва Немају простор / Н.п Уступљен Да Чување културног идентитета Крајишника и развијање личних склоности грађана које се остварује кроз културно-уметничко стваралаштво. Неговање народних обичаја, чување и неговање етнолошке грађе свог краја Немају простор / Уступљен Н.п Организација књижевних сусрета Н.п Н.п Камерни хор Musica Humana првенствено негује хорско певање у својој средини, а и шире Организација дувачких фестивала у земљи. Остваривање контаката са иностраним дувачким оркестрима. Музичка едукација чланова оркестра као и васпитање омладине Неговање језичке културе, организовање Лингвистичких дана Сарваш Габор, организовање језичких конкурса, организација научних скупова у теми лингвистике, врши издавачку делатност, и остале делатности у неговању језичке културе АДАРТ је удружење уметничких стваралаца: сликара, вајара, фотографа, дуборезаца и циљ му је окупљање даровитих чланова као и пружање помоћи свим заинтересованим лицима која желе да овладају појединим техникама уметничког стварања. Приоритетни задатак друштва је да покаже стваралаштво својих чланова кроз организовање изложби Развијање културних активности становништва, нарочито кроз организовање позоришних представа и других културних делатности на мађарском језику. Организовање књижевних вечери, сусрета са писцима, предавања, посета културним установама, приређивање изложби, Упознавање чланства са актуелним едицијама мађарске и светске белетристике. Сарадња са сродним удружењима и установама Реализација позоришних представа на српском језику, обележавање дана Светог Саве кроз Светосавску акаденију и окупља младе и децу Уступљен Изнајмљен Уступљен од стране Библиотеке Сарваш Габор у Ади Да Не Не Да Немају простор / Уступљен од стране КОЦ-а Чока Уступљен од стране општине Неговање дувачке музике Уступљен Не Да Не 72

73 НОВИ КНЕЖЕВАЦ КИКИНДА КАЊИЖА ОПШТИНА Табела 67ц: Основни подаци о удружењима (црвеном бојом означена су она удружења које Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив удружења Завичајно удружење жена и младих Етно кућа звучара, Ором Војвођански ликовни круг, Кањижа Филмска радионица Cinema, Кањижа Година оснивања Основни циљ удружења Простор за активности Да ли је у простору могуће организовати програме? Неговање народне рукотворине Уступљен Да Унапређивање ликовног стваралаштва и едукација чланова Удружења, побољшање квалитета сликарства код чланова. Популаризација ликовно уметности у срединама где ће Удружење деловати као и на повезивању свих заинтересованих субјеката за ликовну уметност са установама и удружењима у региону, у земљи и ван ње. Израда филмова, организација разних уметничких филмских фестивала, приказивање домаћих и иностраних филмских продукција, сарадња са организацијама које се баве филмском уметношћу, промоција и унапређење филмске уметности... Уступљен Уступљен од стране ОКУ Cnesa Приказ 60: Подаци о простору у којима удружења организују активности и програме (приказани су само подаци у вези са удружењима који су доставили упитнике или за које Завод на основу разговора поседује податке) 11,8 18,8 41,2 17,6 6,2 29,4 уступљен изнајмљен - 1 простор се може користити за програме - 7 немају простор - 3 простор се не може користити за програме - 5 немају простор - 3 нема података - 2 Чланови и активности Удружења Севернобанатског округа немају велики број чланова. Најчешће се број чланова креће између 20 и 50. Највише активиста има Удружење независних уметника Феникс из Новог Кнежевца. Друго удружење по бројности оних који учествују у раду је Удружење дувачког оркестра Ада - BRASS DANCE BAND. Најмањи број чланова има УГ Фантон(м) у Кикинди. Табела 68а: Чланство удружења Севернобанатског округа (црвеном бојом означена су удружења која Заводу нису доставила упитнике) Назив удружења Стални чланови Повремени чланови Волонтери Не Да УГ Кокенд, / / / УГ Фантон(м), Два стална члана и волонтери* Удружење независних уметника Феникс, Нови Кнежевац / / / Тамбурашки оркестар Лале, Нови Кнежевац Оркестар броји 12 чланова Завичајно удружење Крајина, Банатско Аранђелово / / / / / / УГ Кекнефелејч, Нови Кнежевац / / / / / / Уметничко удружење Милош Црњански, Нови Кнежевац Н.п 73

74 КИКИНДА КАЊИЖА АДА Табела 68б: Чланство удружења Севернобанатског округа (црвеном бојом означена су удружења која Заводу нису доставила упитнике) Назив удружења Стални чланови Повремени чланови Волонтери Камерни хор Musica Humana, Ада Хор има 35 чланова Удружење дувачког оркестра Ада - BRASS DANCE BAND, Ада / / / / / / Друштво за мађарски језик Сарваш Габор, Ада / / / Удружење ликовних стваралаца АДАРТ, Ада Удружење има 23 члана* ЧОКА Удружење Орфеус, Чока / / / СЕНТА Камерна сцена Мирослав Антић, / / / / / / Потиски дувачки оркестар, Оркестар има 20 чланова Завичајно удружење жена и младих Етно кућа звучара, Ором Основани године Војвођански ликовни круг, Кањижа Основани године Филмска радионица Cinema, Кањижа / / / *Разговори су вођени у години Н.п.- нема података Приказ 61: Расподела удружења према броју чланова (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке) 28,6 35,7 35,7 мање од 20-5 од 21 до 40-5 од 41 до 80-4 Не може се тачно рећи које удружење је најактивније када су програми у питању јер прецизни подаци за већину удружења нису наведени. Према подацима о бројности публике којима Завод располаже, најпосећенији су програми Филмске радионице Cinema у Кањижи. Према подацима којима Завод располаже четири удружење наплаћује улазнице за своје програме. Сва остала удружења Севернобанатског округа организују активности бесплатне за публику. Удружење независних уметника Феникс из Новог Кнежевца организује Ликовну колонију која се одржава у јулу. Завичајно удружење Крајина из Банатског Аранђелова је организатор Крајишке вечери. Удружење дувачког оркестра Ада - BRASS DANCE BAND је организатор Међународног дувачког фестивала Златна хорна. Друштво за мађарски језик Сарваш Габор из Аде у сарадњи са Библиотеком организују манифестацију Лингвистички дани Сарваш Габор. Удружење Орфеус у Чоки организује Међународни фестивал виолиниста, Међународни фестивал хорова, летње позоришне сусрете младих аматера. Филмска радионица Cinema у Кањижи је организатор Међународне видео радионице. Табела 69а: Чланство и активности удружења Севернобанатског округа (црвеном бојом означена су удружења која Заводу нису доставила упитнике) Назив удружења УГ Кокенд, УГ Фантон(м), Активности Посета културно-историјских места Мађара у земљи и иностранству, организовање играоница за децу и курсева за грађане мађарске националности (из историје, граматике, књижевности, уметности, рачунарства и народне радиности. Сусрети са значајним особама мађарске националности у земљи и иностранству. Издавање публикација Организација једном годишње Интернационалног џез и блуз фестивала који траје три дана. Организација концерата у току године Број публике Цена улазница за програме Не наплаћују Од дин. 74