SZERB NEMZETISÉGI NYELV ÉS IRODALOM

Átírás

1 ÉRETTSÉGI VIZSGA május 5. SZERB NEMZETISÉGI NYELV ÉS IRODALOM KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA május 5. 8:00 I. SZÖVEGÉRTÉS ÉS ÉRVELÉS VAGY GYAKORLATI SZÖVEGALKOTÁS Időtartam: 90 perc Pótlapok száma Tisztázati Piszkozati EMBERI ERŐFORRÁSOK MINISZTÉRIUMA Szerb nemzetiségi nyelv és irodalom írásbeli vizsga 1711 I. összetevő

2 РАЗУМЕВАЊЕ ТЕКСТА Прочитај пажљиво текст и одговори на питања! Михаило Витковић је двојезични писац-поета (писао је на српском и на мађарском језику) којег је мађарска историја књижевности ценила због његових народних песама и превода народних песама, док га српска историја књижевности памти као оснивача српске белетристике. Његов књижевно-историјски и уметнички значај потиче управо из његовог двојног идентитета: писао је на оба језика, док је са својим стваралаштвом играо улогу посредника између књижевности два народа. Михаило Витковић се родио у Јегри 25. августа (по старом календару 14. августа) године. Његов отац, Петар Витковић био је свештеник српске православне цркве у Јегри, а мајка, Марија Глишић потицала је из Сентандреје. Преци породице потичу из јужне Херцеговине, из малог места Мостаћи, у близини Требиња, одакле су године због турске најезде избегли у Мађарску. Михаило Витковић је гимназију похађао у Јегри у и Пешти, а од године је студирао право у Пешти године након добијања адвокатске дипломе његов отац добија намештење у будимској православној цркви као свештеник. Тада се Михаило Витковић заједно са родитељима сели у Будим, па тако напуштајући заувек Јегру постаје признат и имућан адвокат. Након сеобе у Пешту упознаје се са Хорват Иштваном и Семере Палом, а касније са Казинци Ференцем, вођом мађарске језичке реформације, истакнутим заступником савременог књижевног живота. После њиховог сусрета формира се тзв. Казинци тријада ради пропагирања мајсторових идеја у Пешти. Захваљујући свом угледу и приходима прво у својој кући, а касније у кући своје ванбрачне животне сапутнице Теодоре Поповић, држи друштвена окупљања, дебатне клубове на којима су се појављивали сви значајнији заступници савременог мађарског културног, научног и књижевног живота. Угледна кућа Теодоре Поповић налазила се у некадашњој улици Крст, која данас носи име Вереш Палне. У кући Михаила Витковића обрели су се многи истакнути српски писци, међу њима и Лукијан Мушицки и Вук Стефановић Караџић. Мушицки, кога је Михаило Витковић познавао још из пештанских студентских дана ће се касније замонашити и постати архимандрит манастира Шишатовац, а уједно и признати српски класицистички песник године је свом пештанском пријатељу посветио једну оду. Двојезични Витковић је, преузимајући на себе улогу посредника, скретао пажњу мађарских писаца и песника на бројна српска књижевна остварења и повезивао личности мађарског и српског књижевног живота. Истовремено је у више часописа извештавао о савременом српском образовању, црквеном животу, о издатим српским књигама и много је допринео ширењу дела српских писаца у Мађарској. Иако је већ у Јегри писао песме, његова једина збирка објављена је тек године која садржи Лесинговим делима инспирисане бајке и већину његових класицистичких песама. Витковићево песништво на мађарском језику је жанром веома разноврсно. Писао је народне песме, класицистичке оде, епистоле, пригодне песме и епиграме, односно белетристику и есеје. Витковић је бројне српске народне песме превео на мађарски језик. Његова је заслуга што је преводе међу првима урадио непосредно на основи оригиналног српског текста. Садржаје, форму, расположења и сликовност тих песама пресадио је у мађарски текст тако да су оне могле постати саставни део мађарског народног песништва.захваљујући његовим преводима народних песама проширио се и жанр народних балада írásbeli vizsga, I. összetevő 2 / május 5.

3 Изложба поставља у спомен Михаилу Витковићу, двојезичном песнику-писцу, са стране његових савременика веома цењеном књижевном организатору; овај пут тежиште ставља на дела написана на мађарском језику истичући уједно улогу Михаила Витковића као посредника између мађарске и српске књижевности, односно наглашавајући његове заслуге у формирању мађарског књижевног живота. Изложба пружа кратак увид и у књижевно стваралаштво Стојана Вујичића, спрског писца и историчара књижевности у Мађарској, чија је породица била са бочне гране у сродству са породицом Витковић. Знатан део представљају југословенско-мађарска књижевна и културно-историјска истраживања, урачунајући и откривање и објављивање животног дела Михаила Витковића. (Ласло Бујташ: Михаил Витковић, заљубљеник Јегре, и Казинцијев присталица, превод) На картама насталим после српских сеоба, пирамиду са круном у Сентандреји и око Будима чине српска насеља, густо распоређена уз Дунав. На етнографским картама су означаване и расуте тачке са српским живљем. На североистоку од Будима, посебно место заузима најдаља тачка, скрајнута Јегра, у којој је било више Грка но Срба, из које потиче и књижевник Михаило Витковић, у метафори Павла Поповића: "Србин из Јегре". Младен Лесковац за Витковића вели: "Он још није престао бити Србин у толикој мери да би могао бити добар Мађар, али заправо није био већ ни Србин ни Мађар, него нешто по среди између тога двога; један наш несрећан, у туђем мору уништен човек, Србин из Јегре!" Иако је још године писао о српском језику (О српском или рацком језику), старао се да тај језик очисти од варваризама, да га догради и неспретне славенизме замени кованицама и сложеницама насталим у духу народног говора, иако је бележио и преводио на мађарски народне песме, започео као песник стиховима на српском језику - Вук је Витковића називао "мађарски поета". Михаило Витковић је одиста припадао кругу мађарских песника из доба класицизма и обновљеног хуманизма, гласовитој Казинцијевој тријади коју су још сачињавали Пал Семере и Иштван Хорват, а као писац теже се служио матерњим но мађарским језиком. По Тихомиру Остојићу, био је "човек с два национална осећања, песник с два срца, књижевник с два лица", поносио се тиме што је "будући Србин, могао бити и Мађаром". Витковић је одиста био први Србин који је на мађарском језику стекао књижевну славу, који је тежио да и остале писце саплеменике уведе у мађарску књижевност, свестан да је велика књижевност Европе у том тренутку у Паризу, Бечу и Пешти, да највећа литерарна дела, тада, са замирањем латинског, настају на немачком и мађарском језику и да писати на тим језицима значи и бити део велике литературе. Витковићеву судбину песника који пева на два језика деле и највећи наши песници XVIII века, чак и они попут Авакума Авакумовића и Лазара Нешковића, чије се песме певају и преписују, бивају као адеспотна грађанска лирика прихваћене од најширег читалачког круга, популарније од песама испеваних римским размером које су стицале право да се објаве. Витковић, тада, није био свестан да, поред потребе да се и најмањи народ свету огласи, у књижевности истовремено важи и неумитни закон да је писац без свог језика, без публике на матерњем језику, стваралачки мртав још за живота. (Миодраг Матицки: Србин из Јегре - као метафора) 1711 írásbeli vizsga, I. összetevő 3 / május 5.

4 Питања 1. За Михаила Витковића се каже да је двојног идентитета. Објасни шта значи тај појам. 2 бода 2. Витковић се дружио и са Лукијаном Мушицким. Ко је био он? 4 бода 3. Одакле потиче Витковићева породица? 3 бода 4. Објасни појмове дебата, белетристика, епистола. 3 бода 5. Ко је био Ференц Казинци? 2 бода 6. Витковић је живео у улици која се некада звала Крст, садашња улица Вереш Палне. Чија се задужбина данас налази у тој улици? Шта знаш о њему? 3 бода 1711 írásbeli vizsga, I. összetevő 4 / május 5.

5 7. Шта је писао Витковић на мађарском језику? 4 бода 8. Витковић је био Србин-интелектуалац из Мађарске. Наведи још неколико знаменитих Срба из Мађарске. 4 бода 9. Допиши синониме уз наведене речи: монах, тежиште, значајан, формирати 3 бода 10. На Витковићевој изложби један је део посвећен Стојану Вујичићу. Ко је био он? 3 бода 11. Писац текста каже да је Витковић играо улогу посредника између књижевности два народа. Како тумачиш ову изјаву? 3 бода 12. Када су се Витковићеви преци обрели на територији Мађарске? Ко их је предводио у миграцији? 1 бод 1711 írásbeli vizsga, I. összetevő 5 / május 5.

6 13. Осим Будима и Пеште у којим насељима су се Срби још населили? Наведи називе неколико насеља где и сада живе. 3 бода 14. Шта је рекао Тихомир Остојић о Витковићу? Чиме се он поносио? 2 бода Укупно: 40 бодова АРГУМЕНТИСАЊЕ ИЛИ ПРАКТИЧНО САСТАВЉАЊЕ ТЕКСТА Изабери један од два задатка: A) Напиши извештај о некој школској манифестацији (нпр. предаја пантљика, опраштање). Обрати пажњу да се извештај заснива на важним и провереним подацима. Б) Напиши излагање о томе због чега је важно што је зграда Текелијанума враћена српској народности у Мађарској, у чему она потпомаже културни и просветни рад Срба. Обим рада је речи írásbeli vizsga, I. összetevő 6 / május 5.

7 Укупно: 10 бодова 1711 írásbeli vizsga, I. összetevő 7 / május 5.

8 pontszám maximális elért Szövegértés 40 Szövegalkotási feladat: Érvelés vagy gyakorlati szövegalkotás 10 Vizsgapont összesen 50 dátum javító tanár Szövegértés Szövegalkotási feladat: Érvelés vagy gyakorlati szövegalkotás pontszáma egész számra kerekítve programba elért beírt dátum dátum javító tanár jegyző Megjegyzések: 1. Ha a vizsgázó a II. írásbeli összetevő megoldását elkezdte, akkor ez a táblázat és az aláírási rész üresen marad! 2. Ha a vizsga az I. összetevő teljesítése közben megszakad, illetve nem folytatódik a II. összetevővel, akkor ez a táblázat és az aláírási rész kitöltendő! 1711 írásbeli vizsga, I. összetevő 8 / május 5.

9 ÉRETTSÉGI VIZSGA május 5. SZERB NEMZETISÉGI NYELV ÉS IRODALOM KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA május 5. 8:00 II. MŰÉRTELMEZŐ SZÖVEGALKOTÁS Időtartam: 150 perc Pótlapok száma Tisztázati Piszkozati EMBERI ERŐFORRÁSOK MINISZTÉRIUMA Szerb nemzetiségi nyelv és irodalom írásbeli vizsga 1711 II. Szövegalkotás

10 ОД ДАТИХ ЗАДАТАКА ИЗАБЕРИТЕ ЈЕДАН И РЕШИТЕ ЈЕДАН ПРЕМА ИНСТРУКЦИЈАМА ( речи) А) КЊИЖЕВНА АНАЛИЗА Приказивање житеља сиромашних острвских и приморских села, њихове судбине и јачине живљења у пуној стварности у приповеци српског реалисте, Симе Матавуља. Симо Матавуљ: Поварета Јурај стаде на вратима приземне собе, која захваташе цијелу дужину кутњу. Два прозора напрема се бјеху широм отворена, те још бјеше доста видјела. Његове очи обухватише све; свака ствар на свом мјесту, како их је оставио, безмало, како су их његови преци оставили: полице са кујињским посуђем, два велика орахова ковчега, дугачки храстов сто, над њим велики разапет Исукрст. Јурјев поглед заустави се на контурама жене која, тик огњишта, бјеше окренута лицем ка врати. Јурај се накашља, жена се окрете, застаде малко, па се сретоше између прозора. И викнуше заједно: - Е, по бога, Јурета! - Ма! Драга ма! Послије загрљаја, загледаше се једно другоме у очи, у модре, ситне, бистре очи, које по нашим острвима нараштаји један другом предају, као год што предају и обле главе, округласте образе, радост живовања, јако вјерско осјећање, нејаку моћ мишљења и скучен број ријечи... Јурјева мати, Луца, изгледаше као његова старија сестра, старија за десетак година, не више. (...) Након краћег одморка, Јурета спусти глас: - А ке нова с Марицом?... - А ниј добра нова одговори жена шапатом.(...) - Ах... Је... умрла? - Је! - Јој! А ти, ма, јеси ли ишла код поварете (сиротице)? - Бог с тобом, јадно дијете! Осим мене нико ниј зна да си је изабра, па ни она, поварета ниј то слутила. (...) - Јој, ма, ја ћу умрити! - Јеси ли ти кршћанин или си Жудија поста? Хоћеш ли против бога?... Хајд, сад ће наши доћ. Срамота би била да се дозна зашто тужиш, јер ниси поварету испросија, нити се зна да си то мислија кад се из војске вратиш! Реци јој розарије за душу и хајд!... (одломак) Б) КЊИЖЕВНА ПАРАЛЕЛА Два различита тона у Ђулићима и Ђулићима увеоцима Јована Јовановића Змаја. Упореди две песме и укажи на различита расположења у сликовитости и ритму песама. Осврни се на субјективност и свеопшту уметничку вредност његове љубавне лирике írásbeli vizsga, II. összetevő 2 / május 5.

11 ЂУЛИЋИ Љубим ли те... ил ме санак вара, Што те удиљ уза ме дочара; Љубим ли те... ил ме душа вара, Што се удиљ с тобом разговара; Љубим ли те... ил ме безум гања, Немам вида, немам осећања; Љубим ли те... ил љубави није, Што се грли, то су саме змије; Љубим ли те... или ме и нема, Или тебе, - нас ниједно нема; Љубим ли те... или нема света, Нема сунца, ни росе, ни цвета, Већ се тмина што је пак о меси, А по тмини витлају се беси, А међ њима прабесина спава Моју љубав у сну измишљава. ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ Ох, како је сиво, тамно, К о да није данак сван о; А небо је тако мутно, Као око исплакано. А ја гледам кроз ту таму, Гледам, гледам на високо, Гледам у то сетно небо, У то сузно, мутно око. Гледам у тај сумор јадни, У празнину ту голему, У тај уздах грдни, хладни, Гледам у ту сету нему. Па то ми је сада лепо, Па то ми је сада мило... Као да ми никад око Није сунца ни видило, - К о да никад прамалећа Мом животу није било, К о да никад није сунце Срећу моју пољубило írásbeli vizsga, II. összetevő 3 / május 5.

12 1711 írásbeli vizsga, II. összetevő 4 / május 5.

13 1711 írásbeli vizsga, II. összetevő 5 / május 5.

14 1711 írásbeli vizsga, II. összetevő 6 / május 5.

15 II. Műértelmező szövegalkotás pontszám maximális elért Tartalmi minőség 25 Szövegszerkezet 5 Nyelvi Nyelvi igényesség minőség 10 (stílus, nyelvhelyesség) Összesen: írásbeli vizsga, II. összetevő 7 / május 5.

16 I. Szövegértés és érvelés vagy gyakorlati szövegalkotás II. Műértelmező szövegalkotás pontszám maximális elért Szövegértés 40 Érvelés vagy gyakorlati szövegalkotás 10 Tartalmi minőség 25 Nyelvi minőség 15 Helyesírás 8 Íráskép 2 Az írásbeli vizsgarész pontszáma: 100 dátum javító tanár I. Szövegértés és érvelés vagy gyakorlati szövegalkotás II. Műértelmező szövegalkotás Helyesírás Íráskép Szövegértés Érvelés vagy gyakorlati szövegalkotás Tartalmi minőség Nyelvi minőség pontszáma egész számra kerekítve programba elért beírt dátum dátum javító tanár jegyző 1711 írásbeli vizsga, II. összetevő 8 / május 5.