(СВЕ ТОГ ВЛ А Д И К Е М А К СИ М А)

Átírás

1 П Е Т Е Р Р О К А И П РИ ЛОГ БИ О Г РА ФИ Ј И Д Е СПО ТА ЂОР ЂА БРА Н КО ВИ Ћ А (СВЕ ТОГ ВЛ А Д И К Е М А К СИ М А) Срп ск и де спо т Ву к Гр г у р ови ћ ( Бра н ко ви ћ), Змај О г ње н и Ву к с рп ск и х н а р од н и х пе с а м а, ко ји је св о је и ме у и с т и н у до био з а т о што је био члан Зма је вог ре да, ис так ну та је лич ност срп ско-ма ђарск и х од но с а X V в е к а. 1 По на шем са зна њу, пр ви на уч ник ко ји је твр дио да је он, по ред оста лих ње го вих де ла, био при су тан при ск ла па њу м и ра и з ме ђу у г ар ског к ра љ а Ма т и је Ху њ а д ија-корвина и рим ско-не мач ког ца ра Фри дри ха III Хаб збур шког, био углед ни срп ски исто ри чар Јoван Ра до нић. О то ме ра ни ји ау то ри, Сто јан Нов а ло ви ћ, 2 Кон с т а н т и н Ји р е чек, 3 Вл а д и м и р Ћо р о ви ћ 4 и Ђор ђе Сп. Ра до ји ч и ћ, 5 д а по ме не мо с а мо н ај зн а ч ај н и је, н и ш т а н и с у зн а л и. Ра до нић се при овом свом твр ђе њу, са оп ште ном у сво јој сту ди ји Спора зум у Та ти и срп ско-угар ски од но си од XI II до XVI ве ка, по звао на ди пло ма тар Исто ри је по ро ди це Ху ња ди Јо же фа Те ле ки ја. 6 1 Dávid András, Délszláv epi kus éne kek, magyar történe ti hősök, Újvidék 1978; Ми лош Ан то но вић, Де спот Сте фан Ла за ре вић и Зма јев ред, Исто риј ски гласник, ( ), Сто јан Но ва ко вић, По след њи Бран ко ви ћи у исто ри ји и на род ном преда њу , Ле то пис Ма ти це срп ске, 1886, 146, 1 47; 147, 1 32, 148, Кон стан тин Ји ре чек, Исто ри ја Ср ба, I, до го ди не (По ли тич ка истори ја), пре вео и до пу нио Јо ван Ра до нић, На уч на књи га, Бе о град 1952, 388, В (л а д им и р) Ћ (о р о в и ћ), В у к Б р а нков и ћ ( З м а ј О г њ е н и В у к), С т а н о ј е С т а но јеви ћ, Народна енциклопедија српско -хрватско - словеначка, књ. 1, Би блио граф ски за вод, За греб Ђор ђе Сп. Ра дојичић, Хагиолошки прилози о последњим Бранковићима, Гла сник Ис то ри ског дру штва у Но вом Са ду, XII (1939), 3 4, Јов а н Рад он и ћ, С пор аз у м у Тат и г од ине и с рпско -у г а рск и односи од XI II до XVI ве ка, Г л а с С р п с к е к р а љ е в с к е а к а д е м и ј е, CLXXXVII, Дру ги раз ред, књ. 94, 1941, ( ). 314

2 Овај по да так је, по зи ва ју ћи се на Ра до ни ћа, преузеo од ње га у но ви је в р е ме нај у п у ће н и ји по зна в а л а ц од но с а ов а д в а на р о да у сред њем ве ку, Си ма Ћир ко вић, у свом члан ку O Де спо ту Ву ку Грг ур евићу. 7 Та ко је у ч и н и л а, с ле де ћ и п ри ме р св ог у ч ит ељ а и Ду шан ка Ди нић Кне же вић. Она се, ме ђу тим, за раз ли ку од Си ме Ћир ко ви ћа, по ред де ла Јо ва на Ра до ни ћа по зва ла та ко ђе на Те леки јев ди пло ма тар, а у сво јој син те зи Срем ски Бран ко ви ћи је то твр ди ла о де спо ту Ву ку чак два пу та, по зи ва ју ћи се при том у оба слу ча ја на два на ве де на по да тка као из во ра свог са зна ња. 8 Она је т о сво је т в р ђе њ е по но ви ла још и т ридес е т јед н у г о д и н у к а сн и је, у члан ку Срп с ког б и о г ра ф с ког ре ч н и ка. 9 Пр о в е ри в ш и, ме ђу т и м, одго ва ра ју ће ме сто Те ле ки је вог ди пло ма та ра, до шли смо до закључ ка ка ко се овај до га ђај ни је де сио 1467, не го двaдесет го ди на ка сни је, 16. де цем бра 1487! 10 Не зна се ка ко је Ра до нић до шао до да ту ма ко ји је са оп штио, али је чи ње ни ца да се ту де си ла не ка ома шка, ко ја ни је рет ка приликом обе лежава ња да ту ма не ког до га ђа ја. Из гле да да су то ка сније и Ра до ни ћ и Ћ и р ко ви ћ п ри ме ти ли. Ра до ни ћ, на и ме, не са оп шта ва тај по да так у дру гом, ис прављеном и прошире ном, из да њу Ји ре чеко в е Ис т о р и је Ср ба 11 ко ју је до пу нио и пре вео. Си ма Ћир ко вић та ко ђе са ћу та њем п ре ла зи п ре ко тог до га ђа ја у од го ва рајућем дел у Ис то ри је срп ског на ро да. 12 Пре ма то ме, ови на у ч н и ц и су јед но ставно из бри са л и п ри су с т во с рпског деспота ( Ву ка) овом до га ђа ју. Овај пос т у па к је, међут и м, с амов ољ а н и не о п р а в да н, је р по в е љ а, а ко и не са др жи име, са др жи на слов de s p o t u s Se r v ie. Д ру г и м р е ч и ма, је дан срп ски де спот, ако не и Вук, као све док је уи сти ну био прису тан код потписивања овог ак та. 13 То, ме ђу тим, ни ка ко ни је могао да бу де Вук, по што се ово де си ло 16. де цем бра 1487, а он је умро в ећ г од ине. По с т а в љ а с е с т о г а п и т а њ е: ког с рп ског деспот а, ако не Ву ка, по ми ње текст овог спо ра зу ма? Пре не го што од го во ри мо на ово пи та ње, не ка нам бу де до звољ е но да у ч и н имо не ко л и ко ис п ра в к и и до п у на ко је с е т и ч у т ек с т а 7 С и м а Ћ и р ко ви ћ, О де спо т у Ву к у Грг ур евићу, Збо рн и к Мат иц е с рпс ке з а л и ко в н у ум е т н о с т, 6 (1970), 21; исти, исто, С т а р и С л а н к а м е н п р и л о з и м о н о г р а ф и ји, Но ви Сад 1971, Д у ш а нк а Д и н и ћ К не же в и ћ, С р е м с к и Бр а н ко в и ћ и, Ис т р а ж и в ањ а, IV (1975), 8, Д у ша н ка Д и н и ћ К не же ви ћ, Ву к Гр г уреви ћ, Српск и биографск и речник, 2, В Г, Ма ти ца срп ска, Но ви Сад 2006, Te le ki József, A Hunyadi ak ko ra Magyarországon, XII, Pest, 1857, 375, по ве ља бр. DCCLXI. 11 К. Ји ре чек, н. м., I, 388, ; II, (Кул тур на исто ри ја), Ис т о р и ја с р п с ко г н а р о д а, II, Срп ска књи жев на за дру га, Бе о град 1982, , 379, , 384, , , Te le ki, н. м. 315

3 и к а р а к т е р а ов ог до к у мен т а! Св а ко од г о р е на в е де н и х ау т о р а г о в ори у в ези с а њи м о м и р ов ном у г о в о ру. Том п ри л и ком, ме ђу т и м, ни је дан од њих ни је од ре дио о ком је ми ров ном уго во ру реч. Из де ла не мач ког ис т о ри ча ра Кар ла Не ри н г а, с д ру г е с т ра не, по с т а ло је ја сно да је то за пра во до бро по зна ти спо ра зум о пре ки ду ва тре (ору жа них деј ста ва). Текст овог пак та је са чу ван у два са др жај но ис т о в е т на п ри ме р к а. При ме р а к ко ји је п у бл и ко в а о Те ле к и и ко ји су ко ри сти ли на ве де ни ау то ри из дао је у име ца ра Фри дри ха, за краљ а Ма т и ју, са к с он ск и и з б ор н и к не з А л бе р т, на ла т и н ском језик у. 14 До Нери нг а, међут и м, н ико н ије ко ри с т ио у и ме М а т и је з а Ф ри д риха, на немачком језик у, г о тск и м п исмом и здат и п римера к, ко ји је још г о д и не п у бл и ко в а о не м ач к и н а у ч н и к Ф ри д ри х А лб е р т Л а н г е н. 15 Не ринг је том при ли ком са оп штио и то да је ов ај спор аз у м о п р е к и д у о ру ж а н и х деј с т а в а, з б ог од у г о в л а че њ а Фри дри ха III, ко ји ни је хтео да по твр ди спо ра зум скло пљен у њего во име, сту пио на сна гу тек мно го ка сни је. 16 Вра тив ши се на пи та ње иден ти те та без и ме ног срп ског деспо та, же ли мо пр во да скре не мо па жњу ка ко, као што је на то већ Ји р е чек у по з о рио, с рп ск и де спо т и у по в е љ а ма у г а р ск и х к р а љ е в а носe на слов de spo tus Ras cie. 17 У овом пак тек сту, ко ји је пу блико в а о Те ле к и, с т о ји de s p o t u s Se r v ie. 18 По на шем ми шље њу, међу тим, без об зи ра на ову раз ли ку не ма мо раз ло га сум ња ти у исп р а вно с т и з р аз а који с е одно си н а н а с лов с рп ског де спо т а. О в а од у да р но с т с е, на и ме, л а ко мо же п р о т у ма ч и т и. По в е љ е у г а р ск и х к р а љ е в а би ле с у на ме њ е не п рипа дн иц има з емаљ а у г а рске к руне, а овај до ку ме нат ме ђу на род ној јав но сти. Она ни је би ла ду жна зна ти за постоjањe Ras cie, док јој је Ser via моралa би ти познатa из свечане ти ту ла ту ре угар ских кра ље ва, упра во из њихових приви ле г и ја л н и х по в е љ а. З а т о, по на шем м и ш љ е њу, ов а р а з л и к а не да не с а д р ж и с уш т и нск у п р о т ивур ечно с т, нег о св едоч и о т оме да је по ред de spo tus Ras cie, de spo tus Ser vie та ко ђе био у то вре ме у упо тре би. Ина че, ино стра ни из во ри и Ђор ђа I (Ђур ђа) Бран кови ћа на зи ва ју час јед ним, час дру гим на сло вом. 19 У ве зи са овом по ве љом тре ба да на пра ви мо још јед ну ис правку. Пре ма Ра до ни ћу, а пре ко ње га и по Ду шан ки Ди нић Кне же вић, 14 Ne hring Karl, Mat thi as Cor vi nus, Ka i ser Fri e drich III. und das Re ich, Südosteuropäische Ar be i ten, 72, München 1975, Lan genn F(ri e drich). A(lbert)., He r z o g Al b r e c h t d e r B e h e r z t e, S t a m m v a t e r des königlichen Ha u ses Sac hsen, Le ip zig 1838, 545, по ве ља бр Ne hring, н. м. 17 К. Ји ре чек, н. м., II, Te le ki, н. м. 19 Мом чи ло Спре мић, Де спот Ђу рађ Бран ко вић и краљ Ал фонс Ара гонски, Пре ки нут успон, За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства, Бе о град 2005,

4 с рп ског де спо т а по м и њу ме ђу ba ro ne s ex of f i cio i n Hu n ga r ia. 20 У св ом но ви јем ч л а н к у Д у ша н к а Д и н и ћ К не же ви ћ, ме ђу т и м, к а же само т ол ико да се он по м и ње ме ђу ма ђар ск и м ба ро н и ма. 21 Радон и ћ пак на сло ву срп ског де спо та до да је да он по ран гу сто ји на осмом ме сту у спи ску др жав них до сто јан стве ни ка Угар ске, ис пред мач в а н ског б а н а. 22 О п р е зн и је је ов о ф о р м у л и с а о С и м а Ћ и ркови ћ. Он ка же са мо то да се де спот по ми ње у ре до ви ма угар ских ве лика ша. 23 По ори г и на л у по ве ље ко ју је из дао Те ле к и, ме ђу т и м, на слов с рпског деспот а у рубриц и P r i nci p e s i n Hu n ga r ia с т о ји на д ру г ом ме с т у, и змеђу н ас лов а б ан а Д а лм а ц ије -Х р в а тс ке и С л ав он ије и ба на Бо сне. За тим сле де вој во да Вла шке, вој во да Ау стри је, ма чванск и, б еог ра дск и и с ев ери нск и банови, к а о и т ам иш к и и пож у нск и жу пан. 24 Не зна ју ћи о ко ме је реч, Лан ген у не мач ком при мер ку, та кође и з ме ђу ба но ва Да л ма ц и је -Хрват ске и Сла вон ије с једне, и Б осне с дру ге стра не, по ми ње der Her Spor zu Sor fey, све у ру бри ци Fur sten zu Hun gern. Spor је очи глед но на ста ло штам пар ском гре шком из Ge or, што је по че так од Ge or gi us. Још је ја сни је, ка ко под Sorfey треба разумети Syrfey, име Србије у средњовековном не мач ком је зи ку. Ово пот кре пљу је чи ње ни ца да и у на сло ви ма д ру г и х д р ж а в н и х до с т о ја нс т в е н ик а т ако ђе и ма с л и чн и х омаш к и. Та ко се ма чван ски бан на зи ва Bann zu Ma go nien, а се ве рин ски Ba n n z u Sa ve r ie n. 25 Д ру г и м р еч има, у пор е д и в ш и д в е по в е љ е, не мо же би ти сум ње да је у њи ма реч о срп ском де спо ту Ђор ђу II Бранко ви ћу. Он је, да кле, а не ње гов брат од стри ца Вук, био уи сти ну п р и с у т а н к а о с в е д о к п р и с к л а п а њу с п о р а з у м а о п р е к и д у р а т н и х деј ста ва из ме ђу кра ља Ма ти је и у име ца ра Фри дри ха III у Санкт Пел те ну, 16. де цем бра го ди не. Као што је по зна то, краљ Ма ти ја је још 1486, у го ди ни смр ти де спо та Ву ка Гр г у ро ви ћа, позвао у Угарск у ње го ву бра ћу од ст ри ца, Ђ ор ђа и Јо в а на, си но ве с лепог деспот а Ст ефа на и њ е г о ву удо ви ц у Ан ге ли ну. Они су до та да ужи ва ли го сто прим ство Ма ти ји ног најве ћег про тив ни ка, ца ра Фридриха III Хаб збур шког, у двор цу Вајтер сфелд. Гре шка је, ме ђу тим, да су они на овај њи хов по сед по лож и л и (ва за л н у) за к ле т ву ве р но с т и ру ском ца ру, ка о ш т о т о с т о ји у д ру гом из да њу Ји ре че ко ве Ис то ри је Ср ба. 26 Они су то, раз у ме се, 20 Д. Ди нић Кне же вић, Срем ски Бран ко ви ћи. 21 Д. Ди нић Кне же вић, Вук Гр гу ре вић. 22 Ј. Ра до нић, н. м. 23 С. Ћир ко вић, н. м. 24 Тeleki, н. м. 25 Lan genn, н. м. 26 К. Ји ре чек, н. м, 2, I,

5 учи ни ли рим ском ца ру, тј. Фри дри ху III, као што то пр во из да ње на ов ом је зи к у т ач но до но си. 27 Ова гре шка је насталa ве ро ват но по г ре ш н и м ч и т а њем ру ског, у ме с т о ри мског, од с т ране п исца, из да ва ча, лек то ра, ре цен зен та или ко рек то ра. Ис т о ри ча ри с е н и су с ла г а л и у по гле д у у би к а ц и је ов ог ме с т а. Ји ре чек га је по г ре ш но по и с товет ио са Вај тен сфел дом ( We i ten sfeld) у Коруш кој. 28 Франц Ба бин гер је, ме ђу тим, већ одав но до ка зао да с е т у р ад и о Вајт е рс фе лд у ( We it e rsfeld) у Шт аје рској. 29 То је Си ма Ћир ко вић још го ди не са оп штио и на срп ском је зи ку у Истор и ји с р п с ко г н а р о д а. 30 Без об зи ра на то, не ке срп ске исто риј ске син те зе с вре ме на на вре ме и да ље др же ко ру шки Вај тер фелд за при вре ме но пре би ва ли ште по след њих Бран ко ви ћа. После осваја њ а Шт аје р ске од с т ра не к ра љ а Ма т и је г о д и не, Вајт е рсфе л д и Бра н ко ви ћ и су до спе л и под Ма т и ји н у в ла с т. Ма т и ја, сна бдевш и по ро ди цу Бран ко вић по се ди ма у Сре му, при знао је Ђор ђа (II) за деспот а. Де спо т Ср би је, по ме н у т сле де ће, г о д и не биће, дак ле, тај Ђор ђе. Овај мо ме нат из жи во та Ђор ђа II Бран ко ви ћа ни је по знат њ е г о ви м би о г р а фи ма. 31 Њ е г а не по м и њу н и њ е г о в а ж и т и ја. Ис т о т а ко ћу т е и о њ е г о в ој н а в од ној к ћ е р к и Е л и з а б е т и, ко ја би би л а же на а л ба н ског ве л и ка ша А лек си ја Ш па на, ко ју м у п ри п и су је не мач ки на уч ник Франц Ба бин гер. 32 Не по ми ње њу ни Иван Бо жић. 33 Шт о с е њ е г о ве же н и д б е т и че, ж и т и ја с а оп ш т а в а ју с а мо т о к ако с е Ђор ђе, ра с к и н у в ш и сво ју ве ри д бу са И за бе лом, ро ђа ком Беат риче, су пру ге кра ља Ма ти је, на вод но за то што ова ни је хте ла да пре ђе на п равославн у, и л и Ђорђе на римо ка тол и чк у веру (лат и нск у јерес), по сле де се т г о д и на де спо т с т ва од ре к а о т ог свог до с т о ја н с т ва и под име ном Мак сим се за мо на шио. Ка сни је је под овим име ном по с т а о б е о г ра д ск и м и т р о по л и т, а по с ле см р т и ко ја је ус лед ила 18. ја ну а ра го ди не по ста ром ка лен да ру, про гла шен је, као и њего ва мај ка Ан ге ли на и брат Јо ван, за све ти те ља К. Ји ре чек, н. м., II, К. Ји ре чек, н. д., I, 408; Thallóczy Lud wig, Bruchstüvke aus der Geschic hte der nord we stlic hen Balkankänder, IV. Zur Geschic hte der De spo ten fa mi lie Bran ko vić, Wis sen scha ftlic he Mit te i lun gen aus Bosnien und der Her ce go vi na, 3 (1895), B abi n ge r Fr a n z, D a s E n d e d e r A r i a n i t e n, Sit zung sbe ric hte der Bayerischen Aka de mie der Wis sen schaf ten, Phi lo sop hisch-hi sto rische Klas se, 1960, 4, Ис т о р и ја с р п с ко г н а р о д а, II, С в ет л а н а То м и н, В л а д и к а Ма к с и м Б р а н ко в и ћ, П л а т о н е у м, Но ви Сад 2007, 13, Ba bin ger, н. м., Иван Бо жић, Бе ле шке о Бран ко ви ћи ма ( ), Збор ник Филозофс ког фа к ул т е т а у Бе о гра д у, XI II 1 (1976), ; исти, Спа ни Шпа ње, Глас С А Н У, Оде ље ње исто риј ских на у ка, 2, 1980, А н д р ија В ес е л и н о в и ћ, Ра д о ш Љуш и ћ, С р п с ке д и н а с т и је, С л у ж б е н и гла сник, Бе о град 2008, 123; Ис то ри ја срп ског на ро да, н. м.; Са ва Ву ко вић, Срп ск и 318

6 У и с т р а ж ив а њу ме д и е в и с т и ке ч а к је и не г а т и в а н р ез у лт а т значаја н, а пог от ово а ко се може ус т а но вит и не к и по зи т и ву м. На ш при лог из тог аспек та ис пунио је двостру ки за да так. Пр во, из брис а л и смо је да н не по с т о је ћ и мо ме н ат и з ж и в о т а Ву к а Гр г у р о ви ћ а, а дру го, у исти мах смо ус пе ли да исто риј ски пор трет Ђор ђа II Бранко ви ћа обо га ти мо истом том ма лом али не бе зна чај ном цр том и да на тај на чин учи ни мо не до вољ но по знат пор трет де спо та Ђурђа I I Бра н ко ви ћ а, Све т ог в ла д и ке Ма к си ма, з а јед н у н и ја н су б о љ е по зна тим! Не ка нам бу де до зво ље но да тај наш ма ли до при нос с а оп ш т и мо на ов ом ск у п у нај ме р о да в н и ји х по зна в а л а ца њ е г о в ог ж и в о т а, од р ж а ном по в о дом пе т с т о г о д и ш њи це њ е г о в е см р т и. * јерар с и, Евро У н и рек с К а ле н и ћ, Бе ог ра д Подг о рица Кра г у је ва ц 1996, ; С(ава?) Ву ко вић, Ђор ђе (Мак сим) Бран ко вић, С р п с к и б и о г р а ф с к и р е ч н и к, 3, Д З, Ма ти ца срп ска, Но ви Сад 2007, * Предавање поводом 500. годишњице смрти Ђорђа (Максима) Бранковића одржано у Матици српској, 15. новембра го ди не. 319