Пешта, Будимпешта, 17. август Нова серија, г. XVI, бр. 33

Méret: px
Mutatás kezdődik a ... oldaltól:

Download "Пешта, Будимпешта, 17. август Нова серија, г. XVI, бр. 33"

Átírás

1 Пешта, Будимпешта, 17. август Нова серија, г. XVI, бр. 33 Илиндан у Чобанцу Фото: ИВАН ЈАКШИЋ За издавача: Андрија Роцков Главни уредник: Милан Степанов Home page:

2 хроника Хроника хроника хроника хроника хроника хроника хроника хроника Српске самоуправе највероватније у Мохачу, Печују, Виљану и Липови Више мањинских самоуправа у Барањи У Барањи се, након 1. октобра када ће се у Мађарској одржати локални и мањински избори, очекује повећање броја мањинских самоуправа! И то је, између осталог, нагласила др Илона Ковач-Ласло, главни бележник Жупаније Барање на конференцији за штампу одржаној 31. јула текуће године. На форуму, уприличеном у згради самоуправе већ поменуте жупаније, руководилац територијалне изборне канцеларије подсетила је да је имајући у виду број грађана у жупанији који располажу са правом избора ( људи) приликом регистрације припадника мањина постигнут веома добар резултат: њих су се изјаснили да су припадници одређене народности. У највећем броју регистровали су се Роми а затим су следили Немци и Хрвати. Ове три мањине ће, највероватније, бити у прилици да у марту године формирају и територијалне, жупанијске мањинске самоуправе пошто је малтене стопостотно сигурно да ће 1. октобра године број ромских, немачких и хрватских мањинских самоуправа по насељима у Барањи надмашити границу од по бираних тела мањина. У Дани села у Сантову организацији Локалне самоуправе села Сантова, у поменутом бачванском насељу 29. и 30. јула по дванаести пут су одржани Дaни села. Начелник села Јанош Ритгасер и његови сарадници потрудили су се да мештани и њихови гости и ове године имају богат избор програма међу којима су могли да бирају и млади и стари, заљубљеници народне и забавне музике а нису били ускраћени ни љубитељи културе те спорта, штавише, одани поштоваоци српске гастрономије и овом приликом имали су прилике да окусе пљескавице. Ни деца нису била занемарена, наиме, и за њих су приређени разноврсни програми. Што се тиче културне лепезе, богату понуду отворила је изложба Михаља Белецког а одмах затим уследио је наступ Женског хора Шугaвица из насеља Серемле и чланова Културно-уметничког друштва Вeсели Сантовчани. Месни фолклораши предвођени уметничким руководиоцем Евицом Чатић-Козић публици су се, првенствено, представили са српским народним играма а оно што посебно радује јесте да су се први пут представили најмањи и најслађи, чланови дечје групе ансамбла који ће 26. августа прославити 20. годишњицу свог постојања, уметничког рада: малишани су извели дечје игре а одмах затим, у извођењу средње групе, презентоване су српске игре. Следећи узраст, састављен од девојака, потрудио се да публика упозна Зaјечарку а за крај је остао шлаг на торту : омладинска, извођачка група одиграла је Србију и Ниш, две кореографије које су такође изазвале громогласне, бурне аплаузе публике. Успеху фолклораша Вeселих Сантовчана у многоме је допринео и хармоникаш Зоран Барић који је потпомогнут од стране гарских музиканата дао упечатљив увид у богатство српске народне музике. И у наставку програма доминирала је култура, тачније фолклор захваљујући, првенствено, позваним гостима из околине Сантова а посебно велико интересовање изазвао је шо извођача трбушног плеса Зите Веделек. Фешта Сантовчана настављена је дискаћем до зоре а након краткотрајног одмора, мањег спавања, житељи села су у недељу имали прилику да присуствују већ традиционалној трци коњских запрега. Све у свему, дванаести по реду Дaни села у Сантову у великом броју су привукли мештане којима су се радо придружили и заинтересовани из околине. Њихово добро расположење није могло да поквари ни време које је ту и тамо помрсило рачуне организатора, па баш зато многи већ сада са нестрпљењем очекују следеће општенародно весеље које ће се одржати у овом бачванском пограничном насељу. П. М. Што се тиче српске заједнице у жупанији, она је по броју регистрованих, иза Грка, заузела пето место. Сто деведесет седам особа се изјаснило да је припадник српске националности: од тога у Мохачу је 62, у Печују 51, у Виљану 41 а у Липови 40. У овим насељима ће се 1. октобра изаћи на изборе и након гласања, по свему судећи формирати српске мањинске самоуправе. Регистрованих Срба било је и у Удвару (Печудвард 1 особа) те Шиклошу (2 особе), међутим, у овим насељима број регистрованих особа био је минималан, није достигао прописану границу од 30 људи, па тамо неће бити расписани мањински избори за припаднике српске националности! Иначе, на конференцији за штампу др Илона Ковач-Ласло, главни жупанијски бележник је подсетила да је приликом избора године у жупанији иницирано формирање 264 мањинске самоуправе сада је тај број, у години, повећан на 277! Руководилац територијалне изборне канцеларије говорила је и о одређеним случајевима када у први мах нису прихваћени регистрациони листићи, наиме, ту и тамо подносиоци регистрације погрешно су попунили рубрику која се односила на место сталног боравка, односно, идентификациони број. Након упозорења од стране надлежних, консултације и исправке нетачних података, регистрациони документи су прихваћени, уважени. Семинар хармонике 2 СРПСКЕ НАРОДНЕ НОВИНЕ У организацији Евице Чатић-Козић, уметничког руководиоца Културно-уметничког друштва Вeсели Сантовчани и Миће Јанковића, шефа Великог народног оркестра РТВ Нови Сад те уз финансијску подршку Културног и документационог центра Срба у Мађарској и Културно-уметничког друштва Тaнац из Печуја, у Сантову је од 31. јула до 4. августа одржан I Семинар хармонике. Иницијатива да се у овом бачванском пограничном насељу приреди курс, тачније усавршавање хармоникаша потекла је од познатог хармоникаша Миће Јанковића, шефа Великог народног оркестра РТВ Нови Сад који је као позвани стручњак пропратио прошлогодишњу Хaрмоникијаду у Удвару (Печудвард) и тада је уочио са којим недостацима се суочавају хармоникаши у Мађарској. Критичке примедбе овог врсног инструменталисте односиле су се на начин држања хармонике, коришћења регистара, меха, начина свирања баса и свирање разних стилова па је баш зато понудио своју помоћ у образовању, продубљивању хармоникашког знања младих свираца. Усавршавање је протекло у изузетно доброј, радној атмосфери при којој је са хармоникашима из Ловре, Тукуље, Мохача, Печуја, Удвара, Сантова и Бачке Тополе (ради се о Радовану Марићу, трећепласираном хармоникашу са такмичења Првa хармоника Војводине у Стапару) веома интензивно, појединачно и Др Илона Ковач-Ласло, главни бележник Жупаније Барање на конференцији за штампу Законски прописи биће уважени и приликом формирања изборних кругова при којима ће посебно занимљив бити Печуј. Пошто према правилима 1 изборни круг може да садржи максимално 1200 гласова а у престоници Жупаније Барање регистровано је 2550 пипадника народности, у Печују ће мањинама на располагању бити 3 изборна круга. Како је наговештено, сва три биће смештена у згради у Ракоцијевој улици под бројем 68. Др Илона Ковач-Ласло је говорила и о другим актуелним питањима локалних и мањинских избора, присутне је упознала и са одређеним детаљима заседања, одржаног 27. јула у Будимпешти на иницијативу Земаљске изборне канцеларије и на крају изразила наду да ће локални и мањински избори заказани за 1. октобар текуће године протећи успешно, у најбољем реду. Предраг Мандић пре и послеподне радио Мића Јанковић који је за кратко време постигао да се елиминишу одређене сметње у интерпретацији које је изазвало неправилно држање инструмента. Захваљујући марљивом раду хармоникаша и њиховом професору, већи део недостатака је отклоњен, прецизирано је како да свирци направе распоред прстију, свирају пратњу, користе регистре, како да изгледа анализа, примена и интерпретација композиција. Увид у интерпретацију хармоникаша попут Крунослава Киће Агатића, Дејана Поповића и других заинтересовани су могли да добију свако вече у Бифеу Teaház на главном тргу насеља. Све у свему, семинар је, према речима полазника, био и те како користан а наставак рада уследио је и након окончања течаја, наиме, сви су код својих кућа наставили вежбање и усавршавање хармоникашког знања које им је својим саветима, предлозима, продубио Мића Јанковић, шеф Великог народног оркестра РТВ Нови Сад. Истакавши наду да ће овај семинар постати традиционалан, врсни инструменталиста је изразио спремност да са нашим хармоникашима у Мађарској проведе више времена у раду, пре свега, у летњем и зимском одмору а ову његову понуду радо су поздравили и учесници табора који такође очекују наставак хармоникашког курса. Предраг Мандић

3 хроника хроника хроника хроника хроника хроника хроника Хроника хроника Илинданска прослава у Чобанцу и ове године протекла је достојно и празнично. Иако се празник великог пророка св. Илије прославља 2. августа, српска заједница у Чобанцу одлучила је да празновање овог свеца, којег као еснафску славу славе ћурчије, кожухари и воденичари, одржи 30. јула. Током преподневних сати, последње недеље јула, у односу на претходне године, окупио се мањи број верника. Првенствени разлог недоласка многих је била невиђена провала облака која је претходно задесила живописно насеље, но, и упркос временским неприликама на Бунарчићу су се, поред мештана, појавиле Помазлије, Калазлије и остали српски православни верници међу којима је била и госпођа Анђелија Белош са својих више од 80 година која се оновремено заветовала да ће сваке године присуствовати илинданској прослави у Чобанцу. На Илијиној води у Чобанцу Богослужење на Бунарчићу одржао је јереј Љуба Милисавић, парох помашки, администратор парохије у Чобанцу који је том приликом, говоривши о св. Илији и његовом делу, одржао пригодну славску беседу те обавио водоосвећење. На Бунарчић је, иначе, дошао и градоначелник Чобанца Иштван Терек који је и сам узео освећену лековиту воду и понео ју је чак у Немачку! Окончањем богослужења, српски православни верници су прешли у порту српског православног храма где је уследило славско весеље. Певало се, играло, наиме, ове године чак два оркестра си изашла у сусрет Чобанчанима и њиховим гостима. У Илинданска прослава у Пешти Као гром одјекнула је вест да је у Дунафелдвару опљачкана српска православна црква. На светињу у самом центру града извршен је вандалски напад. Да је жив, све то можда не би поверовао Јеротеј Рачанин, велики српски путописац који је једно време живео и књиге преписивао управо у овом граду који је некада био пристаниште краљевих шајкаша на Дунаву! Међутим, славна времена 18. века, када је древна светиња саграђена и када је регистрован већи број српских православних породица, брзо су прохујала У Дунафелдвару нестали су Срби а сада, несташе и драгоцене вредности месног српског православног храма. Злочести људи то је можда преблага реч јер ЉУДИ овако шта не чине вандали су нанели бол свакој добронамерној души а поготово српским православним верницима и нашој Цркви у Мађарској! Вандалски напад на свети храм, не први у дугом историјату ове древне светиње, откривен је 3. августа текуће године. Непознати починиоци провалили су јужна врата цркве и покрали иконе из доње зоне иконостаса: ради се о икони празника Сретење Господње, икони празника Обрезање Господње а са проповедаонице су пак однете иконе Силаска Светога Духа, Светога Јована Златоустога и светих апостола Петра и Павла! Међутим, бездушници се нису задовољили овим пленом па су на опште запрепаштење однели и 5 (од Илинданске прославе у Чобанцу и Будимпешти Опљачкан свети храм у самом центру града Напад на српску православну цркву у Дунафелдвару укупно 6) позлаћених стубова са раскошног барокног иконостаса! Просто је несхватљиво да у самом ужем центру града нико није приметио гнусан чин а о планираној, свирепој, безочној акцији вандала говори све чињеница да се градска полицијска станица од светиње налази отприлике на 100 метара! Нажалост, дунафелдварска црква је једна од најугроженијих светих храмова у Будимској епархији и у њој се још од почетка 1990-их година налази делимично расклопљен иконостас. У плану је била његова комплетна обнова па баш зато један део је пренет у Државни завод за рестаурацију у Будимпешти где се и дан данас налази један број икона са иконостаса. Други део се налази у Градском музеју где је године приређена изложба до сада рестаураних икона са већ поменутог иконостаса Та поставка требало је да подстакне, привуче пажњу надлежних да се ради о једном вредном иконостасу, драгоцености која заслужује много већу пажњу а поготово финансијска средства а крајњи циљ је био да се осветли нужност хитне обнове српске православне цркве у овом граду. Нажалост, све једном делу порте за добру разоноду присутних побринуо се Крунослав Кића Агатић и његова пратња док је у другом делу за добар штимунг гостију био задужен музички састав из Барање који су чинили музиканти из Вршенде, Мохача и Печуја а ангажовао их је предузетник Владимир Мали који је сваког угостио јелом и пићем. Илинданска прослава у Чобанцу трајала је до касно у ноћ а празновање светог пророка из Тесвита настављено је три дана касније, 2. августа у Будимпешти, на Илијиној води, древном ходочасном месту Срба из главног града Мађарске и околине. Поред предивне чесме, смештене у дворишту Природњачког музеја, окупили су се српски православни верници како би присуствовали вечерњу које је служио протонамесник Мирослав Шешевић, парох будимпештански који је том приликом одржао и свечану славску проповед. О. Шешевић је затим пререзао славски колач и благосиљао кољиво које су припремили домаћини славе кума Ева Ваш и кум Игор Кујунџић а потом је обавио чин водоосвећења извора у чија су лековита дејства и исцелитењску моћ дубоко веровали и наши преци. То веровање опстало је све до данашњих дана и на тај начин, поред празновања код чесме, настављена је вековна традиција веровања у несвакидашњу снагу изворске воде! Окончањем вечерња, слава је прерасла у пријатељско дружење верника који су се још мало задржали код Илијине воде а затим кренули својим кућама у нади да ће се догодине у много већем броју окупити у част ове прославе. до дана данашњега ништа у том правцу није учињено! Са друге стране, због несташице пара, Државна радионица за рестаурацију није наставила рестаурацију преосталих икона а неке су пак поготово оне које су биле мaње покретне остале у светом храму и нажалост, постале плен вандала за којима полицијски органи ужурбано трагају. Хоће ли их пронаћи а поготово украдене, непроцењиве вредности? Остаје да се види Срећа у несрећи, дакле, да злобници због рестаурације нису могли да однесу све иконе, првенствено радове Павела Ђурковића, чувеног придворног сликара чије стваралаштво из године представља ремек-дело барока боље не мислити о томе а шта да је све било на месту?! У сваком случају, након вандалског напада на древну светињу, у којој иначе нема струје, у цркви је остала права пустош, малтене ничега у њој нема Она је од рата па на овамо претрпeла близу 20 пљачки и нанета јој је неизмерна штета! Вредност до сада украденог духовног блага износи више десетина милиона форинти а сада пак прети опасност да се угрози и сама дуборезбарена структура иконостаса у дунафелдварској цркви коју су, одмах након пријаве злочина, посетили и увид на лицу места извршили Његово Преосвештенство епископ будимски Господин Лукијан, протојереј Лазар Пајтић, архијерејски намесник и протонамесник Павле Каплан, парох ловрански, надлежни свештеник. Још један насртај на духовно благо Српске православне цркве на тлу Мађарске отвара нова питања у вези са безбедносним стањем наших светих храмова на територији Будимске епархије. Шта учинити, на који начин предухитрити оно најгоре? Често пута се помиње онај 24. час: нажалост, ми се већ одавно налазимо после њега! Ипак, трачак наде може да значи остваривање пројекта о којем се у последње време све више говори: ради се о изградњи црквено-уметничке збирке у Печују у којој би били смештени и на тај начин сачувани предмети духовне баштине Српске православне цркве у Мађарској. Баш зато, свако одуговлачење подизања музеја у административном центру на југу Мађарске представља нове могућности, шансе за вандале да нашој светој Цркви и људима добре воље како српским православним верницима тако и добронамерним иновернима, поштоваоцима православља задају нове ударце, болове због украдених, несталих, духовних вредности, сведочанстава српског народа у Мађарској! Предраг Мандић Будимпешта, 17. август

4 j_ihjlz Z J_ihjlZ Z j_ihjlz Z j_ihjlz Z j_ihjlz Z j_ihjlz Z Присећање на св. Стевана Штиљановића Мало верника на Ђунтиру Где фарбање, чење бање торња и кре- спољашњих зидова цркве, извршена је делимична поправка унутрашњег дела светиње а очекује се и сејање траве око цркве испред које се већ назиру оквири једног паркинга. У паркинг ће се моћи ући кроз гвоздена врата која су већ постављена и која, са својим изгледом, уклапају се у целу околину древне светиње. Када смо већ поменули околину, вредно је истаћи и обновљен трг који се налази пред светим храмом. Залагањем Локалне самоуправе Шиклоша, цео трг посвећен години ту се налази и споменик подигнут у спомен грађанској револуцији прекривен је плочицама и заиста представља задовољство, леп угођај очима. На тај начин, изградњом плочастог простора пред српском православном црквом, забрањено је паркирање пред светињом! Ова забрана, међутим, не спречава заинтересоване туристе да дођу у свети храм и погледају нашу српску православну цркву! Тамо их с дана у дан дочекује Ержебет Цупон, старатељ древног здања која већ близу 20 година ревносно обавља разноразне послове: од спремања цркве, до дочекивања гостију, мајстора итд. Како нас је информисала госпођа Цупон, у последње време све је већи број оних посетилаца који траже разгледнице о јединственом иконостасу шиклошке српске православне цркве. У сваком случају, у лепоте иконостаса и уопште древне светиње Обновљени звоник српске цркве у Шиклошу су она лепа стара времена када су Срби у Барањи масовно присуствовали вечерњу на Ђунтиру и присетили се св. Стевана Штиљановића, капетана, некадашњег браниоца Шиклоша? Вековно ходочасно место на узвишеном месту близу града, опкољеном виноградима, српски православни верници су у већем броју последњи пут посетили године. Тада су регистрована два аутобуса са верницима из Белог Манастира, Дарде, Поповца и других места. Од оно доба, сваке године све је мањи број Срба који долазе у походе некадашњем духовном споменику који је вековима привлачио Србадију, потомке св. Саве да се помоле и поклоне гробу св. Стевана Штиљановића. Иако је уочљиво бројчано опадање поклоника, ходочасника у Барањи, ипак, с године на годину, поводом црквеног празника Макавеја, у августу се даје помен некадашњем капетану, браниоцу Шиклоша деспоту Стевану Штиљановићу који је године сахрањен на брду Ђунтиру где се Срби из Барање окупљају с циљем да одају почаст свецу пореклом из Паштровића који се са својим народом нашао у овим крајевима и борио против истих Турака испред којих је био приморан да се исели из свог краја. Иако су се многи прибојавали да због силних киша током последњих неколико дана овогодишње присећање на свеца неће бити одржано, ипак, почаст св. Стевану Штиљановићу указана је и 13. августа текуће године: на Ђунтиру, ходочасном месту где се увек осећа својеврсна духовна атмосфера, у присуству скромног броја српских православних верника из Шиклоша, Виљана, Печуја Мохача и Калаза, вечерње са почетком у 16 часова служили су јереј Радован Савић, парох мохачки и јереј Предраг Хајдуковић, парох печујски, администратор шиклошке парохије који је том приликом одржао и кратку беседу рекавши између осталог следеће: Дошли смо нa ово свето место да се помолимо и за упокојене свештенике који су служили у Шиклошу, шиклошком храму. Готово годину дана да се нисмо молили у нашем храму због обнове и сада смо, слава Богу, дочекали да се овако заједнички помолимо на Ђунтиру а врло скоро, ако Бог да, помолићемо се и у делимично обновљеном храму мада та реч дeлимично и није баш најадекватнија с обзиром да је много посла направљено. Црква је сада у новом руху, заштићена је и више не пропада. У славу божју ми ћемо прославити 200 година храма која прослава нам се сада примакла даће Бог 24. септембра да се окупимо у великом броју на светој архијерејској литургији да прославимо овај велики јубилеј који сведочи о постојању и опстанку православља на овим просторима. А ово место је најбољи сведок како се православље морало чувати кроз историју. Наравно, првенствено, молитвом, одласцима у цркву али ето, у смутна времена, свети кнез Стеван Штиљановић био је присиљен да своју веру брани у рату. Помињемо његово велико дело и сећамо се њега, сећамо се како је он од Турака бранио православну веру, како је храбро стао на чело не само Срба! У његовој војсци јесте да су углавном били Срби али је било и других нација. Било је људи других вера! Истакавши бројне лепоте православне вере и дух св. Стевана Штиљановића, јереј Предраг Хајдуковић је своју проповед привео крају следећим речима: Ja вам, драга Браћо и Сестре, желим да се и на годину и још много година сaкупљамо овде ако Бог да још у већем броју и овом приликом позивам наш народ широм Мађарске, Србије и Хрватске да дођу у што већем броју на прославу 200. годишњице нашег храма у Шиклошу. Уједно, Браћо и Сестре, дајмо све од себе да та прослава успе, да та прослава буде заиста достојна свог имена! Окончањем вечерња на Ђунтиру, већина верника отишла је да посети обновљену цркву посвећену светом великомученику Димитрију. Како на древној светињи, сазиданој године, тако и околини светог храма приметни су знакови реконструкције, бројних извођачких радова. Кровна конструкција је у целини обновљена (тесарске послове извршили су мајстори из Хајдунанаша), молери из Баје ужурбано врше фармоћи ће се уверити и сви они српски православни верници који су спремни да 24. септембра текуће године присуствују прослави 200. годишњице постојања шиклошког српског православног храма, који је захваљујући труду и залагању Будимске епархије обновљен и у новом руху очекује своје поклонике, поштоваоце православља. Зацело, дух св. Стевана Штиљановића и св. Димитрија зрачиће посебном светлошћу и јачином јер ће се четврте недеље у деветом месецу празновати два века упечатљивог сведочанства битисања Срба у градићу у Барањи. Данашњим изгледом српске православне цркве били би задовољни, поносити и Пандуровићи, Станковићи, Добровићи, Пејићи, Војновићи, Петровићи, Гојковићи, Угљешићи, Николићи те многи други становници Шиклоша који су такође верно и одано славили не само патрона древне светиње већ и спомен св. Стевана Штиљановића. Предраг Мандић Радован Савић и Предраг Хајдуковић служе вечерње на Ђунтиру Наши верници пред гробом св. Стевана Штиљановића 4 СРПСКЕ НАРОДНЕ НОВИНЕ

5 интервју интервју интервју интервју интервју интервју Интервју интервју Др Даница Аћимовић, уредник Документарног програма ТВ Нови Сад Отворени путеви за размену ТВ програма С рбе из Мађарске ће вероватно обрадовати информација коју смо сазнали од уреднице Документарног програма ТВ Нови Сад, да су се коначно стекли услови за размену програма ове медијске куће и емисије Српски екран, коју емитује Мађарска телевизија. Ми на то мислимо већ пет година. До сада нам је било речено да новосадска телевизија не може да прави индивидуалне споразуме о размени мимо РТС-а, односно мимо државних споразума. Међутим мислим да је после осамостаљивања ТВ Нови Сад и њеног претварања у јавни радиодифузни сервис, почетак размене програма са Српским екраном само питање дана, односно да је то сада само оперативно питање каже наша саговорница, која је у Будимпешту овога пута допутовала да би пратила дешавања на недавно одржаној традиционалној регионалној берзи ТВ програма ДИС- КОП. Животно искуство ме је научило да човек ипак треба да ради само оно што најбоље зна. Стицајем околности ја већ четврт века радим на телевизији, што значи да најбоље знам да радим све што је у вези са телевизијом не само сликање пред камерама, него и осмишљавање програма, прављење емисија, контаката са другим телевизијама. Осим што производе програме, телевизије их и размењују. Могућностима размене програма се све више користе сиромашне земље Источне и Средње Европе, па су неки спретни бизнисмени смислили да је добро окупити на једном месту такве земље и направити неку врсту професионалног сајма за телевизијске програме. Такви сајмови у Европи почињу после чувеног фестивала у Кану у мају месецу. Тамо се обично договоре програми, а затим се у Будимпешти у јуну реализују уговори, потписи, долазе дистрибутери, продуценти програма да би се ту финализовао посао. Као код куће Врло су различите околности у којима сам долазила у Будимпешту. Било је то најпре средином деведесетих година када сам радила образовну емисију о Српској основној школи и гимназији. Затим је дошло несрећно време бомбардовања, али сам и тада професионално радила за Српске народне новине, тако да се испоставило да је приватно увек ишло кроз професионално. Зато Будимпешту доживљавам не само као пријатељски град, него делимично и као свој. Зато овде долазим сваког лета, ако не и чешће, било пословно или да се видим са пријатељима. Просто осећам неку моралну обавезу да видим колико се Будимпешта променила, а примећујем да она брзим корацима иде напред. Осим што се организују овакви сусрети, потребно их је и медијски пропратити. Постоје новине које пре сајма пишу о томе шта ће се све дешавати, који ће учесници бити присутни, а за време сајма о томе ко је све био и како је реализовао посао. Посебна пажња посвећује се питању који су програми тренутно у тренду. Иако је то састанак трговаца, овде се научи и много стручних ствари о томе која роба највише иде и које врсте емисија треба правити. Шта је то што је, према вашим запажањима, највише заинтересовало купце телевизијских програма из Србије? То су још увек теленовеле, мада се процењује да ће оне бити актуелне само још годину дана. Теленовеле су игране серије са радњом из савременог живота, чија се порука обично своди на то да је могуће остварити сан сиромашног младића или девојке да се кроз емотивну везу са неким богатим партнером може реализовати њихова бајка. Такви програми углавном пролазе у сиромашним земљама, где људи воле да виде да је могуће реализовати такав сан, па макар и на малом екрану. Наши дистрибутери су проценили да ће гледалиште веровати у такве бајке још наредних годину дана. Према истраживањима тржишта, замениће их класични шоу програми, попут серијала Образ уз образ, који се некада приказивао у Србији. То значи да се од водитеља очекују и да глуме и да певају и да имају атрактивне госте. Занимљиво је да се мобилна телефонија све више укључује и ТВ продукцију. Мобилна телефонија се у све то укључује врло директно: гледаоци се јављају директно у емисију, учествују у ТВ играма на срећу, квизовима, гласају за неке учеснике риалитишоу-а То је све врста зараде и они морају да је развијају. На сајму у Будимпешти видели смо и корејске телефоне са врло добром телевизијском сликом. У Хрватској ће то бити актуелно за две године, а у Србији нешто касније. Како данас изгледа документарни програм ТВ Нови Сад, на чијем сте челу? ТВ Нови Сад је тренутно у новом реструктуирању. То значи да се већ неколико недеља и формално правно одваја као јавни радиодифузни сервис Војводине. То значи да ће један део средстава бити обезбеђен путем претплате, а другу половину телевизија треба да заради путем реклама и неких акција са грађанством. Још не знамо како ће све то да заживи, али већ припремамо концепцију документарног програма који ће морати више да се бави људима из Војводине. На неки начин ми смо се томе већ приближили јер смо целе протекле године пратили догађања у Новом Саду, али не политичка, него она која зовемо живот. Примера ради у Новом Саду се јако много гради, а међу новим објектима је много оних које не задовољавају ни минималне урбанистичке критеријуме. Други Др Даница Аћимовић Др Даница Аћимовић родила се под ветровитим небом Баната. Како сама каже, заваравала је себе да је пронашла све изворе мудрости и поетике на Филозофском факултету у Новом Саду који је завршила. Када је почела да ради у ТВ Нови Сад, као аутор образовних и документарних филмова, схватила је да мало тога зна о стварном животу, болу и лепоти свакодневнице. Зато из све снаге почиње да ради на себи и да ослушкује људе око себе као сценариста, писац, теоретичар медија, предавач из области ТВ новинарства. Аутор је десетина документарних филмова и стотине емисија образовног и научно популарног типа. Након двадест година таквих активности магистрирала је и докторирала на Факултету драмских уметности у Београду. Документарно-образовни програм ТВ Нови Сад, чији је уредник од године, има пет редакција у свом саставу. Даница жали што са својим колегама једва успева да се избори против ветрењача немаштине, беде и неразумевања. Све друге професионалне активности одраз су немирења са апатијом, бесмисленошћу разградње и подела, на овом тлу на које је ветар васионе посејао дарове толеранције, разумевања и богатства различитости. проблем је што се руше класичне старе куће, амбијенталне целине које су биле слика Новог Сада. Тако је наша редакција током целе протекле године пратила ову проблематику и покушавала да укаже на процес разградње Новог Сада. Завршили смо серију коју смо започели пред само бомбардовање, а назвали сме је Архитектура модерне у Новом Саду. После Првог светског рата у Новом Саду је изграђено десетак палата које су биле на нивоу оних из великих европских градова. Ми смо о сваком од тих објеката снимили по једну емисију. Стицајем околности материјал који је снимљен пре бомбардовања није уништен јер је био у металном ормару, тако да смо сада после осам година завршили ту серију. У сваком случају, документарни програм ће се увек бавити животом људи око нас, односно могућношћу заједничког живљења. Интересантно је да је Будимпешта била и остала ваша станица у најразличитијим околностима: за време бомбардовања тадашње Југославије била вам је пребивалиште, али сте је упознавали и у срећнијим околностима? Врло су различите околности у којима сам долазила у Будимпешту. Било је то најпре средином деведесетих година када сам радила образовну емисију о Српској основној школи и гимназији. Затим је дошло несрећно време бомбардовања, али сам и тада професионално радила за Српске народне новине, тако да се испоставило да је приватно увек ишло кроз професионално. Зато Будимпешту доживљавам не само као пријатељски град, него делимично и као свој. У Новом Саду живи и доста Мађара, тако да и то утиче да се овде осећам као код куће. Ни мађарски језик ни менталитет ми нису страни. Једина разлика је у томе што је Будимпешта много већа од Новог Сада. Зато овде долазим сваког лета, ако не и чешће, било пословно или да се видим са пријатељима. Просто осећам неку моралну обавезу да видим колико се Будимпешта променила, а примећујем да она брзим корацима иде напред. Врло брзо се уређују читаве улице, а посебно ме радује што Будимпештанци коначно излазе на улице. Вероватно да и Срби имају утицај на то што се људи све чешће срећу у баштама кафеа и ресторана којих раније овде није било. Колико се сећам пре шест или седам година су кафеи на тротоарима били права реткост, а сада ми је пуно срце када видим да су и Пештанци изашли на улице. Д. Ј. Будимпешта, 17. август

6 култура Култура култура култура култура култура култура култура култура Заборављени српски политички листови у Пешти (4) Мале новине дупло или ништа! Ново столеће донело је са собом нове енергије и на пољу српског новинарства у Будимпешти. На Ђурђевдан, 6. маја 1900, власник српског дневног листа Малих новина, Виктор Секељ, обрадовао је српску читалачку публику. Вешти јеврејски предузетник основао је у угарској престоници Предузеће за ширење новина у намери да издаје јевтине листове на разним језицима народности Монархије. За уређивање српских Малих новина ангажовао је младог пештанског студента Милана Петровића. За веома кратко време овај лист је због своје страначке неопредељености, занимљивих и објективних чланака, а да будемо искрени, и због своје јевтиноће, постао веома популаран код српске читалачке публике не само у Пешти већ и широм Аустроугарске. Мале новине су излазиле сваки дан и понедељником и појутарјем сваког празника. Цена листа била је за Аустро-Угарску, Босну и Херцеговину на месец 1 круна и 20 пот. За Србију и остале земље 2 франка у злату. Редакција и администрација листа налазила се у улици Агтелеки број 2, у пештанском Јожефварошу. Мале новине су штампане у штампарији Морица Полчека. Међу уводним чланцима нашли су се написи политичког садржаја. Ваља рећи да су текстови Политичког прегледа већином били сензацијског карактера, о чему најбоље сведоче и поједини наслови: Шкандал у аустријском парламенту, Живот аустро-угарских конзула у Турској је у опасности, Анекдота о Спенцеру и Руски листови о састанку валадалаца у Берлину. Мале новине су често доносиле вести о животу Срба, најчешће у рубрици Из српског света. Примера ради издвојили бисмо чланак О прослави патријарха Бранковића у ком стоји следеће: Застава доноси у уводном чланку вест да је Герасим Петрановић, епископ задарски, навршио 80 годину свога живота и 25 год. како је архипастир. Вршио је своје дужности одано своме Дневни лист уредника Милана Петровића Новине Николе Марковића Ердељана народу и цркви, потпомагао је своје свештенство и учитељство, бранио своју цркву и подизао јој углед.»зрно бисерово познаје се по својој светлости и ако је скривено међу камење«. Његова паства га љуби и одушевљена је, а поноси се с њиме. Народ се спремао да прослави овај дан, а стари калуђер и епископ»не прима бакљаде и прангије«. И он је добро схватајући свој позив, забранио свако спољашње славље. Народ га носи у души. Народ га је у срцу прославио. И то је старцу слављенику најбоља награда. Пита Застава :»Којега да славимо? Зар онога, што сам себи приређује прославу и троши новце на њу, само зато да том прославом заглади своја недела. Зар онога, што пружа из другога џепа само онда, кад га повијају, што је стрпао туђе у свој џеп?«па овако завршује:»патријарха Георгија Бранковића не, и сто пута не! Слава народноме владици Герасиму Петрановићу«? Слава му! Живео! На првој страни, као и у случају других новина, постојао је Подлистак са замиљивим темама. На трећој страни Малих новина у рубрици Телеграми низале су се преузете вести из Заставе, Тајмса, Рајнских вестфалских новина, Росије и Ројтера. На истој страни се налазила и рубрика Новости са веома различитом тематиком. Мале новине су објављивале и огласе. На четвртој страни, у рубрици Листак, доносиле су се криминалистичке приче, а у Газдинству подаци о трговини и житној берзи у Будимпешти. Како није очуван комплет листа, то није могуће пратити читав његов историјат. После Милана Петровића уредник Малих новина постао је Никола Марковић Ердељан, свештеник коме је вршачка конзисторија забранила чинодејствовање пише академик Василије Ђ. Крестић у књизи Историја српске штампе у Угарској Због чега је Милан Петровић напустио Мале новине, не зна се. Међутим, неуморни Петровић ускоро ће покушати да покрене сопствени лист. У међувремену, Секељеве Мале новине, које је тада уређивао Никола Марковић, наставиле су свој живот. Међутим, због неслагања, Марковић и Секељ ускоро се разиђоше. Марковић је покренуо лист под истим насловом Мале новине које ће касније заступати интересе српског радикалског друштва на челу са др Николом Михајловићем. Тако су у Будимпешти истовремено излазила чак два дневна листа са истим називом. Марковићеве Мале новине са поднасловом политички дневни лист излазиле су свакога дана у седмици на четири стране, по цени од 1.20 круна за цео месец у Монархији или 2 франака у злату у Србији. Редакција се налазила на више места. Најпре у Вармеђе улици 11, потом у Ó utca бр. 15, а на крају одмах иза пештанске Опере у улици Лазар бр. 16. Лист се штампао у Новинарском предузећу A nap у улици Силарда Река бр. 9, у Јожефварошу. Иако су Марковићеве Мале новине на први поглед деловале модерније од Секељевих новина, бар што се тиче спољашњег изгледа насловне стране, оне никако нису биле и квалитетније. Називи рубрика Марковићевог листа били су истоветни са онима у Секељевим новинама. Читајући их стичемо утисак да је главни уредник својим непријатељима често задавао ниске ударце, уживајући у вређању и понижавању истих. Тако у уводном чланку броја 363, за годину Никола Марковић пише следеће: Господин Стеван Јовановић, бивши судија краљ. табле, бивши посланик и бивши преседник срп. прав. цркв. општине у Пешти, постаде у правом смислу бивши и оде у ред живих мртваца. Њега више ни један срез није понудио са мандатом. Он се међутим нудио у три изборна среза и то: Уздинском, Тителском и Белоцркванском, али су га сви одбили. И тако он ни кандидован неће бити. У наставку Ердељан се још више окомио на њега: Из ове борбе изашао је Јовановић потпуно скрхан. Поред њега је пао један жупан, три надсолге и три бележника. Сад остаје једино епископ Змејановић, који ће по избору за патријарха бити просто исмејан и изигран. Ја ћу му то већ показати у своје време При самом крају, главни уредник иронично завршава чланак: Сиротом Штеви не помаже ни покретање»српских Новости«, па ни»гласника«. Пад његов је само српска добит. На другој страни у рубрици Новости сусрећемо следећи текст:»слога«, Српска задруга за штедњу и вересију, по усменом навештају др. Николе Михајловића, држаће скоро своју седницу, којом ће приликом ликвидирати и онда ће се овоместно Српство моћи опет разићи и распуштено живети, као и до сад. Баш чисто српска посла. Ур. Секељев дневник се ускоро заувек угасио, док је Марковићев лист напредовао и излазио под називом Нове српске новине, Босна, Далмација и Херцеговина. Захваљујући томе Мале новине Николе Марковића су тада излазиле у тиражу од примерака, колико до првог светског рата није имао ни један српски лист. пише академик Крестић. Будимпештанске Мале новине престале су да излазе средином децембра године. Разлог њиховог укинућа није познат, међутим, многи су се радовали њеном нестанку. Новосадски Браник није тајио своју одушевљеност, па је објавио чланак под насловом: Благо господу преминуше! Драгомир Дујмов 6 СРПСКЕ НАРОДНЕ НОВИНЕ

7 култура култура култура култура култура култура култура Култура култура ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ (28) Дукља на челу отпора Народима који су раније имали своје самосталне државе, тешко је била подношљива византијска власт па су се отпори према њој врло брзо почели јављати. Устанке у централним деловима је успешно гушила византијска војска, док су се на периферијама постизали трајнији успеси, али само на малим просторима. Прва успешна борба за ослобађање од Византије везује се за име дукљанског кнеза Војислава или Стефана Војислава кога византијски извори називају једном Србином, једном Травуњанином, једном пак Дукљанином. Он је, савкако, родоначелник нове дукљанске династије, али уопште није сигурно да је био пореклом из Дукље. Први пут се дигао против Византије у пролеће 1034, али је његов покрет угушен већ у лето И сам Војислав је пао у руке Византинаца и био одведен у Цариград, одакле је првом приликом побегао, и крајем или почетком дигао нов устанак. Овог пута је постигао веће успехе, заузео је илирске планине, протерао је византијског заповедника Драча и нападао оне Србе и друга суседна племена који су се покоравали Византији. Тадашњи цар Михаило IV Пафлагонац није био у прилици да било шта предузме против њега па се, изгледа, помирио с таквом ситуацијом. На акцију се решио тек касније, после новог Војислављевог изазова. У зиму 1039/40. године један византијски брод са товаром од 10 кентенарија злата разбио се на илирским обалама и Војислав је узео то огромно благо. Цар Михаило IV је захтевао од њега да му врати злато, а кад није добио задовољавајући одговор, он је у пролеће упутио војску против Војислава. Поход је доживео потпун неуспех. Византијски заповедник, запавши у гудуре, јаруге и беспутна места, изгубио је сву војску и једва се и сам спасао. На нов поход се није могло тад ни помишљати, јер је у лето исте године плануо устанак у Београду и области Мораве, за кратко време је захватио Ниш и Скопље и нагло се ширио према југу. Тек је следећи цар, Константин IX Мономах ( ), после слома тог устанка био у стању да покрене веће снаге против Војислава. Према византијском историчару Јовану Скилици, војска је сакупљена не само у драчкој већ и у околним темама, и бројала је људи. Та велика војска је дубоко продрла у Војислављеву државу, пустошећи и пљачкајући пределе кроз које је пролазила. Како се завршио тај поход, сазнаћете у следећем броју. Предраг Степановић ПИСМА ИЗВЕСНОЈ Могући разлози посрнућа Често се питам штa млaдoг чoвeкa наводи да од толико чистих вода, загази баш у ону најпрљавију, политичку. Пoстojи вишe рaциoнaлних oдгoвoрa, aли ниjeдaн ниje пoтпун. Рeклo би сe, нa први пoглeд, дa je новац дoвoљнo дoбaр мoтив зa прoдajу сaвeсти, jeр и у Србији и у Мађарској расписивање избора мнoги схвaтају кao кoнкурс зa нeзaпoслeнe. Међутим, изгледа да овде екoнoмски мoмeнaт jeстe битaн, aли не и најбитнији. Јер у тргoвини, бeрзaнским шпeкулaциjaмa и финaнсиjским мaхинaциjaмa рaзних oбликa мoжe дaлeкo бoљe дa сe зaрaди, пa, ипaк, тa зaнимaњa су тeк другoг рeдa у oднoсу нa пoлитику. Нeкo би jeднoстaвнo нaвeo моћ кao oдлучуjући фaктoр зa опседнутост свeсти млaдoг двoнoжнoг ствoрa политиком. Али, мoћни су тaкoђe и мaсoни, рoтaриjaнци, фaбрикaнти и рeнтиjeри, кao и мнoги други кojи, зa рaзлику oд пoлитикaнтских екзибициониста, цeo живoт прoвoдe у aнoнимнoсти. Трeћи мoгући рaзлoг би могла да буде oмaмљуjућa слава кojу нoси jaвнo дeлoвaњe. Aли зaр тaкoђe нису слaвни и брojни прoфeсoри, инжeњeри, глумци, сликaри и други сирoтaни, пa oпeт не влада баш нека навала интeрeсoвaњa за oвe дeлaтнoсти? Мoje мишљeњe o oвoм фeнoмeну je крajњe пaрaнoичнo: кoмплeкси и фрустрaциje упрaвљajу људимa кojи упрaвљajу другим људимa. Психoзe, нeурoзe, хистeриje, мaниje, трaумe, пaрaнoje, шизoфрeниje, рaзнe сумaнутoсти и психoсoмaтски пoрeмeћajи дoвoдe дo aнгaжмaнa у пoлитици. Нeкo, рeцимo, ниje нa врeмe дeбитoвao нa сeксуaлнoм плaну, другoгa су мaлтрeтирaли у шкoли, тукли му ћушкe и зaушњaкe, трeћeм, oпeт, ниje билa узврaћeнa првa љубaв, чeтврти je муцao, пeтoг су пoнижaвaли и oмaлoвaжaвaли у друштву Бaвљeњe пoлитикoм сe пoкaзaлo у свим oвим случajeвимa кao нajбoљa психoтeрaпиja зa лeчeњe кoмплeксa свих бoja. Добро де, клинцима се још може штошта и опростити, али који од споменутих разлога су били пресудни да се неки познати српски књижевници упусте у политику (В. Дрaшкoвић, С. Бaсaрa, Д. Ћoсић, A.Исaкoвић, М. Бeћкoвић, Р. Смиљaнић, A. Чoтрић, С. Рaкитић, М. Кoмнeнић, В. Oгњeнoвић, Д. Кoвaчeвић, Д. Великић )? Тешко питање без дубинске психоанализе. Штo би духoвитo рeкao споменути Чoтрић, у имe свих прoфeсиoнaлних пoлитичких мaнипулaнaтa: Зaштo сe књижeвници мeшajу у пoлитику? Ни ми нe читaмo њихoвe књигe. Твој Драган КУЛТУРА МАТИЦЕ Изложба Докуфото Изложба Докуфото на овогодишњем, петом међународном фестивалу документарног и кратког филма Докуфест у Призрену, представља радове 12 аутора са Косова и из света, међу којима је и познати фотограф Томас Дворжак, који учествује серијом М.А.С.Х. из године. У Гази Мехмед-паша турском купатилу, изложба Докуфото отворена је до 15. августа, а обухвата и фотографије са сахране Јасера Арафата и са Канског филмског фестивала данског фотографа Томаса Сјорупа. Пројекције радова учесника изложбе предвиђене су и у биоскопу на отвореном. Према наводима организатора, циљ изложбе Докуфото је промовисање уметности фотографије кроз радове познатих аутора. Међународни Докуфест представиће до 13. августа у такмичарским програмима више од 90 остварења из тридесетак земаља, а имаће и специјалне пројекције, укључујући тематику о панку и фудбалу. Микроклиматизација депоа сомборског музеја За пројекте опремања конзерваторске радионице и микроклиматизације депоа Градског музеја у Сомбору, из Национог инвестиционог плана одобрено је динара. Увођењем микроклиматизације у депое сомборског музеја, сачуваће се културно благо вишенационалне средине по међународним стандардима. Градски музеј ће бити оспособљен за прихват веома осетљивог музејског материјала и његово публиковање посредством сталне и повремених изложби. Опремање конзервторске радионице комплексног типа за заштиту музејског материјала допринеће ефикаснијем чувању музејских предмета, али и обављању услужних делатности за друге музејске јединице и грађанство. Књига Рађање телевизијске професије Дело Рађање телевизијске професије Миодрага Илића, објавила је недавно и промовисала издавачка кућа Клио. Представљајући ову књигу новинарима, Зоран Хамовић, оснивач и главни уредник поменуте издавачке куће, истакао је да је пред читаоцима дело о телевизији из пера стручњака, који је телевизију изучио до последњег милиметра. Хамовић је приметио да је ово дело потекло из саме професије њеног аутора, који је и аутор запажених драма за позориште, радио и телевизију. Дивна Вуксановић, професор на ФДУ, истакла је да је књига Рађање телевизијске професије системски обрађен период развоја једног медија, од његовог настанка до данас, написана вешто, децентно и одмерено. Миодраг Илић истакао је да је телевизија данас паралелна реалност без које се више не може, као и да је намера аутора овог дела била да понуди читаоцима штиво које ће деловати инструктивно, а засновано је на сопственом искуству и искуству телевизијских стваралаца Радио-телевизије Србије. Летња школа анимираног филма у Чачку У настојању да се што више младих упозна са тајнама анимације, али и у потрази за новим талентима, Центар за анимирани филм (ЦЕНТАФ) који ради при чачанском Дому културе и ове године је организовао летњу школу анимираног филма. Школа намењена пре свега младима узраста од девет до шеснаест година почела је са радом 31. јула а радионице које води Владимир Станић, аниматор из Београда, одржаваће се свакодневно до краја месеца. И ТАЧКА Хидроелектрана. Пре неколико година градска управа Б. је дошла на идеју да би на Великој реци требало изградити хидроелектрану која би снабдевала енергијом већи део града, сачињени су детаљни планови, а затим су започели и извођачки радови, и све је текло по унапред утврђеном плану, све док пред само пуштање хидроелектране у погон град није задесила огромна поплава и земљотрес, због којих је Велика река променила свој ток и у великом луку заобишла тек изграђени објекат, те од тада та хидроелектрана стоји на сувом, као неки монументални споменик електрификације, без икакве шансе да произведе струју, али је зато лепа у својој бескорисности, и служи као туристичка атракција коју сналажљиви грађани показују посетиоцима Б. као једину хидроелектрану на свету у чијој близини нема воде. Голман. Голман најпопуларнијег фудбалског клуба у Б. у једном свом интервјуу је отворено говорио о свом паничном страху од лопте, о животињском нагону који га тера да побегне, а који треба да савлада у себи сваки пут када противнички играчи упуте шут ка његовом голу, а када су га изненађени новинари упитали због чега је онда изабрао тако неадекватну професију, он је једноставно одговорио да воли изазове, и да је голмански посао одлична прилика да се из дана у дан суочи са својим страховима и да учини оно што сматра да је исправно, упркос демонима. Милан Степанов Будимпешта, 17. август

8 политика Политика политика политика политика политика политика МАТИЦА НА ДЛАНУ Писмо америчке подршке Већ смо се као држава и народ навикли да нам у промотивном смислу лоше иде и да нас и после 5. октобра у свету приказују и доживљавају као лоше момке па нам једна вест из Сједињених Америчких Држава звучи просто невероватно. Група од 24 сенатора послала је писмо председнику Бушу у којем оцењује да се Србија развила у јаког регионалног партнера САД и од њега траже снажну подршку председнику Борису Тадићу и демократски изабраној влади Србије док настављају успешну транзицију ка стабилној демократији. Ово је, без сумње, важан догађај, јер се четвртина сенатора највеће светске силе потрудила да свом председнику скрене пажњу да треба да подржи Србију. Веома је ретко да тако велика група (партијски разнолика: 17 републиканаца и 7 демократа), потпише писмо са темом која није везана за кључне интересе Вашингтона (на пример Блиски исток и сл). Ко су ти људи са Капитол хила који су дигли глас за Србију? Међу потписницима је, на пример, један од најутицајнијих сенатора Тед Кокран, председавајући моћног комитета за буџетска издвајања Сената, дакле један од најмоћнијих људи у САД. Уз њега су још седморица чланова овог комитета, који обезбеђује средства за америчку владу, војску, разне програме и помоћ иностранству. Ту је и кандидат за председавајућег Комитета за оружане снаге Џејмс Инхоф, као и лидер републиканаца у Сенату и бивши вођа Бушове републиканске странке ОКО ПЛАНЕТЕ Строге мере безбедности на аеродромима Британска полиција је прошле недеље предупредила терористичку акцију у којој је требало да током лета експлодира више путничких авиона на линијама Енглеска САД. Британски министар унутрашњих послова Џон Рид је рекао да су терористи намеравали да сруше значајан број авиона након експлозије у току лета и да изазову велики број жртава. Слично као у Азији Терористичка завера која је прошле недеље осујећена у Британији подсећа на ону пре 10 година у Азији и јасно показује да су претње по авиосаобраћај и даље присутне, упркос појачаним мерама безбедности уведеним после напада у САД године, тврде аналитичари. Директор Центра за одбрамбене студије на колеџу Кинг Питер Нојман изјавио је да завера коју је открила британска полиција има много сличности с планом Рамзија Ахмеда Јусуфа из године који је осуђен због планирања напада на Светски трговински центар. Он је заправо планирао да течним експлозивом разнесе 11 авиона изнад Пацифика. То је готово иста врста напада који се припремао у овом случају, рекао је Нојман Ројтерсу. Алекс Стендиш, уредник Џејнс интелиџенс дајџеста, оцењује да би увођење додатних мера безбедности на међународним аеродромима и повећање изгледа на 99 одсто да ће напади бити откривени, довело до огромних трошкова и кашњења, на крају и до заустављања авиосаобраћаја. Преко лондонског аеродрома Хитроу прошле године превезло се 67 милиона путника. Трент Лот. На српској страни су и сенатори из Вајоминга, који су врло блиски са потпредседником САД Диком Чејнијем, а занимљиво је да се у српском колу нашла и звезда демократа Кен Салазар. Иза целе приче, наравно, стоји недавно основан српски кокус у америчком Конгресу и Сенату, али и озбиљне реформе у Министарству одбране које су спроведене протекле године. Ми смо већ писали о историјском слетању америчких пилота на аеродром у Батајници, а сада се шушка о договору између НА- ТО и Српске војске који се тиче копнене комуникације. После ове охрабрујуће вести из Вашингтона, српски медији су се одмах сетили некадашњих добрих односа Србије и САД, које је покварио, а ко би други него Слободан Милошевић. Неки су отишли тако далеко да су се сетили Видовдана године када је на Белој кући била истакнута српска застава, а тадашњи председник Вудро Вилсон позвао целу америчку нацију да се моли за српски народ и војску, која је водила одлучујућу битку на Солунском фронту. Има ту, нажалост, и једно али. Ово писмо америчких сенатора никако не треба доводити у везу са преговорима о будућем статусу Косова и Метохије. Американци, што се тога тиче, неће мењати своју позицију, а она је ближа албанским тежњама. Можда због тога што су Албанци много пре Срба схватили да пара врти где бургија неће, и давно пре српског кокуса направили јаку мрежу лобиста који се залажу за независност Косова. Сенатори само предлажу Бушу да са Косова не повлачи војску све док не буде потпуно јасно да косовске власти могу заштити све грађане (подвукао Б. В.). Званичник Скотланд јарда Пол Стивенсон рекао је да је спречена терористичка акција која је могла да доведе до масовног убиства незамисливих размера: Верујемо да је циљ терориста био да у ручном пртљагу прокријумчаре експлозив у авионе и да га активирају током лета. Такође верујемо да су циљ били летови из Велике Британије у САД. Могу да потврдим да је велики број људи тренутно у притвору и да акција још увек траје. Већина их је ухапшена у Лондону, али хапшења су извршена и у Хај Викомбу и у Бирмингему. Према подацима Скотланд јарда, ухапшено је 21 лице осумњичено за припадништво мрежи терориста, а хапшења још трају. Полиција је ухапсила већи број људи у Лондону после главне вишемесечне и тајне контратерористичке операције. Британска служба безбедности МИ5 подигла је ниво безбедности са озбиљног на највиши критични, што значи да су власти биле убеђене да терористички напад може да уследи сваког тренутка. Америчка влада подигла је ниво опасности на највиши степен за све комерцијалне летове из Велике Британије у Сједињене Америчке Државе, као одговор на извештај о терористичкој завери у Лондону и подигла генерални ниво безбедности за све летове унутар САД и оне који улазе у земљу. Бројни летови су каснили: компанија Бритиш ервејз саопштила је да путницима неће бити дозвољено да у авионе убудуће унесу лап-топ компјутере, мобилне телефоне, и-подове и уређаје за даљинску контролу. Министарство транспорта упозорило је све путнике да неће моћи да унесу никакав ручни пртљаг у било који авион који полеће с неког од британских аеродрома. У авион ће моћи да се унесу лекови, али само уз рецепт, наочари без футроле, док ће контакт сочива моћи да се унесу у футролама. У авион је забрањено уносити и боце с течношћу. Полиција верује да је завера била веома озбиљна, рекао је министар Рид. Верујемо да су хапшења у Лондону значајно пореметила ову претњу, али не можемо да будемо сигурни да је претња у потпуности елиминисана, или да је завера сто одсто осујећена, рекао је министар за унутрашњу безбедност Мајкл Чертоф. ТЕКУЋА ТРАКА Злочин лошег квалитета После објављивања аматерског видео-записа (емитованог на ТВ Б92 и РТС), на којем се виде злочини над српским цивилима почињени на босанској територији у оквиру хрватске војне акције Олуја, уследиле су бројне реакције и коментари. Председник и премијер Републике Српске поднели су кривичну пријаву против Атифа Дудаковића, бившег команданта муслиманске војске, док су се истим поводом у Загребу састали главни тужиоци из Хрватске, БиХ и Србије. Хрватски медији су потресни видео материјал описали као неуверљив, лошег квалитета и нејасан. Опет у затвору Егзарх поглавара Српске православне цркве архиепископ Јован добровољно се јавио на издржавање једногодишње казне у македонски затвор Идризово код Скопља. Апелациони суд у Скопљу осудио је митрополита скопског Јована због наводне утаје евра од донације за обнову храма у Велесу. Синод СПЦ је затражио од судских органа Македоније да промене правно и морално неутемељену пресуду. Самозвани урбанисти У Крагујевцу су освануле табле са новим називима за три улице у насељу Петровац. Тако је Пролетерска добила име Улица Радована Караџића, Улица металаца је названа Улица Ратка Младића, а Паланачка постала Улица Арканових Тигрова. Мештани Петровца не знају ко је и када преименовао улице и поставио ознаке. После ове акције самозваних урбаниста очекује се реакција градских власти. У Багдаду се и даље гине У Багдаду је током јула текуће године погинуло људи, саопштио је прошле недеље портпарол ирачког министарства здравља Касим Јахија. У мртвачницу у Багдаду током јула је допремљено мртвих, а већина њих је убијена из ватреног оружја, рекао је Јахија. Према недавно објављеним подацима Уједињених нација сваког дана у Ираку погине 100 људи. Више од ирачких цивила погинуло је у првих шест месеци ове године, наводи се у извештају УН. САД увеле санкције Русији Америчке санкције против два водећа руска извозника оружја обележиле су пад у односима између Беле куће и Кремља и могу да онеспособе значајне потенцијалне послове са америчким фирмама, пише руска штампа. САД су прошлог петка завеле санкције против седам предузећа из Русије, Индије, Северне Кореје и Кубе због продаје забрањених производа Ирану који Вашингтон сумњичи да покушава да направи нуклеарно оружје. Казне су наметнуте руској државној извозној агенцији Рособоронекспорт, којом руководи блиски пријатељ председника Владимира Путина, и државном произвођачу ратних авиона Сухој, што значи да оне више не могу да послују са америчким фирмама. Наметања санкција против Рособоронекспорта практично је објава економског рата Русији, пише на насловној страни дневник Известија. Блокада либанских болница Болницама на југу Либана нестаје хране и горива, а организације за хуманитарну помоћ су упозориле да због рата и забране кретања не могу да допреме неопходне залихе. Организација Лекари без граница саопштила је да помоћ може да се допреми само ручно, сплавовима преко реке Литани. Упозорење Израела да може напасти свако возило јужно од Литанија ван конвоја за допремање помоћи који имају израелске дозволе, битно умањује шансе да се спасу десетине хиљада људи блокираних у тој области, наводе Лекари без граница. 8 СРПСКЕ НАРОДНЕ НОВИНЕ

9 мозаик мозаик мозаик мозаик мозаик мозаик мозаик мозаик Мозаик мозаик ЕКО СРПСКА НОМИЈА Развој туризма у Србији Туризам је у овом тренутку једна од ретких срп ских привредних грана чији платни биланс у размени са светом бележи суфицит. Цифре су, додуше, симболичне, крећу се око 1,4 милиона долара за првих шест месеци ове године, али потенцијали овог тржишта ни изблиза нису искоришћени. То је један од разлога да се, након дефинисања стратегије развоја туризма, из Националнног инвестиционог плана додели 50 милиона евра за подстицај пројектима из те гране. Осим захтева да је пројекат усаглашен са стратегијом и да има подршку локалне самоуправе, један од критеријума је и да може брзо да се заврши, како би деловао подстицајно за развој туризма у том крају. Опредељење је да се граде инфраструктурни објекти којима се природне или културне знаменитости чине доступнијим. Већи број туриста локацију чини интересантнијом за инвеститоре којих до сада, у тој грани није било изјавио је тим поводом за дневни лист Данас Влајко Сенић, државни секретар у српском Министарству трговине, туризма и услуга и додао да реализација пројекта креће 1. септембра, а да ће трећина предвиђених средстава бити утрошена у овој години. Сенић наглашава да пројекти имају подршку свих надлежних министарстава, а извођачки радови ће бити поверени углавном српским фирмама како би се упослили капацитети. Средства инвестиционог плана у сектору туризма биће усмерена у пет области. Око 8,4 милиона евра биће искоришћено за оживљавање туристичког потенцијала Дунава који је једна од најпрометнијих река али се тај потенцијал не користи због недостатка пратећих садржаја. Зато ће изградња пристаништа у Београду, Новом Саду, Апатину, бити један од приоритета, а неће бити заобиђени ни археолошки локалитети у Винчи и Лепенском Виру, као и етно парк Гложан. За реализацију 33 инфраструктурна пројекта планирано је да се ПОШТА Лажно представљање истине Један мој колега из Норвешке осумњичен је да је измислио интервјуе са Билом Гејтсом и Михаелом Шумахером. Човек се зове Бјори што је замало Бјорг, или Бјерн како се звао онај тенисер Бјорг. Али се овај зове Бјори Бенков (као Бенковац). А није из Ловре, иако је на ов, него Норвежанин. Он се стварно сусретао са овим славним личностима и са њима разговарао, само што је после мало прерадио текстове, променио околности и датуме. Бјори се правда слабим здрављем, годинама (66), смањеном покретљивошћу, а што се истине тиче, Бенков каже да она није ни црна ни бела. Лепо је то рекао. Стварно је тако. Колико пута сам се сусрео са истином, и да видиш, истина је. Није ни плава, ни жута, ни браон. Више је, онако, како бих рекао, застрашујућа. А то са здрављем, чуди ме да у Норвешкој нису регулисали службе или бар појединце који би се бринули о болесницима. Код нас је то много боље осмишљено. Сад су ухапсили неког Захарија Митића (78), из села Враниште (не бих знао где му то дође, али вране знају сигурно), који се бавио надрилекарством. Овај се дека већ 30 година занима за медецину, па ником ништа. Не зна се како је постао специјалиста за рак коже, али је за суму од 50 до 200 евра, већ у зависности од метастазе, обрадио преко 600 пацијената. Излечених нема, али ни званична се медицина не може похвалити много бољим резултатима. Захарије се испалио са Недостају луксузни хотели Србија располаже са око 87 хиљада лежајева, а мање од половине налази се у хотелима, мотелима, пансионима или апарт манима. При том, највише има хотела четврте категорије, са две звездице (око 43 одсто) на другом месту су хотели са три звездице (око 32 одсто), док на објекте са једном звездицом отпада око 13 одсто. Хотели са четири звездице заступљени су са око девет одсто, а само три одсто укупних хотелских капацитета чине хотели са пет звездица. утроши око 20,5 милиона евра. Само у изградњу жичаре која ће повезивати Нови Београд и Аду Циганлију биће уложено 1,3 милиона евра. Од 16,2 милиона евра колико је предвиђено за повећање конкурентности туристичких производа, око десет милиона биће уложено у подизање квалитета угоститељске понуде и та средства ће функционисати као кредитни фонд из кога ће се по повољним условима одобравати краткорочна задужења. Преостали део тог финансијског колача биће употребљен за туристичку сигнализацију, развој информационог система, увођење програма сателитских рачуна и едукацију запослених, каже Сенић. За маркетиншко позиционирање српског туризма биће издвојено 3,5 милиона евра, а највећим делом тих средстава располагаће Туристичка организација Србије. Њен задатак ће бити да потенцијале Балкана и Дунава представи у новом светлу, и то под слоганом Где Дунав среће Балкан. Туризам у Србији већ две године бележи позитиван тренд и уколико не буде већих политичких потреса, та ће тенденција бити присутна и у наредном периоду. Директан подстицај биће и 230 милиона евра опредељених за изградњу путне мреже, па ће заједно са средствима намењеним туристичкој инфраструктури то бити нови импулс страним улагањима и партнерству између приватног и јавног сектора, истиче Сенић. једном Милицом из Београда којој је рану на кожи посипао неким прашком на бази живе, па жени сад следи ампутација стопала. Да се држао чачкалица, као са претходним пацијентима, које је мало боцкао овим ћевабџијским есцајгом, нико га не би хапсио. Али наука је то. Вуче те на експеримент, па то ти је. Мада је по мени најгоре кад хапсе ове што хапсе. Замисли сад то. Ти си ми као неки пандур и онда дођу пандури и ухапсе те. Ти им кажеш (на пример): Ма, шта вам је, људи ја сам полицајац! Ево вам важећа значка, ево вам службена легитимација. Имам све што чини једног полицајца! И све је истинито као што човек каже. Ништа није лажно, као код Захарија. Или прерађено, као код Бјорија. Бранко из Пожаревца је стварно полицајац, и то саобраћајац. Ухапсили су га док је контролисао саобраћај, што је и логично ако се узме у обзир да је саобраћај био црногорски, а Бранко српски полицајац. Да ли је отишао на одмор, или шта већ, али се мало заборавио, па изашао на џаду између Подгорице и Колашина па све са униформом (ал` српском) почео да зауставља аутомобиле (ал` црногорске) и наплаћује казне. Тема овог написа је, дакле, лажно представљање. Неко се прави да је оно што није, а неко се прави да је оно што јесте. Зашто Бјори није отишао у писце, па да слободно измишља текстове? Зашто Захарије није завршио за месара? Зашто Бранко није рекао да је у питању омаж Џону Клизу и Монтипајтоновцима односно перформанс уметника који на тај начин показују бесмисленост нечега (граница, подела братских народа, народа уопште, себе сама)? Зато што то не би била истина. Истина је да је све превара (осим истине). Братислав Вељић КРИВО ОГЛЕДАЛО Најпознатији патолози са Војномедицинске академије обдуковали су тела убијених у хрватској акцији Олуја. Обдукција је показала да је током Олује стрељано 345 мушкараца и 64 жене. Обешено је 7 мушкараца и 6 жена. Кундацима је масакрирано 8 мушкараца и 20 жена. Код двојице мушкараца и четири жене извађене су утробе. Међу жртвама којима су руке одсечене, отргнуте и поломљене пет је мушкараца и једна жена. Хрватски бојовници су одсекли уши 37 мушкараца и 7 жена. Очи су ископане 31 мушкарцу а исто је насиље изврешено над 38 жена. Живо је спаљено 96 жена и 35 мушкараца. На комаде је исечено 16 жена и 17 мушкараца. Ножевима је убијено 27 жена и 117 мушкараца. Код 240 мушкараца и 55 жена ни обдукција није могла тачно да утврди начин на који су убијени. Вечерње новости У Домовинском рату није срушен Ниш него Вуковар, није гранатирана Подгорица него Дубровник. Хрватски војници нису ишли у Србију, него су српски долазили овамо у освајачке походе. Али, то неће нарушити нормализацију односа између Хрватске и Србије, ми пружамо руку Србији и идемо даље. Иво Санадер, премијер Хрватске Одакле вам право и храброст да ме зовете у име неке београдске редакције!? Ви сте започели рат, ви сте ти који су палили, силовали, убијали! Ви сте сјебали Босну! Ви сте агресори и за вас нећу ништа да коментаришем. Атиф Дудаковић, бивши командант 5. корпуса Армије БиХ УГАО ЗА СМЕХ Афоризми Ми кaд рeшимo дa сe брaнимo и нe чeкaмo дa нaс нeкo нaпaднe. Oд кaд je нaпaд нajбoљa oдбрaнa, нe брaнимo сe вишe нa свoм тeрeну. Нeкaдa су сaмo рoбoви трaжили слoбoду, a дaнaс je тo зaхвaтилo ширoкe нaрoднe мaсe. A oндa je сa Вoђoм пoчeлo нeштo дa сe дoгaђa. Из њeгa je прoгoвoрилa њeгoвa жeнa. Сaмoубиствo je сaвршeн злoчин. Тoликo идeмo испрeд свeтa дa му пoд нoгe пaдaмo. Нaрoд мoжe дoбити штa жeли, jeр нe знa штa хoћe. Вeзa сa oним свeтoм ниje успoстaвљeнa. Мoрaћeмo тaмo нeкoг дa пoшaљeмo. Бeз пoлициje митинг би прoпao. Дуплирaлa je брoj oкупљeних. Нисaм вишe рoб. Унaпрeђeн сaм у кућнoг љубимцa. Нисaм крив штo сaм жив. Сaмo сaм нeoпрaвдaнo присутaн. Изгубиo сaм вeзу сa ствaрнoшћу. Дoбиo сaм тeлeвизoр. Бринe мe штo кaтaклизмa пoпримa и лoкaлнe рaзмeрe. Пaцифисти цeнзуришу умeтнoст рaтoвaњa. Будимпешта, 17. август

10 невен Невен невен невен невен невен невен невен невен невен невен невен невен Наши млади таленти Песме Грге Олаха Хтела је Хтела је Да буде голуб У океанима љубави. Бежала с обале, И од успорених корњача. Била је слатка Слана вода док су Све растурале Топле олује, Доносећи Свеже, мале капљице И слатку муку. Хтела је тако. Време је одувало Млаку истину Климе, исушило је Море слано. Везала душу За циглу, и сахранила ју На дну. Храбро издржава Тужне таласе Свакодневно слушајући Њихов Грозан шум Хтела је тако. Није тако хтела У оном простору Већ је пао Мрак, А сан, негде Иза брда, Сви залутали. Туп, непрестани звук Кавеза Родио тишину, Док радио дави И оцртава путовање У машти. Александар Богдановић Листић на вјетру Паде листић са храста старог, и слети на бодље јежа младог. Јежић по сувом лишћу гази, листић на оштре бодље пази. Одједном грана о грану пукну, на дрвету сива сова хукну. Вјетар дуну, диже узбуну! Листић се диже да вјетру буде ближе. Вјетар га понесе ка облаку сивом, у пољу коњ залепрша гривом. Одлепрша листић из шуме густе, остадоше гране огољене, пусте. Без мердевина Лебдим У неком простору Без димензија, Покрети неприметни. Нема чак Ни мене, Тело стопљено са седиштем. Само коцкице јуре Кроз заљубљене, црвене Канале, негде иза Мог лица Градећи пирамиду У центру машине У центру птичјих крила Коцкице не допуштају Да се спусте Ролетне, Терају ме на путовање, Како би се Приближио врху Њихове пирамиде Кад би могли без туге Кад би могли Без туге! Кад би сунце Победило тугу, Кад би радост Владала над кишом, Кад би пијанство Могло без суза и греха, Кад би реч Била јача од лажи, Кад би путовање Било мекше од времена, Кад би време Могло без казаљки, Кад би ноћ Била јача од мрака, Кад би кревет Био лишен спавања, Кад би спавање Могло без сна Само кад би могли Без туге, Како би само туговали За тугом Да ли знате? Пепео својих мртвих помешан с пићем касири пију Уапе Индијанци с горњег Амазона. Они верују да ће тако попримити све добре особине покојника. Стручњаци су утврдили да на уметничким сликама пажњу посматрача најпре привуче онај део који се налази горе, лево од средине платна. Изрека устати на леву ногу потиче од Старих Римљана који су веровали да добри духови увек стоје уз десну ногу. Устати на леву ногу, дакле, значи несрећан или неуспешан дан. Према најновијим сазнањима, ласта у току једног дана прелети просечно 750 километара. Цртежи основаца из Будимпеште Шумски поток Марија Павловић, 3. разред Осматрачница Адам Хенинг, 3. разред Летња забава Давид Илиоски, 1. разред 10 СРПСКЕ НАРОДНЕ НОВИНЕ

11 инфо инфо инфо инфо инфо инфо инфо инфо инфо инфо инфо Инфо инфо Свечаност поводом 20. годишњице КУД Весели Сантовчани Ликовни округли сто 23. август (среда), У оквиру XIV сентандрејске летње српске ликовне колоније приређује се Округли сто разговор о паралелама, сличностима и разликама у српској и мађарској ликовној уметности, као и о могућностима српско-мађарске и регионалне међународне сарадње на том пољу. Уводна излагања ће одржати: Тијана Палковљевић (историчар уметности, помноћник директора Галерије Матице српске Нови Сад) о послератним ликовним колонијама у Војводини, Тихамер Новотни (ликовни критичар, Сентандреја) о ликовном студију «Вајда Лајош», Мара Прохаска и Мајда Груден (историчарке уметности, Београд) о актуелном моменту на ликовној сцени у Београду. Поводом 20. годишњице КУД Весели Сантовчани одржаће се културни програм 26. августа од сати у месном Дому културе. Након програма следи бал на главном тргу у Сантову (у случају кише у Сватовској сали). Госте ће забављати: Народни ансамбл из Новог Сада под руководством Миће Јанковића Вокална солисткиња Љиља Петров Естрадни уметници вечери: дует Селимова-Желчевски, познати интерпретатори македонског народног мелоса Оркестар Зора под руководством Крунослава Агатића Киће. Гостујуће групе поводом свечаности су: Омладинска група Хрватске основне школе Сантово КУД Мартеница (бугарска) Будимпешта КУД Цербул де АУР (румунска) Будимпешта КУД Илиос (грчка) Будимпешта Немачко певачко и фолклорно друштво Нађњарад КУД Танац (хрватска) Печуј Ловра српско фолклорно друштво Ловра КУД Данубиа (мађарска) Баја Раванград градско културно уметничко друштво Сомбор, Србија КУД Врбас, Србија Оркестар Чабар Баја. Преображење Господње у Десци Срдачно вас позивамо на црквену славу Преображење Господње, која ће се одржати 19-ог августа у Десци. Програм: света литургија са опходом храма и освећењем грожђа у часова. Појаће црквени хор из Бечеја. у часова: вечерње са резањем славског колача и благосиљањем кољива у часова уз послужење у црквеној порти: наступ КУД-а «Ђидо» из Новог Бечеја и оркестра «Банатске Лале» из Деске у часова: традиционални бал у дешчанском рестрану. За добро расположење побринуће се оркестар Мише Силашког из Бечеја и вокални солиста Милан Прунић. Резервација улазница код Чедомира Адамова или на лицу места. Организатор манифестације: Српска православна црквена општина Деска. Покровитељ манифестације: Српска месна самоуправа Деска и Јавна фондација за националне и етничке мањине у Мађарској. Сусрет српских мањинских самоуправа и породични спортски дан Позивамо Вас на Сусрет српских мањинских самоуправа и породични спортски дан који ће се одржати у Баји, 16. септембра (субота). У оквиру наведене манифестације предвиђени су следећи програми: разни програми за децу: ликовна занимања (радионица Милана Ђурића), рукотворине, такмичења у спретности, специјалитети српске кухиње, фолклорни програм, фудбалски турнир. Писмене пријаве такмичарских екипа слати на адресу Самоуправе Срба у Мађарској (1055 Будимпешта, улица М.Фалка бр. 3.) тел/факс 06 1 / ; По пријему пријаве шаљемо Вам на Вашу адресу уплатницу и рачун. За учешће се плаћа Фт по екипи. Рок за пријаву екипа је 5. септембар Пријаве на лицу места Фт. Организатори су Самоуправа Срба у Мађарској, Културни и документациони центар Срба у Мађарској и Српска самоуправа у Баји. Место: Српски клуб у Сентандреји (ул. Паприкабиро 12.) XIV ликовна колонија Сентандреја 2006 Отварање завршне изложбе Српска самоуправа у Зуглоу Будимпешта XIV кварт и Галерија Перо Београд, у сарадњи са Самоуправом града Сентандреје Српском месном самоуправом у Сентандреји и Сентандресјким српским клубом срдачно Вас позивају на Отварање завршне изложбе које ће се одржати 25. августа (петак) у сати у галерији «Szentendrei Műhely Galéria (Сентандреја, Главни трг). Изложбу отварају уз пригодни програм: Др Балаж Феледи, ликовни критичар, Ференц Диц, градоначелник Сентандреје Тијана Палковљевић, помоћник директора Галерије Матице српске (Нови Сад) После отварања изложбе дружење у Српском клубу. Роштиљ и пиће обезбеђује сентандрејски ресторан Корнер. Излагачи XIV српске ликовне колоније у Сентандреји Ведрана Ивановић, Предраг Комановић, Љубомир Лацковић, Бојана Максимовић, Михаило Петковић (Србија), Хартмут Елбрехт (Немачка), Шагајег Араби (Иран), Јанош Акнаи, Иштван Балинд, Имре Пишћур, Агнеш С. Варга, Горан Димић, Милан Ђурић, Катарина Шевић (Мађарска) Остварење колоније су помогли: Државна фондација за мањине у Мађарској, Министраство културе Србије, Пештанска жупанија, Самоуправа града Сентандреје, Град Београд, српске месне самоуправе Сентандреје и будимпештанских квартова, Српска самоуправа у Будимпешти, Амбасада Републике Србије у Будимпешти Слава у Сентандреји на дан Преображења, 19-ог августа у 10 сати света литургија у вечерње, освећење грожђа и славског колача Недељни лист Срба у Мађарској. Ад реса: Српске народне новине, 1065 Budapest, Nagymező u. 49. Те ле фон: Главни уредник: Милан Сте па нов, секретар редакције: Милица Вукајловић. Оснивач и издавач: Срп ски демократски савез. За издавача: Андрија Роцков. Финансира се на основу мањинског закона из државног буџета посредством Државне задужбине за мањине. Суфинансијер: Министарство културе и медија Републике Србије. Лист дистрибуира Мађарска пошта, а претплаћује се код издавача. Име и адресу послати на адресу Szerb Demokratikus Szövetség, 1065 Budapest, Nagymező u. 49 а уплатити поштанском уплатницом или на жиро-рачун број платног промета Претплата на лист је 4000 фт. за целу годину. За иностранство годишње 40 EUR, ( Фт) Штампа: КОМП-прес HU ISSN x Кфт. Одговорни пословођа: Ференц Ибош. Технички руководилац: Карољ Сабо. Српске народне новине на Интернету: Home page: fre .hu Будимпешта, 17. август

12 православље Православље православље православље православље православље Под врхом Мокре горе је манастир Црна Река, а у њему, ево навршила се година, борави иконописац монах Арсеније (45). Дипломирани стоматолог, млад и надобудан, провео је седам година у Њујорку, потом на Светој Гори, у Острогу, 12 година у Дечанима и, најзад, скрасио се у Црној Реци. Ових дана дошли смо до његове књиге Бог и рок-ен-рол, а убрзо и до аутора. Велики љубитељ рок-енрола и још којечега што је красило београдске рок-групе, седамдесетих и осмадесетих, постао је велики противник свега реченог. Живео сам веома распусним животом. Почињало се у дискотеци Цепелин, потом је дошло друговање са члановима Електричног оргазма, Идола, Екатарине Велике. Осећали смо се друкчијима и почели се самообожавати, презирући друге. Дрога нам је давала осећање испуњености и креативности. Марихуана је била она јабука коју је Адам загризао на наговор Луцифера. Наш манифест је био: секс, дрога и рок-ен-рол; живи брзо, умри млад и буди леп леш говори нам монах Арсеније (Александар Јовановић). Не исповеда се случајно и није случајно написао поменуту књигу. Све је наменио потенцијалним наркоманима, јер мало је, каже, шансе за оне који су дубоко загазили. По завршетку студија, са групом истомишљеника одлази у Њујорк. Били су дубоко несрећни што у Америци нису рођени. Ево, стигли су и наставили да се урушавају: ни дана без секса и дроге ( Пушио сам марихуану, каткад ушмркивао кокаин и свако вече излазио у кафић по нову женску за наредну ноћ. ). Ни новац, ни жене, ни дрога ме нису испуњавали, празнина у мени је расла. Кад сам био сасвим близу да притиснем гас доџу и да се стрмоглавим у Источну реку, случајно сусрећем једног познаника, узорног православца који је зрачио унутарњим спокојем. Тражио сам да ми помогне, а он ми је дао књигу о Његошу владике Николаја Велимировића, која говори о универзуму и Богу, потом и практичну књижицу Старац Јефрем Катунакијски Речи поуке Авва Памво, док је био мирјанин, пошао је у крађу смокава у комшијски виноград. Када их је приметио чувар винограда, нагнуше да беже. Али њему из мараме, у коју је ставио смокве, испаде једна смоква, и он, да је не би изгубио, узме да је поједе. Сам је о томе причао: Кад год се сетим те смокве, дође ми да плачем. Исто тако и ја, дође ми да плачем, кад год се сетим непослушности према своме старцу. Као апостол Петар, седнем и плачем. Зашто сам био непослушан? Зашто нисам био послушан, па да заслужим нешто? Исповест монаха Арсенија Од Њујорка до Црне реке о православљу руског подвижника Нила Сорског. Та литература ме је избавила. Бацио сам дуван, дрогу и лишио се свих дотадашњих порока, открива нам животни преокрет. Међутим, његове среће нису били други, па је монахова књига непреболно туговање за пријатељима из београдских скамија, чијег је умирања био сведок. Били су музичари, песници, глумци, сликари, а покосила их је сида, хепатитис, предозираност и самоубиство. И док, данас, надлежни и штампа, из разних обзира, крију идентитет страдалника од дроге, објављујући само суву статистику, монах Арсеније описује појединачно трагичну коб, па за чланове по- Епархија рашко-призренска Напад на цркву код Приштине У ноћи између суботе и недеље непознати починиоци провалили су у цркву Богородичиног покрова у Бабином Мосту близу Приштине и демолирали је, јавила је прес-служба Епархије рашко-призренске. Поломљене су све иконе, разбијени прозори, проваљена врата, а у цркви свуда приметни трагови насиља. То је најновији у низу напада на хришћанске светиње, које већ седам година непрекидно и некажњено предузимају албански екстремисти на Косову и Метохији. У последње време нападнуте су цркве у Обилићу, Подујеву, Тутићева црква у Призрену, однет је оловни крст са Богородице Љевишке у Призрену, оскрнављено гробље у Старом Грацку. Током обнове Храма светог Николе у Приштини замалтерисана је фреска светог Николе, док се на месту порушене и рашчишћене цркве Свете Тројице у Ђаковици диже споменик терористима ОВК. У Епархији оцењују да нестварно звучи изјава Славише Петковића, министра за повратак у влади Агима Чекуа, како Срби из села Бабин Мост немају проблема са слободом кретања и да су задовољни степеном безбедности. пуларне групе Екатарина Велика наводи у књизи: Први је од хероина умро Ивица, вероватно најбољи бубњар кога је Београд имао. Затим је отишао вођ групе гитариста Милан, певач и надарени композитор. У Лондону је завршио басиста Бојан. После свих, преминула је Маргита, клавијатуриста, при крају сва отечена од наркотика, алкохола и лекова. Пошто је описао коју су идеолошку тортуру трпеле Мира и Маја, кћери високог државника (био је чест гост у њиховој кући на Дедињу, у књизи наводи и име њиховог оца) и њихово спасавање у рок-ен-ролу и дроги, констатује да су му обе кћерке, као тешки зависници од хероина, једна за другом умрле од сиде. Најболнији губитак за Арсенија је друг из детињства и свих каснијих година, садруг у Њујорку, талентовани сликар Душан Герзић Гера. И њега је убио хероин, јер је сатана бацио своје зверско око на његову душу. Није марихуана лака дрога, како је означавају, па чак и законски допуштају њену употребу у неким земљама. Лаке дроге су кафа, црни чај и чај од латиноамеричке биљке мате. Цигарете су јаче од ових лаких дрога. Тешке дроге су хашиш, марихуана, ЛСД и кактус мескалин. Смртоносне дроге су деривати кокаина и опијума, класификује монах Арсеније, несумњив познавалац наркотика. Он сматра да је наркомане тешко лечити медицином. Може да помогне једино искрено призивање Бога у помоћ ( Вера је мост ка избављењу, сведочим мојим примером. ). Монах Арсеније сведочи да је вером испунио празнину у себи коју сам узалудно покушавао да зачепим свеколиким развратом. Ускоро улази у своју испосницу на Мокрој гори где ће остати дуго, награђен љубављу и срећом због победе над сатаном у себи. Фото: Иван Јакшић Срби светитељи 61. Стефан Дечански, свети Стефан Урош Трећи (краљ (11 / 24. новембар) 62. Стефан Лазаревић, свети деспот (19. јул / 1. август) 63. Стефан Пиперски, преподобни (20. мај / 2. јун) 64. Стефан Слепи, свети деспот Бранковић (9. октобар / 22. октобар) 65. Стефан Урош, свети цар (2 / 15. децембар) 66. Стефан Урош Немањић, свети кнез (11 / 24. новембар) 67. Стефан Штиљановић, свети кнез (4 / 17. октобар) 68. Теодор Несторовић, свештеномученик епископ вршачки (29 / 16. мај) 69. Теодор (Сладић) Комоговински, свети мученик (Теодорова субота) 70. Теоктист, преподобни Драгутин краљ (30. октобар / 12. октобар) (Из књиге Кратак преглед српске Цркве кроз историју, протојереја др Радомира Поповића)

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA Број 11. Szám Година XL Évfolyam Мaли Иђош 8. септ. 2008. г. Kishegyes 2008. szept. 8-án 44. На основу члана 41. Закона о локалној самоуправи

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLVI БРОЈ 13 XLVI. ÉVFOLYAM 13. SZÁM 83./ ЈАВНИ ОГЛАС ЗА ДАВАЊЕ У ЗАКУП НЕПОКРЕТНОСТИ ПУТЕМ ЛИЦИТАЦИЈЕ NYILVÁNOS HIRDETÉS AZ INGATLAN ÁRVERÉS

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLIII БРОЈ 23 XLIII. ÉVFOLYAM 23. SZÁM 131./ РЕШЕЊЕ O ИЗМЕНИ РЕШЕЊА О ОБРАЗОВАЊУ ОДБОРА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПРОГРАМА ''ДЕЧЈЕ НЕДЕЉЕ'' VÉGZÉS A GYERMEKHÉT

Részletesebben

Нови ентеријер за најмлађе. Új enteriőr a legkisebbeknek

Нови ентеријер за најмлађе. Új enteriőr a legkisebbeknek билтен општине чока год. V I I б р о ј 5 9. с е п т емб а р 2 0 1 3. www.coka.rs csóka község közlönye бесплатни примерак ingyenes példány VII. évf. 59. szám 2013. szeptember Нови ентеријер за најмлађе

Részletesebben

ЗАПИСНИК 3/2012. СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ САМОУПРАВЕ СРБА У МАЂАРСКОЈ Будимпешта, 30. јун 2012.

ЗАПИСНИК 3/2012. СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ САМОУПРАВЕ СРБА У МАЂАРСКОЈ Будимпешта, 30. јун 2012. ЗАПИСНИК 3/2012. СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ САМОУПРАВЕ СРБА У МАЂАРСКОЈ Будимпешта, 30. јун 2012. Место: Самоуправа Срба у Мађарској (1055 Budapest, Falk Miksa u.3.) Датум: 30. јун 2012. Дневни ред: према позивници

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLVIII БРОЈ 19. XLVII ÉVFOLYAM 19. SZÁM 75./ РЕШЕЊЕ О ИМЕНОВАЊУ КОМИСИЈЕ ЗА ДОДЕЛУ СРЕДСТАВА НАМЕЊЕНИХ СТВАРАЊУ И ПОБОЉШАЊУ УСЛОВА СТАНОВАЊА

Részletesebben

Folytatódik a vízvezetékcsere Csókán A Horgosi Vízművek kapta a harmadik fázis építését Több mint két kilométer új vezetéket fektetnek le

Folytatódik a vízvezetékcsere Csókán A Horgosi Vízművek kapta a harmadik fázis építését Több mint két kilométer új vezetéket fektetnek le билтен општине чока год. IX број 84. октобар 2015. www.coka.rs csóka község közlönye бесплатни примерак ingyenes példány IX. évf. 84. szám 2015. október Још 2.346 метара новог водовода Настављени радови

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLV БРОЈ 9 XLV. ÉVFOLYAM 9. SZÁM 17. / КОНКУРС ЗА ДОДЕЉИВАЊЕ ПОМОЋИ МАТЕРИЈАЛНО УГРОЖЕНИМ УЧЕНИЦИМА И СТУДЕНТИМА СА ТЕРИТОРИЈЕ ОПШТИНЕ АДА PÁLYÁZAT

Részletesebben

ЧОКАНСКА ХРОНИКА CSÓKAI KRÓNIKA

ЧОКАНСКА ХРОНИКА CSÓKAI KRÓNIKA ЧОКАНСКА ХРОНИКА CSÓKAI KRÓNIKA год. vi број 46, октобар 2011. vi. ÉVF. 46. SZÁM, 2011. Október www.coka.co.rs билтен скупштине општине a községi képviselő-testület közlönye бесплатан примерак ingyenes

Részletesebben

A harang szavára mindenki odafigyel Harangszentelés Tiszaszentmiklóson

A harang szavára mindenki odafigyel Harangszentelés Tiszaszentmiklóson билтен општине чока год. VIII број 65. март 2014. www.coka.rs csóka község közlönye бесплатни примерак ingyenes példány VIII. évf. 65. szám 2014. március Eredményes együttműködés Rendőrségi elismerés csóka

Részletesebben

Csóka, Nagykikinda és öt romániai község kérelmezi határátkelő nyitását Egyházaskérnél és Nákófalvánál

Csóka, Nagykikinda és öt romániai község kérelmezi határátkelő nyitását Egyházaskérnél és Nákófalvánál билтен општине чока год. VIII број 64. фебруар 2014. www.coka.rs csóka község közlönye бесплатни примерак ingyenes példány VIII. évf. 64. szám 2014. február Иницијатива Чоке, Кикинде и пет румунских општина

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLII. БРОЈ 9 XLI ÉVFOLYAM 9. SZÁM 35./ ОДЛУКA УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ A SZERB KÖZTÁRSASÁG ALKOTMÁNYBÍRÓSÁGÁNAK HATÁROZATA...3 36./ РЕШЕЊЕ

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLVI БРОЈ 28 XLVI. ÉVFOLYAM 28.SZÁM 157./ УПУТСТВО О НАЧИНУ САСТАВЉАЊА И ДОСТАВЉАЊА ИЗВЕШТАЈА УДРУЖЕЊА (НЕВЛАДИНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА) О ОБИМУ И НАМЕНСКОМ

Részletesebben

П Р А В И Л Н И К о акредитацији представника јавних гласила на седницама скупштине општине Кањижа

П Р А В И Л Н И К о акредитацији представника јавних гласила на седницама скупштине општине Кањижа На основу члана 124. и члана 127. Пословника Скупштине општине Кањижа ( Сл. лист општине Кањижа, бр. 17/2012), a у вези са чланом 10. Закона о јавном информисању ( Сл. гласник РС, бр. 43/2003, 61/2005,

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLVIII БРОЈ 37. XLVIII. ÉVFOLYAM 37. SZÁM 165./ РЕШЕЊЕ О РАЗРЕШЕЊУ И ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНОВА ЛОКАЛНОГ САВЕТА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ ОПШТИНЕ АДА HATÁROZAT ADA

Részletesebben

www.coka.rs бесплатни примерак ingyenes példány IX. évf. 78. szám 2015. április

www.coka.rs бесплатни примерак ingyenes példány IX. évf. 78. szám 2015. április билтен општине чока год. IX број 78. април 2015. www.coka.rs csóka község közlönye бесплатни примерак ingyenes példány IX. évf. 78. szám 2015. április Настављена санација водоводне мреже у Чоки Нове цеви

Részletesebben

TÖRTÉNELEM SZERB NYELVEN

TÖRTÉNELEM SZERB NYELVEN ÉRETTSÉGI VIZSGA 2015. május 6. TÖRTÉNELEM SZERB NYELVEN EMELT SZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA 2015. május 6. 8:00 I. Időtartam: 90 perc Pótlapok száma Tisztázati Piszkozati EMBERI ERŐFORRÁSOK MINISZTÉRIUMA Történelem

Részletesebben

Parlagfű elleni védekezés. Заштита од амброзије. Az allergénmentes környezet támogatása Подршка животној средини без алергена SAFE HUSRB/1002/122/195

Parlagfű elleni védekezés. Заштита од амброзије. Az allergénmentes környezet támogatása Подршка животној средини без алергена SAFE HUSRB/1002/122/195 Parlagfű elleni védekezés Заштита од амброзије Az allergénmentes környezet támogatása Подршка животној средини без алергена SAFE HUSRB/1002/122/195 A parlagfű A parlagfű (Ambrosia elatior) Magyarországon

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕЧЕЈ ÓBECSE KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕЧЕЈ ÓBECSE KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕЧЕЈ ÓBECSE KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИШТЕ XLVII ÉVFOLYAM 28.09.2011. 2011.09.28. БРОЈ 11. SZÁM 98. На основу члана 32. става 1. тачка 6. Закона о локалној самоуправи ( Службени

Részletesebben

Hidromek a minőségesebb szolgáltatásért A csókai kommunális vállalat új kombinált munkagépet kapott

Hidromek a minőségesebb szolgáltatásért A csókai kommunális vállalat új kombinált munkagépet kapott билтен општине чока год. IX број 75. јануар 2015. www.coka.rs csóka község közlönye бесплатни примерак ingyenes példány IX. évf. 75. szám 2015. január Од Нове године организовано прикупљање кућног отпада

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLVIII БРОЈ 23. XLVII ÉVFOLYAM 23. SZÁM 111./ РЕШЕЊЕ О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПРАВИЛНИК О ИЗМЕНАМА ПРАВИЛНИКА О УНУТРАШЊОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ И СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLVIII БРОЈ 16. XLVIII. ÉVFOLYAM 16. SZÁM 53./ ЈАВНИ КОНКУРС ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ТРОШКОВА ИЗРАДЕ ПРОЈЕКАТА ЕТАЖИРАЊА ЗГРАДА ЗА КОЛЕКТИВНО СТАНОВАЊЕ

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕЧЕЈ ÓBECSE KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕЧЕЈ ÓBECSE KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ÓBECSE KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИШТЕ XLVI ÉVFOLYAM 07.12.2010. 2010.12.07. БРОЈ 10. SZÁM 55. На основу члана 100. став 3. и став 4. Статута општине Бечеј ( Службени лист општине Бечеј, број 13/2008 и

Részletesebben

ЧОКАНСКА ХРОНИКА CSÓKAI KRÓNIKA

ЧОКАНСКА ХРОНИКА CSÓKAI KRÓNIKA ЧОКАНСКА ХРОНИКА CSÓKAI KRÓNIKA год. vi број 47. новембар 2011. vi. ÉVF. 47. SZÁM, 2011. november www.coka.rs билтен скупштине општине a községi képviselő-testület közlönye бесплатан примерак ingyenes

Részletesebben

Пешта, Будимпешта, 8. фебруар Нова серија, г. XVII, бр. 6

Пешта, Будимпешта, 8. фебруар Нова серија, г. XVII, бр. 6 Пешта, 1838 1849. Будимпешта, 8. фебруар 2007. Нова серија, г. XVII, бр. 6 Фото: ИВАН ЈАКШИЋ Др Војислав Ластић, добитник Повеље Светог Саве Награда за животно дело За издавача: Андрија Роцков Главни уредник:

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLVIII БРОЈ 4. XLVII ÉVFOLYAM 4. SZÁM 7./ О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПРАВИЛНИК О УНУТРАШЊОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ И СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ РАДНИХ МЕСТА У ОПШТИНСКОЈ

Részletesebben

Број: 3. 06.02.2015. СТРАНА 20. OLDAL 2015.02.06. 3. szám

Број: 3. 06.02.2015. СТРАНА 20. OLDAL 2015.02.06. 3. szám Број: 3. 06.02.2015. СТРАНА 20. OLDAL 2015.02.06. 3. szám На основу члана 64. став 3. Закона о пољопривредном земљишту ( Сл. гласник РС, бр. 62/2006, 65/2008 други закон и 41/2009) и члана 1. Одлуке о

Részletesebben

ЗАПИСНИК 2/2008. СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ САМОУПРАВЕ СРБА У МАЂАРСКОЈ Српски Ковин, 7. март 2008.

ЗАПИСНИК 2/2008. СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ САМОУПРАВЕ СРБА У МАЂАРСКОЈ Српски Ковин, 7. март 2008. ЗАПИСНИК 2/2008. СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ САМОУПРАВЕ СРБА У МАЂАРСКОЈ Српски Ковин, 7. март 2008. Место: Дворац Савојаи (Savoyai Kastély Szálló, Ráckeve, Kossuth Lajos u.95.) Датум: 7. март 2008. Дневни ред:

Részletesebben

Elkészült a hodicsi út Az Aranka-hídig aszfalton lehet közlekedni Több mint egy évtizeddel ezelőtt született meg a kezdeményezés,

Elkészült a hodicsi út Az Aranka-hídig aszfalton lehet közlekedni Több mint egy évtizeddel ezelőtt született meg a kezdeményezés, билтен општине чока год. VIII број 69. јул 2014. www.coka.rs csóka község közlönye бесплатни примерак ingyenes példány VIII. évf. 69. szám 2014. július Стигло пет нових трактора и две прикључне машине

Részletesebben

w w w. c o k a. r s бесплатни примерак ingyenes példány VII. évf. 55. szám 2013. május

w w w. c o k a. r s бесплатни примерак ingyenes példány VII. évf. 55. szám 2013. május билтен општине чока год. VII број 55. мај 2013. w w w. c o k a. r s csóka község közlönye бесплатни примерак ingyenes példány VII. évf. 55. szám 2013. május На Фестивалу Банка Бачи у Чоки крчкао се овчији

Részletesebben

KÉZIKÖNYV AZ ÉRETTSÉGI VIZSGÁHOZ OKTATÁSI SZAKIRÁNY KOMMERCIALISTA - KÍSÉRLET

KÉZIKÖNYV AZ ÉRETTSÉGI VIZSGÁHOZ OKTATÁSI SZAKIRÁNY KOMMERCIALISTA - KÍSÉRLET ЗАВОД ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЦЕНТАР ЗА СТРУЧНО ОБРАЗОВАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ KÉZIKÖNYV AZ ÉRETTSÉGI VIZSGÁHOZ OKTATÁSI SZAKIRÁNY KOMMERCIALISTA - KÍSÉRLET Belgrád 013 április Tartalom:

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLVI БРОЈ 10. XLVI. ÉVFOLYAM 10.SZÁM 76. / ОДЛУКУ О УСЛОВИМА ПРИБАВЉАЊА И ОТУЂЕЊА НЕПОКРЕТНОСТИ, ОТУЂЕЊА ПОКРЕТНИХ СТВАРИ У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ, ДАВАЊА

Részletesebben

Пешта, Будимпешта, 19. јул Нова серија, г. XVII, бр. 29

Пешта, Будимпешта, 19. јул Нова серија, г. XVII, бр. 29 Пешта, 1838 1849. Будимпешта, 19. јул 2007. Нова серија, г. XVII, бр. 29 Слава у Грабовцу Фото: ИВАН ЈАКШИЋ За издавача: Андрија Роцков Главни уредник: Милан Степанов Home page: www.comp-press.hu/cnn2000

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLV БРОЈ 28. XLV. ÉVFOLYAM 28. SZÁM 138. / O РАЗРЕШЕЊУ ОПШТИНСКЕ КОМИСИЈЕ ЗА ПРОЦЕНУ ШТЕТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА A MEZŐGAZDASÁGI TERÜLETEKEN

Részletesebben

Aszfaltozások Tiszaszentmiklóson

Aszfaltozások Tiszaszentmiklóson билтен општине чока год. IX број 80. јун 2015. www.coka.rs csóka község közlönye бесплатни примерак ingyenes példány IX. évf. 80. szám 2015. június Aszfaltozások Tiszaszentmiklóson Új mentőautó a betegek

Részletesebben

csóka község közlönye билтен општине чока www.coka.rs

csóka község közlönye билтен општине чока www.coka.rs билтен општине чока год. V I I I б р о ј 7 3. н о вемб а р 2 0 1 4. www.coka.rs csóka község közlönye бесплатни примерак ingyenes példány VIII. évf. 73. szám 2014. november Чока добија међународни гранични

Részletesebben

Az utóbbi évek legjelentősebb beruházása

Az utóbbi évek legjelentősebb beruházása билтен општине чока год. VII број 62. децембар 2013. www.coka.rs csóka község közlönye бесплатни примерак ingyenes példány VII. évf. 62. szám 2013. december Најзначајнија инвестиција последњих година Почиње

Részletesebben

ЧОКАНСКА ХРОНИКА CSÓKAI KRÓNIKA

ЧОКАНСКА ХРОНИКА CSÓKAI KRÓNIKA ЧОКАНСКА ХРОНИКА CSÓKAI KRÓNIKA год. vi број 48. децембар 2011. vi. ÉVF. 48. SZÁM, 2011. december www.coka.rs билтен скупштине општине a községi képviselő-testület közlönye бесплатан примерак ingyenes

Részletesebben

Пешта, Будимпешта, 20. јул Нова серија, г. XVI, бр. 29

Пешта, Будимпешта, 20. јул Нова серија, г. XVI, бр. 29 Пешта, 1838 1849. Будимпешта, 20. јул 2006. Нова серија, г. XVI, бр. 29 Слава у Грабовцу Фото: ИВАН ЈАКШИЋ Црквено-народни сабор За издавача: Андрија Роцков Главни уредник: Милан Степанов Home page: www.comp-press.hu/cnn2000

Részletesebben

ГОДИНА XLVIII 09.03.2015. БРОЈ 10. XLVIII. ÉVFOLYAM 2015.03.09. 10. SZÁM

ГОДИНА XLVIII 09.03.2015. БРОЈ 10. XLVIII. ÉVFOLYAM 2015.03.09. 10. SZÁM СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLVIII БРОЈ 10. XLVIII. ÉVFOLYAM 10. SZÁM 37./ ЈАВНИ КОНКУРС ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ИЛИ СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОГРАМА /ПРОЈЕКАТА И ЗА ТРОШКОВЕ ФУНКЦИОНИСАЊА

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XL. 29.11.2007. БРОЈ 17 XL. ÉVFOLYAM 17. SZÁM САДРЖАЈ : СТРАНА: TARTALOM: OLDAL: 93./ ОДЛУКА О МЕСНОЈ САМОУПРАВИ...3 93./ HATÁROZAT A HELYI ÖNIGAZGATÁSRÓL...3

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ГОДИНА XLV XLV. ÉVFOLYAM 1. / ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA БРОЈ 1 1. SZÁM ЛОКАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ЗАПОШЉАВАЊА ОПШТИНЕ АДА ЗА 2012. ГОДИНУ ADA KÖZSÉG HELYI FOGLALKOZTATÁSI AKCIÓTERVE

Részletesebben

3 rd INTERNATIONAL METHODOLOGICAL CONFERENCE THE INFLUENCE OF TEACHING METHODOLOGY ON THE QUALITY OF TEACHER AND PRE-SCHOOL TEACHER TRAINING

3 rd INTERNATIONAL METHODOLOGICAL CONFERENCE THE INFLUENCE OF TEACHING METHODOLOGY ON THE QUALITY OF TEACHER AND PRE-SCHOOL TEACHER TRAINING Republika Srbija Univerzitet u Novom Sadu Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku Štrosmajerova 11., 24000 Subotica Szerb Köztársaság Újvidéki Egyetem Magyar Tannyelvű Tanítóképző Kar Strossmayer

Részletesebben

Пешта, Будимпешта, 22. фебруар Нова серија, г. XVII, бр. 8

Пешта, Будимпешта, 22. фебруар Нова серија, г. XVII, бр. 8 Пешта, 1838 1849. Будимпешта, 22. фебруар 2007. Нова серија, г. XVII, бр. 8 Српска школа у Будимпешти Фото: ИВАН ЈАКШИЋ Маскенбал, маскенбал За издавача: Андрија Роцков Главни уредник: Милан Степанов Home

Részletesebben

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA Број 9. Szám Година XXXVI Évfolyam Мaли Иђош 2..септембра 2005 г Kishegyes 2005. szeptember. 2. 51. На основу члана 25. Статута општине

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA SLUŽBENI LIST OPŠTINE MALI IĐOŠ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA SLUŽBENI LIST OPŠTINE MALI IĐOŠ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA SLUŽBENI LIST OPŠTINE MALI IĐOŠ ГОДИНА XLVI 05.03.2014. БРОЈ 3. XLVI. ÉVFOLYAM 2014.03.05. 3. SZÁM GODINA XLVI 05.03.2014. BROJ 3. Страна

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLVIII БРОЈ 5. XLVI ÉVFOLYAM 5. SZÁM 11./ КОНКУРС ЗА ДОДЕЉИВАЊЕ ПОМОЋИ МАТЕРИЈАЛНО УГРОЖЕНИМ УЧЕНИЦИМА И СТУДЕНТИМА СА ТЕРИТОРИЈЕ ОПШТИНЕ АДА

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLVIII БРОЈ 27. XLVIII. ÉVFOLYAM 27. SZÁM 128./ ЗАКЉУЧАК О ФОРМИРАЊУ ВАСПИТНИХ ГРУПА У УСТАНОВИ ЗА ПРЕДШКОЛСКО ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ ''ЧИКА

Részletesebben

Пешта, Будимпешта, 14. децембар Нова серија, г. XVI, бр. 50

Пешта, Будимпешта, 14. децембар Нова серија, г. XVI, бр. 50 Пешта, 1838 1849. Будимпешта, 14. децембар 2006. Нова серија, г. XVI, бр. 50 Концерт ансамбла Вујичић Фото: ИВАН ЈАКШИЋ Јубилеј Беле Бартока За издавача: Андрија Роцков Главни уредник: Милан Степанов Home

Részletesebben

Százmillió beruházásokra Csóka község településeinek a fejlesztésére több mint 100 millió dinárt költ az önkormányzat

Százmillió beruházásokra Csóka község településeinek a fejlesztésére több mint 100 millió dinárt költ az önkormányzat билтен општине чока год. VIII број 70. август 2014. www.coka.rs csóka község közlönye бесплатни примерак ingyenes példány VIII. évf. 70. szám 2014. augusztus Општина Чока велико градилиште У инфраструктуру

Részletesebben

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA Број 12. Szám Година XL Évfolyam Мaли Иђош 24.септ. 2008. г. Kishegyes 2008. szept.24-én 46. На основу члана 43. став 5. Закона о локалној

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLVIII БРОЈ 38. XLVIII. ÉVFOLYAM 38. SZÁM 169./ КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ ПОДСТИЦАЈНИХ СРЕДСТАВА ЗА ЗАКУП ПИЈАЧНИХ ТЕЗГИ НА АЂАНСКОЈ И МОЛСКОЈ ПИЈАЦИ

Részletesebben

ÓBECSE KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA

ÓBECSE KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕЧЕЈ ГОДИШТЕ XLIII ÉVFOLYAM 06.06.2007. 2007.06.06. БРОЈ 4. SZÁM На основу члана 124. Закона о јавним набавкама (''Службени гласник PC'', број 39/02, 43/03, 55/04 и 101/2005) и члана

Részletesebben

Gyermekheti hírmondó Гласник Дечије недеље

Gyermekheti hírmondó Гласник Дечије недеље Gyermekheti hírmondó Гласник Дечије недеље Hétfőn a Cnesa színháztermében az alsós és az ötödik osztályos diákok a Pinokkió című mese feldolgozását láthatták a szabadkai Gyermekszínház előadásában magyar

Részletesebben

Пешта, Будимпешта, 5. октобар Нова серија, г. XVI, бр. 40

Пешта, Будимпешта, 5. октобар Нова серија, г. XVI, бр. 40 Пешта, 1838 1849. Будимпешта, 5. октобар 2006. Нова серија, г. XVI, бр. 40 Сусрет ученика поморишких српских школа Фото: ИВАН ЈАКШИЋ Дружењем до бољег знања матерњег језика За издавача: Андрија Роцков

Részletesebben

Ajándék a tanulóknak Koszorúzás, a képviselő-testület ünnepi díszülése és gazdag művelődési program Csóka napján

Ajándék a tanulóknak Koszorúzás, a képviselő-testület ünnepi díszülése és gazdag művelődési program Csóka napján билтен општине чока год. VII број 58. август 2013. www.coka.rs csóka község közlönye бесплатни примерак ingyenes példány VII. évf. 58. szám 2013. augusztus Обележен празник чоканске општине Сећање на дан

Részletesebben

EMELT SZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA

EMELT SZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA ÉRETTSÉGI VIZSGA 2006. május 25. SZERB NYELV EMELT SZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA 2006. május 25. 8:00 I. Olvasott szöveg értése Időtartam: 70 perc Pótlapok száma Tisztázati Piszkozati OKTATÁSI MINISZTÉRIUM Szerb

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ СЕНТА ZENTA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ СЕНТА ZENTA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA БРОЈ 17. SZÁM, ГОДИНА XLVIII ÉVFOLYAM 28. ОКТОБРА 2013. ГОДИНЕ 2013. OKTÓBER 28. С Е Н Т А Z E N T A 190. 765 766 767 768 191. 769 770 771 772 192. 773 774 775 776 193. 777 778 779 780 194. 781 782 783

Részletesebben

KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA

KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA ÉRETTSÉGI VIZSGA 2013. május 27. SZERB NYELV KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA 2013. május 27. 8:00 I. Olvasott szöveg értése Időtartam: 60 perc Pótlapok száma Tisztázati Piszkozati EMBERI ERŐFORRÁSOK MINISZTÉRIUMA

Részletesebben

Kétszáz évvel ezelőtt, 1813. június 13-án

Kétszáz évvel ezelőtt, 1813. június 13-án билтен општине чока год. VII број 57. јул 2013. www.coka.rs csóka község közlönye бесплатни примерак ingyenes példány VII. évf. 57. szám 2013. július 200 година у служби верницима Пре две стотине година

Részletesebben

Javuló közműszolgáltatások Új erőgéppel gazdagodott a kommunális vállalat

Javuló közműszolgáltatások Új erőgéppel gazdagodott a kommunális vállalat билтен општине чока год. VIII број 63. јануар 2014. www.coka.rs csóka község közlönye бесплатни примерак ingyenes példány VIII. évf. 63. szám 2014. január Ново возило Дому здравља Возни парк Дома здравља

Részletesebben

EMELT SZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA

EMELT SZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA ÉRETTSÉGI VIZSGA 2006. február 24. SZERB NYELV EMELT SZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA 2006. február 24. 14:00 I. Olvasott szöveg értése Időtartam: 70 perc Pótlapok száma Tisztázati Piszkozati OKTATÁSI MINISZTÉRIUM

Részletesebben

Csóka és a szlovén Črenšovci elmélyülő kapcsolata A két község polgármestere szándéknyilatkozatot írt alá az együttműködésről

Csóka és a szlovén Črenšovci elmélyülő kapcsolata A két község polgármestere szándéknyilatkozatot írt alá az együttműködésről билтен општине чока год. IX број 77. март 2015. www.coka.rs csóka község közlönye бесплатни примерак ingyenes példány IX. évf. 77. szám 2015. március у Остојићеву, селу са најмногобројнијом заједницом

Részletesebben

Balázs Ferenc, Csóka község polgármestere,

Balázs Ferenc, Csóka község polgármestere, билтен општине чока год. VII број 54. април 2013. w w w. c o k a. r s бесплатни примерак ingyenes példány csóka község közlönye VII. évf. 54. szám 2013. április Треба се бавити реалним бригама Финансијска

Részletesebben

ГОДИНА XLVIII 25.02.2015. БРОЈ 7. XLVIII. ÉVFOLYAM 2015.02.25. 7. SZÁM

ГОДИНА XLVIII 25.02.2015. БРОЈ 7. XLVIII. ÉVFOLYAM 2015.02.25. 7. SZÁM СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLVIII БРОЈ 7. XLVIII. ÉVFOLYAM 7. SZÁM 16./ ПРАВИЛНИК О УТВРЂИВАЊУ КАТЕГОРИЈА ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ КОЈА МОГУ ДА КОРИСТЕ ЈЕДИНСТВЕНУ ПАРКИНГ

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLII 16.03.2010. БРОЈ 2. XLII. ÉVFOLYAM 2010.03.16. 2.

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLII 16.03.2010. БРОЈ 2. XLII. ÉVFOLYAM 2010.03.16. 2. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLII 16.03.2010. БРОЈ 2. XLII. ÉVFOLYAM 2010.03.16. 2. SZÁM Страна 8. Година 2010. Службени лист општине Мали Иђош Број 2. 2. На

Részletesebben

ГОДИНА XLVIII 22.10.2015. БРОЈ 31. XLVIII. ÉVFOLYAM 2015.10.22. 31. SZÁM

ГОДИНА XLVIII 22.10.2015. БРОЈ 31. XLVIII. ÉVFOLYAM 2015.10.22. 31. SZÁM СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLVIII БРОЈ 31. XLVII ÉVFOLYAM 31. SZÁM 152./ РЕШЕЊЕ О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПРАВИЛНИК О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ПРАВИЛНИКА О УНУТРАШЊОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLV 09.02.2012. БРОЈ 5 XLV. ÉVFOLYAM 2012.02.09. 5. SZÁM 6. / ОДЛУКА О НАЧИНУ ФИНАНСИРАЊА ИЛИ СУФИНАНСИРАЊА ПРОГРАМА ИЛИ ПРОЈЕКАТА И ЗА ТРОШКОВЕ

Részletesebben

Пешта, Будимпешта, 24. мај Нова серија, г. XVII, бр. 21

Пешта, Будимпешта, 24. мај Нова серија, г. XVII, бр. 21 Пешта, 1838 1849. Будимпешта, 24. мај 2007. Нова серија, г. XVII, бр. 21 Обиље програма у граду на Тиси Фото: ПРЕДРАГ МАНДИЋ Дани Сегедина За издавача: Андрија Роцков Главни уредник: Милан Степанов Home

Részletesebben

ОДЛУКУ О БУЏЕТУ ОПШТИНЕ АДА ЗА 2015. ГОДИНУ

ОДЛУКУ О БУЏЕТУ ОПШТИНЕ АДА ЗА 2015. ГОДИНУ ОДЛУКУ О БУЏЕТУ ОПШТИНЕ АДА ЗА 2015. ГОДИНУ I ОПШТИ ДЕО Члан 1. Приходи и примања, расходи и издаци буџета општине Ада за 2015.годину (у даљем тексту: буџет), састоје се од: А. РАЧУН ПРИХОДА И ПРИМАЊА

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLII БРОЈ 16 XLI ÉVFOLYAM 16. SZÁM 97./ ОДЛУКА О УСВАЈАЊУ СТРАТЕГИЈЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ АДА 2010-2019. HATÁROZAT ADA KÖZSÉG FENNTARTHATÓ

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLVI БРОЈ 12. XLVI. ÉVFOLYAM 12.SZÁM 80. / ОДЛУКА О ПРОМЕНИ ОСНИВАЧКОГ АКТА ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА ЗА РЕКРЕАЦИЈУ ''АДИЦА'' АДА (ПРЕЧИШЋЕНИ ТЕКСТ) HATÁROZAT

Részletesebben

Пешта, Будимпешта, 1. март Нова серија, г. XVII, бр. 9

Пешта, Будимпешта, 1. март Нова серија, г. XVII, бр. 9 Пешта, 1838 1849. Будимпешта, 1. март 2007. Нова серија, г. XVII, бр. 9 Српска гимназија у Будимпешти Фото: ИВАН ЈАКШИЋ Предаја пантљика За издавача: Андрија Роцков Главни уредник: Милан Степанов Home

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLVI БРОЈ 14 XLVI. ÉVFOLYAM 14. SZÁM 85./ РЕШЕЊЕ О УТВРЂИВАЊУ ЦЕНЕ УСЛУГА У УСТАНОВИ ЗА ПРЕДШКОЛСКО ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ "ЧИКА ЈОВА ЗМАЈ" АДА,

Részletesebben

Могућности очувања народних. 21. веку

Могућности очувања народних. 21. веку Nasle e u kulturi Могућности очувања народних традиција у 21. веку НАСЛЕЂЕ У КУЛТУРИ Могућности очувања народних традиција у 21. веку Свестрано образовање стицано током читавог људског века човеку омогућава

Részletesebben

Пешта, Будимпешта, 5. јул Нова серија, г. XVII, бр. 27

Пешта, Будимпешта, 5. јул Нова серија, г. XVII, бр. 27 Пешта, 1838 1849. Будимпешта, 5. јул 2007. Нова серија, г. XVII, бр. 27 Видовданске свечаности у Будимпешти и Сентандреји Фото: ИВАН ЈАКШИЋ У спомен кнезу Лазару За издавача: Андрија Роцков Главни уредник:

Részletesebben

13.00 часова / СНП, горњи фоаје Сцене «Пера Добриновић» Стеријанци: Ђурђија Цветић, Силвија Крижан, Милета Радовановић Модератор: Воја Солдатовић

13.00 часова / СНП, горњи фоаје Сцене «Пера Добриновић» Стеријанци: Ђурђија Цветић, Силвија Крижан, Милета Радовановић Модератор: Воја Солдатовић Данас на Позорју 10.00 часова / Академија уметности, Мултимедијална сала Позорје младих / Радионица Ибзен и Чехов кроз кратке резове Радионицу води: Аида Буквић, ванр. проф., Академија драмске умјетности

Részletesebben

Új tetőt kap a községháza Beázik a régi simatető Szigetelik az épület falait is

Új tetőt kap a községháza Beázik a régi simatető Szigetelik az épület falait is билтен општине чока год. VII број 61. новембар 2013. www.coka.rs csóka község közlönye бесплатни примерак ingyenes példány VII. évf. 61. szám 2013. november Радови на згради Општине Чока Коси кров после

Részletesebben

KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA

KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA ÉRETTSÉGI VIZSGA 2016. május 24. SZERB NYELV KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA 2016. május 24. 8:00 I. Olvasott szöveg értése Időtartam: 60 perc Pótlapok száma Tisztázati Piszkozati EMBERI ERŐFORRÁSOK MINISZTÉRIUMA

Részletesebben

Пешта, Будимпешта, 4. јануар Нова серија, г. XVII, бр. 1

Пешта, Будимпешта, 4. јануар Нова серија, г. XVII, бр. 1 Пешта, 1838 1849. Будимпешта, 4. јануар 2007. Нова серија, г. XVII, бр. 1 Српска школа у Будимпешти Фото: ИВАН ЈАКШИЋ Божићни вашар За издавача: Андрија Роцков Главни уредник: Милан Степанов Home page:

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLV БРОЈ 29. XLV. ÉVFOLYAM 29. SZÁM 141. / ОДЛУКУ О ПРОГЛАШЕЊУ ЕЛЕМЕНТАРНЕ НЕПОГОДЕ СУШЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ АДА HATÁROZAT AZ ELEMI CSAPÁS

Részletesebben

У гостима код. Жељка Јоксимовића

У гостима код. Жељка Јоксимовића ЛИСТ УЧЕНИКА ШОСО МИЛАН ПЕТРОВИЋ МАРТ 2009 НЕ УЧИМО ЗА ШКОЛУ, ВЕЋ ЗА ЖИВОТ У гостима код Жељка Јоксимовића Дела, не речи Бојана Субић VI-3 Мирјана Кришто VII-2 Драгана Ника VII-4 Филип Шнел VIII-2 2 Садржај:

Részletesebben

Tanfelszerelés az elsős diákoknak

Tanfelszerelés az elsős diákoknak билтен општине чока год. IX број 83. септембар 2015. www.coka.rs csóka község közlönye бесплатни примерак ingyenes példány IX. évf. 83. szám 2015. szeptember Tanfelszerelés az elsős diákoknak Az iskolakezdés

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLV БРОЈ 42. XLV. ÉVFOLYAM 42. SZÁM 209. / ПРАВИЛНИК О ЗВАЊИМА, ЗАНИМАЊИМА, ПЛАТАМА, НАКНАДАМА ТРОШКОВА И ДРУГИМ ПРИМАЊИМА ЗАПОСЛЕНИХ У ОПШТИНСКОЈ

Részletesebben

Felújítják a hodicsi utat

Felújítják a hodicsi utat билтен општине чока год. VIII број 67. мај 2014. www.coka.rs csóka község közlönye бесплатни примерак ingyenes példány VIII. évf. 67. szám 2014. május Школа у Црној Бари неће се угасити Затварање школе

Részletesebben

ZENTA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ СЕНТА СЕНТА - ZENTA 21. ДЕЦЕМБАР 2007. ГОДИНЕ 2007. DECEMBER 21.

ZENTA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ СЕНТА СЕНТА - ZENTA 21. ДЕЦЕМБАР 2007. ГОДИНЕ 2007. DECEMBER 21. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ СЕНТА ZENTA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA БРОЈ 9. ГОДИНА XLII 9. SZÁM XLII. ÉVFOLYAM 21. ДЕЦЕМБАР 2007. ГОДИНЕ 2007. DECEMBER 21. СЕНТА - ZENTA 143. страна 308. oldal На основу члана 25.

Részletesebben

Ускршњи обичаји слике из сећања Срба у Мађарској

Ускршњи обичаји слике из сећања Срба у Мађарској УДК: 398.332.12(=163.41)(439)"1993"(047.53) примљено за штампу 11. 09. 2009. Прилози Милеса Стефановић-Бановић Етнографски институт САНУ, Београд kimia@eunet.rs Ускршњи обичаји слике из сећања Срба у Мађарској

Részletesebben

www.markabolt.hu SCS71800C0

www.markabolt.hu SCS71800C0 HU Használati útmutató 2 Hűtő - fagyasztó SR Упутство за употребу 20 Фрижидер-замрзивач SL Navodila za uporabo 38 Hladilnik z zamrzovalnikom SCS71800C0 2 www.aeg.com TARTALOM 1. BIZTONSÁGI INFORMÁCIÓK...3

Részletesebben

Azonosító jel: SZERB NYELV EMELT SZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA október :00. I. Olvasott szöveg értése. Időtartam: 70 perc

Azonosító jel: SZERB NYELV EMELT SZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA október :00. I. Olvasott szöveg értése. Időtartam: 70 perc ÉRETTSÉGI VIZSGA 2013. október 18. SZERB NYELV EMELT SZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA 2013. október 18. 14:00 I. Olvasott szöveg értése Időtartam: 70 perc Pótlapok száma Tisztázati Piszkozati EMBERI ERŐFORRÁSOK

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АДА ADA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA ГОДИНА XLVIII 13.01.2015. БРОЈ 1. XLVIII. ÉVFOLYAM 2015.01.13. 1. SZÁM 1./ ОГЛАС ЗА ДАВАЊЕ У ЗАКУП НЕПОКРЕТНОСТИ У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ ОПШТИНЕ АДА ПУТЕМ

Részletesebben

ПРАВИЛНИК О ШКОЛСКОМ КАЛЕНДАРУ ЗА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ СА СЕДИШТЕМ НА ТЕРИТОРИЈИ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ ЗА ШКОЛСКУ 2015/2016.

ПРАВИЛНИК О ШКОЛСКОМ КАЛЕНДАРУ ЗА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ СА СЕДИШТЕМ НА ТЕРИТОРИЈИ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ ЗА ШКОЛСКУ 2015/2016. На основу члана 88. став 5, а у вези са чланом 166. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања ( Службени гласник РС, бр.: 72/09, 52/11 и 55/2013) и чланова 15. и 16. став 2, члана 24. став

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA SLUŽBENI LIST OPŠTINE MALI IĐOŠ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA SLUŽBENI LIST OPŠTINE MALI IĐOŠ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA SLUŽBENI LIST OPŠTINE MALI IĐOŠ ГОДИНА XLVI 05.03.2014. БРОЈ 3. XLVI. ÉVFOLYAM 2014.03.05. 3. SZÁM GODINA XLVI 05.03.2014. BROJ 3. Страна

Részletesebben

KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA

KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA ÉRETTSÉGI VIZSGA 2012. május 24. SZERB NYELV KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA 2012. május 24. 8:00 I. Olvasott szöveg értése Időtartam: 60 perc Pótlapok száma Tisztázati Piszkozati NEMZETI ERŐFORRÁS MINISZTÉRIUM

Részletesebben

Пешта, Будимпешта, 25. јануар Нова серија, г. XVII, бр. 4

Пешта, Будимпешта, 25. јануар Нова серија, г. XVII, бр. 4 Пешта, 1838 1849. Будимпешта, 25. јануар 2007. Нова серија, г. XVII, бр. 4 Ближи се мањински позоришни фестивал Професионалац у Талији За издавача: Андрија Роцков Главни уредник: Милан Степанов Home page:

Részletesebben

ЗАПИСНИК 6/2009. СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ САМОУПРАВЕ СРБА У МАЂАРСКОЈ Печуј, 12. септембар 2009.

ЗАПИСНИК 6/2009. СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ САМОУПРАВЕ СРБА У МАЂАРСКОЈ Печуј, 12. септембар 2009. ЗАПИСНИК 6/2009. СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ САМОУПРАВЕ СРБА У МАЂАРСКОЈ Печуј, 12. септембар 2009. Место: Печуј, сала у ресторану Синбад (Szinbád Panzió és Étterem, 7624 PÉCS, Klimó György u.7.). Датум: 12. септембар

Részletesebben

ЗАПИСНИК 2/2012. СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ САМОУПРАВЕ СРБА У МАЂАРСКОЈ Будимпешта, 5. мај 2012.

ЗАПИСНИК 2/2012. СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ САМОУПРАВЕ СРБА У МАЂАРСКОЈ Будимпешта, 5. мај 2012. ЗАПИСНИК 2/2012. СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ САМОУПРАВЕ СРБА У МАЂАРСКОЈ Будимпешта, 5. мај 2012. Место: Самоуправа Срба у Мађарској (1055 Budapest, Falk Miksa u.3.) Датум: 5. мај 2012. Дневни ред: према позивници

Részletesebben

Пешта, Будимпешта, 20. април Нова серија, г. XVI, бр. 16

Пешта, Будимпешта, 20. април Нова серија, г. XVI, бр. 16 Пешта, 1838 1849. Будимпешта, 20. април 2006. Нова серија, г. XVI, бр. 16 Свечано и у великом броју Фото: ИВАН ЈАКШИЋ Врбица у Калазу За издавача: Андрија Роцков Главни уредник: Милан Степанов Home page:

Részletesebben

www.coka.rs csóka község közlönye Н. Колунџија

www.coka.rs csóka község közlönye Н. Колунџија билтен општине чока год. IX број 85. новембар 2015. www.coka.rs csóka község közlönye бесплатни примерак ingyenes példány IX. évf. 85. szám 2015. november Реконструкција уличних путева у Врбици и Јазову

Részletesebben

SZERB NYELV ÉS IRODALOM

SZERB NYELV ÉS IRODALOM ÉRETTSÉGI VIZSGA 2012. május 4. SZERB NYELV ÉS IRODALOM KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA 2012. május 4. 8:00 I. SZÖVEGÉRTÉS Időtartam: 60 perc Pótlapok száma Tisztázati Piszkozati NEMZETI ERŐFORRÁS MINISZTÉRIUM

Részletesebben

Пешта, Будимпешта, 6. април Нова серија, г. XVI, бр. 14

Пешта, Будимпешта, 6. април Нова серија, г. XVI, бр. 14 Пешта, 1838 1849. Будимпешта, 6. април 2006. Нова серија, г. XVI, бр. 14 Захваљујући влади АП Војводине Фото: ИВАН ЈАКШИЋ Oбнова Текелијанума За издавача: Андрија Роцков Главни уредник: Милан Степанов

Részletesebben