Задужбина Иве Андрића (ЗИА) из Београда поверила је Библиотеци Матице српске (БМС) израду

Átírás

1 Vesti J ГЛАСИЛО БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ ЈУЛИ 2009 ГОДИНА XVIII БРОЈ 71 YU ISSN J PROJEKTI ИЗРАДА БИБЛИОГРАФИЈЕ ИВЕ АНДРИЋА Задужбина Иве Андрића (ЗИА) из Београда поверила је Библиотеци Матице српске (БМС) израду Библиографије Иве Андрића коју ће чинити библиографских јединица с регистрима. Грађа ће обухватити период од првог објављеног Андрићевог рада из године до децембра Пројекат на изради Библиографије Иве Андрића прихватио је Управни одбор ЗИА. Израда Библиографије Иве Андрића, знаменитог српског писца и Нобеловца, има задатак да по Међународном стандарду за библиографски опис монографских публикација ISBD(M) и према Упутству за примену ISBD у опису компонентних делова презентује податке о целокупном књижевном раду писца и литературе о њему, на српском и осталим језицима, у електрон ском облику. Грађа ће бити доступна преко интернета и претражива преко осамдесетак параметара. Истовремено, биће могуће да се из електронског каталога припреми за штампу SAdr@aj ПРОЈЕКТИ 1 (паус, CD), у це- целости или по тематским, жанровским, ИЗЛОЖБЕ 3 хроноло шким и другим деоницама. Библиографија НОВА ИЗДАЊА БМС 5 СТРУЧНИ ИСПИТ У МАЈСКОМ РОКУ 5 има скра ћени назив ИАБ (Иве Андрића библиографија) и биће посебна целина у оквиру електронског каталога БМС и веб странице ЗИА. МИРО ВУКСАНОВИЋ ПРВИ ДОБИТНИК НАГРАДЕ ЂУРА ДАНИЧИЋ 7 Послови на изради Библиографије Иве Андрића у БМС започели су у јуну и до сада је исписано 399 реверса, изнето је 510 књига из магацина, а уложено је 490. Обрађено је 347 књига и 136 прилога из књига као посебних ПОСЕТЕ 8 ПОКЛОНИ 8 ПОРТРЕТ 9 библиографских јединица. Унето је 479 иницијалних записа за прилоге из серијских публикација и 48 иницијалних записа за серијске публикације. На овим пословима раде ЗАХВАЛНИЦЕ 9 библиографи: Меланија Блашковић, Марија Ваш, Даниела СЕМИНАРИ, СТРУЧНИ СКУПОВИ, САСТАНЦИ ГОДИШЊИЦЕ, ИЗЛОЖБЕ, ЈУБИЛЕЈИ Кермеци, Љиљана Клевернић, Штефанија Маћко, Ката ДЕКЛАРАЦИЈА 13 НОВА ИЗДАЊА 14 Мирић, Слађана Субашић и Весна Укропина, информатичар Новка Шокица-Шуваковић и књижничари: Зоран Ђурђевић, ЈОВИЦИ АЋИНУ УРУЧЕНА НАГРАДА СРЕТЕН МАРИЋ 15 Синиша Стојшић, Срђан Димић, Александар Ејић, Лазар ДАРОДАВЦИ 16 ИЗ СТРАНИХ ЧАСОПИСА 17 Попара, Атила Ач Шанта, Марко Кулић, Илија Бјелајац, НОВЕ КЊИГЕ У БМС 19 Ненад Љубичић, Бранислав Милић и Боженка Бажик.

2 СРЕЂИВАЊЕ КЊИГА КРУШЕДОЛСКЕ РИЗНИЦЕ Душица Грбић и Финка Пјевач из БМС посетиле су 27. априла године манастир Крушедол због сређивања књига манастирске ризнице, а поводом 500 година његовог постојања. Сачињен је избор књига за сталну поставку у новој ризници, а књиге су потом преузете и донете у БМС у циљу њихове конзервације и рестаурације. Очекује се одлука Одбора за прославу јубилеја манастира Крушедол како би радови отпочели. ЦИТИРАНОСТ НАУЧНИХ ИСТРАЖИВАЧА ИЗ ВОЈВОДИНЕ Управника БМС Мира Вуксановића 9. јуна примио је покрајински секретар за науку проф. др Драгослав Петровић. Том приликом договорено је да БМС истражи цитираност научних истраживача из Војводине. До сада је истражена цитираност радова 101 кандидата пријављеног на јавни оглас Фондације за решавање стамбених потреба младих наставних и научних радника и уметника Универзитета у Новом Саду. Истраживање је рађено у базама Science Citation Index на компакт диску и на интернету до 2008, и у Српском цитатном индексу до јуна године. Споразум о укупном послу биће потписан 8. јула године. ПРВО ПОЛУГОДИШТЕ првом полугодишту године БМС У је свим видовима набавке примила и у своје збирке укључила укупно публикације ( књига, јединица посебних збирки и бројева периодике), на поклон примила публикација на разним језицима и као поклон институцијама и појединцима послала публикација. У Библиотеку се учланило читалаца, мере конзервације спроведене су на и рестаурације на оштећених страница, а за различите потребе обрађена су дигитална снимка. За потребе корисника нарезано је 34 CD и 55 DVD дискова. У оквиру серије Опис ћирилских рукописних књига БМС рађени су послови на опису рукописних номоканона, чији је крајњи циљ припрема за штампу 14. књиге у серији Ћирилске рукописне књиге БМС. Завршени су послови селекције ситноштампаних публикација и обраде огласа објављених до године, чији описи ће чинити 7. књигу у едицији Каталог старих и ретких књига БМС. Укупно је креирано, допуњено или преузето из узајамне електронске базе записа за све врсте публикација (књиге, периодика, прилози у периодичним публикацијама и некњижни материјал). Од тога је нових записа, записа је допуњено, а записа су преузета. Редиговано је записа, a уједначенo је 812 записa. Формирано је предметних одредница и децималних бројева. Урађена су CIP записа. Електронска бaзa БМС je 30. јуна године имала укупно записа. На лични захтев корисника из Новог Сада, Београда, Ниша, Чачка и Суботице истражена је цитираност радова у Индексима научних цитата. За 102 аутора било је 134 претраживања, пронађено ци тата и 600 самоцитата, укупно Реализовано је 7 изложби, с пратећим каталозима, припремљена су два броја Вести и обављени су стручни надзори у матичним библиотекама у Новом Саду, Суботици и Кикинди, као и Библиотеци Високе пословне школе струковних студија у Новом Саду. Информатичари су одржавали програмску оперативност рачунарског система, обављали редовну заштиту података копирањем електронске базе БМС и инсталирали нови Web сервер. 2 вести гласило бмс јули 2009

3 СТО ГОДИНА ПЕСМЕ SANTA MARIA DELLA SALUTE ЛАЗЕ КОСТИЋА БМС је приредила изложбу поводом сто година од настанка песме Santa Maria della Salute Лазе Костића која је била постављена у витринама испред Свечане сале Матице српске од 18. маја до 12. јуна године. Поставком су, уз сачуване рукописне фрагменте песме, била обухваћена њена различита издања и преводи на неколико језика, фотографије Лазе Костића и Ленке Дунђерске, као и литература инспирисана Костићевим великим дитирамбом љубави (И. Секулић). Лаза Костић Последња, а по мишљењу великог дела критике, и најбоља песма Лазе Костића Santa Maria della Salute објављена је године у збирци Песме, у издању Матице српске. Као својеврсно сведочанство љубави песника према младој, рано умрлој Ленки Дунђерској, песма Santa Maria della Salute довршена је 3. јуна 1909, али се о њој најчешће говори као о песми која је настајала током читавог песниковог живота. Осим тога што се сматра круном Костићеве поезије, Santa Maria della Salute је рајска песма наше књижевности (М. Павловић) и најлепша песма српског језика (В. Попа). Ленка Дунђерска Део изложбе У пратећем каталогу изложбе дат је хронолошки попис 77 библиографских јединица и одломци текстова које су о песми Santa Maria della Salute написали Исидора Секулић, Светислав Стефановић, Тодор Манојловић, Станислав Винавер, Милан Кашанин, Милан Савић, Светозар Бркић, Зоран Мишић, Драгиша Живковић, Миодраг Павловић, Јован Христић, Љубомир Симовић, Божидар Ковачевић, Младен Лесковац, Богдан А. Поповић и Васко Попа. Ауторке изложбе су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер. БЕСЕДА О НАСТАНКУ ПЕСМЕ Б еседу о настанку песме Santa Maria de lla Salute Лазе Костића Миро Вуксановић говорио је најпре 8. априла године на књижевној вечери организованој у Огранку Српске академије наука и уметности у Новом Саду, а потом и 3. јуна у Коларчевој задужбини, у Београду. Стихове песме оба пута казивао је драмски уметник Иван Јагодић, а програм је пратила видео презентација с портретима Лазе Костића, Ленке Дунђерске и другим илустрацијама. јули 2009 гласило бмс вести 3

4 ФРИДРИХ ШИЛЕР ( ) Поводом 250 година од рођења немачког песника и драмског писца Фридриха Шилера ( ) БМС приредила је изложбу у витринама испред Свечане сале Матице српске. Изложба је трајала од 13. априла до 18. маја године. Поставком су била обухваћена најважнија дела Фридриха Шилера, преводи и избор из литературе о његовом стваралаштву из фонда БМС. У пратећем каталогу изложбе дат је хронолошки попис 95 библиографских јединица, као и одломци текстова које су о Фридриху Шилеру написали Волфганг Гете, Томас Ман, Тодор Манојловић, Перо Слијепчевић, Милан Вујаклија, Милош Ђорђевић, Миљан Мојашевић, Милош Тривунац, Томислав Бекић и Ханс Мајер. Ауторке изложбе и каталога су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер. Фридрих Шилер је рођен године у градићу Марбаху на Некару. Драму Разбојници, која је својим језиком и револуционарним набојем далеко одјекнула, а аутора довела до затвора, објавио је године, након чега је побегао из Виртембершког војводства. Од године, ангажован као позоришни песник у Манхајму, пише Сплетку и љубав, једну од својих најефектнијих револуционарних трагедија у стилу штурм унд дранга. Драму Дон Карлос, која представља заокрет ка класичном стилу, објављује године, кад прелази у Вајмар. Године постаје професор историје на Јенском универзитету. У периоду између и изучава Кантово учење, објављује историјске списе (Историја отпадништва уједињене Низоземске, Историја тридесетогодишњег рата), филозофске и естетичке расправе (О љупкости и достојанству, О узвишеном, О наивном и сентименталном песништву) и већи број балада. Упркос све лошијем здрављу наставља да пише и до смрти, године, објављује низ драма: трилогију Валенштајн, трагедију Марија Стјуарт, судбинску драму Вереница из Месине и комад о ослободилачкој борби швајцарског народа Вилхелм Тел. Заједно са Гетеом, Шилер чини врх немачке класичне књижевности и културе друге половине 18. века и сматра се једним од најважнијих писаца у историји светске драмске књижевности. ДАНИ НЕМАЧКЕ КУЛТУРЕ У ВОЈВОДИНИ Обележавању Дана немачке културе у Војводини, манифестацији коју је 15. маја организовало Друштво за немачки језик и културу, заједно са амбасадом Немачке, Универзитетом у Новом Саду и Покрајинским извршним већем АП Војводине, придружила се и БМС изложбом посвећеном Фридриху Шилеру. Након свечаног отварања манифестације у новосадској Гимназији Јован Јовановић Змај део гостију, међу којима и шеф Одељења за културу и штампу при Амбасади СР Немачке Арне Хартиг, посетили су БМС, а њихови домаћини били су Ивана Гргурић, Марија Ваш и Радован Мићић. Део изложбе Гости БМС на изложби 4 вести гласило бмс јули 2009

5 НОВИНЕ СРБСКЕ (1834) И УРЕДНИК НОВИНА СРБСКИХ ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ ( ) Поводом 175 година од првог броја Новина срб - ских и 220 година од рођења њиховог првог уредника Димитрија Давидовића ( ) БМС је приредила изложбу која је била постављена у витринама испред Свечане сале Матице српске од 12. Део изложбе јуна до 3. јула године. Осим првих бројева Новина србских (објављених у Крагујевцу године) и текстова посвећених њима и њиховом уреднику Димитрију Давидовићу, поставка обухвата и преглед Новина сербских које је Давидовић покренуо у Бечу године, као и листа који је, као наставак Новина србских, под различитим именима, излазио у Србији до године. Изложбом су, такође, обухваћена и дела и преводи Димитрија Давидовића, као и избор бројева Забавника, првог алманаха у српској књижевности, који је Давидовић покренуо у Бечу године. У пратећем каталогу изложбе дат је хронолошки попис од 47 библиографских јединица и одломци текстова које су о Новинама србским и значају Димитрија Давидовића за развој српског новинарства написали Момчило Милошевић, Јован Скерлић, Љубомир А. Божиновић, Јован Деретић, Михајло Бјелица, Миле Недељковић, Василије Ђ. Крестић и Славко Гавриловић. За потребе изложбе коришћена је грађа из збирки БМС и Рукописног одељења Матице српске. Ауторке изложбе су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер. Покренуте с височајшим дозволењем правитељства године, под управленијем г. Секретара Књажевског иностраних дела Димитрија Давидовића, Новине србске представљају прве новине покренуте у Србији. Као званичан орган српске Владе излазиле су, под различитим именима, све до године, а њихов први уредник, Димитрије Давидовић, који је на челу листа био од јануара до марта 1835, сматра се оцем српске штампе и пиониром српске журналистике (Ј. Деретић). NOVA IZDAWA BMS ГОДИШЊАК БМС ЗА Свеска за годину Годишњака БМС, који се у новој серији, под уредништвом Мира Вуксановића, редовно објављује већ деветнаест година, изашла је из штампе. Садржај отвара Извештај о раду БМС за 2008, а затим следе именик дародаваца, те стручни прилози, преводи библиотекарских текстова, прикази нових књига и регистар. Текстови објављени у Годишњаку БМС за потврда су успостављања равнотеже између дуга према традицији и спремности да се кореспондира с нашим и будућим временом. Тако, Радован Мићић пише о Емануилу Јанковићу, Душица Грбић о примерку Вукових Српских народних пословица из који се налази у збирци Платона Атанацковића, а Гордана Ђилас о Николи Милутиновићу. О настајању и расту фонда БМС пише Љубица Бошковић, о њеној збирци плаката Александар Радовић, о раду с читаоцима у јавном каталогу Душан Јованчевић, а Иванка Клајн и Бранислава Аврамовић о њеној дводеценијској међубиблиотечкој позајмици из иностранства. Зорка Вешовић ауторка је текста о WebAGRIS-у. Слађана Субашић превела је с руског језика текст о електронском каталогу рукописних споменика, а Верица Шево текст о компаративној анализи функционалности електронских каталога универзитетских библиотека Русије, Европе и САД. Са енглеског језика Мирјана Стојковић превела је рад о Европској библиотеци, а Весна Чонкић текстове о вредновању веб сајта библиотеке и ставовима студената према веб претраживачима. О новим издањима БМС пишу Мирјана Д. Стефановић и Марија Јованцаи, а о новим књигама других издавача Душан Ј. Мартиновић и Душица Грбић. Укупно 17 одабраних и стручних радова неколицине радника и сарадника БМС. СТРУЧНИ ИСПИТ У МАЈСКОМ РОКУ Б МС организовала је полагање стручног испита у библиотечкој делатности у мајском испитном року године, сагласно Закону о утврђивању одређених надлежности аутономне покрајине ( Службени гласник Републике Србије, бр. 6/2002), Решењу о именовању Комисије јули 2009 гласило бмс вести 5

6 за полагање стручног испита запослених у библиотекама Покрајинског секретаријата за образовање и културу ( Службени лист АПВ, бр. 13 од 6. јуна године), Правилнику о програму стручног испита у библиотечкој делатности и начину његовог полагања ( Службени гласник Републике Србије, бр. 20/95) и Правилнику о измени правилника о програму стручног испита у библиотечкој делатности и начину његовог полагања ( Службени гласник Републике Србије, бр. 29/2005). Комисија за полагање стручног испита радила је у следећем саставу: мр Душица Грбић (председник и испитивач за предмет Основи историје писма, књиге и библиотека), Марија Јованцаи (заменик председника и испитивач за предмет Основи библиографије), Радован Ми ћић (стални члан и испитивач за предмет Основи библиотекарства), Ђорђе Виловски (испитивач за Уставно уређење и прописе), Марија Маховац (Алфабетски каталог), Нада Новаков (Стварни каталози) и Новка Шокица-Шува ковић (Основи библиотечке информатике). Инструктивни семинар за кандидате почетнике у раду организован је од 30. марта до 3. априла године, у Учионици БМС, где су одржане и све друге испитне активности. Консултативни семинар, за све кандидате, одржан је од 11. до 15. маја године. Током семинара предавачи су користили рачунарску опрему и видео-бим, презентујући примере из електронске базе БМС. Прво предавање било је посвећено историјату и савременим функцијама БМС, уз презентацију њеног Интернет сајта Звање књижничара стекле су: Гоца Арсеновић, Шид; Ангела Визи, Сомбор; Ана Лалић- Јосимовић, Нови Бечеј; Отилија Слијепчевић, Зрењанин; Јасминка Цмиљановић, Нови Сад и Љиљана Шевић, Нови Сад. Звање вишег књижничара стекли су: Јадранка Бајуновић, Шид и Страхиња Косановић, Сомбор. Са уручења уверења о положеном стручном испиту Звање библиотекара стекле су: Ђурђија Бубњевић, Прибој; Јелена Диклић, Суботица; Соња Ивановић, Нови Сад; Вања Јацановић, Нови Сад; Ивана Кежић, Нови Сад; Марија Матотек, Зрењанин; Александра Миленковић, Врбас; Вања Миличић, Нови Сад и Биљана Перовић, Врбас. Уверења о положеном стручном испиту додељена су у Свечаној сали Матице српске 3. јуна године. Уз кандидате, свечаности су присуствовали сви чланови испитне комисије. Мр Душица Грбић поднела је најпре извештај о стручном испиту, а затим је управник БМС Миро Вуксановић поздравио присутне и уручио уверења. СТРУЧНИ НАДЗОРИ Са консултативног семинара Полагању испита приступило је 17 кандидата. Испит је почео 25. маја 2009, полагањем предмета Алфабетски каталог и Стварни каталози (усмени испит и практична провера знања из именске, предметне и децималне обраде публикација). Полагање осталих предмета настављено је по следећем распореду: Основи библиотекарства и Уставно уређење и прописи (26. маја), Основи библиотечке информатике (27. маја) и Основи историје писма, књиге и библиотека и Основи библиографије (28. маја). У складу за законским прописима и Планом обављања матичних функција БМС у током протеклог тромесечја обављена су три стручна надзора у две народне библиотеке и једној високошколској. Стручни надзор над радом Градске библиотеке у Суботици обављен је 28. априла, а 16. јуна и над радом Народне библиотеке Јован Поповић у Кикинди. У међувремену, 13. маја, обављен је стручни надзор у Библиотеци Више пословне школе струковних студија у Новом Саду. 6 вести гласило бмс јули 2009

7 МИРО ВУКСАНОВИЋ ПРВИ ДОБИТНИК НАГРАДЕ ЂУРА ДАНИЧИЋ Управник БМС Миро Вуксановић први је добитник Награде Ђура Даничић за допринос развоју библиотекарства и културе у целини. Седница жирија за доделу награде Ђура Даничић Заједнице матичних библиотека Србије (ЗМБС) одржана је 9. априла године у Библиотеци шабачкој. Седници су присуствовали: председник Сретен Угричић, директор Народне библиотеке Србије (НБС), те чланови др Стела Филипи-Матутиновић, управница београдске Универзитетске библиотеке Светозар Марковић и мр Соња Бокун-Ђинић, директорка Библиотеке шабачке. Они су једногласно оценили да Миро Вуксановић, књижевник, управник БМС, ранији потпредседник Матице српске, главни уредник Издавачког центра Матице српске, на узоран начин задовољава све пропозиције предвиђене Правилником о Награди Ђура Даничић. Управника БМС Мира Вуксановића за Награду Ђура Даничић предложили су: Градска библиотека у Пожаревцу, Матична библиотека Љубомир П. Ненадовић у Ваљеву, Градска библиотека у Новом Саду и Подружница библиотекара Срема. Жири истиче систематски допринос Мира Вуксановића на високо одговорном и захтевном месту управника БМС, као и на плану модернизације и развоја јединственог информационог система узајамне каталогизације кроз стратешки пројекат Виртуелне библиотеке Србије (ВБС). Истовремено с тим, жири сматра да је упадљиво угледно место писца Мира Вуксановића на сцени савремене српске књижевности, као и велики допринос у управљању и у укупном раду Матице српске као најстарије и једне од водећих институција културе у Србији, чиме заслужује да буде издвојен да баш он буде изабран за првог лауреата награде знаменитим именом Ђуре Даничића. Задати стандард наше новоустановљене награде, у споју две врсте критеријума, оних од значаја за професију и оних од значаја који надилазе професију, међу предложенима најбоље персонализује Миро Вуксановић. Он је изразит пример истакнутог библиотечког стручњака и руководиоца, а при том књижевника особене и високо вредноване поетике и интелектуалца који у вишедеценијском континуитету остварује запажене домете како у библиотекарству Србије, тако и на ширем плану културе и књижевности, писмености и издаваштва, што и јесте особеност на коју нарочито желимо да укажемо овом наградом. Вишеструко је заслужан Ђура Даничић за укупну српску културу, књигу и писменост, а жири налази да је господин Миро Вуксановић саобразан тако високом узору. Ђура Даничић био је истрајни истраживач у народном језику и срчани борац за еманципацију народног језика као примарног културног блага нашег народа. Миро Вуксановић је истрајни истраживач у народном језику и срчани борац за еманципацију народног језика као примарног културног блага нашег народа. Ђура Даничић био је библиотекар и управник националне библиотеке, али и далеко више од библиотекара. Миро Вуксановић је библиотекар и управник наше националне библиотеке у Новом Саду, али и далеко више од библиотекара. Миро Вуксановић достојан је да буде први носилац Награде Ђура Даничић, наводи се у саопштењу жирија. Са уручења Награде Ђура Даничић Награда је уручена на дан рођења Ђуре Даничића, 16. априла године, на свечаности у Гимназији Јован Јовановић Змај, у Новом Саду. Том приликом о Ђури Даничићу је говорио академик Александар Младеновић. Награду је уручио председник ЗМБС Сретен Угричић, а у програму је учествовао Хор Гимназије Јован Јовановић Змај. У својој је беседи Мир за српски језик и правопис Миро Вуксановић је дао скицу за јединствен портрет Ђуре Даничића, филолога, преводиоца, библиотекара и научника наговестивши како је и сâм у живом примеру, као управник библиотека тридесет и четири године, код књиге на неколико места запослен на неодређено, писац који је највише напора дао стварању три тома, сваки по пола хиљаде страница, нарочитог лексикографског романа у прича о речима и истакавши како је и његово деловање по духовном сродству, у српском језику, покушало да буде и даничићевско али садашње. јули 2009 гласило бмс вести 7

8 POSETE ГОСТИ ИЗ БЕОГРАДА, НОВОГ САДА, ЗАГРЕБА Ученици Гимназије Михаило Пупин из Новог Београда, библиотекари Подружнице Поморавског округа, студенти Факултета за спорт и туризам у Новом Саду, студенти Филозофског факултета у Загребу, с професором др Душаном Маринковићем, и ученици и наставници новосадске Основне школе Петефи Шандор посетили су током априла БМС. Приликом посета гости су обавештени о делатности Библиотеке и библиотечко-информационом раду с корисницима. НОВЕ КЊИГЕ ЗА ПОКЛОН БИБЛИОТЕКУ АУСТРИЈЕ Мирјана Комадина, заменик директора Аустријског културног форума из Београда, посетила је 10. јуна БМС. Том приликом уручила је нову пошиљку књига за Поклон библиотеку Аустрије. POKLONI КЊИГА С ПОСВЕТОМ Виктор Васиљевич Петраков, начелник Управе министарства културе Руске федерације, поклонио је 15. јуна БМС књигу Жизнеописание генерала от кавалерии Эммануэля, с посветом: Библиотеци Матице српске са жељом да се откривају и популаризују имена знаменитих Срба, који су дали огроман допринос утемељењу пријатељских односа наших народа. СТИПЕНДИЈСКИ БОРАВАК У БЕЧУ Као корисници стипендија Савезног министарства за европске и међународне послове Аустрије Марија Ваш, Јелена Поповић и Тамара Вујков-Ђурановић, библиотекарке БМС, боравиле су у Бечу где су најпре, 19. маја 2009, присуствовале отварању изложбе Феномен Хомер: на папирусу, у рукописима и штампи, а, потом, у просторијама Аустријског друштва за књижевност, и симпозијуму Грилпарцер и Хабел: трагедија у позоришту 19. века, одржаном од. 21. до 23. маја. Током овог стипендијског боравка посетиле су Аустријску националну библиотеку и са Евом-Маријом Хитл-Хуберт разговарале о актуелним пословима набавке књига и часописа. ЧЕСТИТКА У правник БМС Миро Вуксановић упутио је 15. јуна године телеграм проф. др Мирославу Весковићу честитајући му на избору за ректора Универзитета у Новом Саду. Том приликом управник је, између осталог, изразио уверење да ће сарадња Универзитета и БМС бити још боља. 8 вести гласило бмс јули 2009

9 PORTRET ТАМАРА ВУЈКОВ-ЂУРАНОВИЋ Тамара Вујков-Ђурановић, библиотекар Одељења за набавку и размену публикација БМС, рођена је 13. априла године у Новом Саду. Завршила је Карловачку гимназију, смер за преводиоце. Дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду, на Катедри за немачки језик и књижевност. Посао колегинице Вујков-Ђурановић обухвата и преглед издавачких и сајамских каталога и специјализованих часописа, кореспонденцију са сарадницима из иностранства и праћење њихових потреба, обима и садржаја набавке и размене публикација. У више наврата правила је избор књига које су данас, захваљујући донацијама Гетеовог института, Пакта за стабилност Југоисточне Европе, Баварског министарства за науку, развој и културу, пројекта Људи и књиге и у оквиру поклона Аустријске библиотеке, саставни део збирки БМС. Посредством Гетеовог института у Београду године добила је двомесечну стипендију за усавршавање немачког језика. Боравила је у одељењу Гетеовог института у градићу Швебиш-Хал. У Аустрији је боравила и 2009, у оквиру пројекта Аустријска библиотека, у организацији Аустријског друштва за књижевност. Посао који обавља колегиница Вујков-Ђурановић је занимљив, динамичан и креативан. Она га обавља са задовољством, а посебно је радују контакти с колегама из иностранства преко којих афирмише српске књиге у свету и набавља страну литературу за наше читаоце - студенте, професоре универзитета и нучне раднике. Zahvalnice У БМС почела је да ради 4. јануара године као библиотекар за набавку и размену немачких публикација. Као приправник учествовала је у многим процесима рада у Библиотеци, почев од архиве, преко набавке и обраде, до евидентирања монографских публикација у топографском каталогу. Стручни библиотекарски испит полагала је године у НБС у Београду одбранивши рад под насловом Сарадња БМС са институцијама немачког говорног подручја. Након тога, наставила је да ради на пословима набавке и размене публикација са земљама немачког говорног подручја - с националним библиотекама, библиотекама академија наука, универзитета, славистичких центара и лектората, специјалним библиотекама, као и с појединцима. Размена публикација базира се на слању спискова понуда, а ти спискови могу бити листе дупликата или листе са избором нових наслова. Данас БМС размењује сва издања Матице српске, БМС и издања других српских издавача што доприноси да наша књижевност, култура и наука буду доступне у свету. ПРИЗНАЊЕ НАДИ ВУЈИЋ Позоришни музеј Војво дине и ове године доделио је захвалнице својим сарадницима за успешну и плодну сарадњу. Признање је добила и Нада Ву јић, библиотекар-информатор у Оде љењу ста ре и ретке и књиге и легата БМС. Поштовани господине Вуксановић, овим дописом Вас обавештавамо да је кандидат Тања Новковић успешно привела крају, уз несебичну подршку Ваше институције, дипломски рад под називом Рестаурација старих црквених књига. У нади за наставак успешне сарадње, овим поводом Вам се срдачно захваљујемо. С поштовањем, Др Борислав Симендић, Висока техничка школа струковних студија Нови Сад јули 2009 гласило бмс вести 9

10 Поштовани, Желео бих најсрдачније да Вам се захвалим на великодушном поклону који сте, на нашу иницијативу, упутили КУД Никола Тесла у Пули, а који ћемо им са великом радошћу проследити током манифестације Дани Војводине у Истри. С обзиром на то да ми у АП Војводини настојимо да очувамо национални идентитет свих националних заједница које у Војводини живе, тако смо спремни да помогнемо и националним заједницама и њиховим институцијама у окружењу у њиховом раду. Слободан сам да кажем да ћете имати сву нашу помоћ у успостављању и реализацији сарадње између КУД Никола Тесла и Библиотеке Матице српске. Такође, искрено се надам и нашој доброј будућој сарадњи. Срдачно, Шандор Егереши, председник Скупштине АП Војводине Seminari, stru;ni skupovi, sastanci... О СТАНДАРДИМА ЗА ЈАВНЕ БИБЛИОТЕКЕ Састанак радне групе за израду стандарда за јавне библиотеке одржан је 13. априла године у Библиотеци града Београда. Радну групу чине представници Библиотекарског друштва Србије (БДС), ЗМБС, НБС и БМС. На састанку су представљени нацрт стандарда и примедбе упућене члановима Радне групе. Договорене су даље активности у раду, као и послови који ће бити обављени до следећег састанка. Представници БМС у Радној групи су Радован Мићић и Слађана Субашић. ФОРМИРАНА КОМИСИЈА ВБС ЗА САДРЖИНСКУ ОБРАДУ Састанак посвећен питањима везаним за предметну и стручну класификацију монографских публикација одржан је 14. априла године у НБС. На састанку је 10 вести гласило бмс јули 2009 формирана Комисија ВБС за садржинску обраду. Председница Комисије је Илинка Смиљанић из НБС, а њене заменице Бранислава Грбић из Универзитетске библиотеке Светозар Марковић и Љиљана Клевернић из БМС. С МИНИСТРОМ О НЕГАТИВНОМ РЕБАЛАНСУ БУЏЕТА Директори установа културе били су 15. априла године на састанку с министром Небојшом Брадићем у Београду поводом негативног ребаланса буџета. Састанку су присуствовали управница Галерије Матице српске (ГМС) др Бранка Кулић и управник БМС Миро Вуксановић. ДИГИТАЛИЗАЦИЈА НАЦИОНАЛНЕ БАШТИНЕ амфитеатру Математичког института У САНУ, у Београду, 15. и 16. априла године одржана je 8. национална конференција Нове технологије и стандарди дигитализација националне баштине. Из БМС конференцији су присуствовали Оливера Михајловић и Горан Влаховић. БИБЛИОТЕКЕ КАО Е-ТАЧКЕ Управник БМС Миро Вуксановић отворио је у Ковачици 21. априла године тродневни 9. семинар прве Виртуелне српске библиотечке мреже. Назив семинара Библиотеке као е-тачке осмишљен је по програму Роба Дејвиса, а његови предавачи били су истакнути стручњаци из Словачке, Аустрије, Словеније, Енглеске и Србије. КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ Н а предлог Конзерваторског одељења ГМС, а у оквиру стручних сусрета под називом Конзерваторски разговори у Рефералном центру БМС одржано је 8. маја предавање Браниславе Аврамовић, Иванке Клајн и Оливере Михајловић под називом Представљање Рефералног центра БМС могућности претраживања научних информација и набавка литературе. Овом предавању присуствовало је 18 стручњака из области заштите културног наслеђа из ГМС,

11 Покрајинског и градског завода за заштиту споменика културе, Археолошког института САНУ из Београда и београдске фирме Техноарт из Београда. Предавање је било прилагођено научним информацијама из области заштите културног наслеђа. Стручни сусрет у Рефералном центру БМС НОВО РУКОВОДСТВО ПОДРУЖНИЦЕ БДС НОВИ САД I Састанак Подружнице БДС Нови Сад I, коју чине БМС и Универзитет у Новом Саду (УНС), одржан је 19. маја у просторијама Централне библиотеке УНС. Изабрано је ново руководство у следећем саставу: председник Предраг Протић (УНС), потпредседник мр Татјана Ракић (БМС) и секретар Снежана Ритер (УНС). За делегате у Скупштини БДС, поред чланова поменутог руководства, изабран је и Александар Радовић из БМС. Након састанка, одржана су и предавања. Колегинице Бранислава Аврамовић, Иванка Клајн и Оливера Михајловић презентовале су реферат под називом Новости из КОБСОН-а и Рефералног центра БМС. О ПРЕДМЕТНОЈ И СТРУЧНОЈ КЛАСИФИКАЦИЈИ НБС је 26. маја одржан састанак Комисије У ВБС за садржинску обраду посвећен питањима везаним за предметну и стручну класификацију у узајмном каталогу. Разматрани су и предлози за уједначавање правила предметне и стручне класификације у оквиру ВБС. Договорено је да се формирају радне групе према научним областима које би радиле на уједначавању предметних одредница и УДК бројева. Састанку су из БМС присуствовале Љиљана Клевернић и Меланија Блашковић. СТАНДАРДИЗАЦИЈА БИБЛИОГРАФСКОГ ЦИТИРАЊА Лексикографско одељење и уредништво Едиције Библиографије Матице српске организовали су 26. маја године, у Свечаној сали, округли сто на тему Стандардизација библиографског цитирања. Разговор за округлим столом био је посвећен стандарду Модерног лингвистичког удружења (MLA), једном од тринаест у свету широко заступљених стандарда библиографског цитирања. Водитељи округлог стола били су проф. др Александра Вранеш и проф. др Предраг Пипер, дописни члан САНУ. Скуп је отворио потпредседник Матице српске проф. др Славко Гордић. СТРУКОВНО ОКУПЉАЊЕ БИБЛИОТЕЧКИХ РАДНИКА СРЕМА Народна библиотека Др Ђорђе Натошевић у Инђији била је, у уторак, 19. маја године, домаћин Годишње скупштине Подружнице библиотекара Срема. Сем сремских библиотекара Годишњој скупштини присуствовали су и гости из Београда, Новог Сада, Кикинде и Лазаревца. o ПРОФЕСИОНАЛНИ ИЗВОРИ ИНФОРМАЦИЈА Н а 15. конференцији о професионалним изворима информација (INFORUM 2009: 15th Conference on Professional Information Resouces, Prague, May 27-29, 2009) учествовали су и библиотекари Рефералног центра БМС Бранислава Аврамовић и Иванка Клајн. С колегиницама др Стелом Филипи-Матутиновић и Александром Поповић представиле су рад Evaluation of Scientific Performance According to Citation Indexes in Serbia. јули 2009 гласило бмс вести 11

12 БИБЛИОНЕТ 2009 Поводом обележавања 150. годишњице рада Градске библиотеке Карло Бијелицки у Сомбору је 4. и 5. јуна, под покровитељством Министарства културе Републике Србије, одржан Библионет 2009, трећи годишњи стручнонаучни скуп ЗМБС. Током дводневног рада представљени су најуспешнији пројекти матичних библиотека Србије и достигнућа од регионалног значаја. На Библионету 2009 приказано је 10 изабраних пројеката матичних библиотека Новог Сада, Београда, Чачка, Краљева, Шапца и Сомбора, а искуства из Хрватске представили су гости из Задра. На отварању Биб лионета 2009 говорили су представници Сомбора, управница Градске библиотеке Карло Бијелицки Миљана Зрнић, управник НБС и председник ЗМБС Сретен Угричић и покрајински секретар за културу Милорад Ђурић, а Миро Вуксановић, председник Организационог одбора овог стручно-научног скупа, је казао беседицу Четири сомборске годишњице коју објављујемо. Лаза Костић довршио апсолутну песму и што Сомборци могу гостима да покажу, у центру свог града, у којој кући је сволтана најпотпунија песма љубави на српском језику; жао ми је што нисам пре неколико дана био на свечаности о стогодишњици Јаноша Херцега, познатог писца мађарског језика, преводиоца са српског и управника Сомборске библиотеке, чије је књиге, на свим језицима, сачувао у ратном добу, али сам послао запис, који је прочитан, који казује како се овде некад читало и како је Коњовић радио портрете по ликовима из Херцегових прича; а драго ми је, што сам у прилици, сада, да кажем како има мало градова у нашој земљи који као Сомбор прослављају век и по, 150 година, округлих од успеха, своје Градске библиотеке, која је данас и сутра у самом средишту го - дишње републичке смотре, под именом Библионет, под сигурним сомборским заклоном, културним, просвећеним, традицијским и савременим, у исти мах, као што ретко бива; а све то овој пригодници даје знак како за почетак, за отварање свечаног скупа, не би ваљало да је дужа од честитке и казивања задовољства што смо опет заједно. НАЈБОЉИ Беседа Мира Вуксановића Жао ми је, то морам одмах, мада је прилика за радосне речи, што сам у фебруару 2009, у Матици српској, у Новом Саду, у причи о Сомбору, на 125. годишњицу рођења Вељка Петровића морао казати истину да су Раванграђани, нечим непознатим заведени, срушили кућу, малу, преседлану, али чаровиту, и што више неће моћи својим гостима да покажу у којој је кући рођен писац од кога је једино Иво Андрић написао више антологијских приповедака у српској књижевности; а драго ми је, зхвалном срећној руци, што сам јуче, 3. јуна, увече, у пола осам, у Коларчевој задужбини, у Београду, у степенастој беседи о путу ка песми Santa Maria della Salute, испричао да је баш тог дана, 1909, пре сто година, П о оцени стручног жирија, прва награда за најбољи пројекат у целини на Библионету 2009 додељена је Градској библиотеци Владислав Петковић-Дис из Чачка за пројекат Дигитална библиотека : развој, ре зул тати и перспектива дигитализације у Градској библиотеци Владислав Петковић-Дис и Градској библиотеци из Новог Сада за Пројекат за инклузију Рома: библиотека је право место и за мене, зар не? За најбољу идеју за пројекат прва награда једногласно је додељена Библиотеци града Београда за пројекат Тајна. Најбоље постере су имали Градска библиотека из Сомбора и Градска библиотека из Краљева. 12 вести гласило бмс јули 2009

13 РЕДОВНА СКУПШТИНА ДРУШТВА КОНЗЕРВАТОРА СРБИЈЕ Редовна годишња Скупштина Друштва конзерватора Србије (ДКС) одржана је од 5. до 7. јуна године у Неготину. Организатори Скупштине, на тему Могућности ревитализације народног градитељства, били су ДКС и Републички завод за заштиту споменика културе из Београда. Из БМС Скупштини је присуствовао Георг Јовановић. КАКВА ЈЕ ПЕРСПЕКТИВА РУКОПСИНИХ ОСТАВШТИНА? оквиру Фестивала једног писца Тајне Момчила Настасијевића, који је од 21. У маја до 21. јуна организовао Културни центар Београда, на тему Књижевно наслеђе: шта са њим, 9. јуна, у Галерији Артгет, одржана је трибина Каква је перспектива рукописних оставштина? Из БМС трибини је присуствовала мр Душица Грбић, руководилац Одељења старе и ретке књиге и легата, која је изнела искуства у обради, чувању и заштити рукописне збирке БМС. НОВО РУКОВОДСТВО БДС Библиотеци града Београда, 15. јуна У одржана је изборна скупштина Библиотекарског друштва Србије. Верификацијом мандата 96 делагата изабраних у 24 подружнице БДС конституисана је нова Скупштина за период Укупно 73 присутна делегата тајним гла сањем изабрала су нови сазив Управног и Надзорног одбора. Као делегати Подружнице Нови Сад I скупштини су присуствовали представници БМС Александар Радовић и мр Татјана Ракић. GODI[WICE, IZLO@BE, JUBILEJI... СЕЋАЊЕ НА СТАРУ НБС Полагањем цвећа на остацима старог здања НБС, на Косанчићевом венцу, 6. априла 2009, обележен је дан када је у шестоаприлском бомбардовању фашистичке Немачке Београда године до темеља срушена зграда ове установе културе. НБС традиционално обележава овај датум, јер је у бомбардовању неповратно изгубљен целокупни фонд библиотеке, с вредним и оригиналним средњовековним рукописима. О улози НБС у модернизацији српског друштва том приликом говорила је др Дубравка Стојановић. Чину полагања венаца присуствовао је управник БМС Миро Вуксановић. СРПСКА АВАНГАРДА На Филозофском факултету у Новом Саду 27. априла године отворена је изложба посвећене српској авангарди. Изложбу је отворио проф. др Гојко Тешић, а отварању је присуствовао управник БМС Миро Вуксановић. СЕМОЉ ЗЕМЉА У ДИГИТАЛНОМ ПРОГРАМУ РТС дигиталном програму Радио телевизије У Србије 26. априла године приказана је получасовна емисија посвећана роману Семољ земља Мира Вуксановића. О књизи су, осим аутора, говорили професори Мирослав Егерић, Славко Гордић, Јован Делић и Иван Негришорац. ДЕКЛАРАЦИЈА Министар културе Републике Србије Небојша Брадић, заменик покрајинског секретара за културу Радослав Петковић, градоначелник Београда Драган Ђилас, директор НБС Сретен Угричић, градоначелници и управници матичних народних библиотека 30 градова у Србији, ЗМБС и БМС потписали су 26. маја године, у Скупштини града Београда, Декларацију о унапређивању сарадње јавних библиотека и локалних самоуправа у Републици Србији. Објављујемо текст Декларације: На састанку одржаном 26. маја године у Скупштини града Београда, 30 градоначелника у седиштима округа у Републици Србији и 30 директора матичних народних библиотека у се јули 2009 гласило бмс вести 13

14 диштима округа у Републици Србији усвојили су ДЕКЛАРАЦИЈУ О УНАПРЕЂИВАЊУ САРАДЊЕ ЈАВНИХ БИБЛИОТЕКА И ЛОКАЛНИХ САМОУПРАВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ Полазећи од: Члана 8. тачка 15. Закона о локалној самоуправи ( Сл. Гласник РС бр. 9/2002); Члана 3. Закона о јавним службама ( Сл. Гласник РС бр. 42/91); Члана 2. тачка 8. Закона о општем интересу у области културе ( Сл. Гласник РС, бр. 49/92); Члана 12. Закона о библиотечкој делатности ( Сл. Гласник РС бр. 34/94, 101/2005); Члана 10. тачке 1, 2. и 3. Закона о утврђивању одређених надлежности Аутономне покрајине ( Сл. Гласник РС, бр. 6/2002); Стандарда за народне библиотеке (Заједница библиотека бр. 1-4, 1987); IFLA/UNESCO Смерница за развој јавних библиотека и IFLA-иног Манифеста за јавне библиотеке: 1. У име градоначелника у седиштима округа у Републици Србији и директора матичних народних библиотека у седиштима округа у Републици Србији (чланова Скупштине Заједнице матичних библиотека Србије) министар за културу у Влади Републике Србије, секретар за културу АП Војводине, градоначелник града Београда и директор Народне библиотеке Србије једногласно потврђују опредељеност за унапређивање сарадње јавних библиотека и локалних самоуправа у Републици Србији. Истичемо своје уверење да само јавна библиотека која има: - на јасно утврђеним критеријумима заснован континуитет у обезбеђивању средстава за рад и развој, - одговарајући простор, - савремену библиотечку и техничку опрему, - стручни кадар који се континуирано усавршава у обављању библиотечко-информационих послова, - систематски и плански попуњаване, богате и атрактивне фондове књижне и некњижне грађе, - понуду бесплатних Интернет услуга, - електронска издања публикација из текуће продукције, филмове, музикалије, едукативне документарне ТВ програме, видео игре, и сл. - услуге прилагођене особама са инвалидитетом, и друге облике рада са корисницима који се заснивају на примени начела савременог библиотекарства, може пружати квалитетне библиотечко-информационе услуге у контексту савременог информатичког друштва, у складу са међународним стандардима и са савременим достигнућима у наведеној области и на добробит свих грађана Србије; 2. Стога ми, гореименовани, једногласно изражавамо своју спремност да у оквиру својих над лежности утврдимо критеријуме за расподелу средстава намењених библиотекама и обезбедимо адекватне услове за рад у јавним библиотекама у Републици Србији у складу са тачком 1. ове Декларације, планирамо и реализујемо систематску промоцију културе читања и остваривање иновативних програма и услуга у јавним библиотекама као институцијама одговорним за ширење писмености и информисаности грађана и ширење знања уопште. nova izdawa РАЂАЊЕ СЛОВЕСНОГ ГРАДА издању Градске библиотеке Панчево и Завода за културу Војводине штампан је ка У талог старих књига Градске библиотеке Панчево Рађање словесног града, који је сачинио Жарко Војновић. На почетку каталога налази се посвета Лазару Чурчићу, отиснута грађанском ћирилицом што је ауторов нарочит израз поштовања личности и дела Лазара Чурчића, најбољег зналца старе српске књиге и њеног страственог истраживача, који је, иначе, скоро цео свој радни век провео у БМС. Каталог садржи 242 публикације (књиге и периодична издања), штампане ћирилицом, латиницом и грчким писмом, од којих најстарија датира из 1560, а најмлађа из године. Описи су пропраћени исрпним напоменама и коментарима. Међу коришћеним библиографским изво 14 вести гласило бмс јули 2009

15 рима су и каталози БМС: Каталог БМС Димитрија Кириловића (1955), Српске књиге и периодика 18. века БМС Мирјане Брковић (1996), Српске књиге БМС: , том 1 3, редактори Финка Пјевач и Јасна Карталовић ( ) и Библиотека Текелијанума, том 1 3, редактори Финка Пјевач, Светлана Вучковић, Драгица Мијовић, Петер Хајнерман (2001, 2003, 2004). Текст каталога илустрован је фотографијама боји, а од регистара на крају долазе: именски, насловни, издавача и штампарија, хронолошки и привезаних публикација. ПРОЈЕКАТ ГОРАЖДАНСКА ШТАМПАРИЈА, није могао да присуствује овој промоцији. Из БМС свечаности су присуствовали мр Душица Грбић и управник Миро Вуксановић, коме је уручен један комплет издања, за БМС. ЈОВИЦИ АЋИНУ УРУЧЕНА НАГРАДА СРЕТЕН МАРИЋ Легату Народне библиотеке Косјерић 29. У маја године Јовици Аћину уручена је Награда Сретен Марић за књигу есеја Голи приповедач, у издању КОВ-а из Вршца (објављена 2008), као најбољем остварењу из области сејистике у 2007/2008. години. Награду Сретен Марић, која се додељује сваке друге године и састоји се од повеље и новчаног износа, установили су БМС и Општина Косјерић, касније се придружио и Службени гласник, у спомен на новосадског професора, есејисту, писца и преводиоца Сретена Марића (Косјерић 20. фебруар 1903 Изер сир Крез, Турен, 27. септембар 1992). издању НБС у Београду и Филозофског У факултета Универзитета у Источном Сарајеву објављен је четворотомни комплет Пројекат Горажданска штампарија, Комплет чине три фототипска издања Литургија 1519, Псалтир с последовањем и Молитвеник 1523, а четврти том је зборник научних студија о Горажданској штампарији, другој штампарији (после Цетињске) у којој су отискиване књиге на српскословенском језику. Руководилац пројекта и одговорни уреденик је проф. др Драган Бараћ, а приређивач фототипских издања је Катарина Мано-Зиси, археограф саветник у пензији. Зборник садржи једанаест научних студија о самој штампарији, њеним штампарима и књигама, с резимеима на српском и енглеском језику. У Горажданском зборнику своје радове имају Лаза Чурчић, Душица Грбић и Катица Шкорић. Представљање Пројекта и књига Горажданске штампарије одржано је 12. маја у Свечаној сали САНУ. Поздравне беседе имали су министар културе Небојша Брадић, директор НБС Сретен Угричић и декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву др Миленко Пикула. О Пројекту и књигама говорили су академик Александар Младеновић, професори др Бранко Летић и др Драгана Бараћ, а прочитана је и беседа академика Мирослава Пантића који Јовица Аћин О добитнику Награде Сретен Марић говорили су Радован Поповић и Гојко Тешић, председник жирија. Тешић је, између осталог, рекао да нам Голи приповедач Јовице Аћина показује истинске и покаткад још неокушане моћи есејистичког писања, као и да је ова Награда чекала баш на овакву марићевску књигу која захвата распон есејистичке модулације, од усменог и непосредног тона па до изузетног интерпретативног и теоријског понирања у проблеме, са свим својим својствима аутентичне истраживачке страсти. На свечаности у Косјерићу представљени су досадашњи бројеви годишњака Раскршћa, а говорили су и управник БМС Миро Вуксановић, проф. др Мирјана Д. Стефановић и директор и главни уредник Службеног гласника Слободан Гавриловић. јули 2009 гласило бмс вести 15

16 ДАРОДАВЦИ Објављивањем имена дародаваца који су Библиотеци Матице српске поклонили књиге и часописе током априла, маја и јуна године, желимо и на овај начин да им изразимо искрену захвалност. Момчило Арсенијевић (Нови Сад) Zoltán Bada (Будимпешта) Елвира Барчик (Нови Сад) Гојко Батинић (Нови Жедник) Војин Башићевић (Нови Сад) Мирче Берар (Сомбор) Љубомир Бошков (Баваниште) Раде Бракочевић (Ковин) Мариа Вивод (Нови Сад) Слободан Видаковић (Нови Сад) Данка Вишекруна (Нови Сад) Слободан Вујић (Београд) Стеван Вујић (Черевић) Даница Вујков (Нови Сад) Тамара Вујков-Ђурановић (Нови Сад) Момчило Ђ. Вукићевић (Нови Сад) Србослава Вуксан (Нови Сад) Миро Вуксановић (Нови Сад) Александра Вулетић (Београд) Дарко Гавриловић (Нови Сад) Милена Гавриловић (Нови Сад) Јелица Грбић (Нови Сад) Вујадин Гудељ (Нови Сад) Давид Дашић (Београд) Atilla Délvidéki (Tataháza, Мађарска) Ново Делевић (Београд) Милош Димитријевић (Београд) Петар Драча (Нови Сад) Драгомир Дујмов (Будимпешта) Милан Дујмов (Будимпешта) А. Д. Дуличенко (Тарту) Јован Дунђин (Нови Сад) Жељко Ђурић (Београд) Боривој Ердељан (Нови Сад) Милош Зеремски (Београд) Ирена Зечевић (Бачка Паланка) Зора Иванов (Нови Сад) Соња Ивановић (Нови Сад) Бошко Ивков (Нови Сад) Рајко Игић (Чикаго) Ján Jankovič (Братислава) Љубомир Јанковић (Нови Сад) Милован Јеврић (Бијело Поље) Александра Јовановић (Нови Сад) Василије Јовановић (Нови Сад) Павле Јовановић (Нови Сад) Нада Јолер (Нови Сад) Милан Јосић (Загреб) Светозар Кољевић (Нови Сад) Синиша Корица (Нови Сад) Данијела Королија-Црвењаков (Нови Сад) Небојша Кузмановић (Бачка Паланка) Ђорђе Н. Лопичић (Београд) Александар Луковић (Београд) Родољуб Маленчић (Нови Сад) Ратко Марковић (Београд) Adam Marszalek (Торуњ) Љиљана Матић (Нови Сад) Александар Мајсторовић (Нови Сад) Тамара Мијатовић (Нови Сад) Милан Милутиновић (Нови Сад) Боривој Миросављевић (Нови Сад) Оливера Михајловић (Нови Сад) Мирјана Недељковић (Врбас) Владимир Николић (Нови Сад) Горан Николић (Опово) Гордана Опалић (Нови Сад) Милена Павловић (Нови Сад) Драгољуб Пантовић (Београд) Владимир Пањковић (Нови Сад) Пуниша Папић (Прибој) Гордана Петковић (Нови Сад) Илија Петровић (Нови Сад) Александар Поповић (Београд) Бранка Протић-Гава (Нови Сад) Александар Радовић (Нови Сад) Виктор Радун (Нови Сад) Негован Рајић (Trois-Rivieres, Канада) Славица Рајковић (Подгорица) Нада Роквић (Бачка Паланка) Татјана Сапунџић (Нови Сад) Славко Седлар (Вршац) Милорад Срдановић (Врбас) Љиљана Стаменовић (Сремски Карловци) Мирјана Д. Стефановић (Нови Сад) Оливера Стошић-Ракић (Београд) István Szathmári (Будимпешта) Károly Szilágyi (Будимпешта) Иван Терљук (Нови Сад) Илинка Трифуновић (Нови Сад) Милан Ћирковић (Књажевац) Миодраг Ћупић (Подгорица) Слободан Увалић (Инсбрук) Светлана Узелац (Нови Сад) Ненад Урић (Београд) Жељко Фајфрић (Шид) Петер Хајнерман (Нови Сад) Милутин Хинић (Београд) Весна Цветићанин (Ниш) Боривој Чалић (Вуковар) Силвија Чамбер (Нови Сад) Богољуб Шијаковић (Београд) Тихомир Шуваков (Нови Сад) Агрономски факултет (Чачак) Америчка амбасада (Београд) Амерички кутак (Нови Сад) Аустријска амбасада (Београд) Аустријски културни форум (Београд) Academica (Београд) Балканолошки институт САНУ (Београд) Београдска пословна школа (Београд) 16 вести гласило бмс јули 2009

17 Висока пословна школа струковних студија (Нови Сад) Висока школа за образовање васпитача (Суботица) Градска библиотека у Новом Саду Градска библиотека Панчево DVV International (Бон) Друштво економиста (Ниш) Друштво за српски језик и књижевност (Београд) Економски факултет Суботица Ecoprint (Београд) Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије Др Вукан Чупић (Београд) Институт за српску културу Приштина (Лепосавић) International Labour Office (Женева) Историјски архив (Јагодина) ИФЛА (Хаг) Конрас (Београд) Krug Commerce (Београд) Културни центар Рибница (Краљево) Лукоил (Београд) Матица српска (Нови Сад) Медицински факултет (Ниш) Народна библиотека Ресавска школа (Деспотовац) Народна библиотека Србије (Београд) Народна библиотека Стефан Првовенчани (Краљево) Научно друштво аграрних економиста Балкана (Београд) Научно друштво математичара (Бања Лука) НС центар (Нови Сад) Open Society Fund (Њујорк) Педагошки музеј (Београд) Планинарски савез Србије (Београд) Планинарско-смучарско друштво Железничар (Нови Сад) Пољопривредни факултет (Нови Сад) Природно-математички факултет (Нови Сад) Ресавска библиотека (Свилајнац) Савез јеврејских општина Србије (Београд) САНУ (Београд) САНУ Огранак у Новом Саду Службени гласник Републике Србије (Београд) Società Dalmata di storia patria (Рим) Српска школска књига (Београд) Српско друштво за заштиту вода (Београд) Српско књижевно друштво (Београд) Стеријино позорје (Нови Сад) Технички факултет Михајло Пупин (Зрењанин) Технолошки факултет (Нови Сад) Удружење Јасеновац-Градина (Бања Лука) Уметничка галерија Стара капетанија (Земун) УНЕСКО (Париз) Универзитет у Новом Саду Факултет спорта и физичког васпитања (Београд) Факултет техничких наука (Нови Сад) ФАО (Рим) Филозофски факултет (Нови Сад) Филолошко-уметнички факултет (Крагујевац) Fritz Thyssen Stiftung (Келн) Центар за културу Пожаревац Централна библиотека Универзитета у Новом Саду Iz stranih ^asopisa КЛАСИЧНА КЊИГА ИЛИ ЕЛЕКТРОНСКА: ЗА КОЈУ СЕ ОПРЕДЕЛИТИ? Ш та је узрок велике популарности електронске књиге која је постала хит на тржишту? Због чега читаоци плаћају стотине рубаља за електронску књигу када могу купити, на пример, роман Л. Н. Толстоја одштампан на квалитетном папиру и тако избећи употребу специјалних уређаја на струју? Можда зато што је интернет у моди? Задржаћемо се на психолошком, медицинском и економском аспекту проблема и нећемо задирати у његову техничку страну. Ценовна граница која просечном човеку не дозвољава да себи приушти електронске књиге одавно је превазиђена и руски читаоци сада су у дилеми: којој књизи дати предност? После двадесет минута читања са екрана појављује се замор очију и неопходно је направити паузу. Парадокс: људи су у стању да сатима играју виртуелене игре али нису у стању да исто толико дуго примају информацију у текстуалном облику са екрана. Према статистичким подацима, у електронском облику најчешће се чита референсна литература, али у последње две-три године постало је популарно и читање уметничке литературе која се налази у електронским библиотекама на интернету, нарочито жанр научне фантастике, о чему сведочи висок рејтинг Електронске библиотеке Максима Мошкова и других библиотека. Наравно, интересовање за овакве књиге довело је до екранизације многих великана поменутог жанра, као што су: Џ. Р. Р. Толкин, С. Лукјаненко, К. С. Луис и други. Уз то води се и активна рекламна кампања која пропагира електронске књиге. Често се на сајтовима интернет књижара могу видети слогани типа Електронска књига и стил и мода! Електронска књига поседује низ предности које се не могу оспорити. Једна од њих је компактност. Електронска књига има много већи капацитет од класичне. Она може да прими садржај вишетомне енциклопедије па чак и књиге целе библиотеке. Осим тога, коришћењем електронске књиге скраћује се време претраживања информација, а преко интернета свака књига може се добити у тренутку. јули 2009 гласило бмс вести 17

18 Електронска књига нам дозвољава да манипулишемо текстом, тј. да уносимо сопствене примедбе, коментаре, белешке као и да сечемо текст. Као последица дошло је до настанка хипертекста, који нам омогућава да пронађемо и по смислу објединимо делове текста. Електронска књига је за читаоца много приступачнија од класичне, јер није оптерећена додатним трошковима издавања, чувања и дистрибуције. Практично, класична литература и други општедоступни текстови могу се из електронских база преузимати бесплатно. Издавање оваквих књига и за издаваче је много јефтиније у поређењу са штампаним издањима јер су избегнути трошкове дистрибуције књиге и израде ауторских примерака. Електронска књига пружа прилику да се афирмишу чак и они писци који се мало читају али су занимњиви ужем кругу људи, а који унапред одустају од издавања књиге у стандардном облику због нерентабилности. На овај начин, аутори се могу бавити и самоиздаваштвом, тако што ће своје текстове форматирати за потребе читања у електронској форми и ставити на веб ради даље дистрибуције. Осим тога, електронска књига је стању да спаси од сече и велики број дрвећа: папир се може користити у изузетним случајевима и штампати само оно што је неопходно. Читање са екрана пружа могућност да се комбинација црних слова и беле позадине, која је непријатна за очи, замени неком другом (на пример зелена или жута слова на црној позадини). Употреба компјутера пружа широке могућности за коришћење разноврсног илустративног материјала, док техничка средства стварају услове за повећање брзине читања. Искуства су показала да екран у потпуности активира информативно-перцептивне способности личности. Веома је битно како је распоређен садржај који се презентује на екрану, односно да ли постоји логичан распоред информација. То у великој мери олакшава читање. Ипак, електронска књига има и своје негативне особине које утичу на психу човека и његову способност примања информације. Творци електронске књиге теже да достигну изглед обичне књиге. Захваљујући томе прелазак са класичне на електронску књигу врло је једноставан, али не и обрнуто. Да бисмо разумели научни текст неопходно је да познајемо термине, док књижевно дело са мо по себи побуђује нашу машту и емоције. Мултимедијални ефекти који прате електронски текст утичу управо на уметнички и аудио-визуелни доживљај неког дела. Другачији однос између самог текста и његовог представљања доводи до промена и у психи човека. У том контексту можемо разумети и актуелно мишљење да екран утиче да се понашамо као зомби. При употреби компјутера појављује се још једно додатно оптерећење, а то је познавање рада на рачунару. Постоји мноштво примера који доказују да седење за екраном лоше утиче на вид, а неретко се појављује и бол у рукама, кичми и др. Растојање између очију и монитора треба да буде најмање 60 cm. Пожељно је да користите монитор са што равнијим екраном, слабије боје и контраст. Немојте седети за компјутером дуже од два сата. Још је боље ако на сваких 20 минута одмарате очи. За то је довољно само склонити поглед са екрана и погледати у даљину. Чешће трепћите. Овај једноставан покрет стимулише производњу суза које влаже око и отклањају умор. Периодично, на 1 2 минута затворите очи. Друга варијанта је да протрљате дланове док их не загрејете, а затим их прислоните на затворне капке и држите тако 2 3 минута. Ако радите у канцеларији са климом, а у таквим просторијама ваздух је веома сув, потребно је користити вештачке сузе које влаже и освежавају око, а око избора помоћи ће вам доктор. Обавезно користите додатно осветљење које не бије директно у очи или екран. Увече на капке ставите исцеђене врећице са чајем од камилице или салвету натопљену чајем, или у крајњем случају обичну влажну марамицу и држите тако15 20 минута. Размена информација путем компјутера отвара и нове начине комуникације међу људима. Мно- 18 вести гласило бмс јули 2009