Текст позивнице за свечани скуп који је приређен 10. X Извештај са скупа објавићемо у посебном (тематском) броју.

Átírás

1 Vesti J ГЛАСИЛО БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ - ОКТОБАР ГОДИНА XVII - БРОЈ 67 - YU ISSN J ИЗ САДРЖАЈА ИЗЛОЖБЕ ЂАКОМО ПУЧИНИ 4 НИКОЛА АЛЕКСИЋ 4 ФРАНЦ КАФКА 5 ЉУБОМИР НЕДИЋ 5 ПОРТРЕТ КАТАЛИН РАФА 7 ДАРОДАВЦИ 13 ИЗ СТРАНИХ ЧАСОПИСА 15 НОВЕ КЊИГЕ 19 o Текст позивнице за свечани скуп који је приређен 10. X Извештај са скупа објавићемо у посебном (тематском) броју.

2 Анализа рада народних библиотека у Војводини Као и у претходним годинама у Библиотеци Матице српске израђена је и публикована Анализа рада народних библиотека у Војводини за годину. Њен аутор je Александра Драпшин, а подаци су прикупљени и обрађени у сарадњи са окружним матичним библиотекама у Суботици, Зрењанину, Кикинди, Панчеву, Сомбору, Новом Саду и Сремској Митровици. користили књигe, број часописа и броја новина. У народне библиотеке учлањено је 5,97% становништва Војводине. Током године библиотеке у Војводини приредиле су велики број културних манифестација. Одржано је укупно различита програма (750 књижевних сусрета, 710 изложби, 423 предавања и 910 осталих програма). Тридесет и три библиотеке каталошкобиблиографску обраду обављају преко неког од рачунарских програма и израђују електронске базе података. Оне користе 421 рачунар, 203 штампача и 31 скенер. Библиотеке из Вршца, Сомбора, Руме, Инђије и Суботице укључиле су се у систем узајамне каталогизације у оквиру пројекта Виртуелна библиотека Србије. У електронским каталозима војвођанских народних библиотека на крају било је укупно записа ( записа књига, наслова часописа и новина и чланака). У протеклој години у народним библиотекама забележено је неколико позитивних трендова: повећана је набавка књига и периодичних публикација, повећан је број чланова библиотека, улагано је у савремену рачунарску опрему и адаптацију и реновирање простора, уведене су нове услуге и повећан је број библиотека које каталошку обраду обављају аутоматизовано. Градска библиотека у Суботици Активности народних библиотека у Војводини сагледане су са аспеката статуса и организације библиотечке мреже, обима, структуре и обнављања књижних фондова, коришћења и доступности библиотечке грађе, стручног кадра, културних и образовних програма, просторних и техничких услова за рад библиотека и аутоматизације пословања. У последњем поглављу дате су закључне напомене о стању и перспективама развоја мреже народних библиотека. У књижним фондовима 44 војвођанске народне библиотеке на крају било је књигa. Набављено је публикације. Стручне послове обављао је 491 радник. Током прошле године народне библиотеке имале су читалаца. Они су Библиотека Глигорије Возаревић у Сремској Митровици Међутим, у раду војвођанских народних библиотека постоје проблеми који их прате дужи низ година. Највећи проблем и даље представља неадекватан и недовољан простор за обављање свих стручних послова и недовољан број стручних радника. Неопходно је решити и проблем јединствене стратегије аутоматизације пословања библиотека у Војводини у складу са законом. Треба 2 вести - гласило бмс - октобар 2008

3 очекивати да ће у оквиру реализације пројекта Виртуелна библиотека Србије народне библиотеке у Војводини добити место у складу са својом улогом у библиотечко-информационом систему и потребама корисника. Народна библиотека Јован Поповић у Кикинди АНАЛИЗА РАДА ВИСОКОШКОЛСКИХ БИБЛИОТЕКА Библиотека Матице српске и ове године је урадила и публиковала Анализу рада високошколских библиотека, која се упућује републичким министарствима за културу и науку и технологију, Покрајинском секретаријату за образовање и културу, Народној библиотеци Србије, Универзитету у Новом Саду, свим високошколским и научним библиотекама у Покрајини, факултетима и вишим школама, средствима информисања и другим заинтересованим институцијама и појединцима. Анализа рада високошколских библиотека у Војводини за годину објављена је крајем јула 2008, а њени аутори су Оливера Кривошић и Александра Драпшин. Анализа је урађена на основу статистичких и текстуалних извештаја које су високошколске библиотеке доставиле Одељењу за развој и матичне послове БМС. Као и претходних година, приказане су активности високошколских библиотека преко следећих индикатора: друштвено-економски и организациони статус, обим и структура збирки, стручни библиотекарски кадар, просторна и техничка опремљеност, евиденција и обрада публикација и коришћење и доступност библиотечке грађе. У другом делу Анализе сагледане су тенденције даљег развоја мреже високошколских библиотека у Војводини. У Централни регистар библиотека у Библиотеци Матице српске, током уписана су још 4 нова члана: Библиотека Факултета за спорт и туризам, Нови Сад; Библиотека Факултета за правне и пословне студије, Нови Сад; Библиотека Факултета за образовање дипломираних правника и дипломираних економиста за спољну трговину, Нови Сад и Библиотека Проф. др Славко Царић Правног факултета за образовање дипломираних правника за привреду и правосуђе, Нови Сад. У збиркама војвођанских високошколских библиотека на крају године било је укупно књига и наслова периодике. Набављено је књиге и наслова часописа, што је нешто мало мање у односу на годину. Стручне библиотечкоинформационе послове у 47 библиотечких јединица обављало је 99 радника. Филозофски факултет у Новом Саду Током године високошколске библиотеке у Војводини имале су укупно корисника (4.927 наставника, студената и осталих чланова). Они су користили књига и часописа. Реализовано је и 913 захтева за међубиблиотечку позајмицу публикација. Опремљеност високошколских библиотека у Војводини савременом информационом и комуникационом технологијом на задовољавајућем је нивоу, што се може закључити и на основу приспелих извештаја. Оне користе укупно 174 персоналних рачунара, или у просеку 3,7 рачунара по библиотечкој јединици, као и 69 штампача и 7 скенера. Иако су неке високошколске библиотеке укључене у COBISS систем, непостојање јединственог софтверског пакета за аутоматизацију библиотечких функција и даље отежава изградњу јединствене информационе мреже високошколских библиотека. октобар гласило бмс - вести 3

4 ИЗЛОЖБЕ ИЗЛОЖБА О ЂАКОМУ ПУЧИНИЈУ Поводом 150 година од рођења италијан ског композитора Ђа кома Пучинија ( ) БМС је у јулу приредила изложбу у витрина ма испред Свечане сале Матице срп ске. На изложби су представљена дела Ђакома Пучинија и одабрана литература о њему, аудио матери јал, плакати и фотографије. У пратећем ката ло гу изложбе дат је попис 71 библиографскe једини це које су хронолошки распоређене. У каталогу се, такође, налазе и одломци текстова Ненада Туркаља, Шимета Чипчића, Ксеније Вујовић, Микелеа Ђирардија, Слободана Турлакова, Валентина Воука и Петра Бингулца. Композитор Ђакомо Пучини (пуно име Ђакомо Антонио Доменико Микеле Секондо Пучини) рођен је у малом месту Лука у Тоскани у породици музичара. У десетој години почео је да пева у хору дечака у катедрали и у цркви Сан Микеле, а у четрнаестој почео је да обавља службу оргуљаша у Луки и околним местима. У следећих неколико година почиње да компонује своја прва дела, претежно за оргуље плод сопствених импровизација и оргуљашке праксе. Први запажени успех постиже Мисом у Ас-дуру. Исте године добија стипендију за студије на Миланском конзерваторијиму где, заједно са Маскањијем, учи до најпре од Антонија Базинија, а затим од Амилкареа Поникелија. Пучини је најзначајнија личност италијанске опере после Вердија, на кога се надовезује, те по свом стилу остаје изразити касноромантичар, иако се приближава веризму. Пучини је успео да изгради сасвим индивидуални оперски израз прихватајући у почетку и стилске елементе Масенетове лирске опере, затим хармонијска и звучна средства импресиониста (Дебиси), а касније и неке композицијско-техничке елементе 4 вести - гласило бмс - октобар 2008 Стравинског. Своје је италијанске савременике надмашио, како познавањем унутрашњих законитости по којима се повезују драмска радња и музика, тако и надмоћним богатством музичке инвенције. У хармонијско ткиво уноси многе нове и савремене поступке, које је усвојио и преточио у сопствени стил, као нпр. тристановске хармоније (Манон Леско), паралелне квинте и фо-бурдонске помаке (Боеми), пунотонске конструкције скале (Тоска), импресионистичко низање квантних и квинтакорда (Мадам Батерфлај) или битоналност (Триптих и Турандот). Умро је у Бриселу Аутор изложбе и каталога је Оливера Кривошић. ИЗЛОЖБА О НИКОЛИ АЛЕКСИЋУ августу је БMС приредила изложбу У поводом 200 година од рођења сликара Николе Алексића ( ). Породица Алексић, рад Николе Алексића На изложби је представљен избор из грађе Библиотеке Матице српске и Рукописног одељења Матице српске, који је пописан у пратећем каталогу и распоређен у четири целине: репродукције Алексићевих дела, каталози изложби, попис одабране литературе о његовом животу и раду и факсимили. Каталог, уместо предговора, садржи текстове Вељка Петровића, Олге Микић, Миодрага Коларића, Миодрага Јовановића, Љиљане Живановић и Миливоја Николајевића. Никола Алексић, сликар, иконограф, портретиста и педагог, рођен је у Старом Бечеју године. Сликарски занат почео је да учи у радионици, тада чувеног, новосадског сликара Арсе Теодоровића. Одатле је отишао у Беч где

5 је провео две године на Сликарској академији, а затим је отишао у Италију, где је провео на студијама још три године, издржавајући се портретисањем. После школовања, путовао је по Војводини и Србији радећи иконе и портрете. Године настанио се у Великој Кикинди, а прешао је Темишвар, где се и оженио Маријом Станкић из Вероне, ћерком граничарског официра. Неколико година касније преселио се у Арад и ту живео до смрти Алексић је можда најплоднији међу српским сликарима. Његових портрета има на стотине, а међу иконостасима истичу се они у Молу, Карлову, Оросламошу, Старој Кањижи, Куману, Меленцима, Араду, Елемиру, Госпођинцима, Варјашу, Фибишу и другим местима. Као изврстан педагог имао је многе ученике од којих су најпознатији: Новак Радонић, Љубомир Александровић и Аксентије Мародић. Алексић је и родоначелник једне сликарске породице: његов син Душан, као и унуци Иван и Стеван били су такође сликари. Аутор изложбе и каталога је Оливера Кривошић. ИЗЛОЖБА О ФРАНЦУ КАФКИ БМС је у септембру приредила изложбу поводом 125 година од рођења књижевника Франца Кафке ( ). На изложби је пред стављено 114 би б лио графских је - ди ница међу којима су Кафкина дела, литература о његовом животу и ра ду, као и факсимили и фотографије. Изложе на грађа изабрана је из збирки Библиотеке Ма ти це ср п ске, а пописа на је у ката логу ко ји садржи и одломке текстова Макса Брода, Владими ра Набокова, Ота Бихаљи-Мерина, Албера Камија, Владете Јеротића, Павла Угринова и Вилхелма Емри ха. Франц Кафка рођен је у Прагу године у јеврејској породици. Завршио је Староградску немачку гимназију, а затим правни факултет где је добио и диплому доктора прав них наука. Његови младалачки радови већим делом су изгубљени. За живота је објавио мањи број дела, углавном приповетке. Дела која су му донела светску славу (романи Процес, Замак, Америка) угледала су светло дана тек после пишчеве смрти, захваљујући оданом пријатељу Максу Броду, који није испунио Кафкину последњу жељу да их спали. Кафка је писао споро и са прекидима, стално је исправљао и дотеривао. Сам је уништио већи део својих рукописа. Обраћао је велику пажњу на језик и његове скривене наговештаје у чему је био близак немачким егзистенцијалним филозофима. Кафкини главни ликови су особени по томе што не успевају да комуницирају са својим окружењем, следе сопствену, унутрашњу логику и подсмевају се логици масе, свету који је гротескан и насилан. Херој је само глас напаћене личности, која узалуд тражи информације, која жели да разуме свет, али и тражи разумевање света. Остали ликови су често само скицирани, само у служби радње. Сам Кафка је своја дела сматрао неком врстом откупа, молитве помоћу које се мири са светом или надмашује негативна искуства у њему. Да би обезбедио средства за живот Кафка је радио као агент осигурања. На тај посао гледао је као на нужност. Његов кратки живот обележило је и познанство са три жене са којима није успео да успостави неопходну блискост. Са Фелисом Бауер раскинуо је веридбу два пута. Интензивно се дописивао са чешком новинарком Миленом Јесенском која је превела на чешки његову приповетку Носач угља и којој је тестаментом завештао своје Дневнике. Најзад, већ на самртничкој постељи, разорен туберкулозом, затражиће руку двадесетогодишње Јеврејке Доре Дијамант, али њен отац неће дозволити венчање. Франц Кафка умире у Прагу 3. јуна Последње што је записао било је Убијте ме или сте убица. Аутори изложбе и каталога су Оливера Кривошић и Оливера Михајловић. ИЗЛОЖБА О ЉУБОМИРУ НЕДИЋУ O д 26. септембра до 26. октобра у витринама испред Свечане сале Матице српске може се погледати изложба коју је БМС приредила поводом 150 година од рођења Љубомира Недића ( ). Изложба представља Недићева дела и литературу о његовом животу и раду као и фотографије и факсимиле рукописа из збирки октобар гласило бмс - вести 5

6 Библиотеке Матице српске и Рукописног одељења Матице српске. У каталогу изложбе дат је попис 66 библиографских јединица које су распоређене у четири целине, а уз пописану грађу налазе се одломци текстова Ксеније Атанасијевић, Слободана Јовановића, Ива Тартаље, Илије Марића, Јована Скерлића, Светислава Стефановића, Владимира Ћоровића, Зорана Гавриловића, Марка Цара и Милана Кашанина. ГОСТОВАЊЕ НА РАДИО БЕОГРАДУ емисији У првих пет новинари и У критичари Радио Београда 2 издвајају најбоље, најважније културне догађаје у свим уметностима у протеклих седам дана и коментаришу свој избор. Емисија иде уживо, сваке недеље од 11 до 12 часова и 55 минута. Уредник и водитељ је Сања Милић. У недељу 21. септембра гост емисије био је управник БМС Миро Вуксановић. Тема емисије била је милион записа у електронској бази БМС. Поред тога, Миро Вуксановић говорио је о раду БМС и о својим књигама. Љубомир Недић родио се у Београду 1858, где је завршио основну и средњу школу. Студирао је у Лајпцигу прво медицину, па потом филозофију. Докторску тезу из логике одбранио је у Лајпцигу. Годину дана провео је у Енглеској. Одмах по завршетку студија добио је место на Великој школи у Београду. Предавао је историју филозофије, логику и психологију. Последњих десет година живота бавио се књижевном критиком. Недић је зачетник модерне српске књижевне критике. Студија Из новије српске лирике објављена године била је изненађење и прекретница у нашој књижевности. У процени вредности књижевних дела увео је строга и естетички утемељена мерила не правећи разлику између домаће и стране литературе. Укинуо је тзв. филолошку критику и одвојио је критику од књижевне историје. Тежио је да из две или три црте извуче стварну карактеристику човека који је иза књиге. Имао је смелости и да оспори високу вредност тадашњим неприкосновеним писцима. Услед болести, Недић је пензионисан 1899, али у књижевној критици наступа с непромењеним темпом све до своје смрти јула Аутори изложбе и каталога су Оливера Кривошић и Александра Драпшин. ПРЕДАВАЊЕ ТОДА КАТЛЕРА Свечаној сали Матице српске, 30. У септембра године, одржано је предавање госта из Индијане, САД, Тода Катлера под насловом Библиотекар и нове технологије. Предавање, намењено библиотекарима у Војводини, организовала је БМС у сарадњи са Информативно-рефералним центром Амбасаде САД и њеним директором госпођом Јасном Кунић. Господин Катлер је електроинжењер који сарађује са библиотекама и библиотекарима у САД и, са становишта корисника и информатичког стручњака, указује на потребне промене у библиотечком пословању. Он је развио програм за електронску књигу и систем обавештавања о догађајима у библиотеци путем имејла, који је базиран на новим информатичким технологи јама. Такође, коаутор је књиге Висока технологија у служби човека: Рад са корисницима библиотеке са аспекта технологије која је изашла 6 вести - гласило бмс - октобар 2008

7 2003. у издању Америчког удружења библиотека (ALA). У књизи су дати конкретни примери о употреби технологије за побољшање услова рада како библиотекара тако и корисника. Скуп је отворио управник БМС Миро Вуксановић, а затим је уследило занимљиво предавање господина Катлера о потреби да библиотекари прате нове технологије и да се стално усавршавају у свом послу. Предавање се базирало на поређењу развоја веба од Веба 1.0 до нове генерације Веба 2.0 и развоја библиотекарства. С тим у вези, може се пратити развој библиотекарства од старог начина рада и Библиотекара 1.0 па до нових тенденција у библиотекама, нових захтева корисника и активнијег увођења технологије у библиотечко пословање што нас доводи до савременог Библиотекара 2.0. Предавању у Матици српској присуствовали су стручњаци БМС, народних и високошколских библиотека у Војводини, а симултано је преводила Оливера Кривошић, библиотекар БМС. По завршетку предавања уследила је садржајна дискусија. ПОСЕТА ИЗ ВРОЦЛАВА Б МС је 10. септембра посетила др Магдалена Кох, шеф Катедре за српски језик и књижевност Института словенске филологије Вроцлавског универзитета. Том приликом на поклон је дала своје ауторско дело...kedi dojrzejemy jako kultura, у којем се бави стваралаштвом српских књижевница с почетка XX века, у првом реду стваралаштвом Исидоре Секулић, нашег најзначајнијег женског писца. О даљој сарадњи двеју институција и њеном унапређењу са гошћом из Пољске разговарали су Радивој Додеровић, руководилац Одељења набавке и размене публикација и Верица Шево, библиотекар набавке и размене на словенским језицима. Закључено је да су наши лекторати од непроцењиве вредности за ширење српске књижевности и културе и да је неопходно обезбедити им потребну литературу у виду монографских и серијских публикација, како би се задржао континуитет и квалитет научног рада. Дугогодишња сарадња наших двеју институција веома је богата и треба је неговати и у будућности. o ПОРТРЕТ РАФА КАТАЛИН Каталин Рафа, библиотекар БМС, рођена је 16. јула године у Новом Саду, где је завршила основну школу и средњу медицинску школу. Дипломирала је године на Филозофском факултету у Новом Саду, на групи за мађарски језик и књижевност где стиче звање професора мађарског језика и књижевности и библиотекара. У међувремену, још као апсолвент радила је у ОШ Бранко Радичевић и ОШ Јован Дучић, као професор мађарског језика са елементима националне културе. Од септембра године ради као секретар Одсека за хунгарологију на Филозофском факултету. Од године, преко Републичког завода за тржиште рада, заснива радни однос на одређено време у библиотеци Семинарске библиотеке Одсека за мађарски језик и књижевност на Филозофском факултету. Стручни библиотекарски испит положила је у Београду у Народној библиотеци Србије године. Тема стручног рада била је Историјат позоришног живота Војводине кроз часопис Реви (Revü), са библиографијом недељника Реви (Revü) ( ). Од године заснива радни однос у Новосадском позоришту као организатор, а од године ради као драматург истог позоришта. Рад у БМС почиње марта године у Одељењу каталошко-библиографске обраде публикација и Одељењу набавке и размене публикација. Радна искуства каталошкобиблиографске обраде у овој библиотеци стекла октобар гласило бмс - вести 7

8 је од редактора Олге Рудолф, Марије Маховац и Кате Мирић, а у размени од Радивоја Додеровића. У библиографски одсек прелази године где ради обраду књига за Библиографију књига у Војводини, а у овај посао уводе је Марија Јованцаи, Ката Мирић и Љиљана Клевернић. У Одељењу набаваке и размене публикација задужена је за размену публикација са библиотекама из Републике Мађарске. Била је члан редакције Билтена приновљених књига на страним језицима БМС. Обрађује чланке из часописа Бачорсаг (Bácsország) и Летинк (Létünk). Током маја године учествовала је на COBISS курсу Коришћење програмске опреме COBISS2/Каталогизација библиографије истражи вача, који је одржан у Народној библиотеци Србије у Београду. Воли свој посао и труди се да га што успешније обавља. НОВИ БРОЈ РАСКРШЋА Из штампе је изашла нова свеска Раскршћа, књижевно-филозофског годиш њака Сретена Марића, год. V, број 6 за годину, који објављују Библиотека Матице српске, Скупштина општине Косјерић и Службени гласник. Косјерић је Марићев завичај, а у Библиотеци Матице српске је јединствена Донација Никол и Сретена Марића, са око књи га и часописа на француском, немачком, енглеском, српском, руском и другим језицима. Службени гласник финансира трошкове издавања годишњака и награде Сретен Марић, на основу уговора који су потписали дирек тор и главни уредник Службеног гласника Слободан Гравиловић и управник БМС Миро Вуксановић. У првом делу новог броја Раскршћа објављенa је беседа О језику и језикословљу данас Сретена Марића коју је одржао приликом пријема у Академију наука. У другом делу налази се текст сећања професора антропо ло гије Жоржа Баландјеа Присутност Сретена Мари ћа у преводу Душке Јовић. Средишњи део посвећен је Данима Сретена Марића који су одржани 16. и 17. новембра године у Косјерићу. Скуп су организо ва ли Библиотека Матице српске, Скупштина општине Косјерић и редакција Раскршћа. Годиш њак објављујe текстове са округлог стола Сре тен Марић о језику: О језику и језикословљу данас Милорада Радовановића, Homo faber : Homo loquens или Сретен Марић као глотолог Ксеније Марицки-Гађански, Сретен Марић о језику и лин гвистици Иване Антонић, Живот у језику Јовице Аћина и О првом преводу Курса опште лингвистике у нас Снежане Гудурић. У четвртом делу објављен je наставак инвентарног пописа књига Донације Никол и Сретена Марића, од инвентарног броја до 7.316, са уводним текстом Драгице Мијовић. Објављени су основни подаци (инвентарни број, сигна ту ра, наслов, аутор, место издања, издавач и година издавања). Уз попис су дате и неке посвете из књига чији се попис објављује. Наставак следи у новим свескама Раскршћа. ПРОМОЦИЈА КЊИГА СРЕТЕНА МАРИЋА И ИЗЛОЖБА НИКОЛ МАРИЋ-ХАВИЛАНД Промоција Првог кола Библиотеке Раскршћа у издању Службеног гласника одржана је 11. септембра у Клубу књижари галерији Гласник у Београду. Прво коло Би б - лиотеке Ра скршћа обу хва та пет књига Сретена Мари ћа: О језику и је зикословљу, (при редио Мило рад Радовано вић), О критици (пого вор Ђорђи је Вуковић), О трагичној луди (поговор Алексан дра Ман чић), О Свифту (поговор Мир јана Д. Сте фановић) и О тра ге дији (поговор Мирја на Д. Стефановић). О књигама су говорили: Мирјана Д. Стефановић, Александра Манчић, Слободан Гавриловић и Јовица Аћин. На крају промоције одржана је конференција за новинаре. У вечерњим часовима 11. септембра у простору Клуба књижаре галерије Гласник у Београду отворена је изложба слика Никол Марић-Хавиланд, супруге Сретна Марића, под насловом Слике у белој кошуљи. На изложби су се могла видети ауторкина уља на платну која датирају од па све до године. Јовица Аћин, аутор изложбе и каталога, истиче: Рецимо да је у сликама нека мешавина видљивог 8 вести - гласило бмс - октобар 2008

9 и невидљивог, а у оваквим сликама то је и смеша постојећег и његовог одблеска у нашем унутрашњем огледалу, па кад је тај напитак прави и сеже с ону страну истине и лажи, слике чине да губимо свест о линији која дели живот и поезију. Слике Никол Марић-Хавиланд јесу дела геопоетске љубави проистекле из њене драгоцене и креативне потребе да сања у Србији и у Француској, а тада се та љубав не служи потезима кичице и бојама, него потезе и боје открива као да никад раније нису постојали. Буде се на сликама док оне настају, као и, доцније, док их ми гледамо. Љубав нам говори сваки пут изнова и сваки пут друго, а ипак никаквог понављања нема и порука, магично пренесена колико год да је недокучива, увек је истородна. У име БМС отварању изложбе присуствовали су управник Миро Вуксановић и Драгица Мијовић. САСТАНАК РЕДАКТОРСКОГ ТИМА ВБС ЗА МОНОГРАФИЈЕ Састанак редакторског тима ВБС за монографије одржан је у Народној библиотеци Србије у Београду 19. септембра Присуствовали су чланови тима из НБС и Универзитетске библиотеке Светозар Марковић, а из БМС Новка Шокица- Шуваковић и Марија Јованцаи. На састанку је разговарано о предстојећем послу на изради нормативне датотеке у којем ће учествовати НБС, БМС и УБСМ. Нормативна контрола личних имена (два или више аутора под истим именом) у БМС вршила би се на основу библиографских записа, односно регистара у Библиографији књига у Војводини. Договорено је да се имена аутора која се изворно пишу ћирилицом (српски, руски, бугарски, македонски...) у одредници дају у изворном облику, а у паралелно поље (тамо где је потребно) у транскрибованом латиничном облику. О почетку овог посла и начину рада биће још договора у оквиру Редакторског тима и на нивоу три библиотеке (НБС, УБСМ, БМС). На састанку су разрешена и нека питања на уједначавању обраде. СЕДНИЦА ЗАЈЕДНИЦЕ МАТИЧНИХ БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ Девета седница Скупштине Заједнице матичних библиотека Србије, као и осма седница Управног одбора Заједнице одржане су 17. септембра у Сомбору. О Просторним условима за рад у јавним библиотекама Србије, као једном од основних реметилачких фактора развоја српског библиотекарства, говорили су Владимир Шекуларац и мр Соња Бокун. Проблем је разматран са становишта статистичких показатеља на републичком нивоу, као и из перспективе актуелних појединачних искустава. На иницијативу председника, Заједница ће покушати да организује састанак директора матичних библиотека са надлежним градоначелницима, односно председницима општина, министром културе, министром локалне самоуправе и министром за Национал ни инвестициони план, на коме би се разговара ло о условима за рад у библиотекама, с акцентом на недовољност и неадекватност простора у коме библиотеке организују своју делатност, као и на недовољну и несистематску набавку књига. Циљ заједничког окупљања била би размена искустава и унапређивање међусобне сарадње између библиотека и њихових оснивача. Скупштина Заједнице обавештена је о покушају смењивања директора Народне библиотеке Крушевац, као и о реаговањима Министарства културе Републике Србије и Народне библиотеке Србије. Скупштина Заједнице оштро је осудила кршење Закона о библиотечкој делатности од органа локалне самоуправе у Крушевцу и, у циљу заштите струке, донела одлуку да упути јавни апел у вези с тим догађајем. Председник Заједнице обавестио је Скупштину о пројекту откупа публикација из облас- октобар гласило бмс - вести 9

10 ти друштвених и хуманистичких наука издатих од године Фонда за отворено друштво и Народне библиотеке Србије. Откуп је намењен матичним и универзитетским библиотекама у Србији и има за циљ да допринесе попуњавању фондова стручне књиге. Народна библиотека Србије припремила је упитник намењен јавним библиотекама са питањима која се односе на утврђивање њихових образовних потреба. Резултати евалуације достављених одговора послужиће као основ за формирање јединственог и стандардизованог каталога програма стручног усавршавања који ће Народна библиотека Србије понудити јавним библиотекама у Србији. У склопу припрема за годишњи стручнонаучни скуп Заједнице, Управни одбор је предложио, а Скупштина усвојила, предлог теме наредног Библионета: Развијање и унапређивање библиотекарства: најбољи пројекти библиотека у Србији. За домаћина у години изабрана је Градска библиотека Карло Бијелицки у Сомбору која ће, између осталог, и на овај начин обележити 150-годишњицу оснивања. Директорка суботичке Библиотеке, која је била домаћин овогодишњег Библионета, Валерија Агоштон-Прибила присуствовала је Ифлином годишњем скупу одржаном у Квебеку о чему је поднела извештај Скупштини Заједнице. КОНФЕРЕНЦИЈА ЕЛЕКТРОНСКА БИБЛИОТЕКА Међународна научна конференција Електронска библиотека одржана је на Филолошком факултету у Београду од 25. до 27. септембра Скуп су организовали Катедра за библиотекарство и информатику Филолошког факултета из Београда, Библиотекарско друштво Србије, Библиотека Матице српске, Универзитетска библиотека Светозар Марковић из Београда, Библиотека града Београда и друге сродне установе. Одржавање конференције подржала су републичка министарства културе и науке. Електронска библиотека, у свим њеним сегментима (електронска каталогизација, статистика, електронске књиге и периодика, мултимедијална издања, наставни материјали, информационо описмењавање) захтев је савременог доба. Дидактички материјали и информациони ресурси које пружа електронска библиотека незаобилазни су сегмент осавремењавања наставе; базе пуних текстова и апстраката паралелне су библиотеке нашим универзитетским професорима и научним радницима, док су цитатни индекси прихваћена помоћ у евалуацији научног рада. Гост из Велике Британије Роб Дејвис учесницима конференције представио је пројекат Европска дигитална библиотека, а Тод Катлер, гост из САД, упитао се да ли постији бољи пут за унапређење библиотечког пословања. Међу учесницима конференције били су и представници Хачетепе универзитета из Анкаре, Природно-математичког факултета из Новог Сада, Друштва библиотекара Републике Српске, као и други угледни стручњаци из области библиотекарства и информатике. Своја саопштења на конференцији имали су и библиотекари БМС. Радован Мићић имао је саопштење под називом У сусрет читаоцу: селективна дисеминација информација у информатизованој библиотеци, тема Марије Јованцаи била је Библиографија књига у Војводини и електронска база Библиотеке Матице српске. Бранислава Аврамовић и Иванка Клајн представиле су Искуства Библиотеке Матице српске у претраживању цитираности научних радова у Индексима научних цитата (Science Citation Indexes). Новка Шокица Шуваковић говорила је о томе шта је Аутоматизација коришћења публикација у Библиотеци Матице српске, а тема Радивоја Додеровића била је Дигитализација заштита и обезбеђење приступа културној баштини. Гордана Ђилас представила је Персоналне библиографије у електронском окружењу. Објављена је и књига резимеа радова са конференције на српском и енглеском језику са кратким биографијама учесника. Уредници ове књиге резимеа су Александра Вранеш, Љиљана Марковић и Весна Црногорац. 10 вести - гласило бмс - октобар 2008

11 Међународна научна конференција у Нитри Међународна научна конференција Значај културног наслеђа св. Ћирила и Методија за Европу одржана је у Нитри 2. јула године у организацији Филозофског факултета Универзитета Константина Филозофа у Нитри, Римокатоличког бискупског уреда у Нитри и Словачког историјског друштва у Братислави. На Конференцији је поднето 28 реферата, у којима су са различитих аспеката историјског, књижевног, филозофског, језичког, филозофског, социолошког, теолошког и сл., осветљене тековине ћирилско-методијске традиције са тежњом да се то наслеђе и даље негује и трајно очува. Учесници Конференције били су већином представници универзитета, али и других угледних институција и друштава из Словачке, Чешке, Пољске, Бугарске, Македоније, Мађарске и Србије. Из Библиотеке Матице српске саопштење под називом Збирка ћирилских рукописа Библиотеке Матице српске имале су мр Душица Грбић и Финка Пјевач. Драгоцена Матичина збирка анализирана је са гледишта свог настанка и развоја, садржаја, обраде и заштите, са посебним освртом на серију Ћирилске рукописне књиге БМС, у којој је до сада изишло дванаест књига. Ово излагање било је пропраћено презентацијом на видео-биму значајнијих рукописних књига и публикација из поменуте серије (дигитализација и припрема презентације обављени су у Одељењу заштите БМС). Из Србије учествовао је и доцент Александар Петровић са Филозофског факултета у Косовској Митровици Универзитета у Приштини. Испред Универзитетске библиотеке у Братислави Конференција је била изузетно добро организована и протекла је у веома пријатној и конструктивној атмосфери, а прочитани рефарати публиковаће се у посебном зборнику са тог скупа. За учеснике Конференције, 3. јула, организован је излет по средњој Словачкој у циљу разгледања културноисторијских знамености. Посебне заслуге за одличну припрему и успешан рад Конференције припадају проф. др Јозефу Михалову, проф. др Мартину Хетењију, проф. др Петеру Иваничу и проф. др Звонку Танеском. Током боравка у Словачкој Финка Пјевач и мр Душица Грбић посетиле су и Универзитетску библиотеку у Братислави, где их је љубазно примила, провела их кроз Библиотеку и упознала их са њеним радом и збиркама проф. др Дагмар Клеинова, руководилац књижних служби. Том приликом вођен је разговор и о међусобној сарадњи и контактима двеју библиотека, а показане су и књиге са потписом Тихомира Остојића које се налазе у овој Библиотеци. O БИБЛИОТЕЦИ МАНАСТИРА ХИЛАНДАР В ишедеценијска брига Народне библиотеке Србије за сакупљање, обраду, заштиту и презентовање штампаног блага манастира Хиландар, настављена је и током године. НБС од године своју програмску мисију обавља на Хиландару (први руководилац пројекта др Димитрије Богдановић). Активности започете пре готово четири деценије добиле су нови профил електронском обрадом библиотечке грађе која се одвија у програму Microsoft Office Access Екипа библиотекара коју су чинили ђакон Ненад Идризовић и Славен Попара из Народне библиотеке и Александар Радовић из Библиотеке Матице српске радила је од 12. августа до 4. септембра на формирању и одржавању базе података Библиотеке савремене књиге манастира Хиландара. У базу је за то време унето 1660 нових наслова (монографских публикација) на српском језику. Према УДК класификацији обрађено је 1670 јединица, тако да електронски каталог Хиландарске библиотеке сада броји записа. Публикације са више од три примерка су издвојене из фонда, а на постојеће сигнатуре убачено је десетак монографских публикација. У библиотеци се налази још око необрађених публикација и планирано је да унос података октобар гласило бмс - вести 11

12 у базу буде завршен до јесени године. Предвиђено је, у договору са замеником игумана, оцем Методијем, штампање новог издања каталога на српском језику са регистрима. Ова обавеза била би поверена стручњацима НБС преузимањем записа из узајамне COBISS базе. Манастирска библиотека свој фонд обнавља поклонима већине издавача из Србије и Републике Српске. Дистрибутивни центар за набавку савремене српске књиге је Задужбина манастира Хиландара у Београду. По речима оца Ромила, манастирска библиотека у последње две године проширила је фондове са више од књига. једино је ова света икона нађена несагорела у пожару. Од тада је заштитница библиотека и библиотекара у Срба. Стручни тим из наших реномираних библиотека је једнодушан у уверењу да њихов успешан рад не би био могућ без сарадње са манастирским братством које је још једном потврдило своју традиционалну гостопримљивост. За допринос у сређивању фондова Хиландарске библиотеке, БМС је добила захвалницу. Свечано обележен Дан Градске библиотеке у Новом Саду Читаоници Градске библиотеке у Новом У Саду, 23. септембра обележен je Дан Градске библиотеке у Новом Саду. Свечаност је протекла у знаку обележавања два значајна јубилеја: 163 године постојања Библиотеке која ради на традицији Српске читаонице новосадске и 50 година рада као јавне установе културе. Окупљене госте поздравио је директор Градске библиотеке Драган Којић пригодним говором у коме је истакао значај јавних библиотека за локалну заједницу и друштво у целини. Осврћући се на значај Српске читаонице новосадске и Народне библиотеке за културу Новог Сада, директор је посебно истакао проблем пословног простора централног објекта Градске библиотеке у Новом Саду који у битној мери утиче на развој нових активности у Библиотеци. Истовремено са обрадом фонда савремене српске књиге континуирано се брине и о заштити библиотечке грађе. Из поменуте екипе посао је поверен Звонимиру Ратковићу (књиговезац рестауратор) и конзерватору Жељку Младићевићу. Преповезано је више од 70 монографских публикација, а рађено је и на заштити савремене библиотечке периодике. Двојици експерата НБС помагао је отац Симон, који се припрема за књиговезачки занат. Библиотека манастира Хиландара, која се налази преко пута Ризнице хиландарске, усељена је у јуну године у нове одаје. Рад овог петочланог библиотекарско-конзерваторскога тима одвијао се под окриљем чудотворне иконе Пресвете Богородице, Ублажитељке туге. У једном од пожара који је захватио Хиландар, 12 вести - гласило бмс - октобар 2008 Са свечаности у Градској библиотеци у Новом Саду У музичком делу програма учествовали су: Мина Момчиловић (харфа), Тамара Штрицки, Јелена Бајић и Јулија Бал, Бранислава

13 Апостоловић и Марина Милић Апостоловић (клавир). Стихове Хорхе Луиса Борхеса, Стевана Раичковића и Леонида Мартинова казивао је драмски уметник Предраг Момчиловић. На свечаности је био управник БМС Миро Вуксановић. СПОРТСКЕ ИГРЕ РАДНИКА У КУЛТУРИ Четврте спортске игре радника у култури, које организује Републички одбор Синдиката културе Србије, одржане су од 21. до 28. септембра у Грчком месту Пефкохори. Учествовало је 118 радника из 15 установа из целе Србије. Радници у култури такмичили су се у шаху, пикаду, трчању, скоку удаљ, малом фудбалу, убацивању тројки, бацању камена с рамена, стоном тенису и пливању. Из БМС на Спортским играма учествовало је 15 радника: Лазар Попара, Ирена Зечевић, Верица Шево, Тодор Идвореан, Ката Мирић, Атила Ач Шанта, Срђан Димић, Весна Бањац, Марија Маховац, Јелена Поповић, Љиљана Клевернић, Олга Рудолф, Александра Драпшин, Недељко Амиџић и Славица Контић. Са спортских игара у Грчкој Радници БМС освојили су 8 медаља појединачно и два друга места у екипним спортовима: Ач Шанта Атила - 1. место у стоном тенису, Татјана Ракић - 2. место у трчању и 3. место у скоку удаљ, Јелена Поповић - 3. место у трчању, Ирена Зечевић - 3. место у шаху, Недељко Амиџић - 3. место у шаху, Срђан Димић - 2. место у убацивању тројки, Славица Контић - 2. место у бацању камена с рамена. Женска и мушка екипа БМС у малом фудбалу освојиле су и једна и друга 2. место. Игре су одлично организоване, а учесници су били пожртвовани и фер. ДАРОДАВЦИ Објављивањем имена дародаваца који су Библиотеци Матице српске поклонили књиге и часописе током јула, августа и септембра године, желимо дародавцима да и на овај начин изразимо искрену захвалност. Иван Авакумовић (Ванкувер) Стамен Андонов (Сремска Каменица) Мира Богавац (Нови Сад) Славко Богдановић (Нови Сад) Софија Богичевић (Нови Сад) Јелена Боровић-Димић (Нови Сад) Љубомир Бошков (Баваниште) Иштван Бошњак (Будимпешта) Јан Бриза (Нови Сад) Драгољуб Бугарски (Нови Сад) Предраг Вранешевић (Нови Сад) Јелена Вранковић (Нови Сад) Предраг Вукић (Цетиње) Момчило П. Вукићевић (Нови Сад) Мироје Вуковић (Подгорица) Србослава Вуксан (Нови Сад) Миро Вуксановић (Нови Сад) Витомир Вулетић (Нови Сад) Милена Гавриловић (Нови Сад) Емил Грубер (Нови Сад) Зоран Дејановић (Нови Сад) Милан С. Димитријевић (Београд) Весна Драгаш (Нови Сад) Драгомир Дујмов (Будимпешта) Данка Ђукановић (Вишеград) Зоран Ђерић (Нови Сад) Станимир Ђокић (Њујорк) Дејан Ђорђевић (Грделица) Јулка Ерцег (Добој) Анђелка Златковић (Нови Сад) Марина П. Зографов (Атина) Ивана Иванчевић-Тумбас (Нови Сад) Рајко Игић (Чикаго) Живорад Јелић (Смедеревска Паланка) Вера Јовановић (Нови Сад) Данило Јовановић (Нови Сад) Лариса Јовановић (Београд) Владимир Т. Јокановић (Нови Сад) Драган Капичић (Кула) Илија Катић (Нови Сад) Горан Кљајић (Бања Лука) Лепосава Кљаић (Нови Сад) Мара Кнежевић (Сомбор) Мирјана Ковачек (Нови Сад) Светозар Кољевић (Нови Сад) Љубица Коњовић (Нови Сад) Магдалена Кох (Вроцлав) Бранка Лазић (Нови Сад) Данило Марић (Лос Анђелес) октобар гласило бмс - вести 13

14 Александар Марков (Нови Сад) Веселин Матовић (Никшић) Мартон Матушка (Нови Сад) Бранко Мићић (Бановци) Боривој Миросављевић (Нови Сад) Оливера Михајловић (Нови Сад) Marta McConnell-Duff (Нови Сад) Zoltán Nagy (Будимпешта) Сара Новаковић (Нови Сад) Миленко Николић (Хилден, Немачка) Миле Нинков (Нови Сад) Павле Орбовић (Врбас) Иван Пањашковић (Нови Сад) Драгутин Паунић (Смедеревска Паланка) Илија Петковић (Нови Сад) Нада Петровић (Нови Сад) Александар Радовић (Нови Сад) Радославка Радојевић (Нови Сад) Душан Рњак (Београд) Мирољуб Рудић (Нови Сад) Бошко Руђинчанин (Врњачка Бања) Јожеф Салма (Нови Сад) Снежана Самарџија (Београд) Мила Скендеровић (Доњи Таванкут) Зоран Спасојевић (Крагујевац) Богољуб Станковић (Београд) Мирослава Станојевић-Кастори (Нови Сад) Биљана Стикић (Нови Сад) Слободан Стојановић (Београд) Радослав Субић (Србобран) Иван Терљук (Нови Сад) Данило Томић (Нови Сад) Тришо Трифковић (Нови Сад) Милан Узелац (Нови Сад) Александра Унтервегер (Београд) Ђула Фехер (Нови Сад) Петер Хајнерман (Нови Сад) Тибор Халаши (Нови Сад) Лазар Чурчић (Тител) Александра Шиљеговић (Нови Сад) Радмила Шовљански (Нови Сад) Агрономски факултет (Чачак) Adria Media Srbija (Београд) Академија Српске православне цркве за уметност и конзервацију (Београд) Америчка амбасада (Београд) Антрополошко друштво Србије (Нови Сад) Аустријска амбасада (Београд) Бабун (Београд) Баштина (Славонски Брод) BBC (Лондон) Библиотека града Београда Братство (Ниш) Војна болница (Петроварадин) Гимназија Светозар Марковић (Суботица) Global Asia (Сеул) Градска библиотека Владислав Петковић Дис (Чачак) Графички центар (Београд) Графопродукт (Суботица) Дом омладине (Панчево) Еколошки покрет града Новог Сада Ekonomist Media Group (Београд) Економски факултет (Ниш) Електровојводина (Нови Сад) Електропривреда Србије (Београд) Завод за заштиту споменика културе (Београд) Завод за интелектуалну својину (Београд) Задужбинско друштво Први српски устанак (Мишар) Заједница матичних библиотека Србије (Београд) Збиља (Београд) International Labour Оffice (Женева) Институт за воћарство (Чачак) Институт за савремену историју (Београд) International Relations of Аstan Quds Razavi (Техеран) International Political Science (Монтреал) Историјски архив (Сента) Историјски архив (Суботица) Историјски архив (Ужице) ИФЛА (Минхен) ИФЛА (Хаг) Јавно предузеће Палић-Лудаш (Палић) Јединствени информатички савез (Београд) Journal Donation Project The New School (Њујорк) King Abdulaziz Public Library (Ријад) Кинеска амбасада (Београд) Књижевни клуб Багдала (Крушевац) Књижевни лист (Београд) Конрас (Београд) Kulturális Örökségvédelmi Hivatal (Будимпешта) Културни центар Рибница (Краљево) Library of the Hungarian Academy of Sciences (Будимпешта) Логос (Бачка Паланка) Лудус (Београд) Матица српска (Нови Сад) Матична библиотека Светозар Марковић (Зајечар) Машински факултет (Београд) Медицински факултет (Ниш) Министарство вера Републике Србије (Београд) Министарство културе Републике Србије (Београд) Министарство одбране Републике Србије (Београд) Ministry of Culture (Банк) Митрополија Цетињска Народна банка Србије (Београд) Народна библиотека (Бор) Народна библиотека (Смедерево) Народна библиотека Јован Поповић (Кикинда) Народна библиотека Србије (Београд) Народна скупштина Републике Србије (Београд) 14 вести - гласило бмс - октобар 2008

15 Народни музеј (Лесковац) Neschen AG (Bückeburg, Немачка) New Era Publications ApS (Glostrup, Данска) Новости (Београд) Петровград (Зрењанин) Планинарски савез Србије (Београд) Правна пракса (Београд) Правни факултет (Београд) Православна патријаршија (Београд) Привредна комора Србије (Београд) Princeton Theological Seminary (Принстон) Просвета (Београд) Радио Београд - Трећи програм Редакција Књижевног листа (Београд) Републички завод за статистику (Београд) Рукометни савез Србије (Београд) Савез грађевинских инжењера Србије (Београд) Савез организација композитора Југославије (Београд) Самиздат Б92 (Београд) Скупштина Републике Србије (Београд) Società Dalmata di Storia Patria (Рим) Societe Verlag (Франкфурт) Српска патријаршија (Београд) Српско друштво за заштиту вода (Београд) Српско лекарско друштво (Лексовац) Субурбиум (Петроварадин) Технички факултет Михајло Пупин (Зрењанин) Српско слово (Грачаница) Удружење војних инвалида Србије (Београд) Удружење за гас Србије (Београд) Удружење инжењера пољопривредне и прехрамбене технологије (Београд) Удружење књижевника Србије (Београд) Удружење српских књижевника у Словенији (Љубљана) УНЕСКО (Париз) Универзитет у Нишу Универзитет у Новом Саду Унија биолошких друштава Југославије (Београд) Учитељски факултет на мађарском наставном језику (Суботица) ФАО (Рим) Филозофски факултет - Библиотека (Нови Сад) Фонд за отворено друштво (Београд) Фонд ПИО (Београд) Fritz Thyssen Stiftung (Келн) Хелсиншки одбор за људска права (Београд) Хесе (Земун) Hipokrat Verlag (Штутгарт) Cekos In (Београд) Concilation Resources (Лондон) Центар за унапређење правних студија (Београд) Чигоја штампа (Београд) Школа анимираног филма (Врање) ИЗ СТРАНИХ ЧАСОПИСА ЕЛЕКТРОНСКИ КАТАЛОГ РУКОПИСА П римена компјутерске технологије отвара нам принципијелно нове могућности за стварање база података и електронских каталога рукописних збирки. Развитак ове идеје имао је своју историју. У првој етапи главно питање стручњаци су посветили разради структуре основних података о рукописима за обезбеђивање размене информација међу установама. Седамдесете и осамдесете године биле су посвећене пројекту Нејменгенског католичког универзитета (Холандија) на разрађивању формализованог описа рукописних књига за аутоматизовану обраду података. У то време сличне задатке решавали су на Институту за истраживање и историју текстова у Паризу. При крају 80-тих година Међународни центар за информације о историји Балкана организовао је међународну конференцију о проблемима формирања база података средњевековних рукописа. Почетком 90-тих трудом археографа Украјинског института за археографију Л. А. Дубровне, О. М. Гаљченка и О.А. Иванове створен је модел формализованог описа рукописа. У Русији рад на томе започео је А.А. Амосов, који је у току реализације археографског програма за регионалну књижну културу стекао убеђење у неопходност примене компјутерских технологија за регистрацију података и наметнуо је општи приступ том проблему. У остварењу свог плана научник није успео. Средином 90-тих у многим установама света радило се на пословима стварања електронског каталога рукописа. При томе у међународним пројектима искоришћене су могућности хипертекстуалних редактора, који дозвољавају флексибилно структурисање описа рукописа без помоћи програмера. Пример таквог приступа јесте иницијатива Међународног комитета слависта у пројектима компјутеризоване обраде средњевековних словенских рукописа и штампаних књига. Ослањајући се на традиционалне штампане каталоге рукописа, учесници ових пројеката формирали су из завршених описа хипертекстуалне базе података, засноване на језику размене SGML/XML: текст који је постојао у штампаном каталогу октобар гласило бмс - вести 15

16 описа рукописа структурисан је помоћу система метаподатака. То је дозволило да се аутоматско претраживање води по основним означеним параметрима описа. У овим пројектима задатак није био детаљније описивање рукописа, него што је то у штампаним каталозима, па су се питања структуре описа и стандардизације терминологије дотицали само у неопходном, ограниченом обиму. Радни лист рачунарског програма Депозитариј У Русији први програм створио је Росархив, започевши формирање евиденционокомуникативне базе података архивских фондова са неколико основних параметара регистрације докумената. Овај програм није могао бити коришћен за стварање база података са свим комплексним елементима описа рукописних књига. У различитим престоним и регионалним установама које чувају рукописне фондове, стручњаци су приступили сопственим израдама, бирајући једно или друго програмско решење и на свој начин решавали веома комплексан проблем, везан за стварање електронског каталога рукописа. На заседању Секције за рукописна документа и ретке књиге у мају у Јекатеринбургу на 9. годишњој конференцији Руске библиотечке асоцијације били су представљени веома интересантни пројекти заједничких регионалних база података и електронских каталога рукописних и штампаних књига. Рад на овом питању везан је за Лабораторију археографских истраживања историјског факултета Уралског државног универзитета (Јекатеринбург), Државну библиотеку Русије (Москва), Националну библиотеку Републике Татарстан (Казан), Националну библиотеку Карелије (Петрозаводск), Архангелску и Астраханску обласну научну библиотеку. У закључку решења Секције оцењене су перспективе стварања општерусијског скупног каталога књижних споменика, са истоветним правилима за структурисање основне информације у електронском каталогу библиотека. Практични значај за стручњаке у овој области може имати пример стварања електронске базе података и каталога у Одељењу рукописа Националне библиотеке Русије (Санкт-Петербург). Овде је разрађен информационо-претраживачки програм Депозитариј који је прошао практичну пробу при каталогизацији староруских рукописа Соловецког манастира и докумената новог времена. То је први у великим библиотекама Русије пример реализације новог, по структури сложеног модела описа рукописа с евиденцијом којој претходи археографска традиција и примена компјутерске технологије. Научни аспекти проблема на разним етапама рада довели су до објављивања серије публикација. Концептуална основа датог модела била је да је електронска база дужна да омогући регистровање и обезбеди претраживање десетине специфичних параметара археографског, палеографског, кодиколошког и лингвистичког испитивања рукописа. Формализован модел описа поред општег стандарда, дужан је да учита типолошке особености рукописа и има довољно сложену структуру, способну да тражи поједину информацију, која се јавља у резултату научног истраживања. Истовремено, неопходно је да се заснива на основном формату електронске каталогизације штампаних књига, пошто то обезбеђује комуникативне могућности базе. Као теоријска основа модела биран је формат који примењује Национална библиотека Русије. Форматна поља подешена су за потпун опис рукописа (увођењем потпоља) и допуњена обимном поделом поново структурисаних поља, предвиђених за тражење специфичних информација о рукописима и података који се не бележе при каталогизацији штампане књиге. Одвојено поље има сваки елемент информације, по којем се може формулисати цео упит при претраживању. Механизам попуњавања већине поља и претраге података по њима, заснован на систему индекса, обезбеђује унификацију употребљене терминологије и стандардизацију најважнијих описних израза, који се попуњавају при регистрацији података и аутоматској претрази. Слободним текстом, без индекса, попуњавају се поља, предвиђена за информације, које у принципу не подлежу унификацији или имају карактер допунских научних опажања. 16 вести - гласило бмс - октобар 2008