Седница Управног одбора БМС (34. по реду) одржана је 14. новембра године. Председавала

Átírás

1 Vesti J ГЛАСИЛО БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ - ЈАНУАР ГОДИНА XVII - БРОЈ 64 - YU ISSN J СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА БМС Седница Управног одбора БМС (34. по реду) одржана је 14. новембра године. Председавала је проф. др Марија Клеут, а уз чланове Управног одбора седници су присуствовали управник БМС Миро Вуксановић и руководиоци одељења. Пре почетка рада проф. др Марија Клеут је поздравила новог члана Управног одбора Лазу Чурчића и изразила задовољство његовим учешћем у раду овог органа. На седници су усвојени Програм рада БМС у години, Извештај о завршним радовима на новој згради са Програмом отварања нове зграде Библиотеке и текстом Јавне захвалности и Основе финансијског плана Библиотеке Матице српске за годину. Управник БМС Миро Вуксановић истакао је да ће у години БМС бити прва библиотека у Србији чији ће електронски каталог имати милион записа о књигама и другим публикацијама. Лаза Чурчић је рекао да је изузетно задовољан што је Библиотека добила нови простор за смештај публикација. У години Библиотека ће радити и у новој згради која има m² савремено опремљеног простора. Др Драган Станић похвалио је рад Библиотеке са чиме се сложила и проф. др Марија Клеут која је истакла да је импресионирана Програмом рада Библиотеке у години чији сажетак објављујемо. ИЗ САДРЖАЈА НОВА ИЗДАЊА БМС 5-6 ИЗЛОЖБЕ 8-11 ПРВА КЊИГА ИВО ВОЈНОВИЋ ДИМИТРИЈЕ П. ТИРОЛ ПЕТАР ЛУБАРДА ИМРЕ КАЛМАН ПОРТРЕТ МАРИЈЕ ВАШ 13 ДАРОДАВЦИ 20 ИЗ СТРАНИХ ЧАСОПИСА 21 НОВЕ КЊИГЕ 22 ПРОГРАМ РАДА БМС У ГОДИНИ (Сажетак) У2008. Библиотека Матице српске (БМС) ће бити прва библиотека у Србији чији електронски каталог има милион записа о књигама и другим публикацијама, од Матичиног апостола из 13. века до најновијих издања у БМС ће у години радити и у новој згради која има укупно m² и која је завршена и опремљена године. Своју укупну делатност БМС ће обављати у складу са одговарајућим законским прописима, а у стручном раду према савременим међународним стандардима. БМС у години оствариваће Програм рада повезујући своју богату традицију са захтевима информатичког доба и потребама корисника, уз сарадњу са својим оснивачем Матицом српском. БМС ће се залагати да у предстојећим изменама законске регулативе њен статус и обавезе буду прецизно дати и да се истакнутије признају њено место и улога у укупној култури. Са новим радним, читаоничким и магацинским простором БМС ће повећати број својих корисника и квалитет својих услуга и још успешније обављати функције савремене националне, универзитетске и научне библиотеке.

2 БМС ће наставити обраду, заштиту, коришћење, истраживање и презентовање своје ризнице старе и ретке књиге и легата. Планира се објављивање тринаесте књиге у серији Ћирилске рукописне књиге БМС и шесте књиге у едицији Каталог старих и ретких књига и других штампаних ствари издатих до године. Обавезним примерком, куповином, разменом, поклоном и депозитом FАО и УНЕСКО Библиотека ће примити око публикација. Традиционалном сарадњом са 320 институција у 54 земље размениће публикација. Обавезни примерак БМС ће размењивати са Народном библиотеком Србије, као и са другим библиотекама које примају обавезни примерак. Остатак публикација из обавезног примерка биће упућен у размену са иностранством и на поклон библиотекама у нашој земљи. БМС ће наставити сарадњу са 50 удружења Срба у свету, лекторатима за српски језик и славистичким центрима. БМС ће у години наставити започету акцију да набави све публикације из наше земље које није у последњим годинама добила законским обавезним примерком. Уз ажурну именску, предметну и децималну обраду нових публикација, биће настављен и пројекат ретроспективне обраде уз истовремену ревизију збирки. У електронски каталог БМС, највећи те врсте у нашој земљи, биће унесено око нових к а т а л о ш к о - б и б л и о г р а ф с к и х записа, укључујући записа ретроспективне обраде. Наставиће се рад на уједначавању обраде библиотека учесница у узајамној каталогизацији. Према Концепцији библиографског рада у БМС, на основу грађе из електронске базе података, припремаће се Библиографија Матице српске, а биће урађена и библиографија добитника Змајеве награде. У БМС ће се уписати чланова који ће користити више од књига и наслова часописа и новина. У новом магацину са компактним смештајем биће распоређене нове књиге, часописи и новине, као и актуелна издања пренета из чешког магацина, чиме ће публикације бити оптимално заштићене и брже доступне читаоцима. У Рефералном центру претраживаће се домаће и стране базе података (Индекси научних цитата на компактним дисковима и онлајн везе са Интернетом и хостом DIALOG). Обавиће се 350 тематских претраживања. БМС ће обављати све послове АГРИС центра за Србију, а за потребе АГРИС базе израдиће око инпута. Наставиће се сарадња у међубиблиотечкој позајмици са Британском библиотеком и центром SUBITO. Наставиће се праћење цитираности научних радника на лични захтев и на захтев институција. Методама конзервације и рестаурације биће заштићено око страница, а у фотолабораторији ће бити израђено преко микроснимака раритетних публикација. БМС ће покренути Пројекат дигитализације збирки, са циљем да се њене највредније публикације на још један начин заштите и истовремено учине доступним истраживачима у дигиталном формату. БМС ће обављати матичне послове за библиотеке у Војводини и организоваће полагање стручног библиотекарског испита у пролећном и јесењем року. Одржаваће се програмска оперативност рачунарског система и обављати заштита података редовним копирањем електронске базе БМС. Електронски каталог БМС, са милион комплетних записа о њеним публикацијама, укључујући податке о појединачним примерцима раритета, биће доступан преко Интернет сервиса WWW, на електронској адреси BMSALF.NS.AC.YU/COBISS/. БМС ће активно радити у систему узајамне каталогизације према прихваћеним пројектима и радити на њиховим допунама. Електронска база БМС, која је основа Виртуелне библиотеке Србије, биће доступна и на адреси БМС ће одржавати и ажурирати свој Интернет сајт, на адреси YU. БМС ће наставити да делује у Ифли, учествовати на њеној 74. Генералној конференцији у Квебеку (Канада) и обновити чланство у другим међународним асоцијацијама (FID, EBLIDA и др.). Размена стручњака са иностраним библиотекама обављаће се у складу са обновљеним уговорима о културној сарадњи. Библиотека ће припремати и објављивати нова издања у својим редовним едицијама, а пригодним изложбама и каталозима обележиће јубилеје из историје, културе и науке. Програм рада БМС у години урађен је према постојећим прописима. Уколико се они промене, Управни одбор БМС донеће његове измене и допуне. вести - гласило бмс - јануар 2008

3 ИЗ РАДА БМС У ГОДИНИ БМС је у години успешно остварила свој Програм рада. Делатност БМС финансирана је из републичког буџета, преко Министарства културе, а део средстава обезбедило је Министарство за науку и технологију. Матичне функције финансиране су преко Покрајинског секретаријата за образовање и културу. v Управни одбор усвојио је Извештај о раду и Завршни рачун БМС за годину, Финансијски план и План набавки за годину, Програм рада и Основе ф и н а н с и ј с ко г плана за годину и Извештај о завршним радовима на новој згради БМС са Програмом отварања нове зграде и текстом Јавна захвалност. Описаније града Јерусалима Христифора Џефаровића, Беч 1748 (дигитализована страница) Надзорни одбор размотрио је Завршни рачун БМС за годину, Финансијски план и План набавки за годину и Извештај о завршним радовима на новој згради и предложио Управном одбору да ове документе усвоји. v Према пројекту Опис ћирилских рукописних књига БМС приређена је и објављена дванаеста књига у серији Ћирилске рукописне књиге БМС под насловом Поученија. Публикован је трећи том каталога Српске књиге Библиотеке Матице српске , пети у едицији Каталог старих и ретких књига БМС. Из збирке штампаних ћириличких књига века компјутерски је обрађено 156 примерака. Из збирке латиничких њига века обрађено је 9 књига, а редигована су 84 записа. Каталогизиране су 23 новокупљене књиге и 1 наслов (1 годиште, 12 бр.) периодике. Приликом ретроспективне обраде публикација БМС издвојене су 4 књиге Петра Попадића, 1 Јована Јовановића Змаја и 1 руска књига 18. века које су припојене одговарајућим збиркама. Начињен је коначан избор објављенија, огласа и прогласа са циљем електронске обраде и публиковања каталога. Из библиотеке Српске православне велике гимназије у Новом Саду, која се налази у БМС, обрађено је 239 књига и 64 наслова (192 годишта, бр.) периодичних публикација, а из библиотеке Бачке епархије инвентарисано је књига, обрађена је 461 књига, а редигована су 142 записа. Настављено је уређење, обрада и заштита легата Владимира Отовића: инвентарисано је, сигнирано и каталогизирано 129 књига и 61 наслов периодике, допуњени су записи за 1 књигу и 5 наслова периодике, аналитички је обрађено 269 текстова о Његошу, а каталогизирано је и текстова и прилога. Из Донације Никол и Сретена Марића инвентарисане су и обрађене 2 новопримљене књиге. У Читаоници раритета коришћено је 906 раритетних књига, 681 наслов периодике и 21 микрофилм. v Свим видовима набавке БМС је примила и у своје збирке укључила публикације. Обавезни примерак размењивала је са Народном библиотеком Србије и Централном народном библиотеком Црне Горе Ђурђе Црнојевић, а публикације је слала и Универзитетској библиотеци Светозар Марковић у Београду и Народној и универзитетској библиотеци Петар Кочић у Бањалуци. За библиотеку у Приштини спаковано је укупно публикације. Настављена је контрола достављања обавезног примерка. Купљено је публикација за БМС (966 књига, јединица посебних збирки и 708 бројева антикварне периодике). Разменом из иностранства примљене су публикације (2.983 књиге, 145 јединица посебних збирки и бројева периодике). Партнерима у размени, лекторатима за српски језик и српским библиотекама у иностранству послато је књига и бројева периодике. БМС је добила на поклон публикације, од којих је у збирке укључено Примљено је 288 књига из депозита ФАО и УНЕСКО. У оквиру координиране набавке БМС је добила 164 броја страних часописа. јануар гласило бмс - вести

4 v Настављен је рад у систему узајамне каталогизације у оквиру пројекта Виртуелна библиотека Србије. Ажурно је обављана именска, предметна и децимална обрада нових публикација, уз истовремену ревизију збирки. Укупно је обрађено публикација (књиге, наслови периодике, текстови из часописа, ноте, географске карте и планови, плоче, ситни и документациони материјал и друго). Урађено је CIP записа. Формирано је предметних и децималних одредница. Редиговано је записа и уједначен је запис. Настављена је аналитичка обрада прилога у периодици ( јединице) и обрада публикација посебних збирки. У Завичајној збирци Војводине настављено је попуњавање, обрада и заштита публикација. Објављена је Библиографија књига у Војводини за годину и настављени су послови на припреми наредних свезака. Прикупљена је и обрађена грађа за шести том Библиографије Матице српске за период Припремљена је грађа за библиографију Мирослава Цере Михаиловића, добитника Змајеве награде (308 јединица). v Настављен је пројекат ревизије и ретроспективне обраде са књигом у руци (конверзија електронског каталога започета године). У току године ревизијом и ретроспективном обрадом обухваћене су публикације ( књига, 3 годишта периодике и јединице посебних збирки). До сада је обављена ревизија и ретроспективна обрада публикација, књиге, годишта периодике и публикације посебних збирки. v У локалној компјутерској бази БМС 31. децембра године било је укупно записа ( књига, наслова периодике, текстова из часописа и публикација посебних збирки). Сваки од ових записа претражив је по стотинак параметара. Током године БМС је обогатила своју електронску базу са записа. v У години у БМС се учланило корисника. У читаоници за периодику и истраживачки рад, у општој и научној читаоници коришћене су публикације. У топографском каталогу књига евидентирано је монографских публикација, а у топографском каталогу периодике годишта часописа и недељних листова и 725 месечних комплета дневних листова. Летопис Матице српске (дигитализована корица) У новом магацинском простору у регале компактног смештаја на 558 дужних метара уложене су збирка Стеријиног позорја и личне библиотеке Живана Милисавца, Бошка Петровића, Душана Попова и Василија Јовановића, а на 653 дужна метра уложени су часописи и новине на српском језику I и II формата, годишта v У Рефералном центру БМС обављено је 509 тематских претраживања из страних база података (базе података на компактним дисковима, KoBSON-ови сервиси, Интернет, DIALOG), а издвојен је 491 чланак до нивоа апстракта и 334 чланка у пуном тексту. Међубиблиотечком позајмицом из иностранства (SUBITO, British Library и друге стране библиотеке) позајмљено је 590 публикација. Обављена су 494 претраживања цитираности у Индексима научних цитата на захтев корисника и нађено цитата и самоцитата. За међународну базу АГРИС унесено је записа. Из збирки Рефералног центра коришћено је 335 публикација. v Обављена је конзервација и рестаурација страница раритетних публикација. Урађено је микроснимака. Рађена је и заштита публикација Архива САНУ, Градске библиотеке из Новог Сада и Спомензбирке Павла Бељанског. Започети су послови на дигитализацији у систему заштите културних добара (начињена су дигитална снимка раритета). За те послове набављен је и инсталиран део опреме. вести - гласило бмс - јануар 2008

5 v У оквиру законских обавеза из домена матичних функција БМС је пратила и помагала рад и развој високошколских и народних библиотека у Војводини. Организовано је полагање стручних испита у пролећном и јесењем року, које је успешно положило 46 кандидата. v Изложбама и каталозима обележено је 14 значајних јубилеја из наше и светске културне баштине. v Објављене су публикације: Поученија (у серији Ћирилске рукописне књиге БМС), трећи том каталога Српске књиге БМС , први том Библиографије Русина у Југославији Марије Чурчић, Библиографија књига у Војводини за годину, Годишњак БМС за годину, Билтен приновљених књига на страним језицима (два броја), Анализа рада народних библиотека у Војводини за годину, Анализа рада високошколских библиотека у Војводини за годину, Вести: гласило БМС (четири редовна и један посебан број), каталози изложби (од броја 129 до 140), као и једна свеска Раскршћа, књижевно-филозофског годишњака Сретена Марића. v Средствима из Националног инвестиционог плана Владе Републике Србије завршена је градња нове зграде БМС, укупне површине m². Нову зграду БМС, 23. новембра 2007, својим беседама отворили су др Војислав Коштуница, председник Владе Србије, и мр Бојан Пајтић, председник Извршног већа Војводине. Поздравну беседу казао је управник БМС Миро Вуксановић. Проф. др Марија Клеут, председник Управног одбора БМС, изразила је Јавну захвалност. Свечаности су присуствовале бројне званице из културног и јавног живота. Овој свечаности посвећено је и посебно издање Вести БМС. НОВА ИЗДАЊА БМС КАТАЛОГ СРПСКИХ КЊИГА 19. ВЕКА едицији Каталог старих и ретких књига У БМС, покренутој на иницијативу њеног уредника Мира Вуксановића, као пета књига по реду, појавио се трећи том каталога Српске књиге Библиотеке Матице српске Први том, публикован године, са одредницама у азбучном низу од А до Љ, садржи каталошких јединица. Други том са јединица у низу од М до П, штампан је године. Како је било у Вестима најављено, из штампе је изашао и трећи, завршни том каталога ове богате збирке. Објављени том садржи јединица са одредницама у азбучном низу од Р до Ø, а укупан број описаних публикација у сва три тома је Овим је заокружено и каталошко представљање Матичиних српских књига од почетка њиховог штампања 1493/94. до године, докле је према важећем Закону о културним добрима ( Службени гласник РС, бр. 71/94, чл. 26) и граница за стару српску књигу. Публикације су каталогизиране по међународном стандарду за опис старих и ретких књига ISBD(A). На почетку каталога је Увод, а иза каталошког описа налазе се следећи регистри: Ауторски регистар, Регистар наслова (ћириличких и латиничких), Регистар издавача или штампара по местима издавања или штампања, Стручни и Хронолошки регистар. На крају каталога дати су илустровани прилози из описаних књига, означeни бројем каталошке јединице. Каталошки опис урадиле су мр Мирјана Брковић и Јасна Карталовић, а редактори каталога су Финка Пјевач и Јасна Карталовић. Као и претходне књиге из ове серије, и ова је припремљена за штампу из електронске базе БМС. Техничку припрему за штампу урадила је Новка Шокица-Шуваковић. јануар гласило бмс - вести

6 Дванаеста књига у серији Ћирилске рукописне књиге БМС Поученија серији Ћирилске рукописне књиге У БМС објављена је дванаеста књига под називом Поученија. Она обухвата детаљан каталошки опис пет рукописа из времена века, шест научних прилога о њима и 16 стр. с Билтен приновљених књига на страним језицима Из штампе је изашла нова свеска Билтена приновљених књига на страним језицима, год. XXIII, број 2 за годину. Билтен је припремила Марија Маховац са сарадницима (Љубица Манојловић, Јелена Станић, Татјана Казинци, Слађана Субашић, Марија Ваш, Каталин Рафа, Милица Цветковић, Даниела Ломенова и Весна Чонкић). БМС има око књига на страним језицима. Да би своје читаоце обавестили о новим издањима, Библиотека од два пута годишње издаје Билтен, који садржи селективан попис књига страних издавача набављених куповином, разменом, поклонима и депозитом ФАО и Унеска. Од године Билтен је испис из електронског каталога БМС. РАДНА ГРУПА ЗА ДИГИТАЛИЗАЦИЈУ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА Страница из Поученија с краја 16. века илустрацијама. Аутори каталога су мр Душица Грбић, мр Катица Шкорић, Љупка Васиљев (опис водених знакова) и Станимир Јакшић (консултант у опису садржаја). Од научних прилога књига садржи: Душица Грбић, Неке палеографске и коректорске особености рукописне књиге Изабрана јеванђељска поученија, О српскословенским преписима и предлошку Житија свете Петке, О провенијенцији Одломка Поученија за четврту и пету недељу поста, Катица Шкорић, Фонетске и морфолошке одлике рукописа Изабрана јеванђељска поученија, Душица Грбић, Катица Шкорић, Василије Крстић ( ) свештеник, педагог и преписивач и Љупка Васиљев, Илуминација и повез рукописних поученија Библиотеке Матице српске. Илустрације из описаних рукописа начинила је Силвиа Вал. Редактор публикације јесте проф. др Вера Јерковић, а уредник је Миро Вуксановић. Министарству културе Републике Србије 17. октобра године одржан У је састанак Раднe групе за дигитализацију културног наслеђа, коју је формирало Министарство, а која ће дефинисати Националну стратегију за дигитализацију културне баштине. Члан ове Радне групе је и потпредседник Матице српске и управник БМС Миро Вуксановић. ДИГИТАЛИЗАЦИЈА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА У БМС О д године БМС израђује електронски каталог. У години БМС ће бити прва библиотека у Србији чија електронска база података има милион записа о књигама и другим публикацијама, од Матичиног апостола из 13. века до најновијих издања из године. База БМС основа је узајамног електронског каталога у оквиру пројекта Виртуелна библиотека Србије. Електронски каталог БМС јединствен је и по томе што се у њему налазе потпуни подаци о свим њеним примерцима старе и ретке књиге и легата са својствима културног добра. Сви раритети снимљени су на микрофилм и предстоји још вести - гласило бмс - јануар 2008

7 њихова дигитализација са микрофилма или са оригинала. Комбиновањем мера конзервације и рестаурације и дигитализације у БМС постигнуто је формирање електронских публикација високог квалитета уз поштовање стандарда, стручних и правним системом предвиђених норми како у заштити публикација које се дигитализују тако и у заштити новонастале дигиталне копије. Чување у стандардизованим поступцима и облицима, повезивање са постојећим каталошким описима и презентација у облику који у целости задовољава потребе корисника и БМС основа су дигитализације у заштити културних добара, и поступци који ће се у наредном периоду развијати и усавршавати. Описаније града Јерусалима Христифора Џефаровића, Беч, 1748 (дигитализована страница) До сада су дигитализоване следеће публикације: Описаније Светаго Града Јерусалима Христофора Џефаровића (1748), Разговор угодни народа словинскога Андрије Качића-Миошића (1759), Аритметика Василија Дамјановића (1767), Поучитељна слова Василија Крстића (1782), Чудновати догађаји једне душе Осипа Ивановича Сенковског, рукопис Сенћанских протокола, као и 100 одабраних јединица посебних збирки БМС. У Програму рада БМС за годину усвојени су приоритети у даљој дигитализацији. ПРОЈЕКАТ ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ ЗБИРКИ БМС У години започеће реализација У дугорочног Пројекта дигитализације збирки БМС, са циљем да се највредније публикације на још један начин заштите и истовремено учине доступним корисницима у дигиталном формату. БМС ће се укључити у републичке пројекте дигитализације културног наслеђа, сагласно Националној стратегији за дигитализацију културне баштине и другим активностима Радне групе за дигитализацију културног наслеђа коју је формирало Министарство културе. БМС ће дигитализовати одабране старе и ретке књиге, рукописе и старе штампане књига. Избор ће бити обављен према степену оштећености, реткости, вредности, целовитости, учесталости коришћења и другим важним критеријумима. Информација о постојању и месту чувања добијених електронских записа биће повезана са садашњом базом података у БМС и користиће се у Читаоници раритета и Рефералном центру БМС. У складу са могућностима БМС ће започети дигитализацију архивских микрофилмова 16/35mm. БМС ће услужно дигитализовати поједине делове старих и ретких књига (слабо читљивих записа, печата, водених жигова и друго) или других публикација БМС према захтевима корисника. Приоритет у дигитализацији имаће следеће раритетне публикације: Бечкеречки типик, 14. век, пергамент; Летопис Матице српске, свеска 1-3, 1824/25; Стихологија Кипријана Рачанина, почетак 18. века; Душанов законик, 17. век, (из Текелијине збирке) и Голдони: Терговци, БМС ће дигитализовати књиге од значаја за историју српске науке: Физику Атанасија Стојковића ( ); Ново гражданско землеописаније Павла Соларића (1804); Јестествословије Павла Кенгелца (1811) и Макробиотику К. В. Хуфеланда у преводу Јована Стејића (1826). У наредној фази започеће дигитализација периодике (Заставе, Браника, Србског дневника, Седмице), као и одабраних публикација посебних збирки БМС. На пословима припреме и остваривања плана дигитализације у БМС стално је ангажовано 5 радника. јануар гласило бмс - вести

8 Сви стручни послови у БМС су у потпуности компјутеризовани. У мрежи је преко 100 персоналних рачунара, од којих су 4, уз 3 скенера, намењени дигитализацији збирки. САРАДЊА БМС СА НАРОДНОМ БИБЛИОТЕКОМ СРБИЈЕ НА ПОСЛОВИМА ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ БМС су 12. и 16. децембра посетиле колеге из Одељења за развој дигиталне Народне библиотеке Србије Никола Павловић, Милош Нинковић и Драгана Перуничић. Састанку су из БМС присуствовали Радивој Додеровић, ИЗЛОЖБЕ прва књига матице српске БМС је у октобру године обележила педесет година Едиције Прва књига Матице српске ( ) изложбом у витринама испред Свечане сале Матице српске. Представљено је свих 245 наслова ове Едиције објављених до сада, укључујући и последње коло, као и лексикон Библиотека Прва књига, који је Матица српска објавила године. Изложене књиге поређане су по хронолошком редоследу. Едицију је Матица српска покренула године са жељом да подржи младе писце. Замишљена да објављује прве песничке књиге названа је Прва збирка. Њена концепција касније је проширена на објављивање и других књижевних жанрова, па је године име промењено у Прва књига. Први уредник Едиције био је Мирослав Антић, а прву књигу имао је Гојко Јањушевић. До сада је објављено 245 наслова у годишњим колима без прекида. Аутор изложбе је Ксенија Шуловић. ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ЕДИЦИЈЕ ПРВА КЊИГА МАТИЦЕ СРПСКЕ Радно место за прегледање дигитализоване грађе руководилац Одељења набавке публикација, Новка Шокица-Шуваковић, руководилац Одељења за развој и матичне послове и Оливера Михајловић, информатичар БМС. Колеге из Народне библиотеке Србије представилe су Пројекат дигитализације матичних библиотека и других институција културе. Током друге посете колеге су погледале техничку опрему коју БМС поседује за дигитализацију и приказали цео поступак дигитализације докумената како се он одвија у Народној библиотеци Србије и софтвер за архивирање и презентацију дигиталних докумената. На овај начин дигитализована је збирка разгледница Новог Сада која се чува у БМС. Такође су код већ дигитализоване књиге Причте илити по простому пословице Јована Мушкатировића из године приказали поступак интегрисања у софтвер за презентацију. Електронске копије ових докумената могу се видети на CD-у или рачунару. Поводом педесет година Едиције Прва књига Матице српске у Свечаној сали Матице српске 18. октобра године одржана је свечаност на којој је представљен лексикон Библиотека Прва књига , који су приредили Владимир Шовљански и Бранислав Карановић и промовисано је овогодишње коло Библиотеке Прва књига. Уводну беседу одржао је потпредседник Матице српске Миро Вуксановић, а о лексикону су говорили проф. др Владислава Гордић- 8 вести - гласило бмс - јануар 2008

9 Петковић, његов уредник и у име аутора лексикона Владимир Шовљански. О последњем колу Библиотеке Прва књига говорио је његов уредник мр Ђорђе Деспић, а затим су аутори последњег кола Бојан Самсон, Аријана Лубурић, Биљана Стајић и Жељко Митић прочитали одломке из својих књига. По речима Владиславе Гордић-Петковић Матичину Прву Књигу можда не треба брзоплето смештати међу гласовите едиције за афирмисане ауторе и знамените књиге. Коло књижевних првенаца је само начин да се одшкрину врата и младом писцу отвори поглед према свету издаваштва и литерарне афирмације. Прва књига представља одлучујући корак, она јесте важан оквир, али то је оквир од ког се почиње, тренутак иницијације који ће наговестити безброј могућности, али неће обећати остварење ниједне. БМС је тим поводом приредила изложбу у витринама испред Свечане сале на којој је представљено свих 245 наслова ове Едиције које су до сада изашле, по хронолошком редоследу објављивања. На октобарском Сајму књига у Београду Библиотека Прва књига добила је награду за Најбољу Едицију године. иво војновић Поводом 150 година од рођења књижевника Ива Војновића ( ) БМС је приредила изложбу крајем октобра и почетком новембра године. На изложби је представљен избор из грађе БМС и Рукописног одељења Матице српске који је пописан у пратећем каталогу и распоређен у три целине: Војновићева дела и литература о његовом животу и раду на српском, пољском, француском, мађарском, италијанском, чешком, словачком и руском језику и факсимили и фотографије. Пратећи каталог садржи, поред библиографских јединица и одломке текстова Јована Дучића, Милоша Црњанског, Рашка В. Јовановића, Николе Иванишина, Милана В. Богдановића, Драгутина Прохаске, Бранка Гавеле, Исидоре Секулић, Мирослава Шицела, Луја Војновића, Слободана Селенића, Антуна Барца, Станислава Винавера и Тодора Манојловића. Иво Војновић рођен је у Дубровнику. Гимназију је похађао у Сплиту и Загребу и завршио студије права у Загребу. Радио је као аустријски судски и државни чиновник у Загребу, Крижевцима, Бјеловару, Задру, Дубровнику и Брачу. Прву новелу Гераниум Иво Војновић објавио је под псеудонимом P. Sergij године у часопису Виенац који је уређивао Аугуст Шеноа. После неколико прозних дела потпуно се посвећује драмском стваралаштву. Конте Иво, песник славних књижевних традиција Дубровника, у том граду налазио је највећу инспирацију. Његове драме са темом пропасти дубровачке властеле доживеле су велики успех, а својим сонетима представља се као модеран, симболистички песник. Био је признат у Загребу, радо виђен у Београду и гледан на сценама Будимпеште, Беча и Прага. Једно време био је драматург Казалишта у Загребу. Први светски рат провео је у аустроугарском заробљеништву као поборник југословенства. Најпознатија дела Ива Војновића су: роман Ксанте (Стари гријеси), новела Гераниум, драме: Еквиноциј, Дубровачка трилогија, Госпођа са сунцокретом, Psyche, Смрт мајке Југовића, Лазарево васкрсење, Imperatrix, Машкарате испод купља, Пролог ненаписане драме, лирске песме Лападски сонети и збирка новела Пером и оловком. Аутори изложбе и каталога су Оливера Михајловић и Александра Драпшин. димитрије п. тирол П оводом 150 година од смрти књижевника Димитрија П. Тирола ( ) и поводом објављивања књиге Димитрије П. Тирол: живот и дело Стевана Бугарског и Љубомира Степанова у Темишвару, БМС је приредила изложбу у новембру године. На изложби је представљен избор из грађе БМС и Рукописног одељења Матице српске, као и документа о животу Димитрија П. Тирола прибављена љубазношћу Стевана Бугарског и Љубомира Степанова, који је пописан у пратећем каталогу и распоређен у три целине: Тиролова дела, литература о његовом животу и раду и факсимили и фотографије. Пратећи каталог садржи, поред библиографских јединица и одломке текстова Стевана Бугарског и Љубомира Степанова, Љубивоја Церовића, јануар гласило бмс - вести

10 Стевана Јосифовића, Душана Панковића, Обрена Благојевића, Миодрага Матицког и Спасоја Граховца. Димитрије П. Тирол рођен је у Чакову у трговачкој породици. Гимназију је учио у Темишвару, Кечкемету и Мезиберењу, а лицеј у Братислави. Прве прилоге објављивао је у Новинама србским, а прву књижицу са дидактичним садржајем Привествователна књижица штампао је године у Будиму. Године покренуо је у Темишвару Банатски алманах, српски историјски и књижевни годишњак. Учествовао је у стварању библиотеке у Београду у кући Глигорија Возаревића, покретао је часописе Месецослов и књижевну Уранију, сарађивао у књижевном алманаху Голубици у којем је објавио прву библиографију у Србији, издао Немачку граматику и Политическо земљеописаније. Био је један од оснивача Друштва србске словесности. Последњу деценију живота провео је у Темишвару као професор српског језика и оснивач катедре у Темишварској гимназији и оснивач Друштва читалишта фабричког. Аутори изложбе и каталога су Оливера Михајловић, Ксенија Шуловић и Александра Драпшин. ПЕТАР ЛУБАРДА БМС је приредила изложбу поводом 100 година од рођења сликара Петра Лубарде ( ). На изложби је представљен избор из грађе Библиотеке Матице српске који је пописан у пратећем каталогу и распоређен у пет целина: писано стваралаштво Петра Лубарде, репродукције његових композиција у боји, каталози Лубардиних изложби, попис одабране литературе о његовом животу и раду и фотографије. Каталог, уместо предговора, садржи текстове Ото Бихаљи-Мерина, Станислава Винавера, Исидоре Секулић, Олге Перовић, Станислава Живковића, Милана Јовановића, Лазара Трифуновића, Миодрага Б. Протића и Синише Ковачевића. Петар Лубарда рођен је у Љуботињу. Уметничко школовање започиње у Уметничкој школи у Београду године. Већ одлази у Париз где остаје до када се враћа у Београд. Учествује на бројним изложбама југословенских уметника. Време окупације проводи у немачком заробљеништву. Након Другог светског рата оснива Уметничку школу на Цетињу где истовремено ради и као предавач. Од трајно се настањује у Београду. Био је члан УЛУС, редован члан САНУ и дописни члан ЈАЗУ. Лубардина предратна оријентација била је везана за постимпресионистички и експресионистички поступак, да би у послератном периоду постепено мењао предмете изражавајући снажан сликарски темперамент кроз динамичне композиције националног епског карактера. Аутори изложбе и каталога су Ксенија Шуловић и Оливера Михајловић. ИМРЕ КАЛМАН БМС je приредила изложбу поводом 125 година од рођења мађарског к о м п о з и т о р а Имреа Калмана ( ). На изложби је представљен избор из грађе Библиотеке Матице српске који је пописан у пратећем каталогу и распоређен у четири дела: Калманово музичко стваралаштво, плакати, литература о његовом животу и раду и фотографије. Пратећи каталог садржи и одломке текстова из Музичке енциклопедије, затим Владимира Ивановича 10 вести - гласило бмс - јануар 2008

11 Мусатова, Курта Хонолке, Марије Адамов и Бранке Радовић. Имре Калман рођен је у Шиофоку у Мађарској. Студирао је право у Будимпешти. На Будимпештанској музичкој академији, код Ханса Кеслера, учио је теорију музике и композицију, заједно са Белом Бартоком и Золтаном Кодаљијем. Најпре је био адвокат, а након одласка у Беч потпуно се посветио музици. Поред Франца Лехара, Калман је био најистакнутији композитор оперета. Калманова првa позната остварења су Циганин примаш (1909) и Јесењи маневар (1912, да би највећу популарност постигао оперетом Кнегиња чардаша (1915). Aутори изложбе и каталога су Ксенија Шуловић и Александра Драпшин СТРУЧНИ СЕМИНАР ЗА ВИСОКОШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ просторијама Рефералног центра У БМС 27. децембра године одржан је стручни семинар за библиотекаре високошколских библиотека. Уводно предавање о раду високошколских библиотека у години и мерењу коришћења електронских часописа у високошколским библиотекама одржала је Александра Драпшин. Иванка Клајн говорила је о развоју међубиблиотечке позајмице са иностранством, а мр Бранислава Аврамовић уз онлајн презентацију КоБсон-а о импакт факторима часописа и њиховој категоризацији. На крају семинара приказана је презентација саопштења Испитивање цитираности радова у Индексима научних цитата у БМС Иванке Клајн и мр Браниславе Аврамовић, које је одржано на 44. Канцеролошкој недељи, у оквиру секције Вредновање научног рада на основу цитираности, 10. новембра године у Центру Сава у Београду. ПОСЕТА београдских новинара Реферални центар БМС је 24. октобра године посетило око 40 новинара и фоторепортера из угледних дневних листова из Београда. О БМС је говорио Радован Мићић, а о развоју Рефералног центра мр Бранислава Аврамовић. Новинари су том приликом у читаоници раритета имали прилику да погледају фототипска издања најважнијих књига од Матичиног апостола до Вуковог Рјечника. ПОСЕТА СРБА ИЗ мађарске Љубомир Алексов, председник Земаљске управе Срба у Будимпешти, и Борис Бекић, секретар овог удружења, 12. децембра године посетили су БМС и разговарали са управником Миром Вуксановићем. Том приликом Срби из Мађарске са собом су понели материјал са изложбе 180 година првих објављених књига у Матици српској и пратећи каталог. На изложби, приређеној у мају и јуну године, којом је поред 180 година првих објављених књига у Матици српској обележено и оснивање Издавачког центра Матице српске, биле су представљене прве две књиге које је Матица српска објавила Касија Царица Милована Видаковића и Невиност или Светислав и Милева Јована Стерије Поповића, као и сва каснија издања ова два наслова. Такође је представљена литература о Матици српској и ауторима првих издања. Аутор изложбе била је Ксенија Шуловић. Стручни испит у Библиотеци Матице српске у новембарском року године Б иблиотека Матице српске организовала је полагање стручног испита у библиотечкој делатности у новембарском испитном року године, сагласно Закону о утврђивању одређених надлежности аутономне покрајине ( Службени гласник Републике Србије, бр. 6/2002), Решењу о образовању Комисије за полагање стручног испита за запослене у библиотекама ( Службени лист АП Војводине, бр. 12/2002), Правилнику о програму стручног испита у библиотечкој јануар гласило бмс - вести 11

12 делатности и начину његовог полагања ( Службени гласник Републике Србије, бр. 20/95) и Правилнику о измени правилника о програму стручног испита у библиотечкој делатности и начину његовог полагања ( Службени гласник Републике Србије, бр. 29/2005). Комисија за полагање стручног испита радила је у следећем саставу: др Жељко Вучковић (председник и испитивач за предмет Основи библиотекарства), мр Душица Грбић (заменик председника и испитивач за предмет Основи историје писма, књиге и библиотека, Радован Мићић (стални члан), Ђорђе Виловски (испитивач за Уставно уређење и прописе), Марија Маховац (Алфабетски каталог), Нада Новаков (Стварни каталози), Марија Јованцаи (Основи библиографије) и Новка Шокица-Шуваковић (Основи библиотечке информатике). Са инструктивног семинара у новој Учионици БМС Инструктивни семинар за кандидате почетнике у раду организован је од 8. до 12. октобра године. Консултативни семинар, за све кандидате, одржан је од 5. до 9. новембра године у Учионици Библиотеке Матице српске, где су одржане и све друге испитне активности. Током семинара предавачи су користили рачунарску опрему и видео-бим, презентујући примере из електронске базе БМС. Прво предавање било је посвећено историјату и савременим функцијама БМС, уз презентацију њеног Интернет сајта Полагању испита приступило је 24 кандидата, а два кандидата су одустала. Испит је почео 19. новембра 2007, полагањем предмета Алфабетски каталог и Стварни каталози (усмени испит и практична провера знања из именске, предметне и децималне обраде публикација). Полагање осталих предмета настављено је по следећем распореду: Основи библиотекарства и Уставно уређење и прописи (20. новембра), Основи библиотечке информатике (21. новембра) и Историја писма, књиге и библиотека и Основи библиографије (22. новембра). Звање књижничара стекли су: Драгана Дакић, Народна библиотека Данило Киш, Врбас (просечна оцена 3,57); Маја Дорокхази, Општинска народна библиотека Вељко Петровић, Жабаљ (просечна оцена 4,29); Даринка Жакула, БМС (просечна оцена 4,43) и Предраг Нађалин, Општинска народна библиотека Вељко Петровић, Жабаљ (просечна оцена 3,88). Звање вишег књижничара стекли су: Чаба Буш, Библиотека Јожеф Атила, Кањижа (просечна оцена 5,00); Бојана Ловрић, Народна библиотека, Апатин (просечна оцена 4,13) и Катица Момиров-Оковацки, Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац (просечна оцена 5,00). Звање библиотекара стекли су: Владимир Анчић, Висока пословна школа, Нови Сад (просечна оцена 4,75); Соња Бељански, Окружни суд, Нови Сад (просечна оцена 3,88); Бојана Беслаћ, Народна библиотека, Апатин (просечна оцена 4,75); Соња Бобић, Школа за дизајн Богдан Шупут, Нови Сад (просечна оцена 4,50); Оливера Вучинић-Леко, Виша школа за пословне секретаре и менаџмент, Сремски Карловци (просечна оцена 3,38); Љиљана Ђукић, Народна библиотека, Апатин (просечна оцена 4,38); Драгана Кокотовић, Карловачка гимназија (просечна оцена 4,63); Софија Крмар, Виша школа за пословне секретаре и менаџмент, Сремски Карловци (просечна оцена 4,25); Санела Куруц, ОШ Иван Горан Ковачић, Сонта (просечна оцена 4,38); Бранислава Мирковић, Виша школа за пословне секретаре и менаџмент, Сремски Карловци (просечна оцена 4,88); Мирјана Мрђеновић, Народна библиотека, Апатин (просечна оцена 4,75); Наташа Павловић, Градска библиотека у Новом Саду (просечна оцена 3,63); Зорица Суботић, ОШ Алекса Шантић, Вајска (просечна оцена 4,00); Душанка Ћиритовић, Градска библиотека у Новом Саду (просечна оцена 4,50) и Оливера Шербеџија, БМС (просечна оцена 4,50). Општа просечна оцена у овом испитном року је 4,34. Уверења о положеном стручном испиту додељена су у Свечаној сали Матице српске 4. децембра године. Уз кандидате, свечаности су присуствовали чланови испитне комисије и управник Библиотеке Матице српске Миро Вуксановић, који је поздравио присутне и уручио уверења. 12 вести - гласило бмс - јануар 2008

13 портрет МАРИЈА ВАШ Марија Ваш, библиотекар БМС, рођена је 7. априла године у Вршцу, где је завршила основну школу и два разреда Гимназије Борислав Петров-Браца, а 3. и 4. разред средње школе похађала је у Карловачкој гимназији у Сремским Карловцима и стекла звање преводилац. Дипломирала је године на Катедри за немачки језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Као апсолвент почела је да предаје немачки језик у основној школи Бранко Р а д и ч е в и ћ у Уљми. Период од маја до априла провела је у Немачкој ради усавршавања језика. По повратку је кратко радила у основној школи, а затим се запослила у Фабрици конфекције Клуз-Плитвице у Вршцу, где је радила као преводилац за немачки језик. Од године ради у БМС у одељењу каталошко-библиографске обраде монографских публикација. Стручни библиотекарски испит положила је године, одбранивши рад Библиографија прилога објављених у часопису Südost-Forschungen: избор. Колегиница Ваш ради на пословима именске, предметне и децималене обраде публикација на немачком, српском и мађарском језику, као и на аналитичкој обради чланака из Magyar Szó, Jó Pajtás, Mézeskalács односно радова из Зборника радова Института за стране језике и књижевности. Такође ради CIP-записе на мађарском и српском језику. Досад је објавила један превод у Годишњаку БМС под називом Изазови за управу библиотека у време преокрета и смене генерација. Присуствовала је и године стручним сусретима библиотекара Војводине у Сенти које на мађарском језику организује Културно-образовни центар Турзо Лајош, у сарадњи са Градском библиотеком и Удружењем Спона. Од године задужена је за Поклон библиотеку Аустрије. То је збирка која је у БМС основана године уговором између тадашњег Савезног министарства за иностране послове Републике Аустрије и Матице српске. Данас се у њој налази преко монографских публикација и око 80 наслова периодике. Фонд ови збирке се сваке године увећавају новим издањима која пристижу из Аустрије, али библиотеци стоји на располагању и могућност да поручи књиге по сопственом избору. У уговору о сарадњи је предвиђена и могућност коришћења стипендије за боравак у Аустрији. Претходне четири године, као корисник исте, колегиница je присуствовала семинарима и симпозијумима из књижевности, које су у Бечу и Клостернојбургу организовали Аустријско друштво за књижевност и Институт за Источну и Југоисточну Европу из Беча. На првом стручно-научном скупу Библионет 2007: дани матичних библиотека Србије, одржаном у Крушевцу године учествовала је са радом Поклон библиотека Аустрије y Библиотеци Матице српске. Своја прва знања о овом изнад свега занимљивом послу стекла је од редактора Љиље Клевернић, која се потрудила да је максимално заинтересује за библиотекарство и обраду публикација. Од велике помоћи јој је и сарадња са редактором Катом Мирић, која јој увек излази у сусрет саветима и смерницама у решавању недоумицама које овај посао крије. Воли свој посао и труди се да га савесно обавља. У слободно време преводи с немачког на српски језик и обрнуто. СТУДИЈСКИ БОРАВАК У БЕЧУ Б иблиотекари Марија Ваш и Јелена Поповић боравиле су у Бечу од 21. до 27. октобра године као стипендисти Министарства за иностране послове Аустрије. Стипендије су одобрене сагласно уговору о поклон-библиотеци Аустрије која се чува у БМС. У просторијама Аустријског друштва за књижевност у Бечу 23. и 24. октобра године одржан је симпозијум посвећен књижевници Кристини Буста. Прво предавање Михаела Ханзела укратко je представило живот и рад Кристине Буста. Данијела Штригл се позабавила њеним песмама са теолошком тематиком. Волфганг Визмилер је акценат ставио на језик јануар гласило бмс - вести 13

14 којим је писала своје песме, скрећући пажњу на етничко-морално и естетско-поетско у њима. Венделин Шмит-Денглер представио је њене песме и стил писања. После ових излагања приказан је документарни филм о Кристини Буста и Герхарду Фричу. Другог дана симпозијума Георг Будлински је говорио о књижевници и песмама које је писала за децу. Антон Грубер је говорио о заоставштини Кристине Буста и њеним литерарним сусретима са другим књижевницима. Штефан Алкер је насликао дупли портрет Кристине Буста и Герхарда Фрича. Нагласио је заједничке теме којима су се бавили. Такође је представио њихов рад у бечким градским библиотекама. Алфред Пфозер је говорио о Кристини Буста као библиотекарки и управници Главне библиотеке у Бечу. Анете Штајнзик је представила заоставштину Кристине Буста која се чува у Бренер-архиву, а обухвата њене рукописе, старе верзије песама, посвете, преписку и ликовна дела. Трећег дана је Рајнхард Урбах одржао предавање о роману Анатол Артура Шницлера. Такође је упоредио његова дела са делима француског аутора Сардуа. У току боравка у Бечу колегинице Ваш и Поповић сусреле су се са госпођом Хитл- Хуберт из Аустријске националне библиотеке, која је задужена за славистику. Разговарале су о сарадњи наше две библиотеке, као и о размени публикација. Са госпођом Грубер, директорком Аустријског друштва за књижевост, разговарале су о раду Поклон библиотеке Аустрије у Новом Саду. ЈУБИЛЕЈ БИБЛИОТЕКАРСКОГ ДРУШТВА СРБИЈЕ Библиотекарско друштво Србије обележило је 14. децембра године у Библиотеци Матице српске у Новом Саду, свој значајан јубилеј - 60 година постојања. Пред препуном салом, уз присуство бројних чланова Скупштине Друштва из целе Србије, представника Министарства науке и Министарства културе, управника Библиотеке Матице српске Мира Вуксановића, управника Народне библиотеке Србије Сретена Угричића, управника Народне и Универзитетске библиотеке Републике Српске Ранка Рисојевића и других значајних гостију и поштовалаца библиотека и библиотекара уводну реч о настанку и трајању Библиотекарског друштва Србије за протеклих 60 година, дала је председник Друштва др Александра Вранеш. Она је обавестила присутне да су, после десетогодишње паузе у излажењу стручног часописа Друштва - Библиотекар за овај јубилеј објављене три свеске: Свеска 1-4 за годину садржи Библиографију Библиотекара: , аутора Здравке Радуловић и Долорес Калођера Петровић, друга свеска: 1-2/2007 је посвећена раду Друштва од његовог оснивања до данас, док је трећа свеска посвећена проф. др Десанки Стаматовић. Др Вранеш је истакла да су аргументованост закључивања, стручна и научна посвећеност током протеклих шездесет година били синоними рада Друштва, које је у време општих економских и политичких недаћа на кратко застало. Срећом, библиотеке и библиотекари нису. На почетку 21. века, радујемо се новом замаху библиотекарства и библиотечке информатике, као науке и професије новог доба, као и новом руху Народне библиотеке Србије, Библиотеке Матице српске и других библиотека у Србији. На свечаности су уручене награде Друштва: Запис, Стојан Новаковић и Најбољи библиотекар. Миро Вуксановић, први добитник награде Запис за изузетан допринос развоју библиотечко информационе делатности и библиотекарства у свом обраћању позвао је библиотекаре да остану верни свом опредељењу: књизи и библиотекама. У образложењу награде Запис др Александра Вранеш истакла је следеће: Миро Вуксановић је, као управник Градске библиотеке у Сомбору допринео њеном стручном уређењу, увећању фонда за сто хиљада књига, покретању њене издавачке делатности и уређивању часописа Домети током десет година. Реновирао је обе зграде Библиотеке у Сомбору, доградио ново крило зграде и обезбедио простор за десетак сеоских библиотека. Као управник Библиотеке Матице српске од године (са најдужим управничким стажом у најстаријој српској националној библиотеци), Миро Вуксановић је решио статусна питања установе, учинио 14 вести - гласило бмс - јануар 2008

15 да се у свакодневном раду спајају традиција и модерно, отворио нове читаонице за раритете и научни рад, започео примену рачунара, тако да је у Матичиној Библиотеци данас највећи електронски каталог у земљи (безмало милион записа), који је основа Виртуелне библиотеке Србије, обезбедио софтвер за обраду старих и ретких књига, развио рефералну делатност, унапредио размену публикација са тристо и двадесет сродних институција у педесетак земаља света (националне библиотеке, академије наука, славистички центри), опремио радионице за рестаурацију и конзервацију... Библиотека је увећана за милион и сто хиљада публикација, јер је сачувала обавезни примерак свих штампаних ствари из наше земље. Вуксановић је покренуо серије каталога Библиотеке (старих и ретких књига, и легата), обновио Годишњак, покренуо едицију Трагови, едицију о дародавцима и друга издања. Уредник је петојезичне Библиографије књига у Војводини која редовно излази од Уредио је Каталог српских књига у Бечу 18. века и више од сто каталога изложби. Обезбедио је посебну зграду за смештај грађе (3.300 m2) и управо је завршено ново крило зграде (4.300 m2). Миро Вуксановић је учествовао са саопштењима на двадесетак научних скупова и на конференцијама ИФЛЕ у Бриселу, Москви, Штокхолму, Пекингу и Копенхагену. Члан је Уређивачког одбора Српске енциклопедије, Уређивачког одбора Српског б и о г р а ф с ко г речника, Савета Српске библиографије, Управног и Извршног одбора Матице српске, одбора њених одељења. За потпредседника Матице српске изабран је 15. маја године. Док је Матичин председник, проф. др Божидар Ковачек био тешко болестан, Вуксановић га је замењивао, а после Ковачекове смрти 30. марта 2007, Управни одбор Матице српске му је поверио да буде потпредседник на дужности председника Матице српске (до избора у пролеће 2008). Добитник награде Стојан Новаковић за књигу Дело: : библиографија у издању Института за књижевност и уметност, Народне библиотеке Србије и Матице српске објављену године, Дејан Вукићевић, обратио се присутнима пригодном беседом. Награду Најбољи библиотекар у категорији Национална библиотека добио је Радован Мићић (Библиотека Матице српске, Нови Сад). У категорији Народна библиотека награду је добила Дајана Гочманац (Градска библиотека Вук Стефановић Караџић, Косовска Митровица). У категорији Високошколска библиотека награду је добила Снежана Бојовић (Универзитетска библиотека Никола Тесла, Ниш). У категорији Школска библиотека награду је добила Мирјана Радичевић (Библиотека ОШ Васа Живковић, Панчево). У категорији Специјална библиотека награду је добила Илона Тоболка (Библиотека Просветних радника, Нови Сад). Повеље захвалности Друштва за допринос проучавању и развоју библиотечко информационе делатности добили су следеће институције и појединци: Министарство науке Републике Србије, Завод за унапређивање образовања и васпитања Републике Србије, Народна и Универзитетска библиотека Републике Српске, Друштво библиотекара Републике Српске, Институт Конфуције у Београду, Библиотека Милутин Бојић у Београду; појединци: Вања Марковић, Министарство културе Републике Србије, Драган Којић, директор Градске библиотеке у Новом Саду, мр Милица Кирћански, Градска библиотека у Новом Саду, Весна Црногорац, секретар Библиотекарског друштва Србије. Специјално признање за укупан изузетан допринос развоју библиотечко информационе делатности, унапређење струке и науке уручено је председнику Друштва, др Александри Вранеш. У име награђених библиотекара присутнима се обратио и захвалио Радован Мићић, док се у име Министарства науке захвалила Ана Плавшић, шеф кабинета министра, а у име свих добитника повеља Ранко Рисојевић. Сви чланови скупштине и заинтересовани посетиоци добили су све три свеске часописа Библиотекар, а уметничким програмом и коктелом заокружено је дружење библиотекара, њихових сарадника и поштовалаца поводом јубилеја у Библиотеци Матице српске. јануар гласило бмс - вести 15

16 КОНФЕРЕНЦИЈА COBISS У МАРИБОРУ Шеснаеста конференција COBISS-а одржана је 28. и 29. новембра године у Конгресном центру хотела Хабакук у Марибору. Тема овогодишње конференције била је COBISS подршка интеркултурном дијалогу (На прагу Европске године интеркултурног дијалога). Љ.Клевернић, М. Блашковић, М. Маховац и М. Јованцаи на конференцији COBISS Првог дана конференције саопштени су радови о изградњи интеркултурног дијалога у различитим срединама и о COBISS-у као систему са интеркултурном ширином. Другог дана одржана су четири округла стола на којима се разговарало о библиотечкој пракси на следеће теме: Преузимање записа из различитих културних средина; Уважавање културних разлика корисника библиотека; Допринос библиотека европском идентитету; Мањинске библиотеке и збирке на страним језицима у функцији интеркултурног дијалога. На Конференцији је учествовало преко 300 библиотекара и информатичара из Словеније и земаља Југоисточне Европе. Из Библиотеке Матице српске учествовали су Меланија Блашковић, Марија Јованцаи, Љиљана Клевернић и Марија Маховац. На округлом столу са темом Преузимање записа из различитих културних средина, као дискутант по позиву, учествовала је Марија Јованцаи са радом Креирање и копирање записа у COBISS-у у Библиотеци Матице српске. Поводом јубилеја, двадесет година од увођења COBISS-а, подељена су признања појединцима ван ИЗУМ-а који су допринели развоју и деловању кооперативног онлајн библиографског система и сервиса. Међу добитницима признања је и Миро Вуксановић, управник Библиотеке Матице српске. М. Јованцаи ДАНИ СРЕТЕНА МАРИЋА Косјерићу су се 16. и 17. новембра У године одржали Дани Сретена Марића у организацији Скупштинe општине Косјерић, Библиотекe Матице српске и годишњака Раскршћа. Косјерић је Марићев завичај, а у Библиотеци Матице српске је јединствена Донација Никол и Сретена Марића, са око књига и часописа на француском, немачком, енглеском, српском, руском и другим језицима. Програм се одвијао у просторијама Легата Лизе Марић-Крижанић. Првог дана свечано је представљено пет досад објављених годишњака Раскршћа, где су говорили Слободан Гавриловић, главни уредник, Гојко Тешић, члан редакције и управник БМС Миро Вуксановић. Одломке текстова у избору Милунике Митровић читали су ученици из Косјерића. Другог дана је био округли сто на тему Сретен Марић о језику. Поздравну реч учесницима упутио је Жељко Продановић, председник Округлог стола. На Округлом столу говорили су проф. др Милорад Радовановић, проф. др Ксенија Марицки-Гађански, др Ивана Антонић, књижевник Јовица Аћин и др Снежана Гудурић. Проф. др Милорад Радовановић говорио је О језику и језикословљу данас, где се осврнуо на Марића као лингвисту. Говорећи о Марићевој приступној беседи објављеној у серији беседа одржаних у Војвођанској академији наука и уметности, он истиче да је неке терминолошке проблеме европских језика Марић успевао да реши елегантно, оригинално, и недвосмислено јасно. ПРОМОЦИЈА ВУКОВЕ ДАНИЦЕ Н а Коларцу је 15. новембра године одржана промоција фототипских издања пет годишта забавника Даница Вука Караџића, који је издала Вукова задужбина на основу примерака који се чувају у БМС. О издању су говорили председник Вукове задужбине академик Дејан Медаковић, приређивач издања др Миодраг Матицки и потпредседник Матице српске и управник БМС Миро Вуксановић. Вук је годишњак Даницу покренуо за годину у Бечу. Свих пет годишта овог издања скенирала је информатичар БМС Оливера Михајловић. Објављујемо реч Мира Вуксановића: 16 вести - гласило бмс - јануар 2008

17 Издање са пет звездица Имам два кључа за свој мали текст. Један је именица звезда, а други је број пет. С њима ћу сразмерно формату књижица о којима је сада и овде реч. Месец се на својој висини наљутио. Не знамо да ли је, при том, био млад или пун, али је грдњама напунио звездани почетак песме о београдској деоби Јакшића, који су се на крају помирили. Месец је срџбу због кашњења искалио на звезду која се прва појављује, која доноси светлило и ведрину, која је у науци Венера а у народу зорњача. Тај догађај и небески разговор запазио је незнани песник. Све се преселило у стихове. Записао их је Вук Караџић, а ми смо прочитали у десетерцу: Мјесец кара звијезду Даницу. Наставак знамо. Нећу о томе. Хоћу да кажем: Даница је први кључ ове пригоднице. Даница је прва звезда. Зато Вук није могао дати друкчији наслов свом годишњаку, календарском и поучном, који је покренуо за 1826, за исту годину када је основана Матица српска. Даница је кренула у Бечу, Матица у Пешти. Данас су заједно у граду где је песнички дангубила звезда док је гледала како браћа деле имовину. Данас је Вукова Даница заједничка имовина Вукове задужбине и Библиотеке Матице српске. Зато и дајем овакав говорни прилог, чији је први део закључан речју звезда. Други део откључава број пет. Вукова Даница има пет годишта. Свако годиште, у више примерака, има својих пет места у Матици српској. Свих пет годишта Данице скенирано је у Матици. Пет пута, на истом скенеру, то је урадила Оливера Михајловић. О томе смо се пет пута, одмах, као у свему, како приличи установама које раде за добро културе, без погађања договорили. Тако је Вукова задужбина објавила пет годишњих свешчица, један према један, у свему према оригиналу. Пет пута на исти начин, пажљиво, с лепим поговором, приредио је пет Даничиних годишта др Миодраг Матицки. За свако годиште Данице направљено је пет кутија, једнаких данашњој Даници која већ петнаест година излази испод фине уредничке руке Наде Милошевић-Ђорђевић и Миодрага Матицког. Пет фототипских забавника тако је добило пет малих гнезда. О свему је бринуло петоро људи из Вукове задужбине коју пет пута по четири године обновљену води академик Медаковић. Природно, на крају, оба кључа иду у исту браву. Пет фототипских Вукових Даница јесу издања са пет звездица. (О фототипском издању Вукове Данице, Коларац, 15. XI 2007) САБОР БИБЛИОТЕКАРА СРЕМА Ч етрдесет и четврти Сабор библиотекара Срема одржан је 5. октобра године у Српској читаоници у Иригу. Тематски, Сабор је био посвећен обележавању јубилеја двесто педесет година од боравка Доситеја Обрадовића у манастиру Ново Хопово као и двестотој годишњици Доситејевог повратка у Србију. Госте је поздравила директор Српске читаонице у Иригу Весна Ћосић. Професор Београдског Универзитета Ненад Николић говорио је на тему Доситеј, Србија и Камчатка. Тематску изложбу под називом С поштовањем благодарном и озвезданом нашем Доситеју, коју су учесници Сабора могли да погледају у галеријском простору читаонице, поставиле су библиотекари из Сремске Митровице Светлана Сабо и Душанка Милорадић. Награду Доситеј Обрадовић Народној библиотеци из Пећинаца уручила је Славица Варничић, председник Подружнице библиотечких радника Срема, а потом је представљен књижевни портрет библиотекара и писца Градимира Стојковића са којим је разговор водио Драгомир Ћулафић. У музичко-поетском програму учествовали су уметници из Сремске Митровице, тенор Александар Стефан Радишевић који је отпевао химну Востани Сербие и глумци Јелена Јанковић и Владимир Балашћак који су читали одломке из Доситејевих дела. По завршетку програма учесници Сабора су посетили манастир Хопово. јануар гласило бмс - вести 17