Enhancing economic cooperation in the field of integrated agricultural supply of goods along the Serbian-Hungarian border ECO-COOP

Átírás

1 Enhancing economic cooperation in the field of integrated agricultural supply of goods along the Serbian-Hungarian border ECO-COOP The project is co-financed by the European Union through the Hungary-Serbia IPA Cross-border Co-operation Programme.

2 GRAD SUBOTICA Trg slobode Subotica Gradsko veće oblast preduzetništva i privrednog razvoja gvprivreda@subotica.rs Tel: Fax: Sekretarijat za lokalni ekonomski razvoj, privredu, poljoprivredu, komunalne poslove i zaštitu životne sredine gukomunalno@subotica.rs Tel: Služba za lokalni ekonomski razvoj, privredu i poljoprivredu gusefprivreda@subotica.rs Tel: Fax: Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj ler@subotica.rs Tel: Fax: SZEGED MEGYEI JOGÚ VÁROS Széchenyi tér Szeged Fejlesztési iroda Tel: Fax:

3 Sadržaj - Tartalom - Content Uvod... 4 Pijace u Segedinu i okolini... 5 Pijace u Subotici i okolini... 6 Ostale pijace u okolnim naseljima... 9 Neke karakteristike kupaca i kupovine na pijacama Zaključna razmišljanja Ocena situacije i budućnost pijaca Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Grada Subotica, i ni u kom slučaju ne predstavlja zvanične stavove Evropske unije. Bevezető Piacok Szegeden és környékén Szabadkai és környékbeli piacok A környező települések piacai A piacokon való vásárlók és vásárlások néhány jellemzője Záró gondolatok Helyzetértékelés és a piacok jövője A kiadvány tartalmáért kizárólag Szabadka város tartozik felelőséggel, és az semmiképp sem jelenti egyúttal az Európai Unió hivatalos álláspontját. Introduction Market-places in Szeged and its surrounding Market-places in Subotica and its surrounding Other market-places in surrounding settlements Some characteristics of buyers and buying in markets Concluding thoughts Assessment of the situation and the future markets PRILOG - MELLÉKLET - ATTACHMENT The content of this publication is the sole responsibility of the City of Subotica and can in no way be taken to reflect the views of the European Union.

4 Uvod Tradicija pijačne delatnosti na prostorima severne Srbije i južne Mađarske vuče korene od prvih zabeleženih pojava robnih razmena kada su ljudi, suočeni sa pojavom da nečega imaju više nego što im treba, a nečega malo ili uopšte nemaju, spontano formirali mesta na kojima će razmeniti dobra. Prvi istorijski oblici pijačne delatnosti su vašari, koji su u nekim sredinama i do danas opstali kao deo tradicije okupljanja ljudi, najčešće nedeljom ili u vreme verskih praznika. Vašari su tipičan primer istorije svakog većeg naseljenog mesta, danas grada ili opštine, a njihov intenzivniji razvoj beleži se u 18. veku. Od nastajanja do danas pijace su barometar društveno-ekonomskih prilika u sredinama u kojima egzistiraju. Dve konstantne osobine pijačne delatnosti, koje se nisu menjale kroz istoriju, su vitalnost i prilagodljivost različitim uslovima poslovanja. Tržišne promene, po nepisanom pravilu, prvo uočavaju prodavci na pijacama. Prvenstveno zato što prepoznaju i koriste prednosti direktnog i neposrednog kontakta sa kupcima, što je još jedna od ključnih osobina pijaca koja ih diferencira u odnosu na druge, savremene oblike trgovine. Upravo zbog te osobine, tradicija kupovine na pijacama, koja se na ovim prostorima neguje vekovima, ima i ozbiljan sociološki aspekt. Pijace jesu tržišta, ali i prostori okupljanja i komunikacije ljudi. Sve navedene osobine i karakteristike pijaca imaju korene u bogatoj istoriji i tradiciji ove delatnosti. U skladu sa promenama načina života i tehnološkim razvojem, menjale su se i pijace. Tokom poslednje dve decenije najveći broj promena u pijačnoj delatnosti nastao je kao direktna posledica uspostavljanja novih, organizovanih oblika snabdevanja stanovništva različitim artiklima, između ostalog i svežim životnim namirnicama. Pojava super - i megamarketa kao savremenih oblika trgovine, ponudila je stanovništvu urbanih sredina alternativu do tada dominantnoj kupovini na pijacama. Prve i najznačajnije promene desile su se u trgovini na veliko, prvenstveno voćem i povrćem. 4 Projekt sufinansira Evropska unija u sklopu IPA prekograničnog programa Mađarska - Srbija.

5 Pijace u Segedinu i okolini U županiji Čongrad postoje veletržnice locirane pretežno u Segedinu i nekoliko pijaca koje posluju na malo. Pijace su zasebna preduzeća koje svoje poslovanje obavljaju kao privredna društva - društva sa ograničenom odgovornošću. Izuzetak je pijaca u Hódmezővásárhelyu, koje je javno preduzeće. Svaka pijaca je u vlasništvu lokalne samouprave. Na teritoriji županije Čongrad posluju sledece pijace: D.o.o. Dorozsmai Nagybani je osnovano godine a izgrađeno Ima ukupno m2 sa pokrivenim objektom od 3700 m2, sa 42 poslovna prostora, klimatizovan je i ima umivaonik. Osim toga pijaca ima ukupno 1310 obeleženih parking mesta, a od toga 850 koji ujedno predstavljaju i označena prodajna mesta s obzirom da se radi o specijalizovanoj pijaci za trgovinu na veliko, gde se vrši i prodaja iz sopstvenih vozila. Zimsko radno vreme pijace je od 4 do 16 časova, dok u letnjem periodu pijaca radi non stop. Tokom najfrekventnijih dana ovu pijacu poseti 1600 lica i 1100 automobila. D.o.o. Szegedi Vásár és Piac je osnovano godine. U sadašnjoj formi radi od Hale na pijaci su izgrađene 2006 i 2010 godine. Pijaca pokriva površinu od m2, koja je delimično pokrivena. Na pijaci se nalazi 81 poslovnih prostora. Sam objekat pijace pokriva površinu od 6150 kvadratnih metara. Ukupan broj svih tipova prodajnih mesta na ovoj pijaci je 597. Pijaca poseduje 250 natkrivenih i 226 otvorenih tezgi, pored toga poseduje 30 obeleženih prodajnih mesta, gde prodavci mogu parkirati svoja vozila iz kojih će prodavati robu. Ukupan broj označenih parking mesta je 355. Radno vreme pijace je od 4 do 16 časova. Pre rekonstrukcije u broj prodavaca i posetioca je varirao između 1200 i 1300 lica u najfrekventnijim danima. D.o.o. Szegedi Vásár és Piac, u svom sklopu ima i manjih pijaca: na Szent István trgu, novu pijacu u Segedinu, Tarján pijacu i Kiskundorozsma pijacu. Ove pijace su namenjene trgovini na malo. Sa grafikona 1. se može videti da pijaca na Szent István trgu ima 12 objekata koji pokrivaju površinu od 14 m2, nova pijaca u Segedinu je opremljena sa 24 tezge, dok pijaca Kiskundorozsma ima 45 tezgi. Tarján pijaca ima halu od 300 kvadratnih metara. U sklopu ove pijace je 9 prodavnica. Grafikon 1. Raspoloživi broj tezgi na pijacama u sklopu Szegedi Vásár és Piac pijace D.o.o. Cserepes Sori Piac je osnovano godine, pokriva površinu od m2, dok objekti za prodaju robe pokrivaju površinu od 420 m2. Od ukupno 550 tezgi, 140 je natkriveno, a 410 tezgi je otvorenog tipa. Pijaca ima ukupno 730 označenih parking mesta. Radno vreme je od 4 do 16 časova, dok je ponedeljak neradni dan. Godine je najviša zabeležena dnevna posećenost pijace bila automobila, odnosno 680 do 700 kupaca. Date godine je iskorišćenost tezgi varirala između 55% i 60%. Projekt sufinansira Evropska unija u sklopu IPA prekograničnog programa Mađarska - Srbija. 5

6 D.o.o. Szentesi Árpád Nagybani piac je osnovano godine. Ukupna površina koju pokriva iznosi m2. Trenutno se od ukupne površine pijace iznajmljuje m2 za druge svrhe, te se na ovoj površini ne obavlja pijačna delatnost. Pijaca Hódmezővásrhelyi Városellátó és Beszerzési je javno preduzeće, osnovano godine, a rekonstruisano godine. Pijaca pokriva površinu od kvadratnih metara, sa ukupnim brojem od 386 prodajnih mesta, to jest 26 poslovnih prostora i 360 tezgi. Procenjuje se da je tokom i godine 80% do 85% tezgi bilo u funkciji, dok je prosečna dnevna frekvencija kupaca varirala između 950 i 1100 lica. Radno vreme pijace je od 12 do 18 časova, dok je ponedeljak neradni dan. Gradska pijaca Mako pokriva površinu od kvadratnih metara sa 110m2 objekata namenjenih prodaji proizvoda. Reč je o delimično natkrivenoj pijaci. Od ukupno 90 tezgi, 60 je otvorenog tipa, dok je 30 tezgi natkriveno. Procenjuje se da je tokom i godine 65% do 75% tezgi bilo u funkciji, dok je prosečna dnevna frekvencija kupaca varirala između 380 i 450 lica. Radno vreme pijace u periodu od 1. maja do 31. avgusta je od 5 do 11 časova. U periodu od 1. septembra do 30. aprila radno vreme je od 6 do 12 časova. Postoje još dve pijace namenjene manjim proizvođačima poljoprivrednih dobara u gradovima Bordány sa 28 tezgi i u opštini Üllés sa 40 tezgi. Može se uočiti da se radi o pijacama različite površine, čija je iskorišćenost različita. Najveća pijaca je ujedno i najbolje iskorišćena, dok su manje pijace iskorišćene od 60-80%. Broj lokala, tezgi i parkirališta je takođe različit na pojedinim pijacama u zavisnosti od namene a takođe se menja i frekventnost posetilaca. Pijace u Subotici i okolini Pijace u Subotici su u vlasništvu: Javnog komunalnog preduzeća (JKP) Subotičke pijace i Akcionarskog društva (a.d.) Tržnica za usluge na tržnicama. Osim toga postoje i pijace u Čantaviru i Bajmoku. U vlasništvu preduzeća JKP Subotičke pijace su: Mlečna pijaca, Zanatska pijaca, Voćna pijaca, Kvantaška pijaca, Teslina pijaca, Zelenac pijaca i sezonske pijace na 20 različitih lokacija u Subotici. Ukupna površina koju pokrivaju pijace ovog preduzeća iznosi m2. U vlasništvu preduzeća a.d. Tržnica Subotica su: pijaca Mali Bajmok, Auto i stočna pijaca, pijace Palić i Aleksandrovo. Ukupna površina koju pokrivaju ove pijace iznosi m2. Ukupna infrastruktura JKP Subotičke pijace i a. d. Tržnice može se videti u tabeli 1. Vrsta JKP Sub.pijace Tezge Lokali Rashladne vitrine Rashladne komore 24 - Montažni objekti Označena prodajna mesta Boksovi za lubenice 13 7 Tržnice a.d. Subotice Tabela 1. Ukupni podaci o infrastrukturi Subotičkih preduzeća - pijaca 6 Projekt sufinansira Evropska unija u sklopu IPA prekograničnog programa Mađarska - Srbija.

7 Preduzeće JKP Subotičke pijace bolje je opremljeno rashladnim uređajima, jer je više orijentisano na mlečne i mesnate proizvode. Slično je i sa boksevima za lubenice. Broj montažnih objekata kioska je sličan na obe pijace. Preduzeće Tržnica a.d. Subotica raspolaže većim brojem tezgi, označenih prodajnih mesta i lokalima. Ovakva opremljenost je nužna zbog dve velike pijace koje se pored prodaje poljoprivrednih proizvoda (proizvoda organskog porekla) bave i trgovinom automobilima i stokom. Ukupan broj stanovnika koji se snabdeva na svim pijacama u Subotici je , većinom na pijacama u vlasništvu preduzeća Tržnica a.d. Subotica kao što su auto i stočna pijaca, kao i na pijacama koje pored poljoprivrednih proizvoda prodaju i druge vrste proizvoda. Oba preduzeća su i organizatori vašara. Vašari JKP Subotičke pijace se održavaju prema sledećem rasporedu: 3. aprila, 5. juna, 7. avgusta, 2. oktobra na Paliću, Ludašu, na površini od kvadratnih metara, bez ograničenja prodajnih mesta, sa procenjenim brojem od 400 posetilaca. Izuzetak predstavlja vašar 7. avgusta gde se procenjuje broj posetilaca od 6000 do 7000 stanovnika. Vašari u organizaciji Tržnice a.d. Subotica se održavaju na auto i stočnoj pijaci u Subotici na površini od kvadratnih metara gde je predviđeno 250 prodajnih mesta. Raspored vašara je: poslednja nedelja u februaru, treća nedelja u maju, poslednja nedelja u junu, prva nedelja u septembru, poslednja nedelja u oktobru, i prva nedelja u decembru. Posećenost ovih vašara se procenjuje na 2000 stanovnika. JKP Subotičke pijace Opremljenost pijaca u vlasništvu JKP Subotičke pijace se vidi iz tabele 2. Vrsta Naziv pijaca Mlečna Zanatska Kvantaška Teslina Zelena Tezge Lokali Montažni ob. Kiosci Rashladne vitrine Rashladne komore Skladišta Označena prod. mesta Boksevi za lubenice Tabela 2. Opremljenost pijaca JKP Subotičke pijace Pijaca u centru grada Subotice je sastavljena iz tri celine: Mlečne pijace, Zanatske pijace i Voćne pijace. Procenjuje se da je prosečna dnevna frekvencija kupaca na ovom kompleksu pijaca 800 stanovnika. Projekt sufinansira Evropska unija u sklopu IPA prekograničnog programa Mađarska - Srbija. 7

8 Mlečna pijaca od 560m2 sa 201 prodajnih mesta i 150 stalnih prodavaca je specijalizovana za prodaju mlečnih proizvoda. Površina lokala iznosi 128 m2, rashladnih komora 16 m2, magacinskog prostora 20 m2 a prodajnih mesta 11 m2. Prosečna iskorišćenost prostora na pijaci je 98%, što je svakako na visokom nivou. Zanatska pijaca je specijalizovana za prodaju proizvoda starih zanata. Površina pijace je 700 m2 Od toga lokali zauzimaju 490 m2, rashladne komore 15 m2, magacinski prostor 30 m2, obeležena prodajna mesta 28 m2. Ukupan broj prodajnih mesta je 71 a broj prodavaca 121. Prosečna iskorišćenost prostora na pijaci je 90%, što je svakako na visokom nivou. Voćna pijaca je površine 1400 m2 sa 326 prodajnih mesta različitog tipa na kojima prodaje 303 stalnih prodavaca. Na ovoj pijaci se nalazi 326 tezgi. Prosečna iskorišćenost prostora na pijaci je 93%, što takođe predstavlja visok stepen iskorišćenosti kapaciteta. Sve tri pijace zadovoljavaju visoke standarde pijačnog poslovanja sa ukupno 263 obeleženih parking mesta. Mlečna pijaca i Voćna pijaca su u potpunosti natkrivene, dok je Zanatska pijaca delimično natkrivena. Sve navedene pijace poseduju kontrolnu vagu i sanitrani čvor. Kvantaška pijaca je mešovitog tipa i predviđena je za prodaju na veliko. Ima 9718 m2 sa 115 prodajnih mesta i sa 98 stalnih prodavaca. Lokali zauzimaju 125 m2, rashladne komore 10 m2, magacinski prostor 20 m2, dok obeležena prodajna mesta 3500 m2. Sam prodajni plato pijace je betoniran i uređen. Osim toga pijaca poseduje 55 obeleženih parking mesta, kontrolnu vagu, i sanitarni čvor. Pijaca je ograđena, ali nije natkrivena. Pijaca poseduje ulaz, sa rampom, za kamione i vozila. Prosečna iskorišćenost prostora na pijaci je 85%, a prosečna dnevna frekvencija je 300 posetilaca. Teslina pijaca je mešovitog tipa sa površinom od 600 m2 sa 105 prodajnih mesta različitog tipa na kojima prodaje 83 stalnih prodavaca. Površina lokala iznosi 245 m2, a magacinskog prostora 100 m2. Pijaca je ograđena, izbetonirana, prekrivena krovom, snabdevena strujom, vodom, sanitarnim čvorom, kontrolnom vagom i 15 ventilatora. Pijaca poseduje 25 obeleženih parking mesta. Prosečna iskorišćenost prostora na pijaci je 89%, a prosečna dnevna frekvencija kupaca je 400 stanovnika. Zelenac pijaca je mešovitog tipa. Ukupna površina je 500 m2, sa 82 prodajnih mesta različitog tipa na kojima prodaje 74 stalnih prodavaca. Lokali i obeležena prodajna mesta pokrivaju po 100 m2. Pijaca je ograđena, natkrivena i poseduje sanitarni čvor i kontrolnu skalu. Pijaca je zaštićena poliganomom koji je dobar izolator toplote i dodatno štiti od vetra. Takođe je postavljena mreža za zaštitu od ptica. Pijaca poseduje 40 obeleženih mesta za parking. Prosečna dnevna posećenost ove pijace je 500 stanovnika. Prosečna iskorišćenost prostora pijace iznosi 94%. Sezonske pijace su organizovane sa ciljem povećanja prodaje sezonskog voća i povrća. Organizuju se na 20 različitih lokacija u Subotici. Može se zaključiti da se radi o pijacama različite veličine i opremljenosti zavisno od namene. Iskorišćenost pijaca se kreće od %. Najfrekventnija su Mlečna, Zanatska i Voćna pijaca kako sa strane prodavaca, tako i kupaca s obzirom na lokaciju i predmet poslovanja. Pijace a.d. Tržnice U vlasništvu a.d. Tržnice su četiri pijace, čija opremljenost se vidi iz tabele 3. Mali Bajmok pijaca je specijalizovana za trgovinu različitom robom sa površinom od m2, sa prodajnih mesta različitog tipa, površinom lokala od 2951 m2, skladišta od 840 m2 i obeleženih prodajnih mesta od 100 m2, 260 obeleženih parking mesta i 1400 stalnih prodavaca. Pijaca je delimično ograđena i natkrivena, snabdevena sanitarnim čvorom i kontrolnom skalom. Prosečna iskorišćenost kapaciteta je 75 %, a prosečna dnevna frekvencija kupaca je 2500 do Projekt sufinansira Evropska unija u sklopu IPA prekograničnog programa Mađarska - Srbija.

9 Vrsta M. Bajmok Auto i stočna Palić Aleksandrovo Tezge Lokali Mon. objekti- Kiosci Rashladne vitrine Skladišta Obelež. prod. mesta Boksevi za lubenice Tabela 3. Opremljenost pijaca a.d. Tržnice Auto i stočna pijaca je specijalizovana za trgovinu automobilima i stokom. Površina je m2 sa 360 različitih tipova prodajnih mesta gde 250 prodavaca prodaje svoje proizvode. Na pijaci je jedan lokal od 20 m2 i poseduje 350 obeleženih prodajnih mesta na površini od 2625 kvadratnih metara. Prosečna iskorišćenost prostora pijace iznosi 65%. Broj obeleženih parking mesta je 35. Pijaca je delimično ograđena, nije natkrivena i ne poseduje sanitarni čvor niti kontrolnu vagu. Pijaca radi jednom nedeljno i broj posetilaca se procenjuje na Palić pijaca je maloprodajna pijaca za voće i povrće od 2472 m2 koja je delimično natkrivena i ograđena sa 84 prodajnih mesta različitog tipa i 48 stalnih prodavaca. Prosečna dnevna posećenost pijace je 170 stanovnika. Obeležena prodajna mesta pokrivaju 4 m2. Pijaca ne poseduje obeležena parking mesta, kontrolnu vagu ili sanitarni čvor. Procenjuje se da je prosečna iskorišćenost prostora pijace 60%. Aleksandrovo je pijaca gde se trguje voćem i povrćem. Površina iznosi 4214 m2 sa 18 različitih prodajnih mesta. Broj stalnih prodavaca je 4. Lokali pokrivaju 40 m2. Pijaca poseduje samo šest obeleženih mesta za parking, ne poseduje kontrolnu vagu niti sanitarni čvor, nije ograđena i samo je delimično natkrivena. Prosečna dnevna frekvencija kupaca je 50 stanovnika. Prosečna iskorišćenost prostora pijace iznosi 20%. Može se zaključiti da se radi o dve izuzetno velike pijace i dve manje. Stepen koršćenja kapaciteta je nizak i kreće se od %. Većina prodavaca se opredeljuje za svaštarsku pijacu u Malom Bajmoku, koja je i najposećenija od strane kupaca. Ostale pijace u okolnim naseljima Pored Subotičkih pijaca postoje još dve pijace: Pijaca mešovitog tipa za prodaju povrća i voća u Čantaviru je u vlasništvu društvenog preduzeća D.P. Komval Čantavir. Površina je 2300 m2, sa 150 tezgi i 15 označenih prodajnih mesta od 78 m2. Na pijaci su i dva lokala od 20 m2 i dva montažna objekta. Prosečna iskorišćenost kapaciteta je 75 %, a prosečna dnevna frekvencija posetilaca oko 500, ali pijaca nije ograđena i nije natkrivena. Preduzeće D.P. Komval Čantavir je organizator i nekolicine stočnih vašara tokom godine, koje se održavaju na površini od m2 sa 200 prodajnih mesta. U proseku stanovnika posećuje svaki vašar. Pijaca u Bajmoku je mešovitog tipa u vlasništvu preduzeća SLOBODA 95 d.o.o. za promet robe i pružanje usluga. Površina je 2400 m2 sa 165 prodajnih mesta različitog tipa na kojima prodaje od 50 do 100 stalnih prodavaca. Označena prodajna mesta pokrivaju 200 m2. Prosečna iskorišćenost prostora pijace je 50%. Prosečna dnevna frekvencija kupaca iznosi 500 stanovnika. Pijaca je delimično ograđena i nenatkrivena, sa sanitarnim čvorom, kontrolnom vagom i 50 obeleženih parking mesta. Preduzeće SLOBODA 95 d.o.o. za promet robe i pružanje usluga je organizator i vašara u Bajmoku koji se održavaju svake nedelje. Projekt sufinansira Evropska unija u sklopu IPA prekograničnog programa Mađarska - Srbija. 9

10 Neke karakteristike kupaca i kupovine na pijacama Najvažnije karakteristike kupaca, nivoa, sadržaja, karaktera i stepena zadovoljstva kupovinom na pijacama u regionu Segedina i Subotice mogu se sumirati po sledećem: 1.Najbrojnija populacija kupaca na pijacama su zreli, porodični ljudi u rasponu od 35 do 55 godina. Ljudi stariji od 55 godina su daleko veća grupa kupaca na pijacama u Subotici nego u Segedinu Segedin Subotica više od 55 Grafikon br.2. - Godine starosti posetilaca pijaca 2.Pol anketiranih posetilaca Subotičkih pijaca dozvoljava zaključak, da pijace na malo dominantno posećuju žene, dok pol anketiranih posetilaca Segedinske veletržnice pokazuje da dominantno posećuju muškarci, kao što se vidi na grafikonu Segedin Subotica 10 Subotica 0 MUŠKARCI ŽENE Segedin Grafikon br.3. - Pol ispitanika posetilaca pijaca i tržnice 3.Ostale karakteristike kupaca: Više od polovine kupaca na pijacama u Subotici i Segedinu ima završenu srednju školu. Slični su podaci i o zaposlenosti, dok je broj članova domaćinstava posetilaca različit. U Segedinu je to prosečno 3.4 a u Subotici 2.9. O visini mesečnih primanja posetilaca pijaca nema pouzdanih podataka. 4.Ispitanici u Segedinu nisu značajno menjali navike vezane za kupovinu na pijacama. Naime, čak 87 % kaže da na pijace odlazi pođednako često kao i ranije. U Subotici u kupovinu na pijacu istim intenzitetom (pođednako) kao i ranije odlazi 43 %, ređe 39 % a češće 16 % ispitanika. Ovi podaci kazuju da je značaj pijaca u Subotici je u blagom padu, jer više ispitanika ide ređe na pijacu. 10 Projekt sufinansira Evropska unija u sklopu IPA prekograničnog programa Mađarska - Srbija.

11 5.Razlike se javjaju u broju odlazaka na pijace u toku nedelje. Najveći broj kupaca u Segedinu (53 %) na pijacu odlazi tri puta nedeljno a u Subotici (58 %) jednom nedeljno. Veća učestalost kupovine na tržnici u Segedinu je posledica uhodanog nedeljnog ritma (3 puta) snabdevanja manjih trgovačkih radnji svežim voćem i povrćem. 6.U pogledu dana posećivanja pijaca su interesantni podaci za Suboticu (Grafikon 4.) Očito se vidi da subota i nedelja dominiraju kao pijačni dani ponedeljak utorak sreda četvrtak petak subota nedelja Grafikon br.4. - Frekvencija odlazaka na pijacu po danima 7.Potrošnja novca na pijacama tokom jedne posete u Subotici je relativno niska: 40% posetilaca troši od din (od 5 do 10 ). Od 1000 do 2000 dinara (10 do 20 ) troši 24 %, a svega 5 % kupaca kupuje za više od 2000 dinara. Potrošnja na pijacama u Segedinu se većim delom odnosi na kupovinu na veletržnici, odnosno snabdevanje na veliko, te je logično da je prosečna potrošnja veća od 20. Među kupcima najmanje troše penzioneri i nezaposleni, a najviše zaposleni sa višom ili visokom školskom spremom i porodice sa više od 3 člana domaćinstva. 8.Motivi kupovine se razlikuju u Segedinu i Subotici. U Segedinu redosled motiva je sledeći: Svežina proizvoda, kvalitet, odnos cene i kvaliteta, raznovrsnost ponude, cena i direktan odnos kupac prodavac. U Subotici redosled motiva je sledeći: Povoljne cene, susreti sa prijateljima, navike, direktan odnos kupacprodavac, raznovrnost ponude, dobre i lako pristupačne lokacije pijaca. I ovaj rezultat ukazuje ne samo na razlike u razlozima koji motivišu kupce, nego i način doživljavanja kupovine na pijacama na veliko u odnosu na pijace na malo. Može se primetiti, da kupci u Segedinu pridavaju veći značaj racionalnim motivima, dok Subotičani pridavaju značaj navikama, direktnom odnosu sa kupcima i socijalizaciji. Međutim, u oba grada su kupci pragmatični i racionalni, samo u Segedinu dominira uticaj veletržnice, a u Subotici uticaj manjih pijaca. 9.Vrednovanje kvaliteta proizvoda koji se prodaju na pijacama ocenama odličan, dobar ili loš može se videti na grafikonu 5. Projekt sufinansira Evropska unija u sklopu IPA prekograničnog programa Mađarska - Srbija. 11

12 odličan dobar loš povrće domaće voće južno voće mlečni živinsko meso i riba testenine i pekarski cveće proizvodi meso i jaja suhomesnati kolači proizvodi proizvodi Grafikon br. 5 - Ocena kvaliteta proizvoda na pijacama Kupci na pijacama u Segedinu su najzadovoljniji kvalitetom povrća, jer 25 % kupaca ocenjuje kao odličan i 75 % ocenjuje kao dobar. Voće je dobilo samo 2 % ocena odličan i 98 % ocena dobar. 10.Izbor odnosno posećenost pijaca i ocene pojedinih pijaca u Subotici može se videti na grafikonu 6 i MLEČNA MALI BAJMOK KVANTAŠKA ZELENAC TESLINA PALIĆ BAJMOK ČANTAVIR /Ispitanicima je ostavljena mogućnost da navedu tri pijace na kojima se najčešće snabdevaju/ Grafikon br.6.- Izbor pijace u Subotici 12 Projekt sufinansira Evropska unija u sklopu IPA prekograničnog programa Mađarska - Srbija.

13 MLEČNA ZELENAC MALI BAJMOK TESLINA KVANTAŠKA PALIĆ BAJMOK Grafikon br.7. - Prosečna ocena pijaca u Subotici Kupci u Segedinu su dali globalnu ocenu svih pijaca. Čak 99 % kupaca je ocenama 4 (80 %) i 5 (18 %) vrednovalo infrastrukturnu opremljenost, ponudu, kvalitet i cene na pijacama u Segedinu. 11.Kvalitetom kupljenje robe na pijacama je u potpunosti zadovoljno 45 % kupaca u Subotici i jedna četvrtina (25 %) u Segedinu. Problema sa kvalitetom kupljene robe je imalo čak 75 % ispitanika u Segedinu i 47 % u Subotici, ali ne takvih da zbog toga više ne kupuju na pijacama ili veletržnicama. 12.U pogledu pravaca razvoja skoro svi kupci u Segedinu smatraju važnim prilagođavanje vremena funkcionisanja pijaca radnom vremenu zaposlenih i dalje poboljšanje uslova prodaje. Istovremeno kupci ne smatraju važnim standardizaciju kvaliteta robe, kao ni reklamne i promotivne kampanje. Za razliku od kupaca u Segedinu kupci u Subotici kao najvažniji pravac razvoja pijaca markiraju uspostavljanje standarda kontrole kvaliteta roba. Subotički kupci takođe smatraju važnim poboljšanje uslova prodaje i prilagođavanje radnog vremena pijaca novim potrebama potrošača. Jedno od kontrolnih pitanja, ubačeno u upitnik za ispitanije u Subotici, obogaćivanje ponude proizvodima iz organske proizvodnje i regionalnim brendovima domaće hrane kao mogući pravac razvoja pijaca dobio je ocenu izuzetno značajno ili značajno od 39 % anketiranih kupaca u Subotici, a pokazuje zainteresovanost preko 50 % kupaca i to prvenstveno oni sa većim prihodima. 13.Učestalost kupovina pojedinih grupa proizvoda je ispitivano u Subotici. Rezultati mogu se videti na grafikonu br. 8. a učestalost kupovine se može videti na grafikonu br. 9. Projekt sufinansira Evropska unija u sklopu IPA prekograničnog programa Mađarska - Srbija. 13

14 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% povrće domaće voće južno voće sveže pileće mleko i pekarski riba cveće meso i testenine meso i jaja mlečni proizvodi suhomesnati proizvodi proizvodi Grafikon br.8. - Koje vrste namirnica najčešće kupujete na pijaci? 40% 35% ponekad često svaki put 30% 25% 20% 15% 10% 5% 0% domaće voće južno voće povrće mleko i sveže pileće meso i riba pekarski testenine i cveće mlečni meso i jaja suhomesnati proizvodi kolači proizvodi proizvodi Grafikon br.9. Učestalost kupovine pojedinih vrsta namirnica na pijaci Od interesa su i podaci koji ukazuju na odnos kupaca i prodavaca, što se može videti na grafikonu br Projekt sufinansira Evropska unija u sklopu IPA prekograničnog programa Mađarska - Srbija.

15 30% 20% 10% 0% proizvođača vama prodavca vama svejedno mi poznatog poznatog je proizvođača prodavca Grafikon br Od koga kupujete na pijacama? 14.Prema stavovima kupaca na pijacama nedostaje dovoljno parking prostora, čuvanje bicikala, bankomati, prostor za promocije, degustacije i klupe za odmor. Svi ovi stavovi ukazuju i na moguće pravce razvijanja pijaca. 15.Razmišljanje o daljem razvoju pijaca u Subotici više nije moguće bez ozbiljne analize sve izraženije konkurencije super i megamarketa, s obzirom da 85 % ispitanih kupuje stalno ili povremeno proizvode tipične za pijace i u supermarketima zbog povoljnih cena (84%), standardnog kvaliteta robe (8 %), komforniju kupovinu po modelu sve na jednom mestu (74%), bezgotovinskog plaćanja (66%) i radnog vremena (40%). Ispitanici u Segedinu kupovinu u supermarketima favorizuju zbog radnog vremena (40%), kupovine po modelu sve na jednom mestu (36 %) i bezgotovinskog plaćanja (27%), dok su povoljne cene (17 %) tek na četvrtom mestu. Jedan deo razlika u stavovima ispitanika u Segedinu u odnosu na Subotičane se može tumačiti činjenicom da mogućnost organizovane kupovine na veliko (postojanje veletržnice, prva ruka ) značajno neutrališe ili potpuno eleminiše cenovne razlike između pijaca i supermarketa. Značajan broj kupaca, naročito tokom poslednje dve godine obeležene posledicama svetske ekonomske krize, u supermarketima (pored bezgotovinskog plaćanja) koristi još jednu veliku prednost velikih lanaca trgovine - mogućnost kupovine na odloženo plaćanje! Zanimljivo je da neke druge prednosti koje nude supermarketi, kao što su na primer veliki, dobro organizovani i besplatni parkinzi, nisu visoko vrednovane kao prednost i u Segedinu i u Subotici dobili su samo 7 % glasova i pri dnu su lestvice razloga koji motivišu kupce da idu u supermarkete. Tim pre jer su prostori za parkiranje u drugom pitanju označeni kao jedan od ključnih nedostataka pijaca! Projekt sufinansira Evropska unija u sklopu IPA prekograničnog programa Mađarska - Srbija. 15

16 Zaključna razmišljanja Pijačna delatnost je danas istovremeno i tržišna i komunalna delatnost koja, naročito u urbanim sredinima, omogućuje velikom broju stanovnika snabedvanje svežim životnim namirnicama, naročito povrćem i voćem koje su dve najprodavanije grupe artikala na pijacama. Istovremno, kao tradicionalni i specifični kanali distribucije životnih namirnica, pijace su jedan od regulatora u procesu formiranju tržišnih cena velikog broja artikala i služe kao svojevrstan balans u tržišnoj utakmici koju poslednjih desetak godina sve intenzivnije nameću super i megamarketi kao novi, savremeni oblici trgovine na veliko i malo. Sve izraženija konkurencija na tržištu uslovljava i niz promena vezanih za motive i navike kupaca koji se svežim voćem, povrćem i drugim životnim namirnicama snabdevaju na pijacama. Rezultati istraživanja ukazuju na niz primera takvih promena i nude mogućnosti za njihovo amortizovanje. Iako je jedan od prioritetnih ciljeva menadžmenta pijačnih uprava da sačuva i ističe prednosti tradicije i niza drugih pozitivnih specifičnosti pijaca u odnosu na druge oblike trgovine, pijačna delatnost se mora prilagođavati aktulenom načinu života i novim zahtevima kupaca. Od promena tradicionalnog radnog vremena preko poboljšanja uslova prodaje do obogaćivanja ponude novim artiklima koji će održavati konkuretnost, jedinstvenost ponude i atraktivnost ovih prostora. Izvesno je i da u sve izraženijoj tržišnoj utakmici između pijaca i supermarketa, kupci imaju sve kritičniji odnos prema uslovima prodaje na pijacama i asortimanu, odnosno izboru ponude roba koja se prodaje na pijacama. Ocena situacije i budućnost pijaca Moto: Globalizacija i potrošačko društvo nas kanališe u pravcu masovne potrošnje. Znamo cene, ali ne i vrednosti. Pijacu mnogi smatraju terenom niskih cena. Pokušajmo vrednost staviti u prvi plan na pijacama. Formirajmo svest naših potrošača da se ugledaju na sugrađane koji traže pri kupovini vrednost a ne jeftinu robu. Sadašnje stanje : 1.U Subotici i okolini dominiraju pijace koje funkcionišu u klasičnoj formi sa preprodavcima (piljarima), sa proizvođačima poljoprivrednih proizvoda i domaćih prerađevina (turšije, ajvara, pekmeza, mlečnih proizvoda, suhomesnatih proizvoda, narodne radinosti i sl.) kao stalnim ili povremenim prodavcima, koji plaćaju korišćenje pijačne infrastrukture, poštuju propise i kontrolu bezbednosti proizvoda. 2.Subotički kupci su prevashodno orijentisani na svoje pijace i svoje prodavce, a posećivanje pijace koriste i za jedan oblik društvenog života susreta sa poznanicima, jer pijaca još uvek predstavlja važan element socijalne mreže date sredine. 3.U Segedinu i okolini pored klasičnih pijaca funkcioniše veletržnica i mreža manjih prodajnih objekata pa menjaju način snabdevanja stanovništva, što utiče na funkcionisanje pijaca i odnos kupaca prema pijaci i prodavcima. 4.Kao element širenja uticaja globalizacije u većim naseljenim mestima, pre svega gradovima, supermarketi sa svojim profesionalnim nastupom, strategijom i taktikom privlačenja kupaca sužavaju ulogu i značaj pijaca u snabdevanju stanovništva. Kupovinu pretvaraju u racionalan čin i kidaju socijalnu mrežu date sredine. 5.Supermarketi se pre svega oslanjaju na krupnije robne proizvođače (vrlo često iz inostranstva), koje mogu velike količine proizvoda standardnih osobina isporučiti prema zahtevima i rasporedu supermarketa. S druge strane računaju na kupce, koji se žele snabdeti sa širokim asortimanom potrošne robe a usput i svežim povrćem i voćem, hlebom, osvežavajućim pićem i sl. 16 Projekt sufinansira Evropska unija u sklopu IPA prekograničnog programa Mađarska - Srbija.

17 6.Proizvođači poljoprivrednih proizvoda i prerađevina iz okoline naselja koji su orijentisani na pijace ili snabdevanje piljara manje su izloženi troškovima posredovanja. Pojavljivanjem na tržištu ulažu svoje radno vreme, snose rizik realizacije proizvoda, ali internalizuju deo prihoda što bi im posrednici otuđili. Krupniji proizvođači orijentisani na supermarkete kao posrednike prema potrošačima više su izloženi i otuđenju jednog dela njihovih prihoda. Naime supermarketi, koji imaju relativno visok broj obrta obrtnog kapitala, praktikuju plaćanje dobavljača sa značajnim zakašnjenjem, a osim toga na nekim mestima naplaćuju od isporučioca proizvoda čak i zauzimanje prodajnog prostora robom. 7.Pored poljoprivrednih proizvođača, treba imati u vidu i egzistenciju drugih u zavisnosti od funkcionisanja tržišta: zaposlenih na tržištima, pomoćne radne snage, transportera i sl. 8.I jedan i drugi navedeni oblik posredovanja u logističkom lancu hrane i u budućnosti može da nađe svoje mesto. Šta činiti: 1.Na snabdevanje pijaca su pre svega orijentisana radno intenzivna gazdinstva manjih površina i kapaciteta. Bilo bi značajno da se udruže u proizvođačko prodajne zadruge i da se u njihovom članstvu nađe i pijaca sa svojim magacinima, lokalima i drugim mogućnostima za efikasniju realizaciju post harvest operacija: lagerovanje, dozrevanje voća, hlađenje, pakovanje, organizacija pijace, marketing, logistika od njive do kupca. 2.Razvoj pijaca sa aspekta lokalnih zajednica je važno zbog strukture gazdinstava i visoke zastupljenosti sitnih slučajno robnih proizvođača u našoj poljoprivredi. Pijace treba da iskoriste svoje tradicije za kvalitetno snabdevanje stanovništva i da potpomažu socijalno podnošljivu sigurnost sitnih proizvođača iz okruženja, jer još dugo moramo računati sa socijalnom ulogom sitnih radno intenzivnih gazdinstva. 3.Pijace moraju unaprediti svoje uslove prodaje počev od obezbeđenja mesta za parkiranje, pa preko tezgi, skladišta, lokala, komunalne infrastrukture i pomoćnih objekata. 4.Lokalima, kioscima za peciva, domaćih specijaliteta, sladoled, poslastičarski proizvoda i sl. poboljšati uslove funkcionisanja, da se tradicije pijace kao sastajališta susretišta potrošača i proizvođača očuvaju. 5.Treba izvršiti sociografsku obradu istražiti i opisati životne prilike i opšte stanje života vezano za pijace i snabdevača pijaca. 6.Treba izvršiti ispitivanje i osvetliti kritične tačke proizvođača orinetisanih na okolne pijace, sa akcentom na njihove mogućnosti prilagođavanja novim izazovima, zahtevima za multifunkcionalnost i čuvanje čovekove sredine. 7.Treba utvrditi mogućnosti i načine unapređenja menedžmenta kvaliteta preduzeća koje upravljaju pijacama. 8.Treba kontinuirano unapređivati kontrolu kvaliteta, bezbednost i sledljivost hrane i ostalih artikala (od pijace preko prodavca, isporučioca, do proizvođača). Projekt sufinansira Evropska unija u sklopu IPA prekograničnog programa Mađarska - Srbija. 17

18 Bevezető A piaci tevékenység tradíciója Észak-Szerbia és Dél-Magyarország területén az első feljegyzett árucsere gyökeréig vezethető vissza, amikor a csere abból a természetszerű helyzetből keletkezett, hogy az embereknek a szükségleti cikkek némelyikénél az egyikből több, a másikból kevesebb volt. A csere tehát kezdetben a többlet és a hiány kiegyenlítését célozta, mely eredményeként árucserére alkalmas helyek alakultak ki. A piaci tevékenység első történelmi formái a vásárok, melyek egyes területeken a népi hagyomány részeként, a mai napig fennmaradtak. Régen az emberek gyülekezési formái voltak általában vasárnapokon illetve vallási ünnepeken kerültek megrendezésre. A vásárok tipikus jellemzői minden nagyobb település, város vagy község történelmének illetve történelmi fejlődésének, melyek intenzív fejlődése a 18. században indult el. Keletkezésüktől a mai napig, a piacok az adott közösségben uralkodó társadalmi-gazdasági helyzet mutatói. A piaci tevékenységnek két fő tulajdonsága van, melyek a történelem folyamán nem változtak, ezek a vitalitás, valamint a különböző üzleti feltételekhez való alkalmazkodás képessége. A piaci változásokat, az íratlan piaci szabályok alapján először a piaci eladók veszik észre. Elsősorban, mert felismerik és kihasználják a vevőkkel való direkt, közvetlen és azonnali kapcsolat előnyeit, mely szintén egy fontos tulajdonsága a piaci árucserének, mely tulajdonság megkülönbözteti a kereskedelem egyéb modern formáitól. E tulajdonságának köszönhetően, az évszázadok óta ápolt piaci vásárlás hagyománya jelentős szociológiai szemponttal is bír. A piacok elsődleges funkciója természetesen az árucsere, de mégis fontos találkozási és kommunikációs hely. Mindezek a felsorolt piaci tulajdonságok és jellemzők igen régre nyúlnak vissza a történelemben. A technológiai fejlődéssel és az életmódváltozással összhangban azonban változtak a piacok is. Az elmúlt két évtizedben, a piaci tevékenység terén bekövetkezett változások az új kereskedelmi formák kialakulásának valamint a lakosság különböző fogyasztási cikkekkel, többek között friss élelemmel való szervezett ellátásának a következményei. A modern kereskedelmi formák, mint a szuper- és megamarketek megjelenése, új vásárlási alternatívát kínált fel az addig piacon vásárló városi lakosságnak. Az első és jelentős változások a nagykereskedelem terén történtek, mégpedig a gyümölcs és zöldségkereskedelemben. 18 A projekt a Magyarország-Szerbia IPA Határon Átnyúló Együttműködési Programban, az Európai Unió társfinanszírozásával valósul meg.

19 Piacok Szegeden és környékén Csongrád megyében elsősorban Szegeden helyezkednek el a nagykereskedelmi piacok, emelett működik néhány kiskereskedelmi piac is. A piacok külön vállalkozások, melyek gazdasági szervezetként, korlátolt felelősségű társaságként végzik tevékenységüket. Kivételt képez a hódmezővásárhelyi piac, mely közvállalat. Mindegyik piac a helyi önkormányzat tulajdonában van. Csongrád megye területén a következő piacok működnek: A Dorozsmai Nagybani Piac Kft., 2004-ben alakult meg és 2006-ra került teljesen kiépült állapotba. Alapterülete összesen m2, 3700 m2 alapterületű fedett létesítménnyel, 42 irodahelységgel, légkondicionált helységekkel, illetve mosdóhelyiséggel felszerelt. Mindemellett a piac 1310 kijelölt parkolóhellyel rendelkezik, melyből 850 egyben kijelölt kereskedelmi eladóhely, mivel ez egy speciális nagykereskedelmi piac, ahol az értékesítés saját járműből történik. A piac téli munkaideje 4-től 16 óráig tart, a nyári időszakban viszont éjjal-nappal üzemel. A legforgalmasabb napokon a piacon 1600 fő illetve 1100 gépjármű is jelen van. Az 1980-ban megalakult a Szegedi Vásár és Piac Kft., jelenlegi formájában 2001 óta üzemel. A piaccsarnokok 2006-ban és 2010-ben kerültek kiépítésre. A piac alapterülete m2, mely részben fedett. E területen 81 irodahelység helyezkedik el. Maga a piaci objektum 6150 m2. A különböző típusú eladóhelyek összes száma 597. A 250 fedett és 226 nyitott standon kívül 30 megjelölt eladóhely van, ahol az árusok saját járműveikből értékesítik a termékeiket. A kijelölt parkolóhelyek száma összesen 355. A piac munkaideje 4-től 16 óráig tart. A 2010-ben végzett rekonstrukciós munkálatok előtt a forgalmasabb napokon az eladók és látogatók száma 1200 és 1300 között mozgott. A Szegedi Vásár és Piac Kft. több kisebb piacot foglal magába: a Szent István téri piacot, a szegedi Új piacot, a Tarján piacot valamint a Kiskundorozsmai piacot. Ezek a piacok kiskereskedelmi tevékenységre vannak előlátva. Az 1. grafikonról leolvasható, hogy a Szent István téri piacnak 12 objektuma van, melyek egyenként 14 m2 területen fekszenek, a Újszegedi piac 24 standdal van felszerelve, míg a Kiskundorozsmai 45 standdal rendelkezik. A Tarján piac csarnoka 300 m2-es, mely 9 boltot foglal magába. 1. grafikon - A Szegedi Vásár és Piac Kft. keretében működő piacok rendelkezésre álló standjai szám szerint A Cserepes Sori Piac Kft ben alakult meg m2-es területen fekszik, melyből az áru eladására szolgáló objektumok 420 m2- t tesznek ki. Az 550 rendelkezésre álló standból 140 fedett, 410 pedig nyitott típusú. A piac 730 kijelölt parkolóhellyel rendelkezik. Nyitvatartási ideje 4-től délután 16 óráig tart, a hétfő pedig munkaszüneti nap ben a legmagasabb mért napi forgalom gépjármű, illetve vevő volt. Ugyanazon évben a standok kihasználtsága 55-60% volt. A projekt a Magyarország-Szerbia IPA Határon Átnyúló Együttműködési Programban, az Európai Unió társfinanszírozásával valósul meg. 19

20 A Szentesi Árpád Nagybani Piac Kft ben alakult meg m2 alapterületű, melyből m2 ki van adva egyéb célokra, így ezen a területen nem folyik piaci kereskedelmi tevékenység. A Hódmezővásárhelyi Városellátó és Beszerzési Piac közvállalat, 1998-ban alakult és 2005-ben került átalakításra. A piac m2 területet fed le 386 elárusító hellyel, azaz 26 üzlethelységgel és 360 asztallal. A 2009-es és 2010-es felmérés alapján az asztalok 80-85%-a működött, míg az átlagos napi vásárlói forgalom 950 és 1100 fő között ingadozott. A piac munkaideje óráig tart, míg a hétfő munkaszüneti nap. A Makó Városi piac m2 területet fed le 110 m2 eladási felülettel. Itt részben fedett piacról beszélhetünk. Az összesen 90 asztalból 60 nyitott típusú, míg 30 asztal fedett. A felmérések alapján 2009-es és 2010-es évben az asztalok 65-75%-a működött, amíg az átlagos napi vásárlói forgalom fő volt. A piac munkaideje május 1-től augusztus 31-ig 5-11 óráig tart. Szeptember 1-től április 30-ig a munkaidő 6-12 óra. A kistermelők számára még két piac működik: Bordányban 28 asztallal és Üllésen 40 asztallal. Megállapítható, hogy különböző méretű piacokról van szó, melyeknek a kihasználtsága is különbözik. A legnagyobb piac egyben a legkihasználtabb is, míg a kisebb piacok 60-80%-os kihasználtsággal működnek. Az üzlethelységek, parkolóhelyek száma szintén különböző az egyes piacokon, ami a szolgáltatástól is függ, valamint a látogatottság frekvenciája is változó. Szabadkai és környékbeli piacok Szabadka területén működő piacok a Szabadkai Piacok Kommunális Közvállalat valamint a Tržnica Részvénytársaság tulajdonában vannak. Ezen kívül Csantavéren és Bajmokon is vannak piacok. A Szabadkai Piacok Kommunális Közvállalat tulajdonában a következő piacok vannak: Tejpiac, Kézműves piac, Gyümölcspiac, Nagybani piac, Teszla piac, Zöldike piac valamint szezonális piacok Szabadka 20 különböző területén. E vállalat piacai összesen m2-t fednek le. A szabadkai Tržnica Részvénytársaság tulajdonában vannak a: Kisbajmoki piac, Autó és jószágpiac, valamint a Palicsi és Sándori piacok, melyek összesen m2 alapterületűek. A Szabadkai Piacok Kommunális Közvállalat és a Tržnica Részvénytársaság infrastruktúráját az 1. számú táblázat mutatja. Típus Szabadkai Piacok Kommunális Közvállalat Standok Boltok Hűtő vitrinek Hűtőberendezések 24 - Montázs obj. kioszkok Megjelölt eladóhelyek Dinnye tárolók 13 7 Tržnica Részvénytársaság 1.számú táblázat A Szabadkai Piacok Kommunális Közvállalat és a Tržnica Részvénytársaság infrastruktúrájára vonatkozó adatok 20 A projekt a Magyarország-Szerbia IPA Határon Átnyúló Együttműködési Programban, az Európai Unió társfinanszírozásával valósul meg.

21 A Szabadkai Piacok Kommunális Közvállalat főképp a tej- és húsipari termékek értékesítésére összpontosít, ezért hűtőberendezésekkel jobban felszerelt. A szabadkai Tržnica Részvénytársaság számos standdal, megjelölt eladóhellyel illetve üzlethelyiséggel rendelkezik. A jó felszereltség fontos, mivel a két nagyobb piacon a mezőgazdasági termékek (bio termékek) eladásán kívül gépjármű és jószágkereskedelem is folyik. A szabadkai piacok összesen lakost látnak el, legnagyobb részüket a szabadkai Tržnica Részvénytársaság tulajdonában levő piacok, az autó és jószágpiac, valamint a mezőgazdasági és egyéb árukat értékesítő piacok. Mindkét vállalat egyben vásárokat is szervez. A Szabadkai Piacok Kommunális Közvállalat vásárai az alábbi időpontokban kerülnek megrendezésre: április 3-án, június 5-én, augusztus 7-én, október 2-án, Palicson, Ludason, m2-es területen, korlátlan számú eladóhellyel. Ezeken a vásárokon a látogatók becsült száma 400 fő. Kivételt képez az augusztus 7-i vásár, melyet ember is látogat. A szabadkai Tržnica Részvénytársaság vásárai a szabadkai autó és jószágpiacon kerülnek megrendezésre m2-es területen, melyen 250 megjelölt eladóhely van. A vásárok időpontjai: február utolsó hete, május harmadik hete, június utolsó hete, szeptember első hete, október utolsó hete, valamint december első hete. E vásárok látogatottsága 2000 fő. Szabadkai Piacok Kommunális Közvállalat A 2. számú táblázat a Szabadkai Piacok Kommunális Közvállalat tulajdonában levő piacok felszereltségét szemlélteti. Típus A piac megnevezése Tejpiac Kézműves Nagybani Teszla Zöldike Standok Boltok Montázs obj. kioszkok Hűtő vitrinek Hűtőberendezések Raktárhelyiségek Megjelölt eladóhelyek Dinnye tárolók számú táblázat A Szabadkai Piacok Kommunális Közvállalat piacainak felszereltsége A Szabadka központjában levő piac három részből áll: tejpiac, kézművespiac illetve gyümölcspiac. A becslések szerint az átlagos napi vevőforgalom ebben a komplexumban 800 látogató. A projekt a Magyarország-Szerbia IPA Határon Átnyúló Együttműködési Programban, az Európai Unió társfinanszírozásával valósul meg. 21

22 A Tejpiac 560 m2 alapterületen fekszik és 201 eladóhellyel rendelkezik. Ezen a piacon 150 állandó eladó van, akik tejtermékek eladására specializálódtak. A csarnok 128 m2 alapterületű, 16 m2-en hűtőberendezések vannak, 20 m2-en raktárhelységek, 11 m2-en pedig eladóhelyek. A piaci terület átlagos kihasználtsága 98 %, mely igen magas érték. A Kézművespiac a kézművesek termékeinek eladására szakosodott. A piac alapterülete 700 m2. Ebből a kereskedelmi helyiségek 490 m2-t, a hűtőberendezések 15 m2-t, a raktárhelyiségek 30 m2-t, a megjelölt eladóhelyek pedig 28 m2-t tesznek ki. Az eladóhelyek össz száma 71, az eladóké pedig 121. A piac kihasználtsága 90%, ami igen magas. A Gyümölcspiac 1400 m2 alapterületű, 326 kereskedelmi eladóhellyel és 303 állandóan jelen levő eladóval. E piacon 326 stand van. A piaci terület átlagos kihasználtsága 93%, mely szintén magas mutató. Mindhárom piac megfelel a piaci működést szabályozó magas szabványoknak. E három piac összesen 263 megjelölt parkolóhellyel rendelkezik. A Tejpiac és a Gyümölcspiac teljesen fedett, míg a Kézműves piac részlegesen befedett. Az említett piacok mindegyike rendelkezik ellenőrző mérleggel és mosdóval. A Nagykereskedelmi piac vegyes jellegű és, mint azt a neve is mutatja, nagykereskedelemre van előrelátva. Alapterülete 9718 m2, 115 eladóhellyel illetve 98 állandó kereskedővel rendelkezik. A helyiségek 125 m2-t, a hűtőberendezések 10 m2-t, a raktárhelyiségek 20 m2-t, míg a megjelölt eladóhelyek 3500 m2-t foglalnak el. Maga a piaci kereskedelmi terület betonozott és rendezett. Mindemellett a piac 55 kijelölt parkolóhellyel, ellenőrző mázsával és mosdóval ellátott. A piac zárt terület, de nem fedett. Sorompóval ellátott bejárata van a személy- és tehergépjárművek részére. A piaci terület kihasználtsága 85%, a vevőforgalom pedig 300 fő/nap. A Teszla telepi piac vegyes jellegű, alapterülete 600 m2, 105 kereskedelmi eladóhellyel, melyeken 83 kereskedő árulja portékáit. A csarnok 245 m2 alapterületű, a raktárhelyiség pedig 100 m2. A piaci terület zárt, betonozott, vízzel, mosdóval, elektromos energiával, ellenőrző mérleggel és 15 ventilátorral ellátott. A piac 25 megjelölt parkolóhellyel rendelkezik. Átlagos kihasználtsága 89%, még az átlagos napi forgalma 400 fő. A Zödike piac szintén vegyes jellegű. Alaperülete 500 m2, 82 eladóhellyel, melyeken 74 állandó eladó kínálja az árut. A helyiségek és a megjelölt eladóhelyek 100 m2-t foglalnak el. A piac körbekerített és fedett, kiszolgáló tisztálkodó helyiségekkel illetve kontrollskálával ellátott. A piac védőhálóval felszerelt, mely véd a madaraktól. 40 kijelölt parkolóhellyel rendelkezik. Az átlagos napi látogatottsága 500 lakos, míg a kihasználtsága 94%. A szezonális piacokat 20 különböző helyszínen szervezik meg Szabadkán azzal a céllal, hogy serkentsék a szezonális gyümölcs és zöldségfélék árusítását. A fent leírtak alapján levonható a következtetés, miszerint a szabadkai piacok rendeltetésüktől függően különböző nagyságúak és felszereltségűek. Kihasználtságuk % között mozog. A legforgalmasabbak a Tejpiac, a Kézművespiac illetve a Gyümölcspiac, úgy az eladók, mint a vevők számát tekintve. A Tržnica Részvénytársaság piacai A Tržnica Rt. tulajdonában négy piac van, melyek felszereltségét a 3. számú táblázat szemlélteti. A Kisbajmoki piac (közkedvelt nevén ócskapiac) különböző árukkal való kereskedelemre szakosodott. Alapterülete m2, melyből 1943 m2-en eladóhelyek vannak, 2951 m2-en különböző üzletek, 840 m2- en raktárhelyiségek és 100 m2-en megjelölt eladóhelyek. A piac 260 kijelölt parkolóhellyel rendelkezik, részben bekerített és lefedett, mosdóval és kontrollskálával ellátott állandóan jelenlevő árussal üzemel. A kihasználtsága 75%, illetve az átlagos napi mozgás fő. 22 A projekt a Magyarország-Szerbia IPA Határon Átnyúló Együttműködési Programban, az Európai Unió társfinanszírozásával valósul meg.

23 Típus Kisbajmok Autó- és jószág Palics Sándor Standok Boltok Montázs obj. kioszkok Hűtő vitrinek Raktárhelyiségek Megjelölt eladóhelyek Dinnye tárolók számú táblázat A Tržnica Rt. piaciainak a felszereltsége Az Autó- és jószágpiac, mint ahogyan a neve is mutatja autó és jószágkereskedelemre van specializálódva. Alapterülete m2, 360 megjelölt eladóhelyen 250 eladó kínálja portékáit. A piac átlagos kihasználtsága 65%. 35 parkolóhellyel rendelkezik, részlegesen bekerített, fedetlen nem rendelkezik mosdóval, sem ellenőrző mérleggel. Heti egy alkalommal üzemel, a vevők száma körülbelül 1000 fő. A Palicsi kiskereskedelmi gyümölcs és zöldségpiac 2472 m2 alapterületen üzemel. Félig fedett és bekerített területen, 84 eladóhelyen, 48 árus dolgozik átlagosan. A megjelölt eladóhelyek egyenként 4 m2-t foglalnak el. A piac átlagos napi forgalma 170 fő. Nem rendelkezik kijelölt parkolóhellyel, sem ellenőrző mérleggel, sem pedig mosdóval. A piac átlagos kihasználtsága 60%. A Sándori piacon gyümölcs és zöldségkereskedelem folyik. Alapterülete 4214 m2, 18 eladóhellyel rendelkezik, ahol az állandóan jelenlevő árusok száma 4. Csak 6 kijelölt parkolóhellyel rendelkezik. Nem rendelkezik ellenőrző mérleggel, sem mosdóval. Nincs körbekeritve illetve részlegesen fedett. A napi átlagos vevőforgalom 50 fő. A piaci terület kihasználtsága 20%. Megállapíthatjuk, hogy a piacok kapacitásának kihasználtsága igen alacsony, %. A legtöbb árus a Kisbajmoki piacot választja, mivel itt fordul meg a legtöbb vevő. A környező települések piacai A szabadkai piacok mellett, a környékbeli településeken is működnek nagyobb piacok: A m2 alapterületű csantavéri vegyes tipusú gyümölcs és zöldségpiac a Komval Közvállalat irányítása allatt áll. 150 standdal, két 20 m2-es üzlettel illetve két montázsépülettel rendelkezik. 78 m2-en 15 megjelölt eladóhely áll az eladók rendelkezésére. A kapacitás kihasználtsága 75%-os, a napi vevőforgalom 500 fő. Jószágvásárokat az egész év folyamán a csantavéri Komval Közvállalat szervezi. A vásártér m2 alapterületű, 200 eladóhellyel rendelkezik. A vásárokat átlagosan 3000 lakos látogatja. A SLOBODA 95 Kereskedelmi és Szolgáltató Kft. tulajdonában levő bajmoki piac vegyes típusú. Alapterülete 2400 m2, 165 különböző típusú eladóhellyel rendelkezik, melyeken állandó kereskedő értékesíti portékáit. A megjelölt eladóhelyek 200 m2-en helyezkednek el. A piac kihasználtsága 50%-os. A napi átlagos vevőforgalom 500 vásárló. A piac részlegesen elkerített és fedetlen, mosdóval illetve mázsával ellátott. Mindemellett 50 kijelölt parkolóhellyel rendelkezik. A SLOBODA 95 Kereskedelmi és Szolgáltató Kft. végzi a heti bajmoki vásárok megszervezését is. A projekt a Magyarország-Szerbia IPA Határon Átnyúló Együttműködési Programban, az Európai Unió társfinanszírozásával valósul meg. 23