Teledomovi u Jugoslaviji

Átírás

1 1

2 Zahvalnica Ovim se zahvaljujemo Regionalnom Centar (Evropa i Evroazija) Agencije za Medjunarodni Razvoj Sjedinjenih Država (United States Agency for International Development (USAID)) i USAID Srbiji na finansiranju ove knjige i programa razvoja teledomova u Jugoslaviji u periodu izmedju i godine. Posebno smo zahvalni bivšem i aktuelnom Direktoru USAID-u Srbije gospodi Ricardu Hjuu i Stivensonu, bivsem Regionalnom Direktoru Patriši Lerner, zatim gospodinu Marku Elingstadu, i gospodinu Milanu Baštovanoviæu, èiji su pozitivni i korisni stavovi u mnogome doprineli našim uspesima. Dugujemo zahvalnost i onim spoljnim ekspertima, trenerima, nadgledaèima i ocenjivaèima koji su uèestvovali u programu opisanom u ovoj knjizi, i našim izvršnim partnerima Teledom Savezu Jugoslavije i Teledom Savezu Maðarske. Posebno se zahvaljujemo lokalnim Nevladinim Organizacijama na obavljenom poslu: oni su dokazali da se entuzijazmom lokalnih ljudi može doæi do rezultata èak i u veoma teškim uslovima. I na kraju, zahvaljujemo se osoblju Teledom Saveza Jugoslavije, Teledom Saveza Madjarske i Fondacije za Razvoj Demokratskih Prava: Mátyás Gáspár, Gyõzõ Kovács, György Nagyházi, Miksa Beer, András Verbászi, Etelka Éter i József Kõrös, koji su uèestvovali u planiranju i primeni programa razvoja teledomova u Jugoslaviji. Peter Nizak i Peter Palvelði, urednici 2

3 DemNet 5 Urednici: Péter Nizak Peter Palvelði Autori: Mikša Ber Gašpar Maæaš Ðeze Kovaè Peter Nizak Peter Palvelði Andraš Verbasi ISBN ISSN 3

4 PREDGOVOR... 5 RODIO SE POKRET... 8 ŠTA SU TELEDOMOVI? TELEDOM - MOGUÆNOST IZOLOVANJA ZA MALE ZAJEDNICE PROGRAM RAZVOJA TELEDOMOVA U JUGOSLAVIJI MENADŽMENT KONKURSNOG PROGRAMA TELEDOM POKRET U JUGOSLAVIJI OSNOVNO O TELEDOM SAVEZU JUGOSLAVIJE TELEDOMOVI U JUGOSLAVIJI ANALIZA SAMOVREDNOVANJA IZVRŠENIH OD STRANE TELEDOMOVA I TELEKOLIBA PRILOG BROJ 1: KONKURSNI POZIV PRILOG BROJ 2: LISTA BODOVANJA PRILOG BROJ 3: UPITNIK ZA MONITOROVANJE PRILOG BROJ 4: OBRAZOVANJE TELEDOM-MENADŽERA FONDACIJA ZA RAZVOJ DEMOKRATSKIH PRAVA

5 Predgovor Zadovoljstvo nam je da možemo da predstavimo petu knjigu DemNet serije koju objavljuje Fondacija za Razvoj Demokratskih Prava (FRDP). Nastavljajuæi ton prethodnih knjiga u seriji (A Médiáról Civil Szervezeteknek [O Medijima Nevladinim Organizacijama], Budapest, Agroinform Kiadóház, 1997, A non-profit szervezetek szerepe a helyi foglalkoztatásban [Uloga Non-Profit Organizacija u Lokalnom Zapošljavanju], Agroinform Kiadóház, 1998, Együttmûködési lehetõségek civil szervezetek és a helyi önkormányzatok között [Moguænosti Saradnje izmeðu Nevladinih organizacija i Lokalnih Samouprava], Paktum Nyomdaipari Társaság, 1998), Támogatási programok [Primena Pordške u Nevladinom Sektoru], cilj ove knjige je i pružanje praktiènih iskustava Nevladinih Organizacija i donatorskih organizacija. Fondacija za Razvoj Demokratskih Prava poseduje sedmogodišnje iskustvo u primenama programa pordške. U tom periodu FRDF je ostvarila dva programa razvoja NVO za Madjarske NVO (program Demokratske Mreže i Program Podrške Maðarskog Nevladinog Sektora u periodu izmeðu i 2001.), koji su bili finansirani od strane USAID-a, organizovala je preko stotinu nauènih poseta stranih eksperata, u manjoj meri finansijski pordržala maðarske i regionalne NVO, radila u tri izbeglièka kampa u Maðarskoj pružajuæi zajednièke programe i pristup Internetu izbeglicama. Kroz sve ove programe FRDP dodelio je 600 miliona forinti finansijske pomoæi i pomoæi u sredstvima 509 podnosiocu zahteva. Jedan od najuspešnijih programa FRDF bio je program razvoja teledomova u Maðarskoj. FRDF je bila jedna od prvih donatorskih organizacija koja je poržala pokret u Maðarskoj (1996) u okviru Programa Demokratske Mreže. Od tada pokret teledomova maðarske postigao je brz razvoj. Do kraja godine u Maðarskoj je funkcionisalo 265 deledoma, i 165 je bilo u razvoju. Donatorske organizacije, poslovne kompanije i maðarska država prepoznali su znaèaj programa i mnogo su investirali u njegov razvoj. Maðarski teledomovi su postali bitni elementi u maðarskom nevladinom sektoru i programima ruralnog razvoja. Ovaj model, razvijen i poboljšan od strane maðarskih struènjaka, uspešan je zato što pruža moguænost ruralnim zajednicama da iskoriste prednosti informacijskog društva i da se tako ukljuèe u nacionalne i meðunarodne mreže i procese. Teledomovi nisu nièiji protivnici, oni stoje na usluzi lokalnim ljudima, a osnovni cilj programa je razvoj i mobilizacija lokalnih zajednica. 5

6 Jugoslovenski Program Razvoja Teledomova je bio prvi nacionalni program u jednoj stranoj zemlji koji je zasnovan na maðarskom iskustvu. Shvatili smo da se maðarski metod i iskustva lako mogu prilagoditi lokalnim uslovima u onim stranim zemljama u kojima su osnovni problemi sliène prirode. Imali smo gotovo iskljuèivo dobra iskustva prilikom primene programa, teledomovi su uspeli da pruže bitna rešenja lokalnih problema kako u Jugoslaviji tako i u Maðarskoj. Lokalne NVO i ljudi bili su naši najbolji partneri u implementaciji programa. Želeli bismo da uz pomoæ ove knjige podelimo sa èitaocima iskustva koja smo stekli, pružajuæi im naša praktièna iskustva, metodologiju koju smo koristili prilikom primene programa, nastavni plan koji smo koristili u treningu lokalnih teledom rukovodilaca, ali i naše liène utiske. Glavni ciljevi knjige su objavljivanje jednog praktiènog priruènika za teledomove i primenu programa razvoja teledomova od strane zainteresovanih lokalnih NVO i donatorskih organizacija, kao i dokumentovanje i preporuka profesionalnih standarda na polju programa podrške. Metodologija opisana u knjizi zasniva se na sedmogodišnjem iskustvu FRDP i Teledom Saveza Maðarske. Naposletku, nekoliko reèi o istoriji programa godine, nakon završetka graðanskog rata, u Miloševiæevoj eri društveni život i javna administracija bila je jako centralizovana. Javno delovanje i inicijative pokretale su centralno, odluke o finansiranju takoðe su donošene centralno. Lokalne zajednice i lokalne samouprave nisu imale niti odgovarajuæa sredstva niti dovoljno ovlašæenja da bi mogle delovati nezavisno. Usled ovog centralizovanog sistema ruralne zajednice dospele su u nezavidan položaj. Ova tendencija nije postala vidljiva samo u malim selima, nego i u veæim naseljima od pet do sedam hiljada stanovnika. U to vreme nekoliko ljudi u Vojvodini videlo je na maðarskoj televiziji emisiju o teledomovima i shvatilo da bi teledom pokret bio veoma važan za njihove zajednice u nepovoljnom položaju: On bi bio bitan u mobilisanju lokalnih ljudi, u stvaranju moguænosti i odgovarajuæe sredine stanovnicima sela da pokrenu sopstvene poslove, u jaèanju lokalnih NVO-a i civilnih incijativa. Oni su takoðe shvatili i da teledomovi mogu da služe i kao bitni centri alternativnih sredstava i informacija lokalnih samouprava manjih zajednica, što bi pomoglo u raskidanju njihove apsolutne zavisnosti od centralne ekonomske, politièke i investicione politike. Izmeðu i godine u Jugoslaviji su osnovana dva Teledoma jedan u Baèkoj Topoli i jedan u Malom Iðošu. Oba su osnovana od strane lokalnih ljudi koristeæi lokalna sredstva. Oni su osnovali i Teledom Savez Jugoslavije. Rukovodioci teledomova su uspostavili kontakt sa svojim kolegama u Maðarskoj (sa Ðezeom Kovaèom, tadašnjim predsednikom TSM-a i Gašparom 6

7 Maæašom, inicijatorom pokreta u Maðarskoj), odmah zatim pokrenuli zajednièke programe (program razmene za decu), i pokušali zajedno da pronaðu sredstva za pokretanje nacionalnog teledom programa u Jugoslaviji. Pozvali su FRDP da im kao iskusna donatorska organizacija bude partner u ovom poduhvatu. FDRP je predala zahtev USAID-u dobila moguænost da primeni program. Nivo enuzijazma prevazišao je naša oèekivanja. Više zajednica je izrazilo želju da otvori nove teledomove i da u infrastrukturi i dobrovoljnom radu doprinese uspehu projekata. Bilo je oèigledno da ljudi žele promene (što se i desilo na nacionalnom nivou u septembru 2000.). Trenutno u Jugoslaviji funkcioniše 71 teledom (od kojih je 66 finansirano od strane FRDP, a 5 koriste sopstvena sredstva) služeæi lokalnim ljudima i dokazujuæi pesimistima da lokalni ljudi èak i u veoma teškim uslovima mogu da postignu rezultate ako su dovoljno entuzijantièni i posveæeni Budimpešta, 6. januar 2002 Peter Nizak 7

8 Djeze Kovaè doživotni poèasni predsednik Teledom Saveza Madjarske Rodio se pokret Jasno se seæam, bio je predivan sunèani dan, kada mi se kroz telefon javio nepoznati gospodin. Zovem se Andraš Verbasi. Mi se još ne znamo, ali ja sam veæ posetio nekoliko teledomova u Madjarskoj. I ja bih želeo osnivati nešto slièno u Baèkoj Topoli. Da li možemo da se sretnemo? Oni, koji me znaju, taèno znaju, da u periodu kada sam bio pretsednik Teledom Saveza Madjarske, pogotovo, ali ni u vreme, od kada su me predstavnici teledomova izabrali za doživotnog poèasnog predsednika, ne postoji za mene važnija stvar od teledom pokreta. Ako mi se neko obratio sa reèima Teledom, odmah sam sve ostalo stavio na stranu i fokusirao sam svu svoju pažnju na ovu stvar. Nepoznati Andraš Verbasi pozvao me je u jednu staru stanbenu zgradu u centru grada, u kojoj ranije nikada nisam bio. Mesto gde smo se prvi put sreli, pomalo je lièio na stan, a pomalo na kancelariju. Isprièao mi je, da je u Baèkoj Topoli direktor trgovinskog preduzeæa, i na osnovu onoga, što je video, gradjanima Baèke Topole potreban je teledom, što nije neka vrsta preduzetništva, veæ neka vrsta društvene institucije, koja je preko potrebna pre svega siæišnim naseljima. Kako je rekao, teledomovi æe proslediti blagodeti informatièkog društva i u ona mala mesta, koji o tome danas još ne mogu ni da sanjaju, pogotovo ne u tada još bombama obasutoj Jugoslaviji. A on, kao direktor jedne velike firme, ima obavezu, da pomaže akcije od društvenog znaèaja. Sa svima, što je rekao gospodin Andraš Verbasi, u potpunosti sam se složio, ali hteo sam znati, kako želi ostvariti ovaj plan, koji se tada èinilo neostvarljivim. pre svega me je interesovalo problematika manjine-veèine, o èemu nisam imao 8

9 nove neposredne informacije, jer od izbijanja jugoslovemnskih ratova nisam bio na tom prostoru. Ranije bio sam èest gost ovih regija. Letovali smo se na Istri, a kolima sam obišao regije od Kosova do Crne Gore i do Hrvatske. Miše smo voleli putovati u Jugoslaviju nego u zapadno-evropske zemlje. Ljudi su bili gostoljubivi, more toplo, karjolik predivan, a cene su bile jevtinije, nego u mondenskim letovalištima Zapada. Njegov odgovor me je smirio. Prvi teledom rekao je Andraš Verbasi -, želim osnivati u mom zavièaju, ali od prvog momenta ne razmišljam samo o Vojvodini, bez obzira, što mi je ova pokrajina predraga, nego o èitavom jugoslovenskom protoru, jer teledom je potreban svakom selu. Prepustio sam svu literaturu, sa kojom sam raspoložio, èak i svoja manjemeæe natpise o ovoj tematici, kako bi se mogli informisati i pripremati se za rad. Uskoro je stigla vest iz Jugoslavije: Osnovan je prvi teledom u Jugoslaviji, a posle informisanja celokupnog jugoslovenskog prostora u Baèkoj Topoli æe se održavati prvi susret teledomaša u zemlji. Da li želim uèestvovati na ovom skupu? Svakako odgovorio sam bez razmišljanja, i sa gospodinom Gašpar Maæašem uskoro smo krenuli na put. Susret sa ljudima, zainteresovanih za teledom pokret, koji su me pozvali u Baèku Topolu, bio je pravi doživljaj. Ne seæam se, da sam u bliskoj buduænosti uèestvovao na nekom skupu, gde su me bombardirali sa toliko pitanja, kao u ovom gradu. Andraš Verbasi u vrlo kratkom roku zaista je pokrenuo celu zemlju. Došli su èak i iz Crne Gore ljudi, koji su se interesovali za ovaj pokret. Doživeo sam još jedno iznenadjenje. Ljudi, koji su se okupili u Baèkoj Topoli, zaista su tada prvi put èuli o teledom pokretu, a ipak su odmah razumeli ne samo to, sa èime se bave teledomovi, veæ i celu ideologiju pokreta. Ovo je verovatno bio kljuèni momenat u tome, da neki zanesenjacu u Vojvodini nisu dalje èekali, da bi dobili odnekud neka sredstva, nego su malo rezgledali moguænost u svome mestu, našli nekoliko raèunara, ispisali na vratima, da je Teledom otvoren i poèeli raditi. Bilo je i takvih mesta, gde je lokalna samouprava shvatila, da se upravo radja institucija, koja æe moæi da bude od velike pomoæi za lokalnu samoupravu, i odluèila je da pomaže novoj instituciji, obezbedjujuæi prostoriju i preuzimajuæi obavezu za plaæanje nekih komunalnih i drugih troškova rada novog teledoma. Prve teledomove, pogotovo onu prvu, 1. YU Teledom u Baèkoj Topoli poseæivali su zainteresovani 9

10 Potom, uz saradnju DemNet Fondacije iz Madjarske poèelo je USAID program. Možda je preterano reæi, ali gospodin Andraš Verbasi je veæ toliko puta izneo, da i sada veæ i sam verujem u tome, da ako posle prvih razgovora ne bi se osnivalo iz sopstvenih sanaga prvi teledom u Baèkoj Topoli, verovatno ne postoji fondacija, pa ni sam USAID, koji bi i groš dao za ostvarivanje bilo kakvog lepog sna. Donacija USAID-a, koja dostiže skoro USD u tako na neki naèin je plod našeg prvog razgovora, i sam sam vrlo ponosan na to, a mislim, tako oseæa i gorpodin Andraš Verbasi. Na kraju još samo toliko, da koliko mi je snaga dozvoljavala, i sam se ukljuèio u realizaciju Teledom Programa Jugoslavije. Zahvalan sam projektu ne samo zato, što sam ovako mogao kao uèesnik iz neposredne blizine da pratim kako se ostvaruje ceo teledom pokret u jugoslaviji i ideologija pokreta (èinimo to, što olakšava život gradjana našeg mesta) bez obzira na nacionalnu pripadnost, veæ i zbog toga, što mi se ovako pružila prilika da upoznam ljude širom Jugoslavije, ljude, koji me danas nazivaju dobrim prijateljima, ljude, koje i ja smatram mojim prijateljima. Nisam izbrojao, ali sam dobio preko sto èestitke povodom Božiæa i Nove Godine iz Srbije i Vojvodine. Èestitke, koji su prenosili ljudsku ljubav. Priseti se dragi èitaoce: Kada sam se sreo sa gospodinom Andrašem Verbasijem, bio je predivan sunèani dan. Djeze Kovaè doživotni poèasni predsednik Teledom Saveza Madjarske 10

11 Šta su teledomovi? Teledomovi su mesta gde su nezavisni izvori informacija dostupni putem korišæenja širokog spektra komunikacione opreme. Korisnici teledomova mogu tražiti, širiti, zabeležiti, analizirati ili jednostavno doæi do informacija. Teledomovi donose informacije do lokalnih stanovnika i pružaju moguænosti za korišæenje informacija na razlièite naèine: za rad, uèenje ili igru. Usluge teledomova se zasnivaju na lokalnim potrebama: one kroje beskonaèan broj moguænosti koje moderna informatika nudi lokalnoj kulturi. Njihove usluge su izuzetno važne za zajednice u nepovoljnom položaju, za zajednice u kojima nepremostive razlike izmeðu moderne informativne tehnologije i lokalne kulture sputavaju razvoj. Teledomovi predstavljaju vezu sa buducnošæu za one zajednice koje imaju ozbiljne potrebe i nedovoljno moguænosti da stvore mostove ili sredstva za svoj razvoj. Teledomovi su takoðe centri za komunikaciju gde lokalni ljudi mogu da se sreæu i organizuju dogaðaje. Telecentri su bitni alati za pospešivanje programa za razvoj zajednica i pomoæu njihovih usluga mogu da razviju i ojaèaju mesne zajednice. Veoma važan element teledom pokreta je civilna inicijativa. Bit ovog pokreta je civilna. Možda najosnovniji kameni civilnog društva su uspešni NVOi koji igraju glavnu ulogu u razvoju svojih zajednica. Strateška korist teledomova u ovom smislu je pronaæi naèin na koji æe pomoæi NVOima - lokalna uprava - lokalna poslovna saradnja pri isporuci informacija, lokalni ekonomski razvoj i efikasnije usluge lokalne uprave. Bolja trostrana lokalna saradnja uvecava kapacitet NVOa za preživljavanje, razmenjuju i isporuèuju usluge, stoga jaèaju njihovu verovatnoæu i njihovu sposobnost da pomažu. Na osnovu definicije društva maðarskih teledomova Teledomovi su jedinstvena infrastrukturna-inteligentna baza koja služi lokalnoj zajednici. Njegovi sastavni delovi su moderna komunikaciona tehnologija kancelarijska oprema, kompjuterska i obrazovna tehnologija prostor zajednice 11

12 sposobnost i kapacitet organizacije dostupno znanje eksperata, praktièno znanje i informacije Troškovi uspostavljanja teledoma (bazirani na lokalnim cenama) u USD Naziv Ukupan iznos Prostor za obuku 200 / mesec 2 telefonske linije 250 Telefon i faks 500 Satelitski uredaj za pristup Internetu server 2,000 4 kompjutera* 4,000 Laserski štampaè 800 Fotokopir aparat 700 Osnovni softveri** 2,000 Skener 500 Ukupan iznos 11,450 *u zavisnosti od lokalnih potreba i programa. Za ovu svrhu mogu se upotrebiti takoðe i korišæeni kompjuteri za igranje kompjuterskih igara ili za osnovne obrazovne potrebe. **windows NT, MS office, obrazovni i grafièki programi. Navedena oprema predstavlja sastavni deo idealne teledoma. Iskustva pokazuju da æe postojati teledomovi gde æe sva ova oprema biti potpuno potrebna i u celosti iskorišæena, ali æe u isto vreme biti zajednica gde æe biti potrebno manje artikala da bi se zapoèeo program. Pokret za osnivanje teledomova je veoma važan za zajednice koje nisu dovoljno razvijene iz tri razloga: 1). Inicijativa pokreæe lokalne ljude i otvara im nove moguænosti. Lokalni stanovnici shvataju da imaju moæ da razviju svoje zajednice i to služi kao polazna taèka za njihovo dalje uèešæe u aktivnostima u ime njihovih zajednica. 2). Uloga teledomova kao svaèija kancelarija stvara moguænost i odgovarajuæe uslove za neurbane graðane da zapoènu svoj posao ili da nastave posao kojim se veæ bave. Atmosfera teledomova takoðe teži da inkubira i ojaèa mesni NVO i civilnu inicijativu. 3). Teledomovi služe kao važni centri za alternativne izvore i informacije za lokalnu upravu malih zajednica, što pomaže da razbiju njihovu apsolutnu 12

13 zavisnost od centralne ekonomije, politièkih i fondovskih politika i odluka. Prisustvo jakih teledomova u malim zajednicama pruža mogucnost lokanim upravama da stvore svoje planove i implementiraju alternativna rešenja u partnerstvu sa lokalnim stanovnicima, poslovima, i NVO-ova nezavisnost i sposobnost direktnog uèešæa u uslišavanju lokalnih potreba i zahteva je izuzetno važna u razvoju demokratskog društva na lokalnom nivou u Jugoslaviji. Teledomovi mogu igrati važnu ulogu u organizaciji poslovanja iz daljine. U ovom polju Jugoslavija još uvek nije napravila ni prvi korak. Stanovnici neurbanih zajednica mogu èesto biti produktivni ostajuæi u svojim selima, kada bi imali lokalni pristup Internetu. Mogli bi biti zaposleni na žici šaljuæi i primajuæi informacije o poslu. Posebno interpretacija, obrada podataka i zadaci organizacije bi mogli biti lako izvedeni na Internetu iako evropska i amerièka iskustva pokazuju poveæanje u poljima prijavljivanja za posao. Porast moguænosti za posao iz daljine bi smanjili nezaposlenost i pospešili uslove života. 13

14 Maæaš Gašpar predsednik Teledom Saveza Madjarske Teledom - moguænost izolovanja za male zajednice Uvod Poslednjih godina napisao sam više ozbiljnih predloga, izveštaja, èlanaka, nekoliko knjiga i eseja o ovoj temi, za koju su vezana lièna iskustva. I sada sedim u svojoj kuæi u provinciji, dok pišem èujem lajanje pasa, s vremena na vreme pogledam kroz prozor, raznežuje me ovaj prijatnan zimski predeo u selu u kojem prvi teledom Maðarske još uvek funkcioniše. Koristeæi svoje znanje i iskustvo želeo bih da pobudim u svom poštovanom èitaocu oseæanja bez kojih ovaj naš pokret (u koji su ukljuèeni mnogi, i u zemlji i u inostranstvu) ne bi ništa vredeo, bez kojih sve ovo ne bi funkcionisalo. Kada ne bismo mogli u našim spisima, govorima, prezentacijama, da predamo naš dozivljaj teledoma, naša oseæanja vezana za njega, tada ne bismo uspeli da ubedimo naše partnere, i od èitavog plana ne bismo do danas uspeli ništa da ostvarimo. Stoga vas molim, nemojte mi zamerati što ovo svoje izlaganje, inaèe ozbiljne prirode, vrlo èesto dopunjujem primerima, humorom, ponekad èak i autoironijom, ali verujte da je delom baš ovaj metod doprineo uspehu, i želeo bih da to dalje prenesem svima koji bi iz ovog rada želeli da bolje shvate i saznaju šta se dogodilo i na koji naèin se ovo može dalje sprovoditi. Ovaj kratak izlog sadrži u prvom redu maðarska iskustva, iznosi zamisli uzimajuæi u obzir moguænost njihovog sprovoðenja van granica Maðarske. Èak i mali Ahmed to shvata Na jednom malom, improvizovanom, potpuno izolovanom aerodromu u srednje-zapadnoj Africi (Timbuctou, Mali), jednom krajnje znatiželjnom desetogodišnjem bazarnom prodavcu po imenu Ahmed nije bilo potrebno više od tri minuta da shvati prednosti teledoma iako je u to vreme (1999) na

15 ljudi dolazio samo jedan televizor, a ni telefona nije bilo mnogo više. Ahmedu nije bilo potrebno èak ni da govori teèno engleski, tek je prešao prvih par lekcija. Komunicirali smo putem crteža. Zemljina planeta, telefon, vod i satelit, pismo koje se može proèitati na ekranu, knjiga, novine, crtež, slika i film koji se mogu pogledati, glas i muzika koji dopiru iz zvuènika, i na drugoj strani žice, na drugom delu globusa nalaze se njegovi istogodišnjaci, èak i ja, biblioteka, kamera, pozorište, muzej, univerzitet. Sve ovo kompjuteri prenose u oba pravca. Bio sam pozvan na otvaranje prvog teledoma u Africi. Još na putu ka mestu održavanja sveèanosti nabavio sam jednog sigurnog klijenta, koji i dan danas odlazi iz svoje kolibice u teledom, smešten na teritoriji jedne bolnice. I dok se, u februaru e, priseæam deset godina iz istorije teledoma, sve se èini tako jednostavnim i jasnim, baš kao i što je to delovalo malom Ahmedu. Ali kada pomislim na sledeæih deset godina.? Prikljuèenje zajednica i/ili pojedinca na mrežu Sredinom 80-ih godina u razlièitim delovima sveta mnogima je palo na pamet da postave na ovaj naèin povezane kompjutere u korist zajednicama. Prvi telekafe (predak današnjih Internet-kafea) je otvoren u Santa Monici (LA, USA), a prvi višestrani teledomovi su se pojavili u jednoj danskoj biblioteci i u jednoj švedskoj seoskoj robnoj kuæi. Prva javna sala sa kompjuterima se otvorila u jednom restoranu u Dunakesiju, u Maðarskoj, u skoro istom vremenskom periodu ( ). Nagli porast u broju kompjutera kod kuæe krajem 90-ih doveo je do zastoja u razvoju teledom pokreta. U Finskoj, na primer, koja je uvek bila na vrhu top-liste, broj telecentara se smanjio za 2/3. Ovaj nagli pad se pokazao kao prelazni fenomen jer je pojava Interneta donela sa sobom novi talas osnivanja zajednica gde su ljudi mogli doæi do- i koristiti Internet i kompjutere uopšte. Meðutim, infodruštvu je tada bilo u cilju da razvije pristup Internetu u privatnim domovima. Mnogi od nas i danas smatramo da, kada u svakom domaæinstvu bude kompjutera i Interneta, više neæe postojati potreba za javnom pristupaènošæu. Oni koji veruju u teledom pokret imaju o ovom razlièito mišljenje. (pogledaj sliku br. 1) Slika br. 1 Zašto treba dugoroèno obezbediti mesnim zajednicama pristup mreži? Pored širenja prikljuèenja pojedinaca na mrežu, da li veštacki razvoj prikljuèenja zajednica, i kao deo toga teledom, ima pravo na dugoroèni opstanak (i ako da, pod kojim uslovima)? Možemo nabrojati dvanaest razloga za pozitivan 15

16 odgovor. Pristup mreži za zajednice i teledomovi imaju buduænost, ne u poreðenju sa pojedinaènim prikljuèenjem, nego upravo kao njegova dopuna. U siromašnijim društvima, koja žele da budu svrstana meðu razvijene države, oni oèigledno igraju važnu ulogu kao zamena za pojedinaèno prikljuèenje i posredstvom toga ispružaju se kao most preko digitalne provalije. U isto vreme brojne èinjenice potvrðuju da njihove dobre osobine ne mogu biti izostavljene èak ni iz razvijenih zemalja. 1. Odnosi prihoda- nažalost, još neko vreme postojaæe ljudi sa niskim liènim dohotcima, kojima su potrebne usluge infokomunikacije, ali ne mogu da osiguraju sebi neprekidno prikljuivanje i korišæenje mreže. Tradicionalne državne institucije, recimo: škole, biblioteke, kulturna društva, ne mogu na veæ poznat naèin da preuzmu ovaj teret na sebe. Ili ako mogu, onda im ide veoma teško ili su ogranièeni u svojim uslugama. 2. Kulturna daljina- za premošæivanje ponora izmeðu tradicionalne i informatièke kulture potrebna je spoljna pomoæ. U ovom smislu teledomovi imaju vrlo istaknutu ulogu. Oni prevode zahteve koji se javljaju u tradicionalnom okviru na jezik novih moguænosti. Ovaj zadatak se ne sme ni sluèajno shvatiti kao privremeni problem jer se iz dana u dan pojavljuju sve novije tehnološke kulture (npr. najnovija meðu njima je kultura mobilnih telefona). 3. Tehnièke novine: nova sredstva, naroèito softvere, a u zadnje vreme i usluge treba testirati pre nego sto poènu da se šire. O iskustvima vezanim za njihovo korišæenje proizvoðaè treba da bude obavešten u kratkom roku, što mu najefikasnije mogu obezbediti zajednice. 4. Izbor i ponuda- prikljuèenje zajednica je u isto vreme i jedna vrsta izložbene prostorije èije postojanje je u interesu trgovine. Korisnicima, kupcima treba pokazati proizvode i usluge. Gde bi bilo pogodnije mesto za ovakvu vrstu prezentiranja nego na pozornici pristupa za zajednica, gde se odmah može i sklopiti posao? 5. Racionalno korišæenje- uvek je bilo i uvek æe biti sredstava koja lakše mogu upotrebiti zajednice nego pojedinci. Tu nije reè samo o finansijskim razlozima, nego takoðe i o iskorišæavanju, o korišæenju sredstava koja su sposobna da prate pad morala. Ako je nekome samo ponekad potreban skener, štampaè u boji, fotokopir aparat, dodir sa videokonferencijom, i slièno, zasto bi ih posedovao kod kuæe? 6. Lièni inovativni rizik- da bismo mogli odluèiti da li se nova sredstva i usluge mogu dobro koristiti, da li su vredni vremena i novaca, potrebna nam je pomoæ. 16

17 Zajednièko prikljuèivanje može da doprinese smanjenju rizika koji pojedinci preuzimaju ako sami donose sliène odluke. 7. Društveni inovativni rizik- infodruštvo donosi brojne novine od nastave preko posla i drugih aktivnosti na daljini sve do elektronske demoktratije. Društveni rizik ovih novosti se može umanjiti putem uspostavljanja zajednièkog prikljuèenja jer se oni lako mogu organizovati i kontrolisati. Takoðe, postoje programi koji služe za testiranje u malom, koji isto tako smanjuju rizik. 8. Zajednièka kontrola- Infodruštvo, pored svojih pozitivnih osobina, preti sa mnogo opasnosti. Lokalno društvo i zajednièko prikljuèivanje koje podleže kontroli javnosti mogu da uklone ili da balansiraju deo ovih opasnosti. Za teledomove nije karakteristièno da prete štetnim sadržajem. U okviru institucije može se braniti zdravlje korisnika, može se spreèiti razvoj zavisnosti, i može se obratiti pažnja na to, da li ove nove moguænosti zaista služe u korist malih zajednica i ljudi koji u njima žive. 9. Potrebe zajednica- teledomovi osim ispunjavanja liènih potreba pružaju rešenje i za potrebe zajednièkog korišæenja informaciono-komunikacione tehnologije. Konstruisanje mesnih web-sajtova, rad mesnih radio- i televizijskih stanica, organizovanje mesnih javnih potreba (npr. novine), usluge koje pružaju razvoj lokalne privrede, sve to sa najmodernijim sredstvima, pretpostavljaju zajednièko korišæenje moguænosti koje pruža infodruštvo svojom pojavom na Internetu. 10. Globalne potrebe- Javni pristup mreži je globalna potreba. Ne možemo oèekivati da svako saobraæa sa portabl kompjuterima. Bez obzira koliko se razvija mobilna komunikacija putniku i posetiocu je potrebno da može na javnim mestima da doðe do kompjutera, mreže, i još nepoznate moderne tehnologije. Teledomovi ispunjavaju i ovaj zahtev. 11. Zahtevi opreznosti- Kao i sredstva i informacije u kuænom kompjuteru, sistem sredstava teledomova i njihov sadržaj informacija može efikasnije i ekonomiènije biti saèuvan od pretnji informativnog kriminala koji stiže putem mreže. Lièni, tehnièki i drugi zahtevi obezbeðenja mogu biti lakše i zantno jeftinije osigurani u zajednici. 12. Stvaranje izvora i održavanje- Zajednica, ukoliko su ljudi složni, lakše može da doðe do potrebnih izvora, delom zato što se neke moguænosti otvaraju samo pred zajednicama, delom zbog toga što samo u ime zajednice mogu biti zagarantovani lokalni uslovi potrebni za iskorišæavanje tih moguænosti. 17

18 Zajednièko prikljuèenje i svrstavanje U srednje-istoènom delu Maðarske nalazi se malo planinsko selo sa svega 1200 stanovnika- Èakberenj- gde se 1993-e prvi put rodila ova ideja u glavi nekoliko ljudi koji su razmišljali o razvoju mesnih zajednica. Shvatili su da je potrebno jedno mesto gde možemo doæi do informacija, gde možemo organizovati razne dogaðaje, da raspisujemo konkurse, gde možemo biti upuæeni u nove tehnologije, gde mesni preduzetnici mogu dobiti tehnièku pomoæ. Do otvaranja prvog teledoma u državi je došlo kada je lokalna samouprava, uz pomoæ složnog stanovništva formulisala uslove koji su neophodni za razvoj lokalne privrede. Ljudi su smatrali da bez odgovarajuæe socijalne, savetnièke, službene, poslovne, preduzimaèke, edukativne, i ostale institucije i njihove usluge, odnosno bez sposobnosti samoorganizovanja i samofinansiranja propuštaju moguænosti i postaju žrtve okolnosti. Najveæim delom su mladi ljudi bili ti koji su smatrali da uspeh treba da traže drugde. Slika br.2: Teledom u Èakberenju Poslednji par neka trèi unapred Maðari imaju jednu veoma popularnu društvenu igru. Njena suština je da ako je poslednji par dovoljno spretan, može da dospe na samo èelo reda. U nekoliko ekonomski nedovoljno razvijenih zemalja (npr. Indija, Afrika, neke države Latino-Amerike) u obezbeðenju informatièkih sredstava i komunikaciji putem mreže vide moguænosti razvijanja ljudskih sposobnosti i poslovanja uz prilièno 18

19 male investicije. Danas možemo videti mnogo primera za situacije kada poslednji mogu izbiti na vodeæe mesto. U ovom sluèaju globalizacija pokazuje svoje lepše strane siromašnom svetu. Nema potrebe da se odlazi ili napušta lokalna kultura da bi lošestojeci narodi, regioni ili ljudi, èije sposobnosti ne zaostaju za onima koji su školovani u Oksfordu ili potomcima dotcom-a, uèestvovali u novim moguænostima. Tehnika privreda društvo Sve dok zahtevi i potrebe poslovanja (telekomunikacija), službe (posao iz daljine), ekonomskog razvoja motivišu širenje informacione tehnologije, za lidere ekonomsko razvijenih država slika je jednostavna. Ovo je dobra investicija, širi se tržište za telekomunikaciju, pojavljuje se ogroman broj korisnika kompjutera i softvera, poveæava se broj obuèenije i jeftinije radne snage, vremenom se smanjuje napetost izmeðu siromašnih i bogatijih regija. Èini se da je danas teško zamisliti još jednu investiciju koja æe se tako brzo povratiti, bila ona pojedinaèna ili na društvenom nivou, kao informatika. Postoji, meðutim, i druga strana, koju je meðu strategijama informatièkih društava samo malo njih moglo da predvidi. Daglas Šuler pripada ovim retkim dalekovidim ljudima. Sredinom devedesetih, kada su osmišljavane prve nacionalne informatièke strategije (npr. Danija, Finska, Portugalija, Malezija), on je spojio novu tehnologiju sa mesnom zajednicom, i pisao o neophodnosti sklapanja braka meðu njima u svojoj knjizi sa naslovom Nove mreže u zajednicama. Razvijene zemlje obavljaju širenje korišæenja kompjutera i Interneta kod kuæe na osnovu tržišta. Za to nisu bili potrebni veliki nacionalni programi za razvoj. Meðutim da li su tehnièki pristup (brza komunikacija širokog spektra i savremen kompjuter, softver) i finansijske moguænosti (pristupaène cene prikljuèenja i opreme) dovoljni za potpuno koriscenje najsavremenije informaciono-komunikativne tehnologije? Šuler je još tada shvatio da æe uskoro ne krug korisnika, veæ krug nekorisnika (nonusers) biti zanimljiviji i važniji, a kljuè do njih se može naæi samo u zajednicama. Uzan i u isto vreme širi popreèni presek: kultura U teledomovima po meni je najuzbudljivija publika. Drugi red, oni koji u pozadini stoje i posmatraju šta se to dogaða ovde (pogledaj sliku br. 3, snimak: Zoltan Astaloš). Za teledomove ovo je trenutak istine, u ovoj situaciji se može opisati njihova misija, kada neko ugleda na ivici provalije šta se nalazi na drugoj strani i odluèi da se uspenje (ili ne). U ovoj situaciji nema tehnièkih prepreka, nema materijalnih ogranièenja, naš èovek stoji pred sasvim drugaèijom dilemom. Iz neke druge perspektive posmatra dogaðaje. Èini mu se èudnim, možda èak i smešnim udaranje dirki na tastaturi, ekran pun bezbroj 19

20 nerazumljivih i bespotrebnih informacija, previše komplikovano dopisivanje u poreðenju sa papirom i olovkom, telefoniranje zamenjeno glupim tipkanjem. Na ovaj naèin umiruje sam sebe što ne odlazi da sedne u prvi red. Ali zato posmatra i dalje šta se dogaða i polako se u njega useljava sumnja. Bez sumnje, kada bi jako želeo i on bi mogao da nauèi, nije ništa lošiji nego ostali. Samo što to jednostavno nije njegov svet. U svakom sluèaju, zanimljivo je, i tako nešto postoji, èak i u našem selu. Slika br. 3: Aktivni i pasivni korisnici I onda se nešto dogodi Baka primi èudno pismo od unuka iz Amerike. Piše da ako želiš brže da mi poruèiš, pošalji mi preko Interneta, moja adresa je draganantic@usa.net. Pravac teledom, tamo æe sigurno znati šta ovo dete opet hoæe od nje. Dragi moji, evo mog odgovora, ali ne razumem šta je opet Draganèe izmislio, pomagajte. Baba Stana je preskoèila digitalnu provaliju, njeno prvo elektronsko pismo je poslato. Od tada poseduje mnogo drugih elektronskih adresa i èak ima i poštansko sanduèe u teledomu. Veliki deo dece prvo samo zbog toga napravi sebi adresu, jer su veæ nauèili da naprave vizit karticu na kompjuteru i koliko bolje izgleda kad je na njoj i adresa! Sledeæa u redu æe biti web-stranica. Naš mladiæ, koji stoji u pozadini, se sprema za prijemni ispit. Do potrebnih informacija se najbrže može doæi preko Interneta. Pravac teledom, iznenada svo to bespotrebno tipkanje, tekst, naredbe, postaju jasna poruka, i veæ su tu uslovi za prijemni, prošlogodišnja skala poena, adrese, 20

21 sve sto se može znati o razlièitim školama. I veæ je i on na drugoj strani. I uopšte nije bilo tako teško. Teledom je kulturni prevodilac. Tu je na dodir ruke i ako se dogodi nešto, kada doðe pravi trenutak, on prevede nove moguænosti onima koji se u smislu kulture jos uvek nalaze daleko. On daje primere, hrabrost, pomoæ, pruža usluge, da bi svako u zavisnosti od svojih moguænosti mogao da prihvati ono što infodruštvo njemu lièno nudi. Kulturna razdaljina i male zajednice Da li oni, koji se rode u infodruštvu, ili ih tako odgajaju u školama, automatski postaju graðani mreže, svakodnevni korisnici? U jednom delu sluèajeva je zaista tako, u prvom redu putem odgovarajuæeg posla ili hobija. Ali možda èak ni oni ne uspevaju sami. Kao što se voznja automobila ne sastoji samo iz korišæenja auta, vec i iz puta, saobraæaja, tankiranja, servisa, automode, i mnogo drugog, tako i informatika i elektronska komunikacija postaju zavisni od kulture. I to u mnogo veæoj meri nego bilo koji dosadašnji tehnièki ili tehnološki pronalazak. Najefikasnije se razvoj kulture odražava u okviru malih zajednica, koje su u isto vreme podobno tlo za odnose meðu ljudima, koje se uspešno odupiru èak i strašnoj moæi masovne komunikacije, koja pre razrušava nego što gradi. U malim zajednicama provodimo detinjstvo, odatle uzimamo pozitivne i negativne primere, utisci koje tamo skupimo dodiruju nas na direktan naèin (sudbina naše ili komšijske porodice, naša sopstvena bezbednost), i u ovom okruženju pružamo i raèunamo najviše na pomoæ, podršku, razumevanje, priznanje. Ako se ovakva zajednica integriše u infodruštvo, onda æe to za njene èlanove biti prirodan, lako shvatljiv i praktièan naèin rada. Meðutim, ako do toga ne doðe, èlanovi æe se oseæati kao marsovci ili brodolomci èije signale samo u dalekoj zemlji ili na drugoj planeti mogu da prime i razumu. Krajnosti se dotièu Najveæi problem telekomunikacije je poslednji kilometar. Posao dobro ide sve dok u veæim gradovima treba postavljati kablove, satelite, jer to znaèi da ima puno korisnika, da su usluge pristupaène, i da se ulozi višestruko isplaæuju. U retko naseljenoj provinciji je veæ potpuno drugaèija situacija. Mnogo više treba uložiti a manje je korisnika od kojih je veæina nesposobna da budno prati razvoj civilizacije. Na ovakvim mestima investiranje u poslednje kilometre kablova se u veæini sluèajeva nikad ne isplati. Da li se isplati dopreti do predposlednjeg kilometra, do zajednica, a tek kasnije razvijati mrežu dalje kada se to bude isplatilo? Ako je odgovor pozitivan, ko bi trebalo da ulaže u zajednice? Slièan je problem i u gradovima. Kao što smo veæ videli, za premošæivanje digitalnih razlika potrebna su nam makar tri noseæa stuba: tehnièki, ekonomski i kulturni. 21

22 Naèini na koji se mogu izgraditi prva dva su veæ poznati. Meðutim, o treæem malo znamo. Tek sredinom devedesetih je postalo jasno da se problemi razvoja infodruštva u najsiromašnijim i u najbogatijim državama presecaju. Kod najbogatijih pri približavanju celokupnoj društvenoj zasiæenosti, a kod najsiromašnijih veæ pri èinjenjem prvih koraka u prvi plan izbijaju kulturne prepreke i sposobnosti malih zajednica da oblikuju kulturu dobijaju na znaèaju. Kako se mogu pokrenuti male zajednice da izgrade ovaj treæi stub? Na koji naèin da zapoènu svrstana društva za koje je ulog veoma znaèajan? Èini se da ovo pitanje sve više zaokuplja informatièke strategije razvijenih zemalja. I to ne samo zbog celine infodruštva veæ svakog društva bez ikakvih epiteta. Povratak malim zajednicama U kapitalistièkom svetu, u društvu gladnom vladavine svetom, gde su pojedinac i naticanje najvažniji, skoro je svakodnevica raspadanje malih zajednica. Meðutim, èovek je još uvek društveno biæe, bolje se oseæa u prisnosti malih zajednica nego u masi bezliènih graðana i potrošaèa. Ekonomisti, sociolozi i politièari vide i druge razloge zbog kojih moraju da ponovo razmisle o pravcu razvoja. Ne samo izazov infodruštva, nego i neki drugi društveni problemi (npr. politka, maskultura, droga, uništenje okoline, služba) pretpostavljaju (i) odgovor malih zajednica. Priznavanjem znaèaja ljudskog kapitala, kapitala znanja (infodruštvo, društvo znanja) u isto vreme su postali kritièni: oèuvanje i ojaèavanje lokalnih kultura, društvenog kapitala, društvene kohezije (meðusobno poverenje, društveni odnosi). U globalnom svetu više æe jaèati (opstati?) ona društva koja svoju lokalnu kulturu, identitet i sposobnosti umeju da oèuvaju, i na taj naèin æe njihovo jedinstvo biti jaèe od drugih. Ako je zaista tako onda u igri poslednji par neka trèi unapred pojavljuje se još jedan izvor, iz kojeg države u nepovoljnijem položaju mogu da crpe: još uvek tinja zajednièka saradnja, specifièna lokalna kultura, socijalna solidarnost. Ovde, u srednjeistoènim evropskim zemljama naši roditelji, i još uvek meðu nama živi njihovi roditelji, u nama i oko nas secanja, tradicija dopunjena najmodernijim informatièkim i komunikacionim instrumentima (setimo se Šulerovog intelmejla) mogu da postanu kameni-temeljci za èvrstu graðevinu lokalnog društva i privrede. Odgovornost civila Na ovom polju ima nekoliko problema. Ako male zajednice nestanu ili oslabe, ko i iz kojih izvora može ponovo da ih organizuje? Ako bi za uèesnike na tržištu tehnièko svrstavanje provincije, informatièka priprema i aktivisanje nekorisnika bila nepovrativa investicija? Nekako je tako ispalo da su društva siromašnijih 22

23 zemalja tokom raznih plemenskih ureðenja, tokom diktatura stranaèkog ureðenja, ili zbog jaèanja centralnog ureðenja izgubile svoje civilno, zajednièko svojstvo. Meðu novim okvirima slobode u razvoju jake države koje su sposobne za preživljavanje se ustruèavaju da daju prostora civilnom svetu i uopšte za njih nisu prirodne komunalne usluge koje ekonomiju i na prvom mestu lokalno društvo jaèaju. Ukoliko ni država ni ekonomija ne oseæaju nagon za inicijativu, ne preuzimaju odgovornost, ili rizik investiranja, onda civili moraju preuzeti prve korake. Èak i na lokalnom nivou, gde god je moguæe, ali u prvom planu treba razmišljati u smislu državne inicijative i što kraæem roku. Upravo ovo se dogodilo i u Maðarskoj, još one godine kada je prvi teledom otvorio svoja vrata. Protiv državne vlasti koja je u stanju da razmišlja samo o državi kao celini samo se liènim oružjem može usprotiviti. Jedna ovakva organizacija-kao što je savez teledomova- se smatra neprijateljem (rivalom), i ako umemo spretno da pregovaramo èak možemo postiæi da budemo partneri. Nije sluèajnost da su kod nas i u susednim zemljama (npr. Jugoslavija, Rumunija, Slovaèka, Hrvatska) ozbiljnije pokrenuti teledom programi kada su u njihovom interesu istupili nacionalni savezi teledomova. Život je pozornica, i svi smo samo glumci na njoj Zašto su toliko uspešni (za sada) teledom programi na srednjem istoku? U ovom delu sveta biti na pravom mestu u pravo vreme (vidi gore navedene razloge) nije moglo biti dovoljno samo po sebi. Racionalnost i potreba za nas bi u ovom sluèaju bili previše jednostavni razlozi za uspeh. Na slici br.4 prikazani su u prvom redu sa referencijom na Maðarsku- razlozi uz koje je potrebno samo malo toga dodati koristeæi se poreðenjem sa pozorištem. Gde su naoèigled veæ podeljene sve uloge, novi glumci moraju nastupiti sa svojim tekstom, ne želeci da preuzmu uloge od drugih glumaca (barem naoèigled). Prvo treba ubediti režisera, za kojeg se naravno kasnije može ispostaviti da ustvari ne samo on, nego niko ne režira komad, koji je bio dobar ili loš još kada je napisan. Prividnost je naravno veoma važna, ali u suštini svako govori monologe. Tada mi istupamo kao pomoænici režiseru ( u gorem sluèaju dobrovoljno), i koordiniramo glumu sa svakim ponaosob. Pokušavamo tako da odigramo svoju ulogu da publika uvek tapše onome ko je upravo sa nama na pozornici. Ako ovo uspe sve raðe æe nas pozivati na daske koje iskupljuju svet. Kasnije æe se pojaviti neki drugi režiser, koji ustvari režira komad koji je u meðuvremenu prepisan, i u njemu æe nam dodeliti ulogu vrednu pomena. Regionalne i lokalne službe, samouprave, biblioteke, domovi kulture, škole, obaveštajne i savetnièke službe, su u poèetku sumnjièavo gledali na to. Priseæali su se kao da bi to trebalo da bude (i) njihov posao. Ali kada se ispostavilo da se civili ne mogu zaustaviti, i da je to i njima pre korisno nego nepotrebno, ostavili su ih na miru, i danas sve više 23

24 saraðuju. Nakon skoro deset godina svi veæ vide da zadatak, koji niko nije hteo da preuzme na sebe, ljudi obavljaju u svoju korist. pomalo pomažemo, ako možemo, èak i koristimo, i delimo korist i slavu pa upravo je to suština stvari! Amen. slika br. 4 Bitniji kriterijumi uspeha razvoja maðarskih teledomova Rešenja prikljuèenja zajednica na mrežu, višefunkcionalni centri teleusluga (multipurpose /multifunctional/ teleservice centers, ili jednostavnije: telecenters) se znatno razlikuju širom sveta. Javni pristup Internetu nazivaju e-kapijom (egateway). U zavisnosti od toga koliko im je širok spektar usluga (civilni, državni, poslovni), odnosno u kojim sferama funkcionišu, postoje raznorazni modelipreko dvanaest vrsta- od telecentara (elektronskih pošti), preko Internet kafea do komunikacionih centara na nivou zajednica. Kod maðarskog modela ispoljava se višestrana upotreba informatièke i telekomunikacione infrastrukture, u okviru jedne jedine ustanove, gde se moderna tehnologija udružuje sa solidarnošæu i samoinicijativom, kao i sa jaèanjem sposobnosti date zajednice. Èemu je zaslužan uspeh maðarskog modela? Prvo: na osnovu liène odluke, zajedno sa lokalnim snagama, organizuju se teledomovi u cilju ispunjavanja konkretnih zahteva. Zapadna terminologija bi ovaj fenomen nazvala pokretom koji polazi od korena. U svakom sluèaju suština je u tome da samoradnja, lokalna inicijativa su delovi koji pokreæu sve, što, naravno, ide paralelno sa lokalnom javnošæu. Drugo: veæina teledomova u poèetku prihvata spoljnu pomoæ (inostrani ili domaæi, uglavnom državni i u polednje vreme poslovni) preko konkursa (kompjuteri, softveri), i isto se može oèekivati i u buduæe. Dakle, finansijski rizik ove inovacije zajednica nosi samo u minimalnoj meri. Ovo je s jedne strane neophodno, jer veæinom se ovde radi o regijama, naseljima, malim zajednicama u nepovoljnom položaju. S druge strane je pravedno jer imati krajnje stanice mreže nije samo u cilju krajnje stanice. Treæe: osnivanje teledoma, njegova sudbina u jednom-drugom naselju postaje javno pitanje, koje se zasniva na kontroli lokalnog društva. Zbog toga veæina konkursa prepušta sredstva i održavanje teledomova na nadležnosti lokalnim civilnim organizacijama. Iako ovo rešenje nije bez konflikata (samouprave, institucije su ponekad ljubomorni i žele da uzmu teledomove pod svoj uticaj), ali na duge staze on jaèa samoorganizovanje lokalne zajednice, njene sposobnosti za samofinansiranje, i kapital lokalnog stanovništva. 24

25 Èetvrto: profil teledoma- njegove usluge- se odlikuje otvorenošæu i postojanjem više sektora. Nije ni moguæe definisati ih na osnovu njihovih aktivnosti, ne mogu da se svrstaju u grane nekih drugih usluga. Ovo može vremenom dovesti do zabune identiteta (u kom duhu, kom moralnom sistemu, kulturi može da se definiše? Da li to da bude kolektivni, državni, poslovni?). ukoliko saradnici nisu dovoljno popustljivi i otvoreni prema novim fenomenima, prema promenama, ova vrsta zbunjenosti može biti jos veæa. Meðmuti, višesektorstvo-ako su sposobni da rukuju njime- može biti odlièna prednost, koja može da rezultira u ekonomiènom iskorišæavanju moguænosti, u širenju izvora. Peto: ako pogledamo na organizaciju samih teledomova možemo videti da su oni veæinom takozvane hibridne organizacije. Tipièno rešenje je da je vlasnik civilna organizacija, samoupravna ustanova je ona koja ga uzima pod zaštitu, a preduzimaè ili kompanija ih drži u pogonu. Postoji mnogo drugih rešenja, ali je karakteristièno ujedinjenje dve ili više organizacija na osnovu višestranog ugovora, što omoguæuje višestranost teledomova po lokalnim zahtevima. Šesto: u teledomu se odmah i na licu mesta može doæi do sredstava i usluga infodruštva, u cilju podržavanja ove stvari lakše se može privuæi pažnja javnosti na nove moguænosti koje nudi moderan svet. Teledomovi koriste ogromnu pokretnu snagu koju znaèe Internet, kompjuteri, propaganda uopšte, reklame i obeæanja informatike. Iskorišæenje snažnih lobi aktivnosti i izvora je osloboðena svakog oblika politike i korupcije, pregledni odnosi jaèaju poverenje sponzora, vlasti, uèesnika na tržistu prema pokretu. Kratak inventar U Maðarskoj je osnovano ukupno skoro 500 teledomova izmeðu 1994 i 2002 u svakom petom malom naselju od ispod 3000 stanovnika. Skoro 84% naših naselja pripada ovom krugu, dakle kod nas je prilièno tipièna pojava malo selo. Svaki teledom je samostalna pravna jedinica. Veæina njih pripada civilnim organizacijama. Skoro 1000 ljudi aktivno radi oko teledomova, u 7 regionalnih prodajnih mesta i u jednom državnom centru. U svakom teledomu ima proseèno 5-10 radnih mesta sa informatièkom delatnošæu, gde èak mogu i istovremeno da rade 24 sata na dan u svim delovima po lokalnom nalogu ili kao radnici iz okoline. Imamo zamisli kako bismo mogli da nabavimo toliko posla (organizacijom mreže delatnosti koje idu u javnu korist), ali to bi zahtevalo mnogo veæu organizaciju, na državnom nivou, za šta nisu dovoljna dosad izgraðena partnerstva. Teledomovi obavljaju skoro 60 vrsta zadataka. Najkarakteristièniji od njih su: kancelarijske i komunikacione usluge, kompjuterska i druga obuka, Internet, konstrukcija kolektivnih i privatnih web- 25

26 stranica, korišæenje kompjutera (igre, uèenje, posao), pomaganje i posredovanje u obavljanju službenih poslova, informacije, savetovanje u informatici, posredovanje savetnika, organizacija socijalnih usluga, rukovanje lokalnim i regionalnim informacijama (npr. karte energetskih izvora, socijalne mape, mape zdravlja), lokalna medija (novine, kabelska televizija, radio), služba za konkurse, finansiranje i izrada projekata za razvoj, i mnogo drugih. 50% ovih usluga vezana je za modernu informatièku tehnologiju, ostatak se sastoji u pomoæi koju pružaju zajednica i pojedinci na druge, tradicionalne naèine (priredbe, kursevi, organizovanje javnog života kolektiva). Postoji veæ i teledom koji deluje kao samostalna lokalna Internet služba. Posao, javna služba, ili civilni pokret? - kolektivni poduhvat Èesto organizatori teledomova ni sami ne znaju odgovor na ovo pitanje. Ponegde, ponekad jedan od ovih odgovora izbije na površinu, a u drugim prilikama opet drugi. Ovo je takva, posebna, hibridna tvorevina. Neminovno. Ne bi mogla da preživi kada bi bila ogranièena samo na jednu ili drugu sferu, polje delatnosti. Ne retko teledomovi funkcionišu kao vlasništvo samouprava (države), civilnih organizacija i pored toga ugovorom su vezani za preduzimaèa. Pravi hibrid! Nije jednostavno, ali ukoliko su ugovori dobri, onda svaka od ovih organizacija naðe u teledomovima svoje prednosti. Dok jedna od njih konkuriše, druga pruža zgradu i javne zadatke, a treæa za to vreme kao dobar gazda na profesionalan naèin sprovodi posao, pruža usluge. Najsavremenije privredne (ekonomièno rešenje), administrativne (saradnja meðu sektorima, samouprava koja osposobljuje) i politièke (sauèešæe, demokratska kontrola lokalnog stanovništva) ideje, su ideali za ovaj savez u ovom izuzetno racionalnom modelu. Dakle, šta je to? To je najpotpuniji kolektivni poduhvat o kojem prièaju najhrabriji predstavnici duge privrede A održavanje? E, da! Ko æe da plati skeledžiji kada lokalni finansijski izvori nisu dovoljni da pokriju tehnièke i društvene troškove i da održavaju rad teledoma na duge staze? Teledomovi danas sa raznih strana uspevaju da naðu izvore potrebne za svoje održavanje. Postoji neznatna cena korišæenja koja pokriva mali deo troškova. Samouprave veæinom besplatno izdaju prostore, èesto finansiraju grejanje i struju, a dešava se i da daju daljnju pomoæ. Takoðe nije retko da samouprava redovno kupuje usluge (npr. socijalni posao, nastava, zadaci održavanja sistema, raspisivanje konkursa). Teledomovi veoma èesto i dobro konkurišu. Nesreæa u sreæi je da njihovo gospodarenje zbog toga postaje pomalo iscepkano, nejednako. Zajedno èak uspevaju i da postignu poneko sniženje. U 26

27 Maðarskoj, recimo, Microsoft besplatno snabdeva svaki teledom kancelarijskim softverima i softverima za igru i razvoj. Sve je više moguænosti za elektronski posrednièki, trgovaèki, posao iz daljine (npr. ispitivanje javnog mnenja), od kojih teledomovi mogu da žive. Sve u svemu: teško da se moze reæi da je privredni model teledomova jasan ili stabilizovan. Još nekoliko važnih faktora fali da bi do toga doslo. Teledom kao poduhvat nekolicine Deca koja su uèila za stolare poèela su da odlaze u teledom u Èakberenju. Zoli je kasnije uèio za pekara, Gergej još nije izabrao zanimanje, ali je njihova strast za kompjutere iz dana u dan bila sve jaèa. Vremenom su nabavili kopjuter i kod kuæe. Stariji deèak nije mogao da se zaposli kao pekar i dobro mu je došlo što mu je teledom ponudio posao da noæu prevræe stranice Interneta u javnu korist (vidi sliku br.5), što je zapeèatilo njegovu sudbinu. Pohaðali su kurseve informatike jedan za drugim. Osnovali su preduzeæe i danas su preduzimaèi za taj isti teledom. Ne izdržavaju se od toga, ali im je teledom važan zbog veza koje imaju preko njega sa lokalnom infotržištem. Usavršavaju web-straniceosvojili su nagradu sa stranicom koju su konstruisali za svoje selo- i sve više ponuda dobijaju od samouprava, privatnih kompanija, da održavaju njihove sisteme, tako da sklapaju, prepravljaju, isporuèuju kompjutere, naravno sa garancijom. U njihovoj delatnosti lepo se vidi jaèanje javnog života njihovog sela preko udruženja njihovog teledoma, pomaganje rešavanja javnih zadataka uz saradnju sa samoupravama (konkursi, obavljanje javnih poslova i informacije) i lokalna preduzimaèka delatnost od koje žive. Ovo je, èini se, jedan izuzetno dobar model održavanja teledomova. Slika br. 5: prvi maðarski tragaè za informacijama u toku radau èakberenjskom teledomu 27

28 Korak unapred- zajednièka mreža Bez sumnje, misija teledomova je prikljuèenje zajednica na mrežu i to je oèigledno zajednièki zadatak. Možemo ih èak smatrati i modernim, informatièkim produženjem javnog obrazovanja, bibliotekarskih usluga, možda èak i sreðivanje službenih poslova. Ono zbog èega se može smatrati neprirodnim je njihova infrastrukturalna priroda. Koja javna služba æe preuzeti na sebe usluživanje i troškove za svoju publiku i ostale? Ovde je, dakle, reè o novom, relativno samostalnom zadatku, koji može da funkcioniše u okviru mnogih institucija- biblioteka, škola, kulturnih domova, informativnih biroa, službenih ispostava- kao i u organizaciji nove specijalne službe (kao što su teledomovi). Suština je: državi je potrebno da uzme na sebe kao obavezan zadatak i da, recimo, finansira usluge koje æe odgovarati potrebama novog društva preko samouprava. To bi bio posao èije troškove ulaganjem velikog truda ni momci iz Èakberenja ne mogu da pokriju: recimo, obrazovanje školaraca, uvodne pripreme za odrasle sa socijalnim problemima, besplatno ili pristupaèno korišæenje Interneta i kompjutera u ogranièenim merama, pomaganje informisanja javnosti i službenih poslova. Zajednièka mreža je mreža taèaka (mesta) gde se može kolektivno koristiti Internet prema zajednièkim potrebama. Potrebno je odrediti taèno cilj strategija nacionalnog infodruštva, neka bude potpuno izgraðena ovakva mreža u svakoj državi, kao što je to naznaèeno u planu e-europe, koji se odnosi na države èlanice EZ sa rokom datim do Ne mogu sam Prikljuèivanje zajednica na mrežu je zadatak kojem mogu biti prikljuèeni i drugi zadaci javnosti, meðutim, ipak nije jedno te isto. Specifiènost teledoma proizilazi iz njegove infrastrukture. Moderna informaciona tehnologija može, èak šta više, treba biti korišæena ne samo za potrebe javnosti, veæ i za poslovne ciljeve. Ovo prirodno potièe iz zahteva ekonomiènosti u malim naseljima (vidi gore pod naslovom Zajednièki poduhvat). To znaèi da državi uglavnom ne treba da finansira pogon infrastrukture u celini, veæ može da deli ovu privatnu sferu i to u tolikoj meri, koliki je sposobnost održavanja u datom regionu, u teledomu naselja (tj. Zajednièki pristup mreži). Za sada imamo samo ideje i pokušaje u vezi toga na osnovu kojeg pokazatelja se može odrediti ova karakteristika naselja. Bitni podaci u ovom smislu bi bili broj stanovnika, procenat nezaposlenosti, proseèna primanja, pismenost u Maðarskoj bi i na osnovu iskustva i statistike mogli odrediti normativu zajednièkog prikljuèivanja, mera u kojoj je država spremna da preuzme finansiranje, uzimajuæi u obzir rezultate ekonomisanja teledomova. Momentalno samo imamo pretpostavke. Na osnovu 28

29 mišljenja osnivaèa teledomova, bilo bi potrebno normativno osiguravanje najmanje 50% troškova da bi se ekonomski stabilizovala mreža. Vrednost mreže - franchise Možda je najvažniji element u uspehu teledomova svojstvo mreže. Ona ne postaje sama od sebe time što se jedan za drugim otvaraju teledomovi, nasuprot tome što je svaki prikljuèen na Internet i èesto razmenjuju informacije jedan s drugim. I to je mali razlog da imaju zajednièki web-stranicu, korespondentne sisteme, forume preko kojih mogu u isto vreme biti oslovljeni. Zajednièko im je svojstvo mreže, jednakim delatnostima, uslugama, sposobnosti brzom reagovanja i aktivnosti. Ovo je e što se tièe maðarskih teledomova moguænost koja puno obeæava, direktan cilj, èije okvire æe osigurati uvoðenje uopštenog i uslužnog franchise sistema. Suština je u tome da svaki teledom koji se prikljuèi ovom sistemu potpisuje ugovor o èitavom nizu jednakih osnovnih usluga i fakultativno se obavezuje na obezbeðenje drugih usluga. Ovo definiše lokalne uslove i uslove mreže usluga, naèin obraèunavanja, i prava i uslove partnera. Glavni cilj franchise sistema je kvalitetno obezbeðenje i održavanje teledomova i njihovih usluga. Javne i poslovne usluge sa taèke gledišta franchise sistema u suštini jednako funkcionišu, važna razlika je u izvoru finansiranja. U cilju da svaki èlan doðe do prihoda koji su srazmerni njegovom doprinosu, treba uspostaviti i održavati jedan centar gde æe sve automatski biti obraèunato i koji æe stojati pod nadzorom gazde franchise sistema. Krug franchise usluga teledomova- pristup Internetu, poštanske usluge, nastava iz daljine, knjige, papir, pribor za pisanje i kancelarijski pribor, formulari, itd- postepeno treba širiti srazmerno sposobnosti održavanja i meri optereæenja (koliko može primiti). Dakle, kljuène reèi u radu franchise sistema su: jednake usluge, garancije za održavanje, osiguranje kvaliteta. Samo ovaj put vodi do toga da se potencijalna vrednost mreže može ostvariti i uveæati. Bez granica- svetsko selo u bazi malog kolektiva Kada prièamo o mreži teledomova, prirodno je da stavimo u zagrade državne granice. Ideja svetskog sela (global village) je vrlo jednostavna- na mreži æemo svi biti susedi i stanovnici istog velikog sela- ali ne može biti realizovana iskljuèivo zbog toga što veæ postoji efikasnija moguænost razmene informacija. Komunikacija sama po sebi znaèi neku vrstu odnosa, povezanosti, jednu vrstu zajednice. Selo, susedstvo je teritorijalna zajednica ljudi. Mnogi bi želeli- možda èak svakodnevno- da prežive iskustva zajednica drugih kultura, da iskuse šta je zajednièko u razlièitim kulturama, kakve odgovore daju na univerzalna pitanja života u drugim kulturama. Pored èitanja i putovanja mreža nudi nove 29

30 moguænosti. U tradicionalnim uslovima ne možemo tek tako pokucati na vrata nepoznatih ljudi, ne pozivamo nepoznate telefonom, da bismo imali uvid u njihov naèin života. Web- i chat-stranice nas izazivaju da stupimo u kontakt sa nepoznatim ljudima, meðutim, još uvek nije prirodno preæi pragove dobrog ukusa i granice intimne sfere drugih ljudi. Nije uvek potpuno jasno ko je na drugoj strani linije i ko se iz kojih razloga otvara prema velikom svetu. Takoðe nije sigurno da su nama potrebni ljudi koji svakoga zivkaju. Put do stanovnika svetskog sela vodi preko malih zajednica. Mene tada shvataju ozbiljno kada u mojoj maloj zajednici (bilo to mesto gde živim, vezano za moju struku, hobi, ili drugo) mogu biti nadgledan i identifikovan, i za mene æe ovakvi novi odnosi, prijateljstva biti od vrednosti u virtualnom prostoru. U svetskom selu malih zajednica se na taj naèin istièu teledomovi i njihovo pojavljivanje na mreži, time obezbeðujuæi prelaz preko državnih granica. Internacionalna organizacija teledomova U srednje-istoènoj evropskoj regiji Maðarska je postala prirodan izvor iskustava u vezi sa teledomom. Naši kontakti sa susednim zemljama putem nacionalnih manjina maðarske nacionalnosti u tim zemljama su brzo proširili naša iskustva u Rumuniju, Jugoslaviju, Hrvatsku, Slovaèku, Ukrajinu. Jedan za drugim su poèeli da se osnivaju teledomovi i otpoèeti su manji-veæi programi. Najveæe uspehe postigli smo uz podršku USAID-a u kooperaciji sa našim prijateljima iz Jugoslavije, gde smo uspeli da osnujemo skoro 70 teledomova i telekoliba. Naši odnosi se, meðutim, ne ogranièavaju samo na ovu regiju. Uspeli smo da izgradimo odliène odnose sa ostalim državama Evrope koje imaju teledomove (Engleska, Grèka, Španija, Švedska, Danska, Irska), i po sve nas su korisni sastanci koje organizujemo. Slièno tome, sve življi odnosi se razvijaju i sa amerièkim, kanadskim, australijskim, južno-afrièkim, i latino-amerièkim struènjacima za teledomove. Ima nas sve više (vidi sliku br.6) i potrebni smo jedni drugima, imamo iste probleme, i rešenja pojedinaca su veoma korisna za sve nas. Pored struènih odnosa onih koji se zalažu za prikljuèenje zajednica, i direktne veze izmeðu teledomova kriju mnogo novih moguænosti, koje do sada još nisu iskorišæene. Moralni sistem osnivaèa teledomova- osnova njihove zajednièke kulture- sadrži mnogo sliènih i zajednièkih elemenata: verujemo u snagu zajednice, solidarni smo prema onima u nepovoljnom položaju, informatiku smatramo sredstvom putem kojeg možemo poboljšati kvalitet života, verujemo u to da je lokalno stanovništvo sposobno da odbrani ljude od štetnih uticaja globalizacije i da iskoristi njene prednosti, smatramo da je razmena vrednosti meðu kulturama veoma važna. Ove kopèe nas i sada vezuju kao rodbinske veze, samo što još ne održavamo ovo srodstvo dovoljno bliskim. Došlo je vreme i za to. Mogao bih nadugaèko da nabrajam koliko korisnih i 30

31 interesantnih stvari bi se moglo izroditi iz susreta teledomova sa raznih strana sveta, i šta bi to znaèilo sa taèke gledišta zbližavanja zemalja sveta i njihovih kultura, odnosno direktne saradnje porodica, malih zajednica i pojedinaca. Slika br. 6 Broj teledomova širom sveta Izuzetno je teško proceniti broj teledomova. Delom zbog nedostatka podataka, delom zbog svestranosti teledomova i brzog napretka programa za razvoj. Ovde navedeni podaci zbog toga nisu ni potpuni ni taèni. Samo bih želeo da najboljim znanjem dam približnu sliku u kolikoj meri i kojim intenzitetom se države trude da obezbede zajednicama prikljuèak na mrežu. Kanada (centralna kolektivna služba za informatiku) Velika Britanija (on-line centri, u planu u roku od nekoliko godina 6000) USA (kokektivni tehnološki centar) Maðarska (prema stanju u proleæe 2002) 450 Australija (u regionu zapadna Australija planira se otvaranje sledeæih 24) 126 Indija (centri za nastavu iz daljine, ukupno 1500 u planu) 150 Senegal (koji imaju i pristup Internetu) 70 Jugoslavija 70 Južna Afrika (koji imaju i pristup Internetu) 65 Gana (sledeæih otprilike 10 je u razvoju) 50 Estonija 50 Nemaèka 47 Brazil (u planu ) Finska 40 Švedska 25 Peru 25 Portugalija 20 Panama 20 Rumunija 20 Austrija 17 Irska 15 Paragvaj 12 Španija 12 Danska 10 Francuska 10 Norveška 8 Bugarska 8 Grèka 5 31

32 Slovenija 3 Uganda 3 Vietnam 3 Slovaèka 2 Ukraina 2 Surinam 2 Honduras 2 Mozambik 2 Italija 1 Belgija 1 Lesoto 1 Mali 1 Argentina (u planu) 1600 Kolumbija (u planu) 330 Egipat (u planu) 120 Kosta Rika (u svim samoupravama, u planu) 89 Evropa malih zajednica Ja zamišljam ujedinjenu Evropu kao Evropu malih zajednica. Odnosi prijateljskih naselja putem teledomova mogu dalje da se razvijaju, da se prošire, da dobiju nove nagone i liène ili kolektivne dimenzije. Evropa æe tada biti dom svih nas kada u malim zajednicama drugih delova sveta osetimo istu prisnost i sigurnost kao kod svoje kuæe. Teledomovi, usluge i sredstva informatike u zajednicama su sposobni da stvore uslove za razvoj ovakvih ljudskih odnosa. Potreban je priliv informacija i mnogo gušæe liène i zajednièke veze nego što je to do sada bio sluèaj, da bismo se bolje upoznali, da bi se stvorilo uzajamno poverenje, poštovanje uzajamnih kulturnih vrednosti. Moguænost za ostvarenje ovih stvari nam je veæ data. Osim preko postojanja teledomova postoje brojne druge veze po kojima bi se mogle zbližiti zajednice. Nacionalne manjine, poreklo, istorijski dogaðaji, tradicionalne i nove struke, profesije, žive trgovaèke veze, kulturne tradicije (muzika, folklor, narodna radinost), ekonomske i društvene inovacije, uèenje jedno od drugih, i mnogo drugog mogu biti polazne taèke za meðusobno zbližavanje zajednica. U poèeku priroda tematièkih veza je bila težnja za potpunosti i raznovrsnošæu, jer æe od uzajamnog pouzdanja, poštovanja meðu ljudima koji saraðuju biti ta veza jaèa i trajnija. U ovom smislu ujedinjenje Evrope treba i odozdo graditi. Šta više, bez ovakvih osnova možda se ni ne može izgraditi Dom Evrope. Kolektivna infromatika- kolektivni informatièar 32

33 Teledomovi su najpodobnija tla za povezivanje postojanja malih zajednica sa modernom informatièkom tehnologijom. Praksa njihovog rada postavlja sve više ideoloških, teorijskih i struènih pitanja i gura ispred sebe. Nemamo vremena da malo bolje razmislimo o tome šta zaista znaèi ova intervencija za život male zajednice, koje su nažalost širom sveta sve siromašnije. Stopama naših delatnosti razvija se jedna nova struka, nauka, koju treba da oèuvamo ako želimo da je shvatimo, i želimo da predvidimo manje-veæe uticaje našeg rada na društvo, ako želimo metodièno da pripremimo sve one koji nas prate na ovom putu. Najsurovija teorijska pitanja: da li moderna informatika gradi ili razgraðuje male zajednice, da li jaèa ili slabi lokalno stanovništvo, lokalnu privredu, društvo i kulturu? Ja duboko verujem u to da je odgovor na ovo pitanje pozitivan, ali to ne proizilazi iz unutrašnje prirode informatike. Naèin na koji koristimo nove moguænosti ima odluèujucu ulogu u tome, šta æe se dogoditi. I upravo to je misija kolektivnih informatièara. Oni su ti koji treba da postave modernu informatièku i komunikacionu tehnologiju u službu poboljšanja kvaliteta lokalnog života malih zajednica. Njihova naèela, metode, postupci i tehnike saèinjavaju struèni sadržaj kolektivne informatike. Odgovornost ovih ljudi nije mala, jaèanje lokalnih odnosa, svrstavanje onih u nepovoljnom položaju u globalizovanom svetu, pri èemu im je najosnovnije sredstvo teledom, i njegova svetska mreža. I na kraju, kakav je dobar teledom? - nekoliko reèi o obezbeðenju kveliteta Puno razmišljam o tome, koje su najvažnije osobine dobrog teledoma ovde u Maðarskoj (vidi sliku br. 7). Ovaj pristup je veoma važan korak u razradi i uvoðenju sistema za obezbeðenje kvaliteta teledomova i njihovh usluga. Ja zamišljam kvalitet teledomova u nivoima, stepenima. Na prvom nivou teledom ostvaruje takozvani teledom minimum, koji daje pravo na ime teledom, tako da je i korisnicima jasno šta mogu da oèekuju od njega. Na sledeæem nivou treba garantovati savremeni tehnièki standard, bez kojeg najosnovnije usluge ne mogu biti ostvarene. Na treæem nivou smeštam garanciju organizovanog rada, i zahteve planiranog, efikasnog i pravilnog rada. Èetvrti nivo za mene predstavlja ispunjenje kriterijuma ekonomskog održanja, dok peti stvara garanciju da je teledom pronašao svoje mesto u sistemu društvenih, kulturnih, privrednih odnosa lokalne zajednice. Naravno, idealna situacija bi bila kada bi pri otvaranju novog teledoma on veæ odgovarao svim nivoima ove lestvice kvaliteta, ali to ne možemo oèekivati. Zbog toga bi sistem obezbeðenja kvaliteta trebao ne samo da procenjuje i dokazuje kvalitet, veæ i da potpomaže sposobnost odgovaranja sve veæim zahtevima za teledomove i njihove radnike. Slika br. 7 33

34 Kakav je dobar teledom? Informisan je, skuplja iskustva o zahtevima, moguænostima, dobrim rešenjima Komunicira, konsultuje, saraðuje sa ostalim teledomovima i uslužnim organizacijama Orijentisan je ka zahtevima, na licu mesta je spreman da pruži osnovne usluge, istražuje zahteve Razmišlja globalno, deluje lokalno, obavezan je da razvija svoju zajednicu, i da pomaže poboljšanje kvaliteta života u njoj. Ako treba specijalizuje se, pojedina polja drži za prioritete u svojoj delatnosti Saraðuje sa lokalnim i regionalnim organizacijama, dogovara se o zajednièkim uslugama Samokritièan je, objektivno procenjuje samog sebe, uèi iz iskustva, ispravlja greške Planira svoj rad, strategije i konstruiše operativne planove da bi bolje video u buduænost Stvara izvore na najraznoraznije naèine, svaku moguænost aktivno traži i koristi Ekonomièan je, svoje izvore koristi na dobar naèin, u zamenu za vrednost nudi i oèekuje vrednost Produktivan je, uspeh svog rada meri dostignuæima, uticajima, ostvaruje postavljene ciljeve Inovativan je i inicijativan, osmišlja, hrabro zapoèinje nove stvari, programe, pokreæe i podržava kreativnost, nova rešenja Stvara egzistenciju za svoje radnike, stabilizuje organizaciju i u teškim situacijama (npr. pored privatne delatnosti upravlja teledomom) Uvek je spreman, njegovi radnici i pomoænici uèe novu tehnologiju i metode 34

35 Savremen, tehnièku infrastrukturu održava na istom nivou, u tehnici je jedan od vodeæih u svojoj maloj zajednici Koristi novu tehnologiju, aktivnoživi od moguænosti koje pruža mreža Odnosi, tok, veze rada i organizovanja su promišljeni i proraèunati Dobro se predstavlja, trudi se da pokaže svoje rezultate, i iz njih oblikuje moralni i materijalni kapital Dobrog je izgleda, svesno oblikuje svoj izgled takvim da se tamo publika dobro oseæa Veran je široj i užoj publici, i obezbeðuje joj mrežu, izvore, moguænosti, zajednièko predstavljanje Orijentisan ka zajednici, deli svoje rezultate, iskustva sa ostalim teledomovima i celokupnim pokretom. 35

36 Program razvoja Teledomova u Jugoslaviji 1. Istorija godine, nakon završetka graðanskog rata, u Miloševiæevoj eri društveni život i javna administracija bila je jako centralizovana. Javno delovanje i inicijative pokretane su centralno, odluke o finansiranju takoðe su donošene centralno. Lokalne zajednice i lokalne samouprave nisu imale niti odgovarajuæa sredstva niti dovoljno ovlašæenja da bi mogle delovati nezavisno. Usled ovog centralizovanog sistema ruralne zajednice dospele su u nezavidan položaj. Ova tendencija nije postala vidljiva samo u malim selima, nego i u veæim naseljima od pet do sedam hiljada stanovnika. U to vreme nekoliko ljudi u Vojvodini videlo je na maðarskoj televiziji emisiju o teledomovima i shvatilo da bi teledom pokret bio veoma važan za njihove zajednice koje su bile u nepovoljnom položaju: on bi bio bitan u mobilisanju lokalnih ljudi, u stvaranju moguænosti i odgovarajuæe sredine stanovnicima sela da pokrenu sopstvene poslove, u jaèanju lokalnih NVO-a i civilnih incijativa. Oni su takoðe shvatili i da teledomovi mogu da služe i kao bitni centri alternativnih sredstava i informacija lokalnih samouprava manjih zajednica, što bi pomoglo u raskidanju njihove apsolutne zavisnosti od centralne ekonomske, politièke i investicione politike. Prvi teledom u Jugoslaviji osnovan je u zadnjem kvartalu godine, koristeæi iskljuèivo lokalna sredstva. U to vreme Teledom Savez Maðarske (TSM) (zahvaljuæi naporima predsednika TSM Ðeze Kovaèa i poèasnog predsenika Maæaša Gašpara) podržao je napore lokalnog stanovništva Baèke Topole da, na osnovu meðunarodnih i maðarskih iskustava osnuju demokratsku NVO i Teledom u svojoj zajednici. Nekoliko meseci kasnije osnovan je novi Teledom u Malom Iðošu, a malo zatim i Teledom Savez Jugoslavije (TSJ). Pored dva posojeæa teledoma, TSJ je brojao 60 èlanova. Èlanstvo se sastojalo od intelektualaca raznih nacija i više kompanija iz poslovnog sektora (kao Deonièarsko Društvo Baèka Topola - Univerzal, Deonièarsko Društvo Info Servis iz Baèke Topole, Tippnet iz Subotice). Rezultat je bio brzo pokretanje Teledom pokreta u Jugoslaviji. Krajem godine, u okviru programa Mraz, novog oblika saradnje izmeðu TSM i TSJ, mladi iz Jugoslavije bili su u moguænosti da provedu 7-10 dana kao gosti maðarskih teledomova. Oko 50 uèesnika iz osam zajednica u Jugoslaviji primljeno je u sedam maðarskih teledomova u cilju prouèavanja 36

37 programa i funkcionisanja Teledomova. Zahvaljujuæi naporima teledomovadomaæina, uèesnici su mogli da budu u prilici da posete i nekoliko dodatnih teledomova. Svi uèesnici su došli iz onih zajednica èiji su stanovnici planirali osnivanje teledomova, tako da su prikupljena iskustva nakon povratka u mnogome pomogli u predstojeæem planiranju. Poèetkom godine rukovodioci TSM i TSJ pozvali su FRDP da im se pridruže kao partneri u predstojeæem programu u Jugoslaviji. Jula godine, posle pripremnog perioda, FRDP primila je od Agencije za Medjunarodni razvoj Sjedinjenih Država (USAID) finansijsku podršku od 692,000 USD da osnuje 30 teledomova u Jugoslaviji (posebno u Srbiji i Vojvodini). 2. Ciljevi programa Na osnovu gore navedenih razloga, glavni ciljevi programa bili su pojaèati postojeæe teledomove i osnovati nove uz pomoæ podrške i obuke, stvoriti mrežu teledomova kroz konferencije, organizovati dva programa razmene, dva programa obuke i jedan program strateškog planiranja, poboljšati održavanje kroz obuku 60 rukovodilaca teledomova, uspostaviti pristup nezavisnim izvorima informacija za 60 zajednica, osnovati 60 novih teledomova u Jugoslaviji (ne raèunajuæi Crnu Goru i Kosovo) koji ispunjuju kriterijume Teledom Saveza Maðarske i Jugoslavije. Glavni cilj FRDP i njenih izvršnih partnera bili su poboljšanje opšteg socijalnog stanja u Jugoslaviji, posebno u ruralnim oblastima. Oèekivali smo da æe program imati dugoroèni uticaj. Izvršioci su nameravali da kroz ovaj program pojaèaju proces demokratizacije u Jugoslaviji poržavajuæi lokalne NVO, da pojaèaju nivo lokalne demokratije uèešæem bolje informisanih graðana u javnom životu, da smanje regionalne disparitete stvarajuæi stalne taèke pristupa nezavisnim informacija. FRDP i TSM su želeli da stvore uspešne primere u regiji. 3. Pripremni Period Jul Novembar Generalne pripreme 21. jula, nakon potpisivanja zvaniènog ugovora sa USAID-om, FRDP je organizovao pripremni sastanak sa svojim izvršnim parnerima, Teledom Savezima Maðarske i Jugoslavije (TSM i TSJ). Tokom sastanka partneri su 37

38 pregledali program i razgovarali su o predstojeæim koracima i dugoroènim aktivnostima. Kao rezultat pregovora, FRDP, TSM i TSJ naèinili su radni plan za narednih nekoliko meseci. Da bi se upoznali sa lokalnim uslovima, Izvršni Direktor FRDP-a, Peter Nizak, Koordinator programa Peter Palvelði, i Direktor Finansija Jožef Kereš posetili su TSJ u Baèkoj Topoli 3. i 4. avgusta godine. U okviru posete predstavnici FRDP-a posetili su teledom u Topoli i prisustvovali su sastanku odrbora TSJ-a, na kojem je program i zvanièno odjavljen i predstavljen. Detalji profesionalne i finansiske saradnje su takodje bili jasno opisani. Pripremni forumi Sredinom avgusta godine, organizacije-partneri su oznaèili datume pripremnih foruma. Uz pomoæ TSM-a, TSJ je pripremio kratak uvodni materijal o teledomovima i programu, i poslao ga je u preko 600 lokalnih zajednica. U avgustu Maæaš Gašpar je pripremio plan i material za forume. Poèetkom septembra FRDP i TSM naznaèili su datume pripremnih foruma. TSM su predstavljali Maæaš Gašpar (poèasni predsednik TSM) i Laslo Balog (potpredsednik TSM), dok je Peter Nizak predstavljao FRDP. Cilj foruma bio je predstavljanje koncepta teledomova, i pružanje informacija iz prve ruke o programu zainteresovanim rukovodiocima zajednica i predstavnivima NVO-a. Izmedju 11. i 15. septembra godine održano je 4 foruma u sledeæim opštinama: Baèka Topola, Musla, Prokuplje i Užice. Uèestvovalo je 98 predstavnika raznih lokalnih zajednica i NVO-a. Na ovim forumima uèesnici su bili upoznati sa konceptom teledoma, predstavljeni su im izazovi informacijskog društva, i predstavljen im je sam program podrške. Na svakom forumu predavaèi su koristili video projektor, što je prezentacije uèinilo zanimljivijima (ujedno su predstavljene prednosti i atraktivnost moderne tehnologije). Predavanja su držana na maðarskom jeziku i bila su prevoðena na srpski jezik. Svi uèesnici su dobili informacioni materijal koji je sadržavao i tekst predavanja. U prvom delu predavanja predavaèi su predstavili izazove informacijskog društva nabrajajuæi i pritom i njegove prednosti i mane. Cilj ovog dela predavanja bio je ne samo da se prikaže veza izmeðu razvijenih zemalja i onih zemalja koje ne koriste informacijsku tehnologiju (information technology (IT)), veæ i da se naglasi da æe se razlike u razvijenosti izmeðu regija ili gradova i sela odreðenih zemalja produbiti ako se ne obrati pažnja na pristup i razvijanje IT-a. U cilju izbegavanja ovih teškoæa, teledomovi mogu da pruže zajednici pristup 38

39 beneficijama IT-a, pored èega mogu da pomognu u održavanju postojeæih inicijativa u zajednici i da stvore nove. U usluge teledomova spadaju odreðene veæ utvrðene javne usluge, pored kojih svaka zajednica ili regija može da razvije svoj profil i dodatne usluge. Ovaj deo programa predstavio je Maæaš Gašpar, nakon èega Laslo Balog predstavio istoriju i iskustva maðarskog teledom pokreta. Na kraju prepodnevnih predavanja predstavljena je situcija u Jugoslaviji i regionu, i uvod u FRDP i detalje programa. Uprkos tome da su organizatori poslali više og 600 poziva lokalnim samoupravama i lokalnim NVO-ma, sastancima je prisustvovalo manje uèesnika od oèekivanog, pogotovo u južnoj i centralnoj Srbiji. Razlozi slabog odziva su održavanje foruma neposredno pre politièkih izbora, i neefektivnost kanala informisanja. Pored toga, na osnovu pitanja koja su uèesnici postavljali u popodnevom delu foruma postalo je jasno da su moguænosti podrške mnogo poznatije meðu predstavnicima zajednica i NVO-a na severnim delovima Srbije od onih iz južnih i centralnih delova zemlje. U severnom delu Jugoslavije (Baèka Topola) uèesnici su bili zainteresovani za pojedinosti predaje i ocenjivanja zahteva i za detalje funkcionisanja teledomova. U južnoj i centralnoj Srbiji uèesnike su više zanimala opšta pitanja u vezi osnivanja i funkcionisanja teledomova. Na kraju, potrebno je pomenuti da su uèesnici foruma u Prokuplju i Užicu, mada su bili malobrojni, predstavljali skoro stotinu zajednica pošto su uèesnici iz veæih gradova ujedno bili i predstavnici nekoliko manjih naselja iz svoje okoline. Na osnovu ovih iskustava, FRDP i njeni partner odluèili su da organizuju još foruma u Srbiji. Ored toga, odluèeno je da se održe dve konferencije potencijalnim kandidatima, jednu u severnom, drugu u južnom delu Srbije. U oktobru je održano nekoliko dodatnih foruma, èiji cilj je bio - slièno predhodnima predstavljanje koncepta teledomova i pružanje informacija iz prve ruke o programu zainteresovanim rukovodiocima zajednica i predstavnicima NVO-a. Forume su organizovali program menadžeri TSJ-a kontaktirajuæi veliki broj lokalnih zajednica. Neposletku, trinaest zajednica je pokazalo zainteresovanost da bude domaæin lokalnim forumima. Svaka zajednica je zamoljena da pozove pet do petnaest ljudi iz lokalne samouprave, lokalnih javnih institucija i firmi, i lokalnih NVO-a. Dve grupe su posetile zainteresovane zajedince. Prvu grupu su èinili Peter Palvelði (FRDP), Miksa Beer (TSJ) i Mimi Larson (FRDP). Ova grupa je posetila šest zajednica iz zapadne Srbije: Krupan, Ljig, Rudnik, Prilipac, Arilje and Ivanjicu. Druga grupa se sastojala od Andraša Verbasija (TSJ), i Lasloa Baloga (TSM), koji su posetili sedam zajednica istoène i centralne Srbije: Knjaževac, Svrljig, Stopana, Bela Palanka, Dimitrovgrad, Ljuberaða, i Vlasotinci. Ukupno na ovih trinaest foruma prisustvovalo je skoro 39

40 dvesta ljudi. Tokom foruma koordinatori programa objasnili su ciljeve podrške i objasnili uèesnicima kako teledomovi mogu da pordže lokalni razvoj. Konferencije podrške FRDP i TSJ su organizovali planirane konferencije o podršci krajem oktobra. U Subotici je prisustvovalo 26 samouprava, a u Vrnjaèkoj Banji su prisustvovali predstavnici 18 opština. Na ovim konferencijama uèesnicima je detaljno opisan program podrške, i objašnjeni su im uslovi uèestvovanja u programu. Konferencije su uspele da postignu svoj cilj. FRDP je zvanièno objavila program podrške a uèesnici su dobili detaljne informacije iz prve ruke o programu i procesu predaje zahteva. Dobili su odgovore na svoja pitanja i poèeli izradu zahteva. Svi uèesnisi su primili objavu konkursa i zahtev na srpskom jeziku. Uèesnici konferencija bili su veoma zaintresovani za teledom program i bili su veoma aktivni tokom konferencija. Uèesnici su se sastojali od predstavnika gradskih vlasti, rukovodioca NVO-a, predstavnici javnih institucije (škola, mesnih zajednica), studenata i drugih lokalnih predstavnika. Pored FRDP, TSJ, predsednik TSM-a, bili su pozvani i brojni predstavnici maðarskih teledomova. Bitno iskustvo je bila èinjenica da su lokalne samouprave podržale program i bile su spremne da obezbede prostorije za teledomove, osnovna infrastruktura (prostorije, telefonske linije) je takoðe bila obezbeðena u skoro svakoj zajednici. 4. Program podrške Novembar mart 2001 Objava Nakon pažljive pripreme programa, FRDP je 31. oktobra godine objavio poziv za konkurs za osnivanje novih teledomova, satelitskih kancelarija teledomova i operativnih teledomova ne teritoriji Republike Srbije. Dodeljeno je USD u te svrhe. Rok predaje zahteva bio je 30. novembar godine. Tokom pripreme objave konkursa, FRDP je crpio iz iskustva Kompanije Telekotidž Pablik Benefit (Telecottage Public Benefit Co.) i Teledom Saveza Maðarske. Objava konkursa i zahtev za podršku je veoma pažljivo pripremljen i detaljno formulisan, pošto veæina kandidata do tada nije imalo prilike da napiše i predaje zahteve. 40

41 Konkurs je sadržavao 25 strana teksta, u kojima su se nalazili detaljni opis minimalnih uslova teledomova, obrazac zahteva, finansijske tabele, i lista kritiènih pitanja. Poèev od oktobra, tekst konkursa se mogao naruèiti poštom od TSJ, ili se mogao skinuti sa zvaniènog Internet-sajta TSJ. Posiv za konkurs je bio objavljen i u medijima. Objava konkursa je objavljena u sedam dnevnih novina i nedeljnika. Cilj programa bio je osnivanje novih, i razvijanje i jaèanje postojeæih teledomova i satelitskih teledom kancelarija, koji pružaju razvojne usluge ruralnih i regionalnih zajednica pružajuæi IT i komunikacionu opremu, finansijsku pomoæ za njihovo održavanje, i obuku osoblja. Zahteve su mogli predati one zakonski registrovane NVO manjih i srednjih zajednica u saradnji sa mesnim zajednicama i drugim organizacijama, koje su bile spremne da preuzmu odgovornost osnivanja i upravljanja teledomova i satelit kancelarija. Podrška uspešnim kandidatima (u vrednosti od USD) je bila namenjena kupovini IT, komunikacione i kancelarijske opreme (harver i softver), a finansijka pomoæ je namenjena za ordžavanje i upravljanje u periodu od devet meseci (maksimalna vrednost do USD). Pored dobijanja finansijke pomoæi, od uspešnih kandidata tražilo se da uèestvuju u neophodnoj obuci za razvoj teledomova i njihovih satelitskih kancelarija. Nakon pripremnih konferencija i objave konkursa, objavljeno je nekoliko èlanaka u raznim novinama i nedeljnicima. Novine kao Magyar Szó, Szabad Hét Nap, Glas Javnosti, Privredni Pregled pisale su o programu podrške, a i mnoge lokalne novine su dale vest o ovoj moguænosti. Konkurs je objavljen i na vojvoðanskoj televiziji, na Radiju Subotica, i na Radiju Baèka Topola. Novi predsednik i potpredsednik pokrajine Vojvodina bili su lièno obavešteni o Teledom Savezu Jugoslavije i programu podrške; pored toga, u Novom Sadu je održana i konferencija za štampu. Tokom novembra godine, koordinatori programa TSJ pružali su pomoæ potencijalnim kandidatima. Pomogli su im da shvate program podrške i obrazac zahteva za podršku. Veæi broj kandidata je lièno posetilo kancelariju TSJ u Baèkoj Topoli, a još više kandidata je tražilo dodatne informacije preko telefona ili Interneta. Sve zajedno, 104 paketa podrške je traženo od TSJ. Registracija i evaluacija zahteva Kao što smo veæ spomenuli, krajnji rok predaje zahteva je bio 30. novembar godine. Traženo je da se zahtevi šalju iskljuèivo putem pošte, da bi se izbegli administrativni nesporazumi i problemi. Kandidati su trebali da pošalju svoje zahteve na adresu kancelarije Teledom Saveza Jugoslavije u Baèkoj 41

42 Topoli. TSJ je registrovao 48 zahteva. Prvi korak je bio da se zahtevi registruju (u Microsoft Access bazu podataka), provere da li ispunjuju sve formalne zahteve. Da bi se izbegli bilo kakvi konflikti interesa ili druge profesionalne ili politièke veze sa kandidatima, FRDP ja odluèila da zahteve evaluiraju ne lokalni, nego maðarski teledom eksperti. U interesu stvaranja pažljivog, transparentnog i objektivnog procesa procene, FRDP, TSJ, i Telekotidž Pablik Benefit (Telecottage Public Benefit Co.) su izradili veoma detaljnu tabelu evaluacije i kontrolni upitnik. Procenjivaèi su se sastali 3. januara godine u Budimpešti, prouèili poziv za konkurs i obrazac evaluacije, zajedno analizirali sadržaj i odluèili o opštim kriterijumima procene. 13. januara godine FRDP je sazvala sastanak evalucionog komiteta da bi rangirali zahteve. Sastanak je održan o Baèkoj Topoli. Evalucioni komitet je finalno rangirao zahteve za podršku. Od pregledanih 41 zahteva za podršku prvih 30, i sledeæih 5 kandidata kao rezervni su bili predkontrolisani. Selekcija kandidata FRDP je sazvala komitet da se donese konaèna odluka u vezi dobitnika podrške. Komitet su èinili predstavnici USAID-a, Teledom Saveza Maðarske i Jugoslavije, kao i èlanova meðunarodnih donatorskih organizacija i državnih organa. Pripremili smo detaljni opis procesa ukljuèujuæi i objavu konkursa, rezultate formalne provere, i sredstva i rezultate evaluacije zahteva i predkontrole. Komitet se prvo složio sa opštim procesom, i podvukao da se selekcija bazirala na jasnim i transparentnim kriterijumima. Zatim je komitet prouèio rezultate evaluacije i provere, i jednoglasno odobrio zahtev koji je predala FRDP. Po odluci komiteta, 31 NVO je bila kvalifikovana da dobije podršku, osnujuæi pritom 31 teledom i 34 pod-teledoma u Jugoslaviji. Nakon što je odluèujuæi komitet napravio selekciju, FRDP i Teledom Savez Jugoslavije (TSJ) su obavestili sve kandidate o rezultatima. FRDP je pripremio ugovor na potpis svih stranaka. Ugovor je regulisao pravne uslove donatora i korisnika, nalog za podršku, i instrukcije za aktivnost i finansijsko izveštavanje. Konferencija za štampu u Beogradu 17. februara godine u Etnografskom Muzeju u Beogradu orgnizovana je zvanièna objava i konferencija za štampu. Konferenciji su prisusvovali predstavnici svih dobitnika podrške, donatorskih i poslovnih organizacija, politièari i novinari. Bilo je prisutno više od 150 ljudi, što se pokazalo kao dobra 42

43 prilika da se podele iskustva u vezi programa i da se informiše javnost o rezultatima programa i o planovima za buduænost. Nakon uvoda u program i predstavljanja buduæih planova, gospodin Rièard Houg (USAID), Peter Nizak (FRDP), I Jožef Miškolci (TSJ) predali su ugovor dobitnicima podrške. FRDP je pozvala nekoliko politièara (osoba na najvišem položaju od pozvanih bio je podpredsednik vlade Srbije gospodin Jožef Kasa) u cilju delovanja zastupanja na državnom nivou, i da se državna politièka sfera informiše o programu. Konferencija za štampu je bila i izvanredna prilika da se dobitnici podrške lièno sretnu i razmene iskustva. Nabavka opreme Po odluci komitetea, FRDP je objavio javni tender za nabavku IT opreme. Odabrane su dve kompanije za isporuku u procesu javne nabavke, koje su poèele da isporuèuju opremu krajem marta godine. Minimalni uslovi za teledom èine 1 server, 3 multimedijalna raèunara, 3 obièna raèunara, 1 laserski štampaè, 1 ink džet štampaè, 1 digitalna i 1 veb kamera, 1 mašina za fotokopiranje, 1 satelitski komplet za Internet, 1 skener, 1 faks mašina, HUB, UPS i Majkrosoftov softver. Pored toga, svaka telekoliba je primila 1 server, 2 raèunara, 1 laserski multipas, HUB, UPS i Majkrosoftov softver. Jedna od kompanija za isporuku, Grappolo Inc., poklonio je Teledom Savezu Jugoslavije server obezbeðujuæi tako teledomovima besplatne veb sajtove i adrese. Program obuke i posete kontrolora Paralelno sa rukovoðenjem aktivnosti podrške, FRDP je poduèila lokalne eksperte redovnim kontrolnim zadacima programa. TSJ je odabrao 10 ljudi iz Jugoslavije da postanu lokalni kontrolori. Svi ovi ljudi su bili u vezi sa teledom pokretom; njihova odgovornost je bila da meseèno kontrolišu novootvorene telekolibe. Njihov zadatak je bio ne samo da kontrolišu, veæ i da pomažu telekolibama u organizacionim poslovima, pisanju finansijskih izveštaja, prikupljanju fondova, srednjoroènom i dugoroènom održavanju. Uz profesionalnu pomoæ Telekotidž Pablik Benefit-a (Telecottage Public Benefit Co.), FRDP je organizovala dvodnevni kurs za lokalne (jugoslovenske) i maðarse kontrolore 6-7. decembra na Centranloevropskom Univerzitetu (Central European University) u Budimpešti. Kompanija Telekotidž Pablik Benefit je izradila materijal obuke koji se sastojao od teorije i prakse kontrole. 43

44 Cilj programa obuke bio je predstavljanje koncepta kontrole, upoznavanje kontrolnih aktivnosti u teoriji i praksi. Sveukupno 26 ljudi je uèestvovalo u obuci, 10 iz Jugoslavije i 14 iz Maðarske. Tokom prvog dana, uèesnici su se upoznali sa važnošæu kontrole, i sastavljen je kontrolni upitnik za upotrebu u Jugoslaviji. Drugog dana je organizovana rasprava o etici kontrole. Nakon završetka programa obuke, jugoslovenski kontrolori su posetili dva teledoma u južno-maðarskoj regiji. Jedan od njih bio je novootvoreni teledom u Bordanju, kojeg je rukovodio mladi tim lokalnih studenata. Drugi teledom se nalazio u Reski, na granici izmežu Maðarske i Jugoslavije. Za veæinu jugoslovenskih teledom kontrolora, bila je to prva poseta funkcionišuæeg teledoma van Jugoslavije. 5. Sveèana otvaranje teledomova, programi obuke i posete rukovodilaca teledomova April-jun godine Sveèana otvaranja U aprilu i maju godine NVO-i su primili opremu, i bili su spremni da poènu sa programom i otvore svoje teledomove i telekolibe. Dogadjaji su bili veoma uspešni, obièno su gradonaèelnici, rukovodioci regionalnih tela i politièari prisustvovali sveèanim otvaranjima. Lokalne NVO su ih veoma dobro organizovale, obezbeðujuæi i kulturni program. Sveèanosti otvaranja su se dešavale sledeæim redosledom: Teledom / telekoliba Datum Ljig/Moravci/Belanovica 04.06/04.13/05.19 Ivanjica/Bukovica Beèej//Novi Beèej Temerin/Baèki Jarak Feketiæ/Lovæenac Paèir/Oreškoviæ Maradik/Dobradol Mali Iðos/Novo Orahovo Totovo Selo/Orom Omoljica/Ivanovo Bajša/Pannonija

45 Horgoš/Mala Pijaca Novi Itabej/Torda Mužla/Belo Blato Rudnik/Vraæevšnica 05.13/05.12 Guèa/Luèani/Kotraže Arilje/Trešnjevica Dimitrovgrad/Željuša Boljare/Donja Lomnica Ljuberaða/Radinjinci/Gorèinci Bela Palanka/Crvena Reka Svrljig/Guševac Moravica/Teleèka Èoka/Crno Jezero Senta/Gornji Breg Ada/Mol Nova Crnja/Toba 05.26/06.09 Baèki Jarak Kovaèica/Debeljaca Topola/Gunaroš Program obuke rukovodilaca teledomova U aprilu su održana tri kursa obuke za teledom rukovodioce na tri razlièite lokacije (Panonija april, Mužlja april, Ljig april.). Cilj ovih dvodnevnih programa bio je da se pomogne teledomovima da izrade svoje sopstvene zadatke i strategije, i da sastave liste usluga koje æe pružati u svojim lokalnim zajednicama. Pored toga, maðarski struènjaci su ih poduèili kako da poènu sa teledom programom u lokalnim zajednicama, i kako da rukovode funkvionisanjem teledoma. Pored toga, finansijki menadžer FRDP-a je predstavio uslove finansijskog izveštavanja, pružio im je tehnièku pomoæ i odgovorio na postavljena pitanja. FRDP i njeni partneri, Teledom Savez Maðarske i kompanija Telekotidž Pablik Benefit (Telecottage Public Benefit Co.) pripremili su detaljan materijal obuke za teledomove. U obuci su uèestvovali rukovodioci teledomova i telekoliba, kao i jugoslovenski redovni kontrolori. Posete rukovodilaca teledomova 45

46 Kao dopunu programima obuke, FRDP je pozvao sve rukovodioce teledomova i telekoliba na dvodnevnu posetu Maðarskoj. Cilj programa bio je upoznati ih sa funkcionisanjem onih maðarskih teledomova koji su aktivni veæ nekoliko godina. Ono što je trebalo da se nauèi iz maðarskih iskustava je kako teledomovi organizuju svoj rad, koje usluge pružaju javnosti, i kako uspevaju da održavaju program. Grupe su posetile 6 razlièitih teledomova. Destinacije su pažljivo odabrane, svaki teledom je na neki naèin bio jedinstven. Poseæene su dve veæe regije, teledomovi u blizini maðarsko-jugoslovenske granice, i tri teledoma u okolini Debrecena u istoènoj Maðarskoj. U programu je uèestvovalo ukupno 90 ljudi, ukljuèujuèi: Svakog rukovodioca teledoma i telekolibe Koordinatore programa odgovornog za program (ako u pitanju nije ista osoba) Lokalne kontrolore Program se sastojao od 6 grupa i trajao je tri nedelje, po dve grupne posete nedeljno. Grupama su upravljali rukovodioci programa TSJ i FRDP. U cilju olakšanja komunikacije, tri grupe su èinili oni koji govore maðarski jezik, dok je ostalim grupama bilo potrebno prevoðenje. 7. Sveèano zatvaranje prve faze programa podrš ke. Generalna skupš tina Teledom Saveza Jugoslavije 30. juna TSJ je sazvao prvu generalnu skupštinu nakon osnivanja prvih teledomova. Èlanovi TSJ-a su tada izabrali novog predsednika, predsedništvo, nadzorni odbor i rukovodioca programa. Na generalnoj skupštini u vojvoðanskom mestu Panonija prisustvovalo je 47 èlanova. Teledom Savez Jugoslavije je tada veæ postao jedna od najveæih nevladinih organizacija u Jugoslaviji. Novi predsednik je Andraš Verbeci (Baèka Topola), potpredsednici su Mirko S. Markovic (Ljig) I Istvan Bacskulin (Horgoš). Èlanovi predsedništva su: Boris Eftovski (Ivanjica), Saša Janackoviæ (Bela Palanka), Tibor Latinjak (Èoka), Ibolja Molnar (Beèej), Olivia Sladojeviæ (Omoljica), Mihaly Šagi (Temerin). Èlanovi nadglednog odbora su: Momèilo Pauloviæ (Rudnik), Ferenc Bata (Totovo Selo), Zoltan Sombati (Paèir). Rukovodilac programa FDRP-USAID-a je Miksa Beer. 46

47 Na konferenciji se i završila prva faza programa podrške FDRP-a, i objavljeni su rezultati. Predstavnici FDRP-a i TSJ su rezimirali uspehe programa i izložili predstojeæe zadatke za izvršenje do decembra. Gosti-govornici bili su predsednik Teledom Saveza Maðarske, predsavnici Ministarstva Obrazovanja, potpredsednici Skupštine Vojvodine i predstavnici Maðarske Ambasade u Beogradu. Novi predsednik Teledom Saveza Jugoslavije se zahvalio donatorima i svima koji su uèestvovali u primeni programa razvoja teledomova. 6. Kontrola, programi obuke i posete rukovodilaca teledomova Jun-decembar godine Kontrola Teledomova i Telekoliba Juna godine FDRP je pripremila kontrolne upitnike (zasnovane na prethodnim iskustvima FDRP, pripremljen je standardni upitnik u cilju otkrivalja trenutne situacije teledomova i telekoliba) i izvršila prvu redovnu kontrolu jugoslovenskih dobitnika podrške. Kontrolu su izvršili oni kontrolori koji su izabrani i obuèavani u decembru godine. Oni su ranije prisustvovali predkontroli kao posmatraèi. Tokom prve kontrole teledomova i telekoliba, FDRP i lokalni kontrolori posetili su lokalne organizacije. FDRP je zatražila od iskusnih maðarskih rukovodilaca teledomova da pomognu u kontroli. Kontrola je izvršena izmeðu 16. i 30 jula godine. Kontrolne posete su izvršavane u ugovoreno vreme, i FDRP je zatražila prisustvo sledeæih ljudi: Rukovodilac teledoma/telekolibe Predsednik/rukovodilac NVO-dobitnika podrške Finasijski menadžer i druge kljuène osobe Predstavnik lokalne samouprave, po moguænosti gradonaèelni Na osnovu upitnika, postavljena su sledeæa pitanja: Opšti podaci (adrese, kontakt-telefoni) Površina prostorija i kancelarija Usluge teledoma Statistièki podaci korišæenja Osoblje teledoma 47

48 Finansijska dokumentacija Partnerstvo sa drugim organizacijama i institucijama Problemi i izazovi Tokom avgusta kontrolni podaci su bili analizirani i obraðeni i naèinjen je izveštaj. Meðutim, nakon završetka prve kontrole, uoèeno je nekoliko poboljšanja, ali i problema: Svi teledomovi i telekolibe su otvorene i redovno funkcionišu Nedvosmisleno je da su se integrisali u lokalne zajednice Kontinuirano pružaju sve više usluga javnosti Korišæenje raèunara je veoma intenzivno, pogotovu na polju obrazovanja i kompjuterskih igara Veæina teledomova se brine o svojoj telekolibi Nacionalna i regionalna saradnja je poèela da se razvija meðu teledomovima Neki rukovodioci NVO-a prisiljavaju teledom/telekolubu da prvobitno rade u korist ostvarivanja ciljeva njihove organizacije a ne da pružaju usluge javnosti Što se tièe pružanja usluge, neki teledomovi/telekolibe još ne ispunjuju minimum uslova teledomova Neki teledomovi/telekolibe još nisu uspeli da zaposle odgovarajuæe osobe da budu rukovodioci teledoma Na mnogim mestima nedostatak IT specijalista predstavlja problem Veoma malo teledomova raspolaže statistikama o posetiocima teledomova Sledeæa lista sadrži one usluge koje teledomovi najèeæe pružaju: Upotreba raèunara Fotokopiranje Štampanje Telefonske i faks usluge Internet/ Pisanje i kopiranje CD-a Nabavka zvaniènih dokumenata Obrada teksta Skeniranje Oglašavanje Informatièko obrazovanje Kancelarijske usluge Izrada prezentacija 48

49 Usluge lokalnim organizacijama Izdavanje lokalnog biltena Organizacija ovanje lokalnih programa Organizacija lokalnog kluba Pružanje pravnih usluga Pružanje pomoæi u administraciji Izrada diploma Raèunarske usluge E-commerce Video-snimanje Izrada veb-sajtova Organizacija jezièkih i drugih kurseva Zadravstveno savetovanje Pružanje usluga lokalnim NVO Savetovanje u pisanju zahteva Kompjuterske igre Izložbe Sakupljanje i izlaganje lokalnih relikvija Rukovoðenje trgovinom gobara i usluga Poljoprivredno informisanje Organizacija letnjih kampova Savetovanje mladih Štampanje vizit-kartica U selima se teledomovi sukobljavaju sa sledeæim problemima koji mogu biti postepeno rešavani uz pomoæ teledomova: Raèunarska nepismenost Visok stepen nezaposlenosti Visok prosek godina stanovništva i migracija mladih Nedostatak moguænosti zabave Nedostatak saradnje u zajednici Nacionalna segregacija Nedostatak informacija o moguænosti obrazovanja Nemoæ hendikepiranih Nedostatak IT eksperata Nizak nivo pristupa raèunarima Nedostatak informacija na profesionalnom planu Kulturna ravnodušnost Usamljenost Nedostatak zajednièkog prostora Neiskorišæenost kapaciteta 49

50 Nedostatak veze sa drugim regijama Nedostatak nevadinih organizacija Loše telefonske veze Nedostatak lokalnih radnih mesta Nedostatak predavanja engleskog jezika Nazadno razmišljanje lokalnih rukovodilaca Nedostatak vanškolskih programa za uèenike Veliki broj socijalno hendikepiranih Seminar o aktivnosti i finansijsko izveštavanje FDRP i njeni izvršni partneri su proveli veoma puno vremena analizirajuæi meseène finansijske izveštaje poslate iz teledomova. Uprkos tome da su ti izveštaji bili individualno analizirani i teledomovi su primili pismene podatke o rezultaima u aprilu i maju, teledomovi su imali problema sa izveštvanjem. Stoga, FDRP je odluèila da organizuje seminare rukovodiocima teledomova o aktivnosti i finansijkom izveštavanju. Seminari su pokrili: Pravila finansijskog izveštavanja i administracije Opšte probleme Individualne probleme Uèesnicima je razdeljena detaljna lista uslova izveštavanja. Gospodin Jožef Kereš, finansijski menadžer FDRP-a je rukovodio i organizovao 5 seminara na raznim lokacijama (Baèka Topola, Mužlja, Ljig, Ivanjica, Bela Palanka). Program obuke za rukovodioce teledomova i telekoliba U oktobru, FDRP je organizovala drugi program obuke rukovodioca teledomova za 69 rukovodioca teledomova i telekoliba (od kojih je 66 podržano od strane USAID-a, 3 su osnovane koristeæi sopstvena sredstva). Naziv programa obuke bio je Šta i kako èiniti?. Nastavni plan je obuhvatao sledeæe elemente: Pružanje usluga Strateško planiranje Pisanje zahteva Prikupljanje primera unutrašnjih propisa (zakoni, operativni propisi, finansijski propisi, itd.) po jugoslovenskim propisima Programi obuke su održani u sledeæim mestima: 50

51 oktobar: Baèka Topola oktobar: Temerin oktobar: Ljig oktobar: Ivanjica oktobar: Bela Palanka Posete Maðarskoj Uz pomoæ Južne Transdunavske Teledom Regije, FDRP je organizovala program poseta Maðarskoj jugoslovenskim rukovodiocima teledomova/telekoliba. Tokom trodnevnog programa, posetili su pet teledomova u Maðarskoj. Rukovodioci teledomova/telekoliba su bili podeljeni u pet grupa, svaka grupa se sastojala od uèesnika. U svakoj grupi je bilo i onih kojima je maðarski, i onih kojima je srpski maternji jezik, a bio je prisutan i prevodilac iz Teledom Saveza Jugoslavije. Grupe su pratili sa maðarske strane gospodin Peter Palvelði, program menadžer FDRP-a, i Andrea Vaš, sekretar Južne Transdunavske Teledom Regije. Program poseta je organizovan po sledeæem rasporedu: Groupa novembar Groupa novembar Groupa novembar Groupa novembar Groupa decembar Teledom Savez Jugoslavije je iznajmio kombi koji je odgovarao putovanju. Teledomovi koji su poseæeni bili su pažljivo izabrani da bi predstavljali razlièite profile i usluge. Program je obuhvatao sledeæe maðarske teledomove: teledom Kajdacs teledom Györköny teledom Komló teledom Alsómocsolád teledom Kémes 7. Rezultati programa Teledom program u Jugoslaviji je postigao znaèajan efekat u odabranim lokalnim zajednicama. 66 teledomova i telekoliba je poèelo da funkcioniše pre nekoliko meseci i do februara godine veæina je postala vitalan deo zejednice kojoj pripada. Teledomovi i telekolibe su pretrpane decom koja se igraju i odraslima koji rade. Radno vreme im je od ranog jutra do kosno uveèe. 51

52 Nije prijavljeno štete, vandalizma ili zloupotrebe, štaviše, teledomovi i telekolibe pružaju izvanredno lepu i prijatnu okolinu svojim korisnicima. Iako primaju redovnu finansijsku podršku FDRP tokom programa, teledomovi su odmah poèeli da stvaraju prihode na lokalnim nivoima. Tokom kontrole dobitnika podrške, potali smo ih koliko su prihoda uspeli da zarade, i koliko podrške i donacija su uspeli da dobiju od kompanija, mesnih samouprava, itd. Neoèekivano, neki teledomovi su uspeli da stvore 30% prihoda od svojih troškova. Ovaj prihod dolazi od raznih usluga koje teledomovi pružaju (upotreba Interneta i raèunara, kancelarijske usluge, razne informatièke usluge). Vredna zapažanja je èinjenica da su mnogi dobitnici maltene udvostruèili svoju finansijsku podršku pridobijajuæi druge lokalne organizacije i institucije da podrže teledomove i telekolibe (objekti, nameštaj, dodatni raèunari, razne usluge). Za buduænost predviðamo da æe finansiranje biti podeljeno u tri treæine. Dugoroèno, (a više teledomova je veæ na tom nivou) teledomovi æe biti u stanju da pokriju treæinu svojih troškova kroz svoje usluge. Treæina æe doæi kroz lokalne donacije i drugo finansiranje. Treæu treæinu æe pokrivati domaæi i meðunarodni donatori koji æe podržavati teledomove kroz svoje usluge. Još jedan znaèajan rezultat je postignut od otvaranja teledomova i telekoliba. Od tada, osnovana su još tri teledoma (Baè, Ub, Jabuka) kao sopstvene investicije zajednica. Sva tri teledoma ispunjuju minimum uslove Teledom Saveza Jugoslavije, i konkurisali su za èlanstvo. Saznajemo iz više izvora da stanovništvo razume na koji naèin teledomovi mogu da pomognu razvoj ruralnih zajednica, i željno je novih moguænosti. 8. Izazovi Uz pomoæ finansijske podrèke USAID-a I FDRP, Teledom Savez Maðarske i Teledom Savez Jugoslavije stvorili su mrežu teledomova u svojim zemljama, kojima upravljaju lokalne NVO. Ovo je ogroman rezultat, meðutim nove teledomove i savez èekaju novi izazovi. Najveæi je identifikacija lokalnih partnera i izvora koji mogu da pruže osnov za održavanje teledomova na duže staze. Oèigledni partneri teledomova mogu biti mesne samouprave, Država, kompanije, druge NVO, koje bi ih podržale ili bi finansirale specijalne programe teledomova. Oèigledno je da pored svojih prihoda od usluga, teledomovima su potrebni i drugi izvori za održavanje aktivnosti. Èini se da treba da proðe odreðeno vreme 52

53 (1-2 godine) dok jugoslovenska država, mesne samouprave i lokalne firme ne postanu snažni partneri teledomova. Iako Država i mesne samouprave podržavaju pokret, trenutno ne postoje odreðene ponude, centralni ili lokalni fondovi za primenu specijalnih struènih programa NVO. Za premošæavanje ovog perioda potrebni su spoljni izvori. 53

54 Menadžment konkursnog programa Fondacija za razvoj demokratskih prava (FRDP), uz podršku Meðunarodne razvojne kancelarije Sjedinjenih Država (USAID-Srbija), u saradnji sa teledom Savezom Jugoslavije (TDSJ), sa Teledom Savezom Maðarske (TDSM) i sa Društvom za opšte korisnost»teleház«(teleház kht.), 31. Oktobra godine raspisao konkurs za osnivanje novih teledomova I telekoliba kao i za razvoj postojeæih teledomova na podruèju Republike Srbije. Konkursni okvirni iznos je USD. Rok predaje konkursa na pošti je bio 30. Novembar godine. (Videti: Prilog broj 1: Konkursni poziv). 1. Cilj programa Podrška osnivanja novih i razvoju postojeæih teledomova i telekoliba koji su u usluzi razvoja zajednica, mikro-i perifernih prostora: informatièkim, raèunarskim I birotehnièkim sredstvima, uèešæem u snašanju troškova funkcionisanja i struènim osposobljavanjima. 2. Moguæi krug podnosilaca konkursa Mesne civilne organizacije malih i srednjevelikih naselja, koje su registrovane odnosno èija je registracija u toku, koji u saradnji sa mesnom zajednicom i drugim organizacijama prihvataju osnivanje I funkcionisanje teledomova i telekoliba. 3. Sadržaj podrške Nabavka informatièke, raèunarske i birotehnièkeopreme (hardver i softver), koju dobitnici konkursa dobijaju u naturi (vrednost USD) Podrška funkcionisanja tokom prvih devet meseci (vrednost najviše USD) Iznad napredreèenog dobitnici æe uèestvovati u obuci potrebnim za razvoj teledoma i telekolibe i dobiæe metodièki pomoæ u radu. 4. Konkursni uslovi 54

55 Prihvatanje i realizacija obaveze ispunjavanja minimalnih teledom zahteva, Osiguranje, za potrebe teledomova odgovarajuæeg objekta odnosno prostorija opremljene kancelarijskim nameštajem i telefonsim prikljuèkom Preuzimanje obaveze funkcionisanja najmanje 3 godine Prihvatanje èlanstva u Teledom Savezu Jugoslavije u roku od mesec dana po osnivanju teledoma Podnosilac konkurasa raspolaže sa izjavama podrške zainteresovanih lokalnih samouprava Podnosilac konkursa kao telekoliba ukjuèiæe još jednu mesnu zajednicu Podnosilac konkursa preuzima obavezu snašanja troškova održavanja objeketa odnosno prostorija teledoma ili telekolibe (zakupnina, održavanje, struja, grejanje, voda) najmanje tokom 3 godine Podnosilac konkursa prihvata obavezu da æe potrebne podatke i dokumente za predmonitorovanje staviti na raspolaganje DemNetu odnosno Teledom Savezu Jugoslavije Podnosilac konkursa preuzima obavezu osnivanja teledoma i telekolibe koji odgovaraju odreðenim tehnièim uslovima Podnosilac konkursa preuzima obavezu da æe teledom I telekolibe, kao i mikrozajednica odnosno naselje imati utvrðenim uslovima odgovarajuæi pristup Internetu, odnosno pojavljivanje mikrozajednice na Internetu Podnosilac konkursa preuzima obavezu uvoðenja što potpunijih usluga u teledomu koji su u službi razvoja mikrozajednice Podnosilac konkursa se obavezuje da æerukovodiocio teledoma telekolibe uèestvovati na 4 programa struènog osposobljavanja i 2 studijska putovanja koji budu organizovani od strane DemNeta, Teledom Saveza Jugoslavije i Maðarske i»teleház«kht. 5. Predistorija konkursnog poziva U cilju upoznavanja sa programom, odnosno dolaženje u kontakt i pripremi buduæih podnosilaca konkursa DemNet i TDSJ su održali pripremne forme i konferencije u saradnji sa struènim ljudima TDSJ i»teleház«kht-a. Tokom septembra (Baèka Topola, Mužlja, Prokuplje, Užice sa ukupno 98 uèesnika), a tokom oktobra u daljih 13 mesta su održaniorumi (Krupanj, Ljig, Rudnik, Prilipac, Arilje, Ivanjica, Knjaževac, Svrljig, Stopanja, Bela Palanka, Dimitrovgrad, Vlasotince, Ljuberaða, sa ukupno 182 uèesnika) gde su zainteresovani dobili informacije I uvid o izazovoma iz informatièkog društva, o koncepciji teledoma i o konkursnom programu. 55

56 Krajem oktobrameseca održane su dve konferencije od strane DemNet-a i TDSJ. U Subotici su uèestvovali predstavnici 26 mesta, a u Vrnjaèkoj Banji 18 mesta, gde su uèesnici detaljnije upoznali sa konkursnim uslovima I zahtevima. 6. Tok vrednovanja konkursa Registracija Konkursni materijali su pristigli u Teledom Savez Jugoslavije, gde su svi konkursi registrovani. Na poziv je pristiglo ukupno 48 konkursa. Formalna kontrola Rasisivaèi konkursa kontrolisali su sve konkurse po formalnim kriterijumima. Onaj konkurs, koji nije odgovarao nekog od narednih formalnih zahteva odbijeni su I nisu mogli uèestvovati u daljem toku vrednovanja: konkurs je predat na poštu posle utvrðenog roka podnosilac konkursa, prema konkursnim uslovima ne smatra se civilnom organizacijom, konkurs ne sadrži osnivanje telekolibe, konkurs nije predat na konkursnim pozivom utvrðenom prijavnom listu ili formi koji odgovara istom. Predstavnici DemNet-a i Teledom Saveza Jugoslavije su sve prispele konkurse kontrolisali saglasno napredreèenom i utvrdili da 7 konkursa nije udovoljio uslovima. Prevoðenje konkursa na maðarski jezik Podnosioci konkursa, konkurse su mogli podjednako da podnese i na srpskom i na maðarskom jeziku. Konkurse pristigle na srpskom jeziku struèni saradnici Teledom Saveza Jugoslavije su preveli na maðarski jezik. Vrednovanje konkursa Za vrednovanje konkursa DemNet je zamolio 4 teledom struènjaka iz Maðarske. 56

57 Sve konkurse je vrednovao jedan od drugog potpuno nezavisno dva ocenjivaèa. Ocenjivaèi su pre poèetka zadatka dali izjavu da æe uèestvovati u vrednovanju takvog konkursa, sa kojima ranije nisu bili ni u kakvoj vezi. DemNet je izradio jednu detaljnu listu vrednovanja za vrednivanje konkursa, koji je sadržavao sve bitne elemnte za objektivno vrednivanje. Vrednovanje se zasnivao na principu bodovanja i jedan konkurs je mogao dobiti najviše 150 bodova od ocenjivaèa (Videti: Prilog br.2: Lista vrednovanja). Ocenjivaèi su se našli 03. januara godine u Budimpešti, gde su se upoznali sa konkursnim pozivom i sa listom vrednivanja, a potom su zajednièki protumaèili one kriterijume vrednovanja u njoj, koji su specifièni. Komisija za vrednovanje DemNet je za 13. januar sazvao Komisiju za vrednovanje, èiji je zadatak bio da utvrdi konaènu rang listu konkursa po njihovoj snazi. Sednica je održana u Baèkoj Topoli, a èlanovi Komisije za vrednovanje su bili imenovani ocenjivaèi. Kao prvi korak, od ocenjivaèa pristigli bodovi su sumiorani I isti su dali jednu rang listu. Potom, Komisija je sagledala u sluèaju koji konkursa su razlike u vrednovanju dva ocenjivaèa znaèajna. Komisija je odluèila da putem jednog od prisutnih ali treæeg ocenjivaèa æe ponovo vrednovati sve one konkurse kod kojih broj bodova izmeðu dva ocenjivaèa prelazi 30% ukupno moguæih bodova (45 bodova). Posle toga, èlanovi Komisije su postavili svoje rang liste na osnovu datih bodova za pojedine konkurse. Na prvo mesto rangirani konkurs je dobio 25 bodova, drugo 24 itd. U sluèaju istovetnosti bodova dotièni konkursi su dobili iste bodove i po težinskoj rang listi. Potom su sumirane pojedinaène vrednosne rang liste. Zatim Komisija sagledala, u sluèaju kojih konkursa razlikuju znaèajno rang liste dva ocenjivaèa. Komisija je odluèila da putem jednog od prisutnih ali treæeg ocenjivaèa æe ponovo vrednovati sve one konkurse kod kojih se broj datih bodova po rang listi od strane dva ocenjivaèa prelazi 30% (7 bodova) ukupno moguæih bodova. Na osnovu gornjih kriterijuma moralo se 8 konkursa ponovo vrednovati. Tokom vrednovanja, ocenjivaèi su koristili listu vrednovanja i sistem bodovanja. Ocenjivaè je ponovo vrednovao konkurs, i na osnovu 57

58 datih bodova smestio u sopstvenu rang listu i utvrdio broj bodova po rang listi. Konaèan rezultat konkursa je proizašlo iz zbira bodova po rang listi ona dva ocenjivaèa èiji su dati bodovi po rang listi bili bliži. Prethodno monitorovanje Od 41 konkursa, koji su uèestvovali u vrednovanju osim prvih 30 konkursa po rang listi, u prethodno monitorovanje ukljuèeno I narednih 5 konkursa po rangiranom redosledu kao rezerve. Prethodno monitorovanje su vršili zamoljeni teledom struènjaci iz Maðarske. Cilj njihove posete je bio da se uvere: da li podaci, dati u konkursa odgovaraju stvarnosti, da li buduæa lokacija teledoma i telekolibe odgovara da ispuni svoju funkciju da li je organizacija koja je konkurisala podobna za ostvarivanje programa, da li podnosilac konkursa uživa podršku mesne zajednice. Monitori su pre poèetka zadatka dali izjavu da æe uèestvovati u vrednovanju takvog konkursa, sa kojima ranije nisu bili ni u kakvoj vezi. Na monirorovanje Maðarske monitore su ispratili kao posmatraèi i buduæi jugoslovenski teledom monitori. Monitorovanje je vršeno po jedinstvenim kriterijumima, potom je monitor dao predlog za davanje podrške ili za odbijanje podrške organizaciji koju je monitorovao (Videti: Prilog br. 3: Upitnik za monitorovanje). Kriterijumima monitorovanja nije odgovaralo jedan podnosilac konkursa. 7. Predlog za podršku Na osnovu rezultata vrednovanja i prethodnog monitorovanja, saglasno uslovima raspisanog konkursa, DemNet predlaže za podršku od 30 prvo rangiranih onih 29 koji su dobili podršku kao i od 5 rezervnih naredna prva 2 podnosilaca konkursa u ukupnom iznosu od USD. 8. Nabavka sredstava 58

59 Po donošenju odluke o podršci od strane odbora za odluèivanje, DemnNet æe u okviru postupka javnog nadmetanja nabaviti raèunarsku I birotehnièku opremu, odnosno zakljuèiti ugovor o podršci sa dobitnim podnosiocima konkursa o predaji prava korišæenja sredstava I o ostvarivanju konkursnog programa. 59

60 Teledom pokret u jugoslaviji osnovno o Teledom Savezu Jugoslavije 1. Kako je to poèelo i š ta je dosada ostvareno kod nas u Yugoslaviji? Prvi koraci...od ideje do realizacije prvog YU teledoma Inicijativni «krivac» za YU teledom stori jeste jedna reportaža od 02. avgusta godine sa gospodinom Kovaè Ðezeom, tadašnjim predsednikom Teledom Saveza Maðarske (TSM) - danas poèasni predsednik, na TV-2 maðarske televizije o teledomovima u Maðarskoj. Zbunjeno smo gledali emisiju i u glavama nas nekoliko baèkotopolskih «zanesenjaka» je formulisana ideja moramo ovo bliže upoznati, videti, stvarno o èemu se radi. Potražili smo TSM i posebno gospodina Kovaèa u Budimpešti. Uz njegovu svesrdnu predusretljivost dogovorili smo se dolaze on i gospodin Gašpar Maæaš, osnivaè prvog teledoma u Maðarskoj i sadašnji predsednik TSM, kod nas u Baèku Topolu, 16. avgusta 1999.godine, naš je zadatak samo da organizujemo zainteresovane partnere za razgovor. I tako bi! U suštini, tada 16. avgusta 1999 godine su postavljeni temelji YU teledom pokreta u Baèkoj Topoli, a glavni krivci su ova dva izvanredna èoveka i struènjaka - entuziasta maðarskog teledom pokreta. Od tada pa do danas oni su nam uvek na usluzi i daju neprocenjivu pomoæ u našem radu. Ohrabreni iskustvom naših suseda, oslanjajuæi se iskljuèivo na sopstvene snage osnovali smo I YU Teledom u Baèkoj Topoli 16. oktobra 1999 godine. Osnivaèi su bili Centar za razvoj obrazovanje i razvoj preduzetništva iz Baèke Topole, Udruženje za razvoj kompjuterske kulture «URKO» iz Baèke Topole, uz maksimalno razumevanje i podršku AD «Topola Univerzala» da se isti osnuje i funkcioniše u njegovim prostorijama. Naravno, osnivanje teledoma je ostvareno uz dobivenu društvenu podršku od strane Izvršnog Saveta Skupštine Opštine Baèka Topola. Za ostvarivanje neèeg šireg potreban je Savez 60

61 Ubrzo po osnivanju 1. YU teledoma pokrenuta je inicijativa i za osnivanje Teledom Saveza Jugoslavije (TDSJ). Osnivaèka Skupština je održana 23. oktobra godine u Baèkoj Topoli. Osnivaèi TDSJ su 52 lica razlièitih zanimanja, nacionalnosti, verske i druge pripadnosti iz 14 razlièitih mesta širom Vojvodine. TDSJ, volonterski i bez naknade svojim aktivistima, a u saradnji sa 1. YU teledomom organizovao je više foruma upoznavanja i razgovora o teledom pokretu i o teledomovima kako u Baèkoj Topoli tako i u raznim sredinama. Novi teledomovi, oslanjenjem na sopstvene snage Na inicijativu i podršku TDSJ, primer Topolèana, i uz podršku lokalne samouprave sledile su i druge sredine i oslanjanjem na sopstvene snage osnovali svoje teledomove: u Malom Iðošu, 25. oktobra 1999, u Totovom Selu, 23.marta 2000, u Paèiru 16. aprila 2000, u Mužlji 15.septembra U vezi ukupnih naših poèetnih aktivnosti oslanjanjem na sopstvene snage u razvoju teledom pokreta nužno je istaæi i znati: ukupno inicijativa teledom pokreta i osnivanje ovih teledomova je ostvareno u jednom od najtežih perioda naše jugoslovenske stvarnosti, pod uslovima vrlo nepovoljnih društveno-politièkih odnosa i opšteg siromaštva. da je sve to ostvareno na potpuno volonterski naèin svih ljudi, koji su u tome uèestvovali. Kako dalje, a da sve ne bude samo oslanjanjem sa sopstvene snage? Svesni opšte društvenog znaèaja teledom pokreta, ubrzo smo uvideli da oslanjanje iskljuèivo na sopstvene snage razvojno je nedovoljno. Tragajuæi za moguæim rešenjem za pridobijanje materijalne podrške, u tadašnjim društveno politièkim uslovima u zemlji se nije moglo ozbiljnije raèunati. Pogotovu u uslovima gde civilna organizovanost i inicijative ne samo da nisu bili podržani veæ su i ometani kako veæ pri osnivanju, tako i u radu. U takvim uslovima jedini je izbor bio da se podrška potraži izvan zemlja. 61

62 DemNet i mi! U saradnji sa Teledom Savezom Maðarske obratili smo se Fondaciji za razvoj demokratskih prava DemNet iz Budimpešte, Maðarska za podršku jugoslovenskog teledom pokreta na sliènim osnovama kao što je to uèinila i u sluèaju teledom pokreta u Maðarskoj. Naš zahtev je uslišen, i uz podršku USAID a, dobili smo podršku DemNet-a. DemNet Jugoslovenski Teledom Program realizovan je u saradnji: DemNet-a, Teledom Saveza Maðarske, Teledom Kht, Maðarska i Teledom Saveza Jugoslavije. Rezultat ovog programa je podrška radu postojeæih i osnivanje novih teledomova. Ukupno 66 mikrozajednica je dobilo na ovaj naèin savremeno opremljene teledomove (31) i telekolibe (35). Osnivanje novih teledomova oslanjanjem na sopstvene snage Ohrabreni društvenim prihvatanjem i prvim rezultatima rada teledomova po DemNet programu, još èetiri mikrozajednice su oslanjanjem na sopstvene snage i uz podršku TDSJ osnovali nove teledomove: u Baèu, Baèkom Novom Selu, Jabuci i Ubu. Danas porodica teledomova Jugoslavije broji ukupno 70 èlanova. 2. Osnovno o Teledom Savezu Jugoslavije Teledom Savez Jugoslavije (TDSJ) osnovan je 23. oktobra godine, i Rešenjem Saveznog Ministarstva Pravde broj 358/ od 18. novembra godine upisan je u Registar udruženja, društvenih organizacija i politièkih organizacija kao udruženje graðana na registarskom listu broj 500 pod rednim brojem 926. Sedište TDSJ može biti samo u teledomu u funkciji. Danom osnivanja i danas njegovo sedište je 1. YU Teledomu u Baèkoj Topoli ul. Rade Konèara 55/a. 62

63 TDSJ je od partija nezavisna organizacija, od njih pomoæi ne prima niti im daje. Ne postavlja, niti podržava kandidate za skupštine na saveznom, republièkom ili mesnom nivou. Ne vodi politièku aktivnost. Ciljevi Saveza 1. davanje doprinosa i pomoæi u stvaranju mikroprostornih (seoskih i gradskih) teleuslužnih centara - teledomova i telekoliba, sa zadatkom da isti u svojim sredinama doprinesu: a) ekonomskom, društvenom i kulturnom razvoju, b) stvaranju uslova jednakih šansi, c) razvoju i bržem prikluèenju sopstvene sredine nivou razvijenijih, 2. afirmacija, razvoj i odomaæivanje teledomova na celom jugoslovenskom prostoru: a) pružanjem pomoæi u njihovom osnivanju, radu i funkcionisanju, b) organizovanjem teledom usluga na nivou zemlje i po regionima, c) zaštitom interesa teledomova, Savez svojim osnovnim zadatkom smatra 1. doprinos osnivanju novih i funkcionisanju svih teledomova, 2. razvoj usluga od opšteg društvenog interesa u teledomovima, 3. podrška i usluživanje teledomova u funkciji na jedinstvenim osnovama. Savez želi da ostvari takvu otvorenost njenih usluga i usluga teledomova, koji osim za svoje èlanove budu dostupne bilo kome drugom ko je za iste usluge neposredno zainteresovan, bez obzira na pol, nacionalnu, versku i drugu pripadnost, struènost i socijalni položaj. 3. Minimum Teledom zahtevi Teledom Savez Jugoslavije se zalaže: A svaki teledom ostvari sledeæe minimalne osnovne karakteristike funkcionisanja da je u službi javnog dobra, i da je pod društvenom kontrolom o da je dostupna svima i o da radi pod društvenom kontrolom, 63

64 po svom profilu treba da je otvoren i sposoban da se postupno prilagoðava potrebama, da omoguæava slobodan protok informacija i da je memorijski centar za datu sredinu znaèajnih informacija, dostupne usluge svom stanovništvu, a ne samo za zatvoreni interesni krug, da je to odgovorna, samostalna i kompetentna organizacija, rukovoðenje i usluge, raspolaže sa savremenom informacionom i birotehnièkom tehnologijom, da doprinosi razvoju sredine i novom zapošljavanju. Osim napred reèenih cilj svakog teledoma treba da bude da za svoju sredinu organizuje i obavlja i one druge aktivnosti koji su neophodni u njihovoj sredini, a isti se ne obavlja, ili se obavlja na nedovoljno potrebnom nivou i organizovanosti, a sam ima potrebne uslove za ostvarivanje tih usluga. Teledom deluje na jezicima sredine gde se osniva, uz puno poštovanje svih nacionalnih prava prema evropskim civilizacionim standardima i praksi. Da teledomovi budu osposobljeni i vrše pružanje sledeæih osnovnih usluga uslužni centar civilnim organizacijama, pomoæ i saradnja u obavljanju službenih poslova stanovništvu, na naèin da se isti obave na moguæe najjednostavniji i najjeftiniji naèin, bez mnogo gubljenja vremena, organizovanje pružanja struènih saveta iz oblasti zaštite prava i interesa graðana, Internet-dostupnost i elektronsko dopisivanje centar mesnih informacija, oglašavanjai oglasa, kancelarijske i poslovne usluge (dopisi, prepisi, telefon, faks, evidencije, raèunovodstveno-finansijske, ), korišæenje raèunara i multimedija, centar za obrazovanje za otvoreno i daljinsko organizovanje, organizovanje i vršenje daljinskih poslova, igre na raèunaru za sve uzraste, vršenje raznih usluga na raèunaru, praæenje konkursa i saradnja u pisanju i realizaciji konkursa, organizovanje pružanja struènih saveta i pomoæi u vezi zapošljavanja i preduzetništva i rayvojnih aktivnosti u svojoj sredini usluge posredovanja u prometu stvari i nekretnina, 64

65 drugi poslovi i usluge svakovremeno aktuelne u sopstvenoj sredini. Da teledomovi imaju sledeæe osnovne materijalne i kadrovskih uslova da bi mogao udovoljiti napred istaknutim minimalnim osnovnim karakteristikama funkcionisanja i pružanja osnovnih usluga: MATERIJALNE I DRUGE POTREBE MINIMALNE POŽELJNE 1. PROSTORIJE 1.1. predpostor da da 1.2. kancelarija da da 1.3. kompjuter sala da da 1.4. prostor za obrazovanje i sastanak - da 1.5. biblioteka - da 2. KANCELARIJSKI NAMEŠTAJ da da 3. OPREMA 3.1. Telefonski prikljuèak Telefon, fax aparat Raèunari u mreži sa CD i modemom Štampaè Skener Fotokopir aparat Digitalni fotoaparat da da 3.8. Digitalna video kamera - da 3.9. CD pisaè - da Modemski satelit prikljuèak na Internet da da 4. KADROVI TELEDOMA 4.1. Rukovodilac Saradnik teledoma MATERIJALNI TROŠKOVI 5.1. zakupnina, struja, grejanje da da 5.2. troškovi telefona i veze sa Internetom da da 5.3. ostali osnovni režijski troškovi da da 65

66 Uloga društvenih subjekata malih sredina u vezi osnivanja i funkcionisanja teledomova Opštedruštvenim shvatanjem društvene opravdanosti i znaèaja teledom - pokreta i teledomova za promenu stanja i razvoj malih sredina realno æe se stvoriti i bitno povoljniji uslovi za osnivanje, funkcionisanje i razvoj teledomova. Gde se namerava osnivati teledom realno je oèekivati: da se naðe «zanesenjak «i neposredno zainteresovani subjekti za osnivanje i rad teledoma, svakako uz podršku lokalne samouprave, udruženim snagama i sredstvima obezbediti (neposredno i putem sponzorstva i donatorstva) prostor, nameštaj telefon i odreðeni minimalni nivo raèunarsko- birotehnièke opremljenosti, da subjekti mikrozajednice (posebno u poèetnom periodu rada i konsolidacije ) imaju visok stepen razumevanja i podrške za rad i funkcionisanje teledoma i da u granicama svojih realnih moguænosti uèestvuju u sufinansiranju troškova teledoma, svakako uz pretpostavku da teledom za svoj rad i funkcionisanje polaže raèuna svojim osnivaèima i donatorima. Realno ostvariva spoljna podrška stvaranju uslova za osnivanje i rad teledomova Ostvarivanje spoljne podrške osnivanju i radu teledomova, sa razvojem demokratizacije našeg društva je sve izglednije: kako kao rezultat shvatanja društvene opravdanosti i potreba da se mikrozajednicamaposebno onih u otežanim razvojnim uslovima, da i na ovaj naèin konkretizovana pomoæ, tako i zainteresovanosti svetske zajednice za ostvrarivanje ubrzanijeg sveukupnog društvenog razvoja u našoj zemlji. Teledom Savez Jugoslavije kao jedno od prioritetnih svojih zadataka, postavio je sebi cilj da povede najširu aktivnost da: da putem konkursa i na druge naèine doprinese da se pribave osnivaèima dodatna materijalnih sredstava, pruži kontinualnu struènu i drugu pomoæ za osnivanje i rad teledomova. U svim ovim naporima je meðutim osnovna i bitna pretpostavka samoinicijativnost ljudi u pojedinim mikrozajednicama. Bez toga neæe iæi. 66

67 4. Osnovni strateški ciljevi razvoja Teledom Savez Jugoslavije pred sobom je postavio ostvarivanje sledeæih osnovnih strateških ciljeva razvoja: 1. Izgradnja osnovne mreže teledomova i telekoliba: a) pokretanje procesa pridobijanja opšte-društvene podrške i samoinicijativnog osnivanja teledomova i telekoliba od strane civilnih orgaqnizacija mikrozajednica i njihovo ukljuèivanje u jedinstvenu mrežu teledomova b) pokrivanje zemlje osnovnom mrežom teledomova i telekoliba, c) stvarenje uslova, da tehnološki nivo savremenosti opreme teledomova d) odgovara aktuelnim i stvarnim potrebama svoje sredine. 2. Unapreðenje i uèvršæivanje rezultata teledom - pokreta: a) 2.1. izgraðivanje i uèvršæivanje kadrovske osnove rada, b) 2.2. stvaranje i uèvršæivanje neophodnih organizacionih uslova, c) dostizanje i jaèanje ekonomske održavanosti teledomova, d) definisanje i održavanje kvalitativnih svojstava rada i funkcionisanja teledomova. 3. Razvoj delatnosti i usluga teledomova a) teledomovi treba da predstavljaju u sve veæem obimu krajnje taèke informatièkih mreža od javnog i opšteg interesa. b) svi teledomovi treba da se ukljuèe i da budu aktivni èinioci jedinstvenog i efikasnog teledom mrežnog sistema,. c) mrežne usluge u organizaciji Saveza treba da su na visokom profesionalnom nivou i efikasni da bi mogli kvalitetno i u kontinuitetu da podrže rad teledomova, d) teledomovi treba da su prioritetno okrenuti svakodnevnim i razvojnim potrebama svoje mikrozajednice, njenih ljudi i njene civilne sfere, e) u aktivnostima naglasak dati na jaèanju funkcija javnih usluga, posebno: o u obrazovanju - uèenje kroz ceo život, sa posebnim naglaskom na otvoreno i daljinsko obrazovanje, kao i o po svim onim pitanjima gde se isti ne rešavaju ili nedovoljno efikasno rešavaju neposredno u mestu ili su teško dostupne, a neophodne su žiteljima svoje sredine, 67

68 f) poseban naglasak dati na usluge u oblastima privreðivanja, rada i zapošljavanja: o o o da iznalaze nove i fleksibilne poslove, da budu pokretaèi i nosioci e-biznisa svoje sredine, da se maksimalno angažuju na afirmaciji, iznalaženju i poslovnoj uspešnosti u vršenju daljinskih poslova i usluga. 4. Postizanje cilja da teledomovi imaju vodeæu ulogu u društvenoj podršci razvoja informatièke tehnologije u svojim mikrozajednicama. a) da funkcionisanje i rad teledomova zasniva na opštedruštvenoj razvojnoj podršci b) da se izgradi otvoreno partnerstvo u cilju meðusektorske saradnje i najracionalnijeg iskorišæavanja moguænosti i resursa. c) staviti marketing i PR na profesionalnim osnovama u službi teledomova. 5. Izgradnja neposredne regionalne saradnje u jugoslovenskom meðunarodnom okruženju a) Upoznati, razmeniti i koristiti razvojna iskustva sa Teledom Savezima drugih zemalja, posebno onih koji u razvoju teledom - pokreta ostvaruju visoke rezultate b) Izgraditi neposredne i trajne odnose saradnje sa Teledom Savezom Maðarske, koji se u razvoju teledom - pokreta smatra jednim od vodeæih u Evropi. c) Ukljuèiti se i uzeti aktivnog uèešæa u radu meðunarodnih organizacija za razvoj teledom - pokreta. 68

69 TELEDOM ADA DemNet konkursni dobitnik: KUD Aranykapu ME - Ada Naziv: Teledom Ada Adresa: Ada, Dimitrije Tucoviæa 28. Tel/fax: 024/ tdhada@adanet.co.yu URL: Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Erne Šoti Rukovodilac: Erne Šoti Raèunarski sistem-administrator: Jožef Dudaš Opština Ada, sa pet naseljenih mesta, rasprostire se na idealnom prostoru, uz desnu obalu Tise na ukupnoj površini od oko 230 km2. Ima ukupno stanovnika, od èega je 82% maðarske a 18% srpske i drugih nacionalnosti. Na ovim prostorima, nastanjenim još od neolitskog i bronzanog doba, živelo je mnogo razlièitog sveta. Bila su tu hunska, skitska, saramatska, avarska, maðarska i slovenska plemena. Tokom XVIII veka, Ada je bila znaèajno pogranièno mesto, a njen naziv datira od godine, kada su se žitelji bavili ribolovom, zemljoradnjom i ratarstvom. Samo mesto Ada, nalazi se na 50 km od jugoslovensko-maðarske granice i ima oko stanovnika. Industrijalizacija je zapoèeta u XIX veku. Današnja struktura privrede je pretežno poljoprivredno-prehrambena i industrijska. Od industrije dominiraju metalo-preraðivaèka industrija i zanatstvo. U našoj sredini deluju ugledna fabrika alata Potisje i PIK Halas Jožef. U mestu imamo jedno obdanište, pet zabavišta, dve osnovne i jednu srednju tehnièku školu. 69

70 Do devedesetih godina, nivo zaposlenosti je bio zadovoljavajuæi. Danas to više nije sluèaj. Mnoge mlade, posle završenog školovanja put, umesto ka radnim mestima, vodi u biro za zapošljavanje. U takvim uslovima i ljudi nadproseène struènosti prihvataju poslove niže vrednosti ili uz manju nadoknadu. Velik broj stanovnikaživi od povremenih poslova, od poljoprivrede ili povrtarstva. Bez obzira na opšte poteškoæe, Aðani imaju dinamièan društveni život. U mestu postoji 12 sportskih društava, dva kulturno-umetnièka društva kao i udruženje žena i penzionera. Socijalno staranje o ljudima pada pretežno na civilne organizacije. Ponos naše sredine su jezièar Sarvaš Gabor, istraživaè stresova Sabo Šandor i likovni umetnik i pisac Novak Radonjiæ. Da, i Maæaš Rakoši. Sa tradicijom od preko tri decenije, kod nas se prireðuju i u meðunarodnim relacijama poznati i priznati Dani negovanja jezika Sarvaš Gabor. Sama reka Tisa pruža izvanredne pogodnosti za odmor i rekreaciju. Sem nje, na 15 ha površine nalazi se rekreacioni centar sa tri bazena od kojih je jedan zdravstvenog karaktera i puni se termalnom vodom, kao i jedan skroman zoološki vrt. Osim raznih kulturnih i sportskih priredbi, želimo istaæi bavljenje konjièkim sportom. U našoj sredini se nalazi jedan od najlepših hipodroma u zemlji na kojem se organizuju konjièke trke. Ove manifestacije poseæuje od hiljada ljudi iz mesta i iz najrazlièitijih delova zemlje i inostranstva. O informisanosti stanovništva stara se lokalna radio stanica, meseèni mesni bilten i kablovska televizija. U mestu imamo oko telefonskih prikljuèaka i Internet dostupnost. Teledom u Adi osnovan je i funkcioniše zahvaljujuæi KUD-u Aranjkapu, koje je bilo DemNet konkursni dobitnik. Teledom je dobio odgovarajuæe uslove za rad u prostorijama mesne zemljoradnièke zadruge. Želimo istaæi izvanredan znaèaj i zaslugu Teledom Saveza Jugoslavije koji je odigrao kljuènu ulogu u afirmaciji teledom-pokreta u Jugoslaviji. Svuda gde su osnovani teledomovi, posejano je semenje demokratije i potpuno novih razmišljanja. Teledom u Adi je otvorio Ðeze Kovaè, poèasni predsednik i putujuæi ambasador Teledom Saveza Maðarske. Otvaranjem teledoma pružena nam je šansa koju æemo, gotovo sigurno, iskoristiti. Globalni razvoj sveta je nezaustavljiv proces, a mi želimo da, putem našeg teledoma, iz tog procesa izvuèemo što više koristi za našu sredinu. 70

71 TELEDOM ARILJE FDDR konkursni dobitnik: Udruženje graðana Rasvit Arilje Naziv: Teledom Arilje Adresa: Arilje, Braæe Mihajloviæa 22. Tel/fax: 031/ Datum otvaranja: FDDR programkoordinator: Nela Božiæ Rukovodilac: Nela Božiæ Raèunarski sistem-administrator: Nada Isailoviæ U îvå krà¼åvå, båžåæi îd zlîèinà kî¼i su nàd njim vršili Rîmå¼i, pîèåtkîm XI våkà, dîsålilî så izbåglî stànîvništvî iz Tåsàli¼å. Sà sîbîm su dînåli mîšti svîg svåcà Sv. Àhili¼à i pîlîžili ih u zàtåèåni hrišæànski hràm. Zà¼ådnî sà dîmàæim stànîvništvîm uspîstàvili su kult Svåtîg Àhili¼à, kî¼i så våkîvimà slàviî i kî¼i så i dànàs slàvi kàî nàrîdni pràznik i slàvà gràdà Àriljà, à pî kîmå ¼å gràd i dîbiî imå. 71

72 Îpštinà Àriljå så nàlàzi u zàpàdnîm dålu Råpublikå Srbi¼å, u slivu èistih plàninskih råkà Rzàvà i Mîràvicå, pîråd màgistràlnîg putà Pîžågà-Ivànjicà. Pî kînfiguràci¼i zåmljištà, pripàdà brdskî plàninskîm pîdruè¼u sà uskim pî¼àsîm ràvnicå îkî råkå Mîràvicå. Cåntàr îpštinå -gràd Àriljå så nàlàzi nà 330 måtàrà nàdmîrskå visinå, à nà sàmîm ušæu Rzàvà u Mîràvicu. Ukupnà pîvršinà îpštinå iznîsi 349 kilîmåtàrà kvàdràtnih, à nàsåljàvà ¼å nåštî pråkî stànîvnikà grupisànih u 22 nàsåljånà måstà. Putnu mråžu u îpštini èini 705 km putåvà, îd èågà ¼å îkî 150 km àsfàltirànih. Prirîdà ¼å îvî p îdruè¼å nàgràdilà bîgàtim i våîmà àtràktivnim šumskim prådålimà, bistrim plàninskim izvîrištimà, pîtîcimà i råkàmà, tàkî dà så îv༠kr༠ubrà¼à u nà¼èisti¼å i nà¼zdràvi¼å srådinå u Srbi¼i. Siståm zà vîdîsnàbdåvànjå "Rzàv" u Àrilju, snàbdåvà vîdîm zà piæå 5 gràdîvà u Srbi¼i (Àriljå, Pîžågu Luèànå, Èàèàk i Gîrnji Milànîvàc). Vîdà zà îvå pîtråbå zàhvàtà så diråktnî sà vîdîtîkà Rzàvà, kî¼i sà pràvîm nîsi åpitåt nà¼èisti¼å råkå u Srbi¼i. U sålu Visîkà udàljånîm 34 km îd sådištà îpštinå, nàlàzi så Visîèkà bànjà, èi¼à vîdà izvirå u sàmîm kîritu råkå. Îvà vîdà pripàdà kàtågîri¼i kàlci¼um-màgnåzi¼um-hidrîkàrbînàtnih, îligîminåràlnih hipîtårmàlnih vîdà. Tåmpåràturà îvå vîdå ¼å 280 S, à låèi råumu, bîlåsti kîsti¼u, srèànå tågîbå, živcå i izuzåtnî pîbîljšàvà vid. Èistå råkå pîgîdu¼u gà¼ånju ribå. Nà tåritîri¼i îpštinå izgràðånî ¼å nåkîlikî ribnjàkà zà prîizvîdnju ribljå mlàði, pîtîènå pàstrmkå, àli i tîv kàlifîrni¼skå. Šumå îvîg krà¼à bîgàtå su ¼åstivim påèurkàmà: vrgànjîm, smrèkîm, lisièàrkîm, mlåènjàèîm i drugim vrstàmà, prisutnim i u kuhinjàmà širîm Åvrîpå. Îd gîdinå, Àriljå prådstàvljà pràvi åpicåntàr svåtskå prîizvîdnjå màlinà. Prîizvîdnjîm màlinå så u îvîm krà¼u bàvi gîtîvî cålîkupnî stànîvništvî. Nà pråkî 1200 hà, màlinå dànàs gà¼i blizu prîizvîðàèà. Îvî pîdruè¼å ¼å îd dàvninà pîznàtî i pî prîizvîdnji drugîg vîæà, prå svågà šljivå pîžågàèå i ¼àbukå budimkå. U pîslådnjå vråmå plàntàžnî så gà¼å i nîvå sîrtå ¼àbukà i šljivà. Vrådni dîmàæini prîizvîdå i znàtnå kîlièinå krîmpirà, àli i mlåènih prîizvîdà - sirà i kà¼màkà i užièkå pršutå. Àriljå ¼å gràd zdràvå hrànå. Àriljå ¼å åkîlîški gràd! Nà tåritîri¼i îpštinå Àriljå rågistrîvànî ¼å ukupnî 245 pråduzåæà, îd èågà ¼å 14 društvånih, 228 privàtnih, à 3 su îrgànizîvànà kàî ¼àvnà pråduzåæà, kàî i 584 sàmîstàlnih zànàtskih ràdnji. U Àrilju pîstî¼å dvå nåvlàdinå îrgànizàci¼å, îd kî¼ih ¼å ¼ådnà Udružånjå Gràðànà «RÀSVIT» kî¼à ¼å i nîsilàc funkciînisànjà tålådîmà u Àrilju. Pri îsnivànju tålådîmà u Àrilju, imàli smî pîtpunu pîdršku SÎ Àriljå, kî¼à ¼å bilà 72

73 svåsnà znàèà¼à kîmp¼utårskîg cåntrà zà nàšu mikrîzà¼ådnicu i njånå stànîvnikå, kî¼i ¼îš uvåk nisu u mîguænîsti dà pîsådu¼u sîpstvånå ràèunàrå. Tålådîm Àriljå¼å, pîråd lîkàlnå vlàsti, imàî i pîdršku iz krugà vîdåæih zànàtli¼à - privàtnikà kî¼i dànàs svå višå kîristå uslugå tålådîmà. Kîlikî tålådîm znàèi Àrilju, mîžå så uvidåti iz èinjånicå dà brî¼ kîrisnikà ràstå iz dànà u dàn, à ljudi kî¼i su zàpîslåni u tålådîmu, pîkušàvà¼u izàæi u susråt svàkîm kîrisniku. TELEDOM BAÈ Osnivaè: Nevladina organizacija za razvoj, Baè Naziv: Teledom Baè Adresa: Baè, Grmeèka bb Tel/fax: 021/ , 021/ , 021/ delicg@yahoo.com Datum otvaranja: god. Programkoordinator: Deliæ Goran Rukovodioc: Deliæ Goran Raèunarski sistem-administrator: Bjelotomiæ Zoran 73

74 Opština Baè ubraja se u grupu manjih vojvoðanskih opština. Nalazi se u južnobaèkom okrugu i zauzima površinu od 367 kilometara kvadratnih. Na teritoriji opštine Baè, po popisu iz godine, živelo je stanovnika. Prvi pisani zapisi o Baèu, koji izmeðu ostalog govore i o tome kako je po Baèu Baèka dobila ime, potièu iz godine. Pominje se i iz doba Vizantije i povodom državnog Sabora koji je u Baèu sazvao kralj Matija, odnosno kako ga Maðari zovu, Maæaš, godine. Arapski geograf i putopisac zapisao je, još davne godine, da je Baè poznat grad i spominje se meðu velikim, starim gradovima iz XII veka. Još u to doba ima trgovište i trgove, zanatlije i grèke uèenjake. Tvrðavu Baè je poèetkom XIV veka podigao maðarski kralj Karlo Robert, plašeæi se osvajaèkih pohoda cara Dušana. Od tvrðave su saèuvane tri okrugle i jedna èetvrtasta kula, kao i glavna Donžon-središnja kula, visoka preko 20 metara. Na jednoj od njih vide se rebrasti tavanski svodovi od kamena u gotskom stilu. Ispod Tvrðave nalazi se staro podgraðe Baèa - "Grad", nekadašnje ribarsko naselje, prikazano na jednom bakrorezu iz XVII veka. U podgraðe se ulazi preko pešaèkog mosta kroz staru kapiju zvanu "Šiljak" sa vrlo slikovitim krovom, koji je i jedno od obeležja "Grada". Nedaleko od ulazne kapije oèuvani su ostaci turskog kupatila-hamama. Preostali su zidovi nekoliko prostorija sa nešto sudova i vidljivih tragova keramièkih cevi, dela sistema za razvoðenje tople i hladne vode. Manastir Boðani je, prema zapisanom predanju, sazidao trgovac Bogdan kome se povratio vid umivanjem na obližnjem izvoru. Iz zahvalnosti je sagradio pravoslavnu bogomolju na mestu svog isceljenja, godine. Na ovom prostoru žive pripadnici više naroda. Najbrojniji su Srbi. Maðari èine manju grupu, svega 5%. Na prostoru žive pripadnici tri veroispovesti, sa crkvama bogate kulturne i istorijske prošlosti. Baè je privredni, administrativni i kulturno-obrazovni centar opštine. Na žalost, ovo naselje, kao i cela opština Baè, danas se ubraja u privredno nerazvijene krajeve Vojvodine. Pored reke Dunav i kanala Dunav-Tisa-Dunav, podruèje opštine Baè bogato je i drugim vodotokovima. Tu su reèice Živa, Berava i kanal Vajiš kao i nekoliko bara i jezera. Najpoznatije jezero je jezero Provala, udaljeno od naselja Vajska svega jedan kilometar. Jezero Provala je nastalo u vreme velike poplave godine, kada je voda, probijajuæi nasip, u mekom aluvijalnom nanosu izdubila basen površine kvadratnih metara. Lovni tereni na podruèju opštine Baè bogati su raznovrsnom niskom i visokom divljaèi, što je uslovilo intenzivan razvoj lovstva i lovnog turizma. S obzirom da je ovo podruèje bogato mnogobrojnim vodenim površinama, razvijen je i privredni i sportski ribolov. Gotovo svaki 74

75 kvadratni kilometar ispresecan je vodenim površinama, rekama, jezerima i barama. Opština Baè ima 43 kilometra obale Dunava. Uz ova znaèajna staništa, bogatstvu flore i faune posebno doprinose ureðena i ograðena lovišta "Plavna, "Ristovaèa" i "Vranjak". Teledom u Baèu otvoren je uz pomoæ Teledom Saveza Jugoslavije i Centra za obrazovanje i razvoj preduzetništva iz Baèke Topole, koji nam je pomogao posuðivanjem dela opreme. Centar nam, u saradnji sa Teledom Savezom Jugoslavije, pomaže i dalje. Daje savete, prepušta nam programe za raèunarske kurseve, a po dogovoru izvršiæe i akreditaciju nastavnog kadra Teledoma Baè, kako bi još uspešnije mogli da se borimo za širenje raèunarske kulture. Otvaranju Teledoma Baè prisustvovali su predsednik opštine Baè, predstavnici mesne zajednice, društvene zajednice i privrede Baè, saradnici novog teledoma, gospodin Ðeze Kovaè, putujuæi ambasador Teledom Saveza Maðarske i Mikša Ber, direktor projekta Teledom Saveza Jugoslavije. Teledom Baè, uz pomenutu pomoæ, otvoren je sopstvenim snagama uz moralnu podršku predsednika opštine. Mesto smo dobili u zgradi u kojoj je nekada radio Radio Baè. Uslovi koje smo stvorili zadovoljavaju potrebe teledoma i korisnika usluge Teledoma Baè u poèetnoj fazi. Meðutim, ne želimo da stanemo. Želimo da Teledom Baè bude nosioc razvoja civilne sfere i raèunarskog obrazovanja u opštini, te da organizuje pruženje svih onih usluga za kojima stanovnici Baèa i okolnih sela oseæaju potrebu. 75

76 TELEDOM BAÈKA TOPOLA DemNet konkursni dobitnik: Udruženje Teledom za razvoj mikrozajednica Baèka Topola Nosilac funkcionisanja: Centar za obrazovanje i razvoj preduzetništva Naziv: 1. YU Teledom Teleház Adresa: Baèka Topola, Rade Konèara 55/a Tel/fax: 024/ teledombt@topolanet.co.yu URL: Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Etelka Eter Rukovodilac: Etelka Eter Raèunarski sistem-administrator: Èaba Èernai Grad Baèka Topola nalazi se u južnom delu oblasti izmeðu Dunava i Tise, u centralnom delu nekadašnje Baè-Bodroške županije, odnosno u severnom delu sadašnje Baèke. Zbog svog važnog geografskog položaja, ovaj kraj su veæ u praistoriji naselili prvi stanovnici. Kod ciglane u Baèkoj Topoli, na dubini od 6-7 m, arheolozi su našli ostatke kuæa praistorijskih lovaca. Prilikom izgradnje klanice i živinostoka, naðeni su ostaci sarmatskog, avarskog i maðarskog naselja. Blizu ovih nalaza stoji tzv. breg Pustatemplom, na kome je u srednjem veku, stajala jedna maðarska katolièka crkva. Prvi pisani spomen o gradu potièe iz godine, kada je kralj Matija Corvin svojoj majci Silaði Eržebet dao niz naselja, a meðu njima i Fabych, današnju Baèku Topolu (ova teorija ima niz nedostataka). Prodor Turaka uništio je ovo maðarsko selo, ali je uskoro na mestu današnje Baèke Topole nastalo novo naselje. Ovo mesto spominju turski tefteri 1580., i godine, u kojima se kaže da mesto ima 21, odnosno 23 poreske kuæe. U ovo vreme, prvi put se javlja današnji naziv mesta. Poreski spisi kaloèke nadbiskupije godine spominju ime Topola, koje se ponovo javlja i godine. Ovaj naziv verovatno potièe od slovenske reèi topola. Naime, na teritoriji grada nekada bilo je mnogo belih topola. 76

77 Za vreme Velikog beèkog rata, austrijska vojna komanda odluèila je da æe svoje snage snabdevati sa novoosvojenih podruèja. Tako je godine, na Topolu razvezan porez u visini od 220 mera pšenice, 24 volova i 1200 forinti. Visina poreza ukazuje na èinjenicu da je Topola bilo najveæe naselje u èitavoj okolini. U vreme Rakocijevog ustanka, Kuruci su godine uništili ovu oblast. Zato se godine Topola spominje samo kao pustara koja je do 1740-te pripadala petrovaradinskim vojnim šanèevima. Grašalkoviè Antal, predsednik beèke Kamarile, prilikom naseljavanja Baè-Bodroške županije, meðu prvim naseljima hteo je naseliti Topolu. Tako proces naseljavanja poèinje godine pod voðstvom Èièovski (Èizovski) Ferenca. Iz severnih delova Maðarske Kraljevine stiže oko 200 maðarskih i slovaèkih porodica, koji neæe biti kmetovi veæ stanovnici po ugovoru. Oni se oslobaðaju od plaæanja županijskog poreza na 4, od kamarilskog poreza na 2 godine i trajno se oslobaðaju od plaæanja crkvene desetine i poreza na bašte. Pored toga, Kamarila je obezbedila drvo za izgradnju kuæa. Život ipak nije krenuo lako godine ergela Èupor Adama pregazila je setvu meštana. Zbog toga su stanovnici godinama oskudevali. Naselje meðutim uskoro staje na svoje noge godine Topola dobija pustaru Emušiè godine stanovnici su otkupili kuluk koji je bio izrezan na njih. Meðutim, pravi procvat naselja poèinje sa pojavom porodice Kray. Baron Kray Pal je zbog svojih uspeha u napoleonskim ratovima (jedini evropski general koji je uspeo da porazi Napoleona) dobio godine naselje Topolu od cara Franca I godine, njegov naslednik Kray Ferenc, izborio se da Topola dobije rang grada. Èlanovi porodice Kray su dušom i telom bili topolèani. Podržavaju procvat grada, podižu palaèu, osnivaju èuveni topolski park, njihovi rasni konji i hrtovi poznati su u èitavoj zemlji. Ovom procvatu došao je kraj1849. godine, kada su Srbi upali u grad i servijani razorili i uništili Topolu godine porodica Kray je izumrla, sa muške grane. Njihovo mesto zauzima porodica Zichy. Naselje se polako oporavlja godine obnavljaju rimokatolièku crkvu, koja je sagraðena još godine. Iako su radovi dobro uraðeni, stara crkva je sve više propadala, pa su vodeæi ljudi grada i predstavnici crkve zapoèeli izgradnju nove crkve. Tako je Topola postala jedno od najveæih maðarskih katolièkih sakralnih mesta (može da primi ljudi). Crkva je u julu godine posveæena. Na pragu I svetskog rata, odnosno 19. aprila godine, u velikom požaru je izgoreo veæi deo grada godine zapoèinje nova stranica u istoriji Topole, kada pod okriljem Francuza, srpske snage ulaze u grad. Ovaj period trajao je do aprila godine, kada je za svega nekoliko dana, maðarska vojska vratila èitavu Baèku. Novi maðarski period nije trajao dugo. 18. oktobra godine, 77

78 uz podršku sovjetskih snaga, partizani ulaze u Topolu. Od tog vremena, naselje Baèka Topola je u sastavu Savezne Republike Jugoslavije. 1. YU TELEDOM 02. avgust 1999.! Nova emisija na maðarskoj televiziji TV2 na temu Internet i dogaðanja oko njega, i u okviru iste reportaža sa predsednikom Teledom Saveza Maðarske Kovaè Ðezeom o teledom pokretu i teledomovima u Maðarskoj. Šta je to teledom i u èemu se ogleda njegov doprinos mikrozajednici i njenim ljudima u rešavanju njihovih svakodnevnih problema i bržem razvojnom prikljuèenju razvijenima? pitali smo se svi mi iz Jugoslavije koji smo gledali tu reportažu. Nema kud, kad te nešto zaintrigira, moraš potražiti odgovor kod najmerodavnijeg. Našu molbu za sastanak u Budimpešti, sa krajnjom ljubaznošæu, kao što to samo on zna, gospodin Kovaè je prihvatio. I zapoèela je jugoslovenska teledom prièa. Veæ njegova druga reèenica dala je naslutiti nešto novo Ako se ne ljutiš, da preðemo na ti jer je to kod nas u teledom pokretu pravilo u odnosima meðu ljudima, jer se svi smatramo èlanom jedne velike porodice, a u porodici se moraju brisati granice. Ko se ne bi složio s njim?! Rezultat dogovora - naðimo se u Jugoslaviji. Baèka Topola, 16.avgust Naši dragi gosti su Ðeze Kovaè (danas poèasni predsednik TSM), njegova supruga i Maæaš Gašpar, sadašnji predsednik TSM (osnivaè prvog teledoma u Maðarskoj, u Èakberenju, seocetu sa oko stanovnika). Knjige i video film o teledomovima, misiji teledom pokreta, prekrili su naše radne stolove. Zapoèeli smo jedan dug i detaljan razgovor o teledomovima i kako do njih doæi. Uèesnici ovog razgovora presudnog za stvarni poèetak jugoslovenskog teledom pokreta, od strane domaæina su bili Andraš Verbasi, Mikša Ber, Janoš Cimer, Èaba Èernai, Pal Èervenak, Etelka Eter, Zoltan Sombati i Janoš Totbagi. Brzo je pala odluka i mi æemo osnovati svoj teledom! 16. oktobar

79 Svega dva meseca posle pravog upoznavanja sa suštinom teledom pokreta, zakljuèen je ugovor izmeðu Centra za obrazovanje i razvoj preduzetniðtva CORP i Udruženja za razvoj kompjuterske kulture URKO o osnivanju 1.YU Teledoma. Stvoren je teledom oslanjajuæi se iskljuèivo na sopstvene snage i uz dobivenu društvenu podršku od strane Izvršnog saveta Skupštine opštine Baèka Topola. Razumevanjem prihvatne organizacije AD Topola Univerzal, stvoreni su potrebni uslovi za rad i funkcionisanje teledoma, gde se on i danas nalazi. Nosilac funkcionisanja od poèetka osnivanja do danas je CORP. Sveèano otvaranje teledoma održano je 18. oktobra. Baèkotopolski zanesenjaci uložili su puno truda i napora na šire upoznavanje ove nove šanse za male sredine. Pojavili su se i prvi novinski èlanci, radio i TV reportaže o teledom pokretu i našem teledomu. Posete iz drugih sredina postale su sve uèestalije. Pitanja je uvek bezbroj. Ohrabreni prvim rezultatima prihvatili smo se i inicijative za osnivanje Teledom Saveza Jugoslavije, u ne baš lakom vremenu i pod ne baš povoljnim društveno-politièkim i ekonomskim uslovima izolovanosti naše zemlje. Opredelili smo se da našim primerom i odnosom, bez obzira u kakvim smo skromnim, a veoma èesto i vrlo teškim uslovima radili, podsticajno utièemo na osnivanje i funkcionisanje novih teledomova, uporedo uslužujuæi, na volonterskim osnovama, i rad TDSJ. Naš primer, oslanjajuæi se takoðer na sopstvene snage uz društvenu podršku, slede Mali Iðoš, Totovo Selo, Paèir, Mužlja. U ovim mestima otvaraju se novi teledomovi. Od prvog dana rada teledoma, izuzetnu pažnju smo posvetili organizovanju raèunarskog i struènog obrazovanja, a vezano za isto, postupno smo stvarali uslove za daljinsko obrazovanje i za sticanje ECDL (Evropska Licenca Korisnika Raèunara) licence. Kod nas je i prvi (za sada i jedini u Jugoslaviji) meðunarodni ECDL ispitni centar. U okviru našeg centra funkcioniše i Internet provajder servis i Internet klub. Mi smo bili organizatori i prvog jugoslovenskog deèjeg i omladinskog informatièkog kampa, leta 2000., sa oko 300 uèesnika. U DemNet program smo se ukljuèili od poèetka i aktivni smo uèesnici u njegovoj realizaciji od momenta roðenja ideje do danas. 79

80 Cilj nam je da dosadašnja ostvarenja i u nastavku održimo i postupno proširujemo. TELEKOLIBA BAÈki Jarak DemNet konkursni dobitnik: Radio Klub Slavko Rodiæ - Baèki Jarak Naziv: Telekoliba Baèki Jarak Adresa: Baèki Jarak, Mladena Stojanoviæa 19. Tel/fax: 021/ telekoliba@teamnet.ws Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Mihalj Šagi Rukovodilac: Vladimir Èupiæ Raèunarski sistem-administrator: Nikola Kovaèeviæ Baèki Jarak se nalazi severno od Novog Sada. Zahvata centrali položaj južnobaèke lesne terase i ima sve fizièko-geografske karakteristike južne Baèke. Administrativno pripada opštini Temerin. Po broju stanovnika je drugo naselje u opštini i broji preko stanovnika. Prvi put se pominje za vreme cara Josifa II u periodu godine. Nadmorska visina mesta iznosi 81 m. 80

81 Naselje je urbanog karaktera. Sve ulice i trotoari su asfaltirani. Putevi su u dobrom stanju, travnjaci i slobodne površine redovno se èiste i ozelenjavaju. Veliki akcenat je dat na izgradnju objekata od vitalnog znaèaja: osmogodišnja škola (preko 700 uèenika), obdanište, ambulanta sa zubarskom ordinacijom i apotekom, mesna biblioteka, vodovodna mreža, trafo stanice, gasovod, digitalna telefonska centrala sa preko brojeva. U toku je izgradnja pravoslavne crkve i sporstke hale sa prateæim objektima kao i kanalizacione mreže. Postoji preko 200 privatnih preduzeæa, uglavnom STR-ova, ali veoma znaèajan udeo meðu ovim preduzeæima èine preduzeæa koja se bave obradom metala. Sva privreda gravitira prema Novom Sadu. Veæi deo stanovništva je zaposlen u Novom Sadu a deo i u Temerinu. Od organizacija koje okupljaju mlade, u prethodnih 30 godina aktivni su bili: FK Mladost, RK Èelik, KK Mladost, KUD Dr. Mladen Stojanoviæ i Radio klub Slavko Rodiæ. Radio klub postoji od godine i u okviru sekcija radio-operatera, kinooperatera, konstruktora i goniometrista, u prethodnom periodu je okupljao preko 100 èlanova. Danas je u klubu aktivno tek dvadesetak ljubitelja tehnike. Od aprila godine u sastavu radio kluba, a pri Teledomu Temerin, deluje Telekoliba Baèki Jarak. Sa otvaranjem telekolibe, u Baèkom Jarku je poraslo interesovanje za kompjutere i kompjutersku tehniku tako da danas, svakodnevno, u prostorijama telekolibe (radio kluba) naši èlanovi, uz minimalne cene, pružaju usluge svojim sugraðanima. Dnevno telekolibu poseti proseèno graðana kojima se pružaju najrazlièitije usluge (Internet, samostalan rad na raèunaru, prekucavanje tekstova, fotokopiranje i dr.). 81

82 TELEDOM BAÈki Vinogradi DemNet konkursni dobitnik: KUD Petõfi Sándor ME - Baèki Vinogradi Naziv: Teledom Baèki Vinogradi Adresa: Baèki Vinogradi, Pala Papa 2. Tel/fax: 024/ , 024/ backivin@tippnet.co.yu URL: Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Norbert Slavik Rukovodilac: Tamaš Mesaroš Raèunarski sistem-administrator: Tihamer Valkoviè Teledom iz Baèkih Vinograda, slièno ostalim teledomovima i telekolibama na teritoriji Vojvodine, poèeo je sa radom u aprilu godine. U poèetku smo posedovali pet raèunara, a sada ih je sedam. Rukovodilac teledoma je Mesaroš Tamaš, a ostali aktivisti su Valkoviè Tihomir, Bajtai Kornel, Firic Norbert, Firic Roland, Katona Robert, Kalmar Zoltan, Šlavik Norbert i Alexandar Pejiæ. Kompjuterske igre su najviše zainteresovale posetioce na poèetku našeg rada (pogotovu decu), a i sada je tako. Popularna je i elektronska pošta. Stanovnici kod nas mogu otvoriti besplatnu adresu, a primanje i slanje pošte se odvija centralizovano. Ovo je jeftinija varijanta za korisnike od one kada koriste klijente koje nalaze na Internetu (npr. Yahoo), na kojima treba da se registruju. Trenutno njih 26 koristi ovu moguænost. Teledom izdaje i novine pod imenom Kiraljhalmi Hirmondo. Na èetiri strane ovog lista, stanovnici se informišu o dogaðajima u selu i njegovoj okolini. List sponzorira jedna gospoða penzionerka, èija pomoæ omoguæuje da list bude besplatan. Usluge koje teledom pruža su: rezanje i iznajmljivanje CD-ova, crnobelo štampanje i štampanje u boji, fotokopiranje, izrada vizit-karti, slanje i primanje faksa. 82

83 U dobrim smo vezama sa ostalim teledomovima, naroèito sa Teledomom Hajdukovo. Izgradili smo dobre odnose sa Mesnom zajednicom, crkvom, osnovnom školom, kao i sa KUD Petefi Šandor. TELEDOM BAÈko Novo Selo Osnivaè: Udruženje za razvoj opštine Baè TeleDom Baè - Baèko Novo Selo Naziv: Teledom Baèko Novo Selo Adresa: Baèko Novo Selo, bb. Tel/fax: 021/ delicg@yahoo.com Programkoordinator: Goran Deliæ Rukovodilac: Bore Bojiæ Raèunarski sistem-administrator: Slaviša Arežina Opština Baè ubraja se u grupu manjih vojvoðanskih opština. Nalazi se u južnobaèkom okrugu i zauzima površinu od 367 kilometara kvadratnih. Na teritoriji opštine Baè, po popisu iz godine, živelo je stanovnika. 83

84 Cela opština Baè danas se ubraja u privredno nerazvijene krajeve Vojvodine. Pored malobrojnih privrednih preduzeæa, stanovnici opštine svoju egzistenciju obezbeðuju uglavnom od poljoprivrede. Kako se i poljoprivreda kao i preraðivaèka industrija nalazi u privrednoj krizi, i poljoprivrednici teško mogu obezbediti potrebnu zaradu za sebe i svoju porodicu. Opština Baè ima 43 kilometra obale Dunava. Pored Reke Dunav i kanala Dunav-Tisa-Dunav, podruèje opštine Baè bogato je i drugim vodotokovima. Tu su reèice Živa, Berava i kanal Vajiš kao i nekoliko bara i jezera. Vodene površine su vrlo atraktivne za ribolov. Ovo se naroèito odnosi na Baèko Novo Selo koje leži na samoj obali reke. Baèko Novo Selo nalazi se na obali Dunava. Nastalo je godine. Selo danas ima stanovnika i višenacionalnog je sastava. Najveæi broj stanovnika je srpske nacionalnosti. U selu živi i dosta muslimana, doseljenih iz Bosne i Hercegovine. Telekoliba je otvorena uz svestranu pomoæ Bore Bojiæa, preduzetnika iz mesta, koji je obezbedio prostor, opremu i sve druge uslove za rad. Prva akcija Telekolibe Baèkog Novog Sela, koja je, po reèima predstavnika Teledom Saveza Jugoslavije na samom otvaranju, najbolje opremljena telekoliba u zemlji, bila je besplatno otvaranje adrese svim zainteresovanim graðanima mesta. U nastavku želimo organizovati obrazovanje, a želja nam je da se ukljuèimo i u programe za razvoj preduzetništva, pošto je u selu malo moguænosti za zapošljavanje ljudi. Pored toga, želimo biti pokretaèi akcija za razvoj seoskog turizma i razvoja ribolova i sportskog ribolova, jer selo za to ima odliène uslove. Na otvaranju telekolibe koja radi uz pomoæ Teledoma Baè, bili su prisutni gospodin Ðeze Kovaè, putujuæi ambasador Teledom Saveza Maðarske, gospodin Andraš Verbasi, predsednik Teledom Saveza Jugoslavije, gospodin Mikša Ber, direktor projekta Teledom Saveza Jugoslavije, gospoðica Ivana Brnoviæ, saradnik za daljinsko obrazovanje Teledom Saveza Jugoslavije, gospodin Èaba Èernai, struèni rukovodilac za informatiku Teledom Saveza Jugoslavije, predstavnici lokalne samouprave mesta Baèko Novo Selo, te preduzetnici i mnogobrojni meštani. 84

85 TELEDOM BAJŠA DemNet konkursni dobitnik: KUD Bratstvo ME - Bajša Naziv: Teledom Bajša Adresa: Bajša, Zakina 6. Tel/fax: 024/ bajsa@suonline.net Datum otvaranja DemNet programkoordinator: Laslo Jakab Rukovodilac: Dr. Šandor Tot Išasegi Raèunarski sistem-administrator: Mikloš Jakab Posle uspešno odraðenog projekta i potpisivanja ugovora o donaciji DemNeta, 28. aprila godine, otvorili smo Teledom Bajša. Organizaciju teledoma, kao i sam konkursni materijal, prihvatila je civilna organizacija KUD Bratstvo Bajša. Organizacioni rukovodilac teledoma postao je Tot Išasegi Dr. Šandor, a rukovodilac ekonomskog poslovanja Jakab Laslo. Zaposlena su dva mlada informatièara, Jakab Mikloš i Plohl Edvin. 85

86 Radno vreme Teledoma Bajša je od 09 do 21 h, a subotom od 09 do 13 h. Poèetak rada teledoma nije bio jednostavan. Nismo imali iskustva, a informatièka znanja, pa èak i potrebe graðana, bile su nepoznanica. Na naše veliko iznenaðenje, graðani Bajše su prihvatili teledom i u mnogim izjavama istièu da je teledom najbolja investicija u 250 godina postojanja našeg sela. Do završetka školske godine najverniji posetioci teledoma bili su uèenici osnovne škole. Graðani su najviše koristili usluge fotokopiranja, telefax usluge, a srednjoškolci su za kraj školske godine pisali završne radove. Na rad našeg teledoma, uticala je sezona kupanja u julu, u smislu poseæenosti od strane osnovaca i srednjoškolaca. Avgust donosi pozitivne pokazatelje zahvaljujuæi sezonskom sniženju cena usluga (igre), kao i brisanju embarga na polju ogranièenja moguænosti korišæenja igara za pojedine dane. Tako smo došli do zakljuèka, da se posetiocu teledoma ne može ogranièavati termin kad se šta može odnosno kad se nešto ne može raditi. Za korisnike usluga u dvorištu smo obezbedili stalak za bicikle. U septembru je postavljen alarmni ureðaj i još jedna radna stanica. Na privatnu inicijativu, za vreme raspusta, po drugi put je organizova letnja škola za decu pod nazivom Prièaonica, slikaonica. U dogovoru sa organizatorom, ista prelazi u naš delokrug aktivnosti. U ovom kvartalu aktivno smo se ukljuèili u rad dve novooformljene organizacije i to: Fondacija za pomoæ uèenicima KODDE i Udruženje šeæernih bolesnika. U toku letnjih meseci, najfrekventniji korisnici bili su graðani sa svojim malim oglasima: Udruženje penzionera, Lovaèko društvo Fazan Bajša i MZ Bajša. U toku avgusta, aktivno smo uèestvovali u organizaciji seoske priredbe Gala Darido 2001 i pružili pomoæ za organizovanje sveèane priredbe koju je priredilo KUD. Povodom 250.-e godišnjice ponovnog naseljavanja Bajše, u septembru mesecu, zajedno sa Aktivom Žena, DVD i MZ organizovali smo izložbu pod naslovom: Za našu zavièajnu kuæu. Dana god., organizovali smo Prvo takmièenje treæeg milenijuma Quake, za decu do 12 godina. Na ovoj manifestaciji uèestvovalo je 11 takmièara. Uèestvovali smo u kreiranju i izradi dva projekta za koje je KUD Bratstvo konkurisalo. Dali smo puni doprinos organizovanju zbora graðana za realizaciju ciljeva programa revitalizacije društva putem demokratskog delovanja. Od održanog zbora, Grupa za razvoj lokalne zajednice (GRZ) svakodnevno od teledoma traži i dobija usluge radi kompletiranja projektne i ostale dokumentacije. U drugom kvartalu, ponudili smo saradnju i privrednim subjektima. Do realizacije još nije došlo. Sklopili smo sporazum sa lokalnim radiom na principu reciproteta u pružanju usluga. Sa drugim medijima još nismo 86

87 ostvarili saradnju. Naši stalni posetioci, deca do 12 godina, raznose pozive, obaveštenja i druge materijale, za potrebe teledoma. Na inicijativu Teledom Saveza Jugoslavije, za preostali novac iz donacije, kupili smo još jedan štampaè, digitalni fotoaparat, laminator kao i mašinu za plastièni povez. Ova nova sredstva, proširila su delokrug rada teledoma i privukla nove korisnike. Zimske mesece iskoristili smo za organizovanje teèajeva iz informatike raznih nivoa. Internet je takoðe dobio na popularnosti, mada su dial up veze koje koristimo sa Suboticom slabog kvaliteta. Omladinska organizacija je od Fondacije za otvoreno društvo dobila sredstva za rad dramske radionice, pa æe tridesetoro omladinaca od septembra do maja god., svake nedelje od 15 do 21 h, koristiti sve moguænosti teledoma. Na ovu bazu, u buduænosti treba nadograditi dalje aktivnosti, sa akcentom na obrazovanje i saradnju sa svim zainteresovanim subjektima. TELEDOM BeÈej ej DemNet konkursni dobitnik: UPMSPP Beèej Naziv: Teledom Beèej Adresa: Beèej, Petra Drapšina 9. Tel/fax: 021/

88 Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Ibolja Molnar Rukovodilac: Ibolja Molnar Raèunarski sistem-administrator: Šandor Poljak Opština Beèej, sa još pet naseljenih mesta, prostire se na 486 km2 u srednjoj Baèkoj, uz desnu obalu Tise, sa ukupno stanovnika veæinom maðarske nacionalnosti. Imamo izvanredno kvalitetno poljoprivredno zemljište, što je osnova razvijenosti naše poljoprivrede, koja zajedno sa prehrambenom industrijom ostvaruje nadproseène rezultate. Od proizvodnih kapaciteta, potrebno je istaæi i industriju graðevinskog materijala, metalopreraðivaèku industriju i industriju nameštaja. Predstavljajuæi osnivaèa teledoma, želimo istaæi da je isti osnovan sa ciljem podsticanja razvoja malih i srednjih preduzetnika kao i stvaranja informacionog centra koji æe omoguæiti slobodan protok informacija. Meðu zadacima teledoma, posebno mesto zauzimaju praæenje konkursnih moguænosti, organizovanje obrazovanja i izrada poslovno-razvojnih planova. Prvi korisnici naših usluga bila su deca nižih razreda osnovne škole, koji su se masovno prijavili na raèunarsko obrazovanje, ali su ih bar toliko interesovale i raèunarske igre. Deca su i dalje naši verni posetioci. Moguænosti Interneta uglavnom koriste uèenici obližnje gimnazije i drugih srednjih škola, kojima teledom pruža i posebne usluge u izradi svojih struènih radova. Dopisuju se, vode beskrajne kafe-razgovore putem Interneta a ni njima igre nisu strane. Odrasli su, u poèetku, sporo i stidljivo ulazili u teledom i koristili naše usluge. Oni se teško privikavaju na novine. U poèetku su veæinom koristili kancelarijske usluge, ali su se kasnije ukljuèili i u programe raèunarskog obrazovanja i u korišæenje Interneta. Sa željom da u celini udovolji svojim zacrtanim ciljevima, teledom je svoje aktivnosti usmerio i u drugim pravcima: organizovao je razne letnje kampove i kurseve struènog usavršavanja. Želimo posebno istaæi kurs za tkalje koji je završilo deset žena. Po završetku ovog kursa, osnivaè teledoma je pomagao da ove žene doðu do radnih sredstava i uðu u samostalno preduzetnišvo. 88

89 Program pod nazivom Dom za igru omoguæio je velikom broju dece da se, u okviru celodnevnog zanimanja, oprobaju u raznim igrama (matematièkim, dramskim, komunikacionim...), naravno, uz stalno prisutno osnovnog raèunarskog obrazovanja. Zapoèeli smo i obrazovanje preduzetnika u saradnji sa ozbiljnim partnerom iz Gornje Saksonije (Nemaèka). Ostvarivanjem ovog programa, još æemo se bliže povezati u evropske informacione tokove i na taj naèin poboljšati uslove življenja i rad žitelja naše sredine. Zahvaljujuæi svom svestranom radu, teledom je stekao pozitivnu društvenu priznatost, ne samo u Beèeju, veæ i u okruženju. O nama su objavljeni èlanci u novinama, na radiju i na televiziji. Od posebnog je znaèaja èinjenjica da je lokalna samouprava sve više zainteresovana za naš rad, a imamo uspešnu saradnju i sa drugim civilnim organizacijama. Cilj nam je da našu delatnost i usluge koje pružamo stalno unapreðujemo i proširujemo. TELEKOLIBA BeLANOVICA DemNet konkursni dobitnik: FK Kaèer - Belanovica Naziv: Telekoliba Belanovica Adresa: Steve Singera Belanovica 89

90 Tel/fax: 014/ URL: Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Mirko Markoviæ Rukovodilac: Dušan Sariæ Raèunarski sistem-administrator: Dragana Sariæ Belanovica je privredno i kulturno središte kaèerske oblasti. Kaèer je zasebna prirodno-geografska celina koja se prostire u slivu reke Kaèer (dužine 31km) i Dragobilje, i zahvata površinu od 290 km2, dela takozvane visoke Šumadije. Kaèerski kraj je oivièen planinskim vencima Rajca, Rudnika, Venèaca, Bukulje i Vagana. Belanovici danas zbog zadovoljenja osnovnih potreba u oblasti privrede, kulture, sporta i zdravstva, gravitira stanovnika iz kaèerskih sela: Živkovci, Kalanjevci, Šutci, Poljanice, Kozelj, Trudelj, Varnice, Dragoè, Bosuta, Jelovik i Garaši. Belanovica je smeštena u središnjem delu Kaèera i administrativno pripada opštini Ljig. Prvi put se pominje u XV veku. Za varošicu je proglašena 6. januara 1904.godine. Svoj današnji oblik i izgled je poprimila u drugoj polovini IX veka. Danas Belanovica ima 700 stanovnika. Varošica Belanovica se nalazi na 195 m nadmorske visine, klima je umereno-kontintinentalna. Biljni svet èine uglavnom pašnjaci i šume. Šume su listopadne i to bukva, hrast, lipa, bagrem, i dr. Od životinja zastupljeni su zec, fazan, lisica, srna i dr. Kaèerski kraj i Belanovica je tipièno poljoprivredna oblast gde dominiraju stoèarstvo i voæarstvo. Glavni poljoprivredni proizvodi ovog kraja su proizvodnja mesa, mleka, jagodièastog voæa i prirodna rakija-prepeèenica odliènog kvaliteta. U Belanovici od javnih ustanova rade zdravstvena ambulanta, veterinarska ambulanta, pošta sa zastarelom telefonskom centralom, autobuska stanica, benzinska pumpa, osnovna škola osnovana 1864.g., crkva u gotskom stilu sagraðena 1864.godine, Fudbalski klub,,kaèer osnovan 1923.g. i od godine Telekoliba Belanovica. Od samog poèetka rada, Telekoliba Belanovica je bila usmerena na saradnju sa Teledomom Ljig, a u poèetku i na jako dobre veze sa Teledomom Rudnik. Tako su, uz pomoæ nove mreže u okruženju, zaživele stare staze koje su tokom minulih godina bile zarasle. Prvobitno nepoverenje okruženja za naš posao ubrzo je zamenila radoznalost. Posle prvih kurseva engleskog jezika i informatike, ma koliko oni bili skromni, sve se promenilo. Inicijative nisu uvek nailazile na odjek kakav smo oèekivali, ali Dragana Sariæ, Snežana Markoviæ, 90

91 Biljana Milenkoviæ i Predrag Milinkoviæ bili su uporni i prvi rezulati su na pomolu. Tome je svakoko doprinela i pomoæ Teledoma Ljig i InternetCluba koji su pomogli da nastane Web sajt koji je uskoro postao glavno ogledalo Belanovèana u svetu. "Dani Kaèera" centralna kulturna manifestacija u ovom kraju, koju je posetio i predsednik Vojislav Koštunica, bila je pod medijskoim pokroviteljstvom Telekolibe Belanovica, a posle likovne kolinije nastala je jedinstvena umetnièka tabla Telekolibe Belanovica uraðena u drvetu. Telekoliba sada ima svoje mesto u Belanovici, malo, ali konstantno. TELEDOM BeLA PALANKA DemNet konkursni dobitnik: Klub Tehnike Bele Palanke - Bela Palanka Naziv: Teledom Bela Palanka Adresa: Bela Palanka, Krste Tošiæa bb. Tel/fax: 018/ teledom@bankerinter.net URL: 91

92 Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Saša Janaèkoviæ Rukovodilac: Saša Janaèkoviæ Raèunarski sistem-administrator: Vladimir Jociæ Opština Bela Palanka smeštena je izmeðu Suve planine i Svrljiških planina a preseca je reka Nišava i meðunarodni put i pruga koji predstavljaju najkraæu putnu magistralu izmeðu Evrope i Bliskog Istoka. U opštini Bela Palanka živi oko stanovnika, na teritoriji površine 517 km2. Belopalanèani se bave proizvodnjom deèije obuæe, nameštaja - stolica, tekstilnih, kožarskih i graðevinskih mašina, izradom konfekcije, izradom kovanih predmeta, kvalitetnom industrijskom preradom mesa, stoèarstvom. U svojoj dugoj istoriji od 22 veka, Bela Palanka je imala uspone i padove, prolazila kroz mnoge teškoæe i iskušenja. Pohodile su je, okupirale, harale i palile znane i neznane horde i vojske; naseljavali i napuštali pripadnici raznih naroda i civilizacija, odnoseæi ono što se moglo odneti, ali i ostavljajuæi tragove svojih kultura, obièaja, navika Bela Palanka je i grad na vodi, jer u samom centru izvire prelepo vrelo, a sama varoš je na obalama Mokranske reke. Trenutno je u velikoj privrednoj krizi i nalazi se na samom zaèelju jugoslovenske i srpske privrede. Prema svojim potencijalima zaslužuje znaèajnije mesto. Da li æe se za to mesto izboriti preko nekada velikih fabrika Ukras, Buduænost, Vesna, Femid, Prvi maj, preko novih privatnih fabrika Sim Impex, Obuæa Pavle, Optima, Maget, Javor, preko velikog broja malih zanatskih radnji ili korišæenjem prirodnih moguænosti kojima je okružena, ili možda kombinovanjem jednog i drugog - zavisiæe od mnogih okolnosti. Garancija da ovaj kraj i ovi ljudi imaju perspektivu, jeste sve razvijenija svest o sopstvenim vrednostima, bez kojih nema promena na bolje. Iako su zadnjih godina skromnih materijalnih moguænosti, Belopalanèani ne zapostavljaju ni kulturu, informisanje i obrazovanje. Od aprila meseca godine, zahvaljujuæi USAID-u, DemNet fondaciji, Teledom Savezu Jugoslavije i Klubu tehnike Bele Palanke, Bela Palanka je bogatija za još jednu instituciju, potpuno razlièitu od svih dosadašnjih institucija na ovim prostorima - teledom. Za devet meseci svog postojanja, Teledom Bela Palanka je uspeo da preraste u jednu instituciju. Kroz teledom je prošlo na 92

93 stotine ljudi razlièitih uzrasta. Stotinjak njih je uspelo da se upozna sa osnovnim rukovanjem raèunarskom opremom. Mnogi su postali pravi struènjaci. Teledom Bela Palanka doprinosi razvoju svoje sredine kroz razlièite oblike delovanja, kakve do sada nismo mogli sresti na našim prostorima. Pored popularizacije tehnièke kulture i obrazovanja, teledom pruža usluge od opšteg društvenog interesa kako graðanstvu, tako i lokalnoj privredi. Osnivaèi Teledoma Bela Palanka i Telekolibe Crvena Reka su Saša Janaèkoviæ, diplomirani mašinski inženjer, Vladimir Jociæ, student matematike i informatike, Radiša Trièkoviæ, diplomirani inženjer elektronike i profesor informatike i Zoran Igiæ, diplomirani inženjer elektronike. Meðutim, Teledom Bele Palanke i Telekoliba Crvene Reke ne bi bili ono što jesu, da nije bilo mnogo mladih i talentovanih ljudi koji su se aktivno ukljuèili kao saradnici. Velika je zasluga i Gorana Goluboviæa i Roberta Živkoviæa koji su u teledomu od samog poèetka kao operateri. Specifiènost teledoma je da se nalazi pored prostorija lokalne radio stanice sa kojom ima odliènu saradnju i sa kojom se u mnogim aktivnostima dopunjuje. 93

94 TELEKOLIBA BeLO BLATO DemNet konkursni dobitnik: Dom kulture - Belo Blato Naziv: Telekoliba Belo Blato Adresa: Belo Blato, Ive Lole Ribara 15. Tel/fax: 023/ telekoliba@mgnet.co.yu Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Zoltan Halai Rukovodilac: Ištvan Požar Raèunarski sistem-administrator: Julija Hlavèa U južnom delu opštine Zrenjanin, u okruženju reka Begej i Tisa, kao i ribnjaka Ribarskog gazdinstva Eèka-Lukino Selo i Carske bare, nalazi se naseljeno mesto Belo Blato. Selo je naseljavano od 1866.godine. Prvi stanovnici su bili nemaèke nacionalnosti i doseljeni su iz današnjeg Seènja. Prvobitni naziv mesta bio je Elizenhajn. Vode Begeja i Tise stalno su ugrožavale naselje. Buduæi da je gradnja nasipa oko sela tekla veoma sporo, godine 1876., pomenute reke, opasne po ove nizijske ritske predele, nabujale su, poplavile i uništile sve što je èovek za nepunih deset godina stekao u ovim hatarima sa zemljom, koja nije nimalo zahvalna i prilièno je teško obradiva. Do drugog naseljavanja dolazi tek posle punih deset godina, taènije godine, a novi stanovnici, osim Nemaca, bili su Slovaci (evangelistièke veroispovesti) iz Aradca, Padine i Kovaèice, zatim Maðari (katolièke veroispovesti) sa obližnjih salaša, iz Eèke, Sajana, Sanada i dr. i Bugari-Pavlikeni (katolièke veroispovesti) koji su došli iz Banatskog Dvora, Eèke, Lukinog Sela. Selo je tokom istorije promenilo više naziva: Elizenhajn, Torontálerzsébetlak, Nagyerzsébetlak, Belo Blato, Lizenheim, Belo Blato. Zbog lošeg kvaliteta obradive zemlje, meštani su èesto radili kao nadnièari, sluge, sekli su trsku, kopali i èistili kanale, radili na vršalicama, gajili svilenu bubu i dr. Broj stanovnika varirao je od oko poèetkom XX veka, do koliko je zabeleženo prilikom poslednjeg popisa godine. Po nacionalnoj pripadnosti, struktura je bila sledeæa: Slovaka 752, Maðara 536, Jugoslovena 94

95 178, Srba 58, Roma 31 i ostalih 207. Danas je u odnosu na godinu manje stanovnika za oko Selo je meðu siromašnijima u opštini Zrenjanin. U katastarskoj opštini Belo Blato ima oko hektara zemlje, od èega je oko 30% trstika i pašnjaka a ostalo je obradiva zemlja. Pored privatnog sektora koji obraðuje oko 50% obradive zemlje, drugu polovinu obraðuje DP Jedinstvo koje poseduje i pogon za preradu trske - izradu štukaor i tršèane izolacione ploèe ( U neposrednoj blizini sela, nalazi se i Ribarsko gazdinstvo Eèka-Lukino Selo, koji je najveæi slatkovodni ribnjak u Evropi. Oko 180 meštana zaposlenje je pronašlo u Zrenjaninu. Od male privrede, najpoznatiji je vlasnik pilane i stolarske radionice Hanjik Jano. Zatim, postoji pogon za preradu trske, pet privatnih prodavnica i jedan proizvoðaè stoène hrane. Od sportskih klubova postoji jedino Fudbalski klub Mladost koji je osnovan 1976.g. i takmièi se u opštinskoj fudbalskoj ligi. U selu rade tri umetnièka društva, Trandafer - bugarsko kulturno društvo, Carska bara Csaszar to - maðarsko kulturno umetnièko društvo i MO matica slovaèka. Ova tri društva se bave oèuvanjem i negovanjem svoje kulture i stvaralaštva. Od desetak civilnih organizacija, meðu kojima su pomenuta kulturno umetnièka društva i sportsko društvo, najaktivnije su Dobrovoljno vatrogasno društvo sa više priznanja i osvojenih mesta kako na opštinskim tako i na republièkim i saveznim takmièenjima, zatim Lovaèko društvo Jelen, MO crvenog krsta sa aktivom dobrovoljnih davalaca krvi koji su meðu najaktivnijima u Jugoslaviji, a aktivno rade i žene organizovane u Klubu žena, te borci II svetskog rata kao i ratova 91. U selu postoji osmogodišnja škola. Nastava je trojezièna u nižim razredima (slovaèka, maðarska i srpska odeljenja) a od petog razreda nastava je na srpskom jeziku. Stara je 103 godine. O ideji teledoma upoznali smo se avgusta meseca godine kada smo dobili dopis iz TDSJ. Prijavili smo se na konkurs u saradnji sa Mužljom i Lukinim Selom, i u maju mesecu 2001.g. otvorili telekolibu u Belom Blatu. Od osnivanja odnosno otvaranja, telekoliba pruža kancelarijske usluge meštanima (kopiranje, štampanje, korišæenje raèunara, slanje i primanje fax-a i a, korišæenje Interneta i drugo). Organizovali smo dolazak oftamologa u telekolibu, kojom prilikom je pregledano 18 meštana. Organizovali smo raèunarsku obuku za odrasle i decu, kao i kurs engleskog jezika za školsku decu. U saradnji sa teledomom, štampane su razglednice sela. Ostvarena je dobra saradnja sa civilnim organizacijama, mesnom zajednicom, kao i sa preduzeæima i privatnim preduzimaèima u selu. 95

96 TELEDOM BOLJARE DemNet konkursni dobitnik: Udruženje Boljarac - Boljare Naziv: Teledom Boljare Adresa: Boljare bb. Tel/fax: 016/ boljarac@ptt.yu URL: - Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Jovica Pešiæ Rukovodilac: Jovica Pešiæ Raèunarski sistem-administrator: Nebojša Ristiæ 96

97 Selo Boljare nalazi se u jugoistoènom delu Srbije, u opštini Vlasotince. Udaljeno je tri kilometra istoèno od Vlasotinca a dvadeset kilometara od Leskovca, na regionalnom putu Vlasotince - Crna Trava. Okruženo je sa svih strana brdima (Beli Kamen, Korija, Arnièje, Stranje i Orlovac), tako da je zaštiæeno od uticaja nepovoljne klime. Kroz selo prolazi reka Vlasina koja je još uvek nezagaðena i bogata ribom, tako da je idealno mesto za kampovanje u vrelim letnjim danima. Pored Slaništa i Treševine (selo Konopnica), Boljare je najstarije naseljeno mesto na ovim podruèjima, sa arheološkim nalazištima iz praistorije. Na ovom mestu su pronaðeni arheološki nalazi tipa Lapotince.»Sud koji je sluèajno otkriven u Lapotincu predstavlja nesumnjivo urnu, naðen je na jednom sloju ispeèene zemlje, a bio je prekriven manjim sudiæem, ali on nije saèuvan. Sud iz Lapotinca ima oblik urne sa blago koniènim vratom i razgrnutim obodom. Na zaobljenom trbuhu nalaze se èetiri vertikalno bušene drške okruglog preseka. Fragmenti veæih sudova iste sive frakture sa karakteristiènim horizontalnim kanelirima naðeni su kod Vlasotinca, u selu Boljaru, na lokalitetu Begova livada; prema utisku koji je steèen rekognosciranjem, ovde je reè o jednom praistorijskom naselju.«(milutin Garašanin Praistorija Srbije I, Beograd god.) U istorijskim zapisima, ovo selo se nalazi pod nazivom Boljarska.»Godine ovo selo se obraðivalo spolja, što znaèi da je bilo bez stanovnika. Dvadeset godina kasnije ovde živi 5 domaæinstava sa èetvoricom neoženjenih muškaraca.«(leskovaèki zbornik, strana 222) Tokom II svetskog rata, Boljare je bilo granièno mesto izmeðu Nemaca i Bugara, sa bugarskom karaulom na potezu Begova livada. Danas selo broji preko hiljadu stanovnika sa tendencijom daljeg rasta, koji je usporen nedostatkom pogodnih parcela za izgradnju i slabom ekonomskom moæi njenih žitelja. Stanovništvo se pretežno bavi poljoprivredom, ali mnogi svoju egzistenciju traže u fabrikama i ustanovama u Vlasotincu. Stalnim kontaktima sa Fondacijom darovitih Vlasotinèana, saznali smo za projekat teledoma i u tom projektu videli svoju šansu. Pozvali smo gospodina Andraša Verbasija da nam objasni šta su ciljevi teledoma, on je prihvatio naš poziv i tako je poèelo. Posle susreta sa ljudima iz Teledom Saveza Jugoslavije i DemNet-a, krajem i poèetkom godine formirali smo civilno Udruženje»Boljarac«. Ovo udruženje je nevladina i neprofitna organizacija, èiji su ciljevi približavanje 97

98 savremenih raèunarskih i telekomunikacionih sredstava svojim sugraðanima, uèestvovanje u demokratizaciji svoje sredina i saradnja sa drugim NVO u svom okruženju. Sredinom januara godine, dobili smo obaveštenje o prihvatanju našeg konkursa. Sveèano uruèenje dodele konkursa od strane predstavnika USAID-a i DemNet-a obavljeno je u Etnološkom muzeju u Beogradu. Teledom Boljare i Telekoliba Donja Lomnica otvoreni su 15. maja godine, od strane predstavnika DemNet-a gospodina Lasla Baloka i predstavnika Teledom Saveza Jugoslavije gospodina Andraša Verbasija. Pešiæ Jovica, diplomirani graðevinski inženjer, roðen godine u Vlasotincu, sa mestom boravka u Boljaru, radi kao profesor u Tehnièkoj školi u Vlasotincu. Predsednik je Udruženja»Boljarac«, program koordinator i rukovodioc Teledoma Boljare. Cvetkoviæ Slobodan, roðen godine u Boljaru, radi kao rukovodilac u Elektrodistribuciji Vlasotince, podpredsednik je Udruženja»Boljarac«. Dao je ogroman doprinos pri formiranju udruženja i osposobljavanja prostorija za rad teledoma. Stankoviæ Branislav, roðen godine u Ravnom Delu, radi kao nastavnik matematike u O.Š.»Dositej Obradoviæ» u Svoðu, sekretar je Udruženja Boljarac i predsednik Saveta Mesne zajednice. Trajkoviæ Predrag, roðen godine u Vlasotincu, sa mestom boravka u Donjoj Lomnici, profesor fizièke kulture, predsednik je Udruženja»Pavlos«Donja Lomnica i rukovodioc Telekolibe Donja Lomnica. 98

99 TELEKOLIBA BUKOVICA Sportsko društvo Bukovica Bukovica Naziv: Telekoliba Bukovica Adresa: Bukovica, b.b. Tel/fax: 032/ e-mai: URL: Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Boris Eftovski Rukovodilac: Milan Mandiæ Raèunarski sistem-administrator: Miloš Kuvekaloviæ Ivanjica je administrativni, privredni i kulturni centar opštine. Leži na obalama reke Moravice, u podnožju planina Golije, Javora i Muènja, na nadmorskoj visini od 468 metara. Broji oko stanovnika. Osnovana je godine - Dekretom Kneza Miloša od , postavljen je za starešinu Moravièke kapetanije Kapetan Simo Jakoviæ. Bukovica je malo mesto koje se, tokom istorije, razvijalo pored privrednog i kulturnog centra regije, Ivanjice. Danas je mesto veæ potpuno spojeno sa Ivanjicom. U Bukovici postoje znaèajni industrijski kapaciteti. Meštani uglavnom rade u ovim privrednim subjektima, ali je prilièno veliki broj onih koji su zaposleni u drugim preduzeæima Ivanjice i regije. Relativno je veliki broj i onih koji se bave poljoprivredom. Telekoliba u Bukovici je poèela sa radom godine, uz prisustvo uglednih gostiju. Maloj sveèanosti prilikom otvaranja pristustvovali su, izmeðu ostalih, predstavnik USAID-a za Jugoslaviju, Džejms Stivenson, direktor DemNet Fondacije iz Budimpešte, Peter Nizak, predsednik Teledom Saveza Maðarske, Ðeze Kovaè, te predstavnici Teledom Saveza Jugoslavije, predsednik Andraš Verbasi, direktor projekta, Mikša Ber i saradnik za kompjutersku tehniku, Èaba 99

100 Èernai. Posebno zanimljiv bio je razgovor, koji je Džejms Stivenson, na otvaranju telekolibe, vodio sa mladima iz sela. Naši mališani, uèenici osnovne škole, sa visokim gostom razgovarali su na engleskom jeziku o programima koje ostvaruje telekoliba i akcijama koje planiramo uraditi u narednom periodu. Posebna pažnja se poklanja edukaciji stanovništva, posebno mladih ljudi, a na najbolji naèin je prezentovana kroz dva uspela poduhvata najmlaðih èlanova telekolibe. Nebojša Radoviæ (15 godina) iz Bukovice, izradio je Web sajt Telekolibe Bukovica koji je i jedini sajt mesta ( Telekoliba Bukovica radi uz svesrdnu struènu pomoæ Teledoma Ivanjice. Saradnici telekolibe najèešæe su ukljuèeni i u rad i akcije same telekolibe i tako stvaraju polugu za pomoæ razvoja ove sredine. TELEDOM Èoka KUD Móra Ferenc" ME - Èoka Nosilac funkcionisanja: Kulturno obrazovni centar Èoka Naziv: Teledom Èoka Adresa: Èoka, M. Tita 1. Tel/fax: 0230/ Datum otvaranja : DemNet programkoordinator: Tibor Vaš Rukovodioc: Tibor Latinjak Raèunarski sistem-administrator: Zoltan Dieneš Opština Èoka se nalazi u Vojvodini, na severu Banata. Okružena je sa tri reke: rekom Tisom, rekom Maroš i Zlaticom. Mesto se nalazi na raskršæu važnih saobraæajnica, što je od velike važnosti za brži razvoj. Opšina Èoka je podeljena na 8 delova i ima oko stanovnika, od èega samo mesto Èoka broji oko Ovaj broj se stalno menja zbog doseljavanja i 100

101 odseljavanja žitelja. Veæi deo stanovništva su Srbi i Maðari, ali 15% ukupnog broja stanovnika èine ostale nacionalnosti. Do devedesetih godina, u Èoki je privreda bila na zavidnom nivou. Sada je situacija potpuno drugaèija, delimièno zbog opšte privredno-politièke situacije, a delimièno zbog toga što su privrednu politiku vodili neodgovarajuæi kadrovi. U Èoki je danas najviše zastupljena poljoprivreda. Obradivo zemljište iznosi ha. Sem klasiènih poljoprivrednih kultura, gaji se lekovito bilje i biljke za izradu zaèina. Dakle, preraðivaèka industrija ima buduænost u ovom kraju. Prirodne datosti omoguæavaju razvijanje lovnog turizma, kao i ostalih grana turizma. Vinski podrumi ovog kraja bili su poznati u celoj Evropi. Najpoznatije vino je Ždrebèeva krv. Nakon deset godina muke, ovi podrumi ponovo rade punim kapacitetom. Mesna industrija, koja je bila kièma privrede, trenutno je u steèaju. Stanovnici se nadaju da æe se naæi sredstva za njeno saniranje, s obzirom da je veliki broj ljudi bio zaposlen u ovom preduzeæu. I nešto lepo da kažemo u vezi našeg mesta... U fabrici duvana i u livnici proizvodnja je na visokom nivou. U Èoki funkcioniše osmogodišnja škola i poljoprivredno-hemijska srednja škola. U Èoki aktivno radi nekoliko kulturnih društava, od kojih je KUD Mora Ferenc konkurisao za DemNet podršku, uz èiju donaciju je i otvoren teledom. Teledom je poèeo da radi u zgradi KUD-a. Na toj lokaciji teledom se nalazio do novembra godine, kada je konaèno dobio lokaciju koju zaslužuje, tj. u centru malog grada. Sve poslove oko ureðenja zgrade, sem uvoðenja elektriène energije, uradili smo sami, dobrovoljnim radom. Žitelji prate našu delatnost od otvaranja teledoma. Dobili smo podršku, kao i pohvale za naš rad i to nam daje motivaciju za dalja odricanja i daljnje delovanje. Svim sredstvima pokušavamo da služimo stanovništvu. Organizujemo teèajeve, a kancelarija polako dobija funkciju informacionog centra. Naše usluge su, u poèetku, koristili mladi ljudi, ali u zadnje vreme, sve više posetilaca imamo i iz srednje generacije. Planiramo osnivanje još jedne civilne organizacije pod nazivom Prijatelji teledoma. Ta organizacija bi prikupila sve one koji u uèestvuju u radu teledoma, kako direktno tako i indirektno. Struèni sastav 101

102 teledoma èine: Latinjak Tibor rukovodilac teledoma, Cara Aranka organizator programa, tehnièki sekretar i Dieneš Zoltan sistem administrator. 102

103 TELEKOLIBA Crna Bara KUD Móra Ferenc" ME - Èoka Nosilac funkcionisanja: Kulturno obrazovni centar Èoka Naziv: Telekoliba Crna Bara Adresa: Crna Bara, J.N.A. 53. Tel/fax: 0230/ Datum otvaranja : DemNet programkoordinator: Tibor Vaš Rukovodioc: Emeše Balint Raèunarski sistem-administrator: Emeše Balint Crna Bara ili kako Maðari rado kažu Cerna Bara, nalazi se 13 km od centra Èoke. Nekada davno, na periferiji sela bilo je jezero koje je odnelo puno ljudskih života. Iz tog razloga, meštani su selo nazvali tužnom, odnosno Crnom Barom. Izgradnjom puta presekli su jezero i ono se skoro isušilo. Selo ima deset ulica i broji 650 duša. Nacionalna struktura je: 50% Maðara i 50% Srba. Žitelji naselja se uglavnom bave ratarstvom a znaèajno je i stoèarstvo. Od poljoprivrednih biljki, najviše se proizvodi pšenica, kukuruz, duvan i luk. Poljoprivredno dobro u Crnoj Bari je pod steèajem. Selo ima dom zdravlja, poštu, tri samousluge i dva ugostiteljska objekta. Zabavište i škola se nalaze u istoj zgradi. Zabavište pohaða 35 dece. Školska deca u selu pohaðaju nastavu samo do èetvrtog razreda osnovne škole, dok od petog razreda uèenici putuju u Èoku. I ovde ima svega jedno odelenje na srpskom i jedno na maðarskom jeziku. Srpsko odelenje ima 13 ðaka, a maðarsko

104 Jedino civilno društvo je Udruženje lovaca, èiji èlanovi èesto primaju u goste lovce iz inostranstva, najèešæe iz Italije. Mesna zajednica je finansirala troškove bioskopa do kraja 70.-ih godina. Zgrada bioskopa se posle toga srušila. Ista sudbina bi zadesila i zgradu Mesne zajednice, da pojedini ljudi nisu reagovali na vreme. Ulièna strana zgrade je sreðena, meðutim kada se uðe u dvorište, ako uopšte uspe da se uðe od korova, vidi se da je zgrada u oèajnom stanju. Ovde je mesto dobila veterinarska ambulanta, kao i telekoliba, èije otvaranje je bilo 18. maja godine. Kada je KUD Mora Ferenc konkurisao za DemNet podršku, predsednik Mesne zajednice je obeæao da æe, ukoliko se konkurs sa uspehom završi, urediti jednu prostoriju za rad telekolibe. Meðutim, novo rukovodstvo o tome nije vodilo raèuna. Teškom mukom su ljudi dobre volje, dobrovoljnim radom, svega nekoliko dana pre otvaranja, uspeli da osposobe mesto za prijem tehnièke opreme. Telekolibu poseæuju uglavnom deca od godina, pa je tako i radno vreme prilagoðeno njima. Telekoliba radnim danima radi posle podne a subotom prepodne. Ima dece koja u telekolibi ostanu po ceo dan. Èesti posetioci su i deca iz obdaništa koja za sada samo crtaju na raèunaru. Devojèice pomažu u održavanju èistoæe a za uzvrat dobijaju besplatne èasove za igru. Na taj naèin, one shvataju i cene vrednost svog rada. Odrasli su još uvek nepoverljivi prema mestu koje se zove telekoliba, misleæi da je ona u vlasništvu nekog privatnog lica. Rukovodioca telekolibe su veæ više puta upitali, da li mu se isplatilo otvaranja kluba. Oni žitelji, kojima je jasna funkcija telekolibe, èesto dolaze i koriste njene usluge. Korišæenje Interneta je bilo interesantno samo u poèetku. Tokom rada telekolibe, èesto je bilo problema sa prikljuèkom i modemom i ljudima je dosadilo da se susreæu sa problemima. U meðuvremenu je korišæenje Interneta i poskupilo, pa je i to razlog što je interesovanje za ovu uslugu opalo. Telekoliba ima saradnju samo sa jednom civilnom organizacijom. To je KUD Petefi Šandor iz Banatskog Monoštora. 104

105 Zbog nedovoljnog broja zainteresovanih polaznika, raèunarsko obrazovanje još nije zapoèelo. Bez obzira na teškoæe, ljudi koji rade u telekolibi se ne daju. Proširiæe krug usluga i dalje æe raditi na organizovanju obrazovanja. Shvatili su znaèaj reklame, i ubuduæe æe više voditi raèuna o tome da širok krug bude obavešten o dogaðajima u telekolibi i o moguænostima koje ona može pružiti. TELEKOLIBA CrVENA REKA DemNet konkursni dobitnik: Fudbalski Klub Red River Crvena Reka Naziv: Telekoliba Crvena Reka Adresa: Crvena Reka Tel/fax: 018/ telekoliba@bankerinter.net Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Saša Janaèkoviæ Rukovodilac: Radiša Trièkoviæ Raèunarski sistem-administrator: Radiša Trièkoviæ 105

106 Osnivaèi Teledoma Bele Palanke i Telekolibe Crvene Reke su Saša Janaèkoviæ, diplomirani mašinski inženjer, Vladimir Jociæ, student matematike i informatike, Radiša Trièkoviæ, diplomirani inženjer elektronike i profesor informatike i Zoran Igiæ, diplomirani inženjer elektronike. Meðutim, Teledom Bele Palanke i Telekoliba Crvene Reke ne bi bili ono što jesu, da nije bilo mnogo mladih i talentovanih ljudi koji su se aktivno ukljuèili kao saradnici. Velika je zasluga i Gorana Goluboviæa i Roberta Živkoviæa koji su u teledomu od samog poèetka kao operateri. Spona izmeðu Teledoma Bele Palanke i Telekolibe Crvene Reke je Radiša Trièkoviæ, profesor u belopalanaèkoj gimnaziji. Radi i obrazuje mlade u Beloj Palanci, aživi u Crvenoj Reci. Crvena Reka je selo koje se nalazi na autoputu koji iz Bele Palanke ide prema Nišu i Beogradu. Udaljeno je desetak kilometara od Bele Palanke. Ima oko 1000 stanovnika. Specifiènost Telekolibe Crvene Reke je što je ona smeštena u školskoj biblioteci osnovne škole. U prepodnevnim èasovima služi za redovnu nastavu uèenika, a u poslepodnevnim i za ostale aktivnosti svih meštana u selu. S obzirom da se u samoj blizini Crvene Reke nalazi više sela, može se reæi da telekoliba opslužuje ne samo meštane Crvene Reke, veæ celog kraja. Organizacija koja je konkurisala za sredstva DemNet Fondacije je FK Red River iz Crvene Reke. TELEDOM DEBELJAÈA Udruženje graðana Omladinski klub Ifjusági Klub Debeljaèa Naziv: Teledom Debeljaèa Adresa: Debeljaèa, Trg M. Tita

107 Tel/fax : 013/ teledomd@panet.co.yu URL: Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Martin Djinja Rukovodioc: Lajoš Radatoviè Raèunarski sistem-administrator: Ðerð Kliment Debeljaèa se nalazi u južnom Banatu, u opštini Kovaèica, na 25 km udaljenosti od Panèeva prema Zrenjaninu. Opština Kovaèica je multinacionalna i èini je 7 mesnih zajednica u kojima žive Srbi, Slovaci, Maðari, Rumuni i drugi. U Debeljaèi su starosedeoci uglavnom Maðari sa kojima u slozi žive i ostali narodi i narodnosti. Prema statistièkim podacima iz godine, u selu je živelo oko stanovnika, a sada oko 6.500, sa raseljenim licima. Imamo jednu predškolsku ustanovu i jednu osnovnu školu koju pohaða 680 ðaka. Dom kulture pruža moguænost za rad raznih sekcija koje omoguæavaju negovanje tradicije i kulture svih ovdašnjih naroda i narodnosti. Tako postoji dramska, folklorna, muzièka sekcija i klub žena, èiji èlanovi rade veoma lepe ruène vezove. Civilna organizacija «VITKAI«neguje tradiciju ovdašnjih starosedeoca Maðara i svake godine pomaže u organizovanju Festivala maðarkih pesama i èardaša «VIVE«koji ima meðunarodi karakter. Sedamsesetih i osamdestih godina, industrija Debeljaèe bila je najrazvijenija u celoj opštini, sa oko zaposlenih u preduzeæima DIK «Novi Dom«- drvoindustrijski kombinat, FO «MODA«- fabrika obuæe, «ZZ Debeljaèa«- poljoprivredni kombinat, «Izop«- ciglana, «Mlin Debeljaèa«, Fabrika stoène hrane i u maloj privredi. Na polju sporta, Debeljaèa je poznata po kuglašima. Senaši Jožef iz Kuglaškog kluba «Spartak«bio je svetski prvak, Busija Olivera je svojevermeno osvojila prvo mesto na prvenstvu SFRJ, a trenutno su naši juniori prvaci Jugoslavije. Stonoteniseri su decenijama na samom vrhu, a Fudbalski klub «Spartak» je prošle 2001.godine proslavio 90 godina postojanja. Teledom Debeljaèa je uz pomoæ DemNet a i Teledom Saveza Jugoslavije sveèano otvoren 18.maja godine, u samom centru sela, u zgradi predškolske ustanove. Na sveèanom otvaranju su prisustvovali Bela Gardoš, konzul Republike Maðarske, Ðeze Kovaè, putujuæi ambasador Teledom Saveza 107

108 Maðarske, Beer Mikša, direktor Teledom projekta Jugoslavije, Peter Palvelði, predstavnik DemNet- a iz Rebublike Maðarske, Miroslav Krišan, predsednik SO Kovaèica, Stevan Cincar predsednik MZ Debeljaèa, Ištvan Barna podpredsednik MZ Debeljaèa, Martin Ðinja, koordinator projekta Teledom Kovaèica, te predstavnici donatora koji su svojim prilozima omoguæili adaptaciju prostorija teledoma. Sveèani program je otvorio Radatoviè Lajoš, rukovodilac Teledoma Debeljaèa a nakon prigodnog programa Ðeze Kovaè je proglasio teledom otvorenim. Mladi koji su nestrpljivo oèekivali ovaj èin, za kratko vreme su zaposeli raèunare. Radatoviæ Lajoš rukovodilac teledoma, Krišan Darko program operater i Kliment Ðerð - sistem operater, zalažu se od prvog dana da teledom bude uslužni raèunski centar svih graðana i to sa tendencijom stalnog razvoja. U tome za sada uspevaju, jer je, pored dobijene opreme od DemNet-a, nabavljeno dodatnih pet raèunara, klima ureðaj, mrežna oprema za sve raèunare, dosta dodatnih memorija, UPS, i dosta sitnog ali neophodnog inventara. Saradnja sa mesnom zajednicom, kulturnom ustanovom, crkvenom zajednicom, školom, privrednim subjektima i civilnim organizacijama je na visokom nivou. Pružamo usluge iz birotehnièke delatnosti, štampanje, fotokopiranje, skeniranje, grafièku obradu, izradu Web stranica itd. Napravljen je sajt Debeljaèe ( ) koji se redovno održava i dopunjuje, sa težnjom da obuhvatimo sve pore života naše zajednice. Održavaju se kursevi iz informatike za sve uzraste, a po sistemu tele-obrazovanja, pruža se moguænost za sticanje kvalifikacionih diploma na kursevima za preko 80 zanimanja, što æe omoguæiti školovanje dece i siromašnijih roditelja i eventualnu prekvalifikaciju za nezaposlene i to za svega 3 meseca. Radno vreme teledoma je svaki dan od èasa. Omladinci dolaze kod nas, druže se, uèe jedan od drugog, a ujedno im se pruža moguænost da upoznaju savremenu informacionu tehnologiju, što u današnjim uslovima sveukupne materijalne egzistencije, najverovatnije ne bi uspeli bez teledoma u ovoj sredini. 108

109 TELEDOM DIMITROVGRAD DemNet konkursni dobitnik: Kulturno informativni centar CARIBROD Dimitrovgrad Naziv: Teledom Dimitrovgrad Adresa: Dimitrovgrad, Balkanska bb. Tel/fax: 010/ Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Mihail Ivanov Rukovodilac: Nikolaj Manov Raèunarski sistem-administrator: Saša Kostov Dimitrovgrad je naselje staro više od èetiri hiljade godina. Još u rimsko doba Dimitrovgrad ili Caribrod se spominje kao naseljeno mesto na poznatom rimskom putu Via Militaris, pod imenom Translitis, kao mesto odakle se skreæe na drugi važni put Via Metalica. U vreme vizantijske vladavine, naselje zadržava isto ime. Tada se u njegovoj bližoj okolini grade prvi kastrimi, tvrðave ili kako ih narod ovde zove Kale. Najpoznatija je ona pored sela Goin Dol i manastira Sveti Dimitar. Interesantno je da za Caribrod u srednjem veku ima vrlo malo podataka. Ime Caribrod prvi put se spominje1521. g. Kasnije se javljaju varijante imena kao Spri Brod, Zarin Brod, a za vreme Turaka se spominje kao Tekvur Binar. Godinu i osloboðenje od Turaka, Caribrod doèekuje sa stanovnika. Ime Dimitrovgrad, Caribrod je dobio g. za vreme komunizma, po imenu velikog bugarskog komuniste Georgi Dimitrova. Danas je Dimitrovgrad naselje sa preko osam hiljada stanovnika. Slikovito je mesto, na 440 m nadmorske visine. Kroz njega prolazi meðunarodna železnièka pruga i put Niš Sofija, a u neposrednoj blizini je i granièni prelaz Gradina, 109

110 preko koga je godišnje prelazilo i preko 6 miliona putnika. U neposrednoj blizini prelaza, nalazi se moderan turistièki kompleks, koji pruža sve usluge tranzitnim turistima. Dimitrovgrad leži na glavnom putu koji vezuje Evropu sa Bliskim Istokom. Udaljen je od Niša 101 km, a od granice sa Bugarskom 3 km, dok je Sofija na 62 km, a Istambul na 613 km od Dimitrovgrada. Grad ima bogatu kulturnu tradiciju preko 130 godina školstva, preko 120 godina biblioteke, preko 100 godina pozorišta itd. Najstariji kulturno istorijski objekat je manastir Sv. Jovan Bogoslov, poznatiji kao Poganovski, iz 14 veka, koji se nalazi u prelepom kanjonu reke Jerme na oko 20 km od Dimitrovgrada. U samom gradu je crkva Roðenje presvete bogorodice, izgraðena krajem IX veka, koja je poznata po ikonostasu izuzetne umetnièke vrednosti. Rezbarski radovi uraðeni su u šimširovom drvetu i delo su poznatih majstora iz Samokova u Bugarskoj. Iznad samog grada nalazi se jedinstvena spomen kosturnica iz godine, u kojoj su sahranjeni ostaci palih ratnika u srpsko-bugarskom ratu. To je svojevrstan spomenik bratoubilaèkom ratu. Danas je Dimitrovgrad opštinski i administrativni centar. Ima osnovnu školu, gimnaziju, biblioteku, svoju lokalnu radio-televiziju u okviru kablovskog sistema, predškolsku ustanovu, galeriju. Pri narodnoj biblioteci postoji muzejska zbirka. Ima bogat sportski život u gradu postoji fudbalski, košarkaški, kanu, karate, šahovski, streljaèki klub. Ima olimpijsku šampionku u streljaštvu za invalide, a u toku je izgradnja sportske hale za male sportove. Od privrednih objekata Dimitrovgrad ima gumarsku industriju, fabriku nameštaja, pogon za preradu sirove kože, konfekciju i zemljoradnièku zadrugu. Kao i u celoj državi, i ovde je privreda na klimavim nogama. Stanje privrede je donekle uticalo i na polje informatike i raèunarstva u našoj sredini. Mnogi mladi ljudi koji su hteli da uèe o ovoj oblasti, nisu imali prilike da vide ili rade na raèunaru. Sveèano otvaranje teledoma, održano je godine, uz prisustvo mnogih zvanica i gostiju. Naši mladi sugraðani su podržali otvaranje jedne takve institucije. Od tada pa do danas, nekoliko stotina dece, školske omladine i ostalih graðana, prošlo je kroz prostorije teledoma i upoznalo se sa osnovnim 110

111 pojmovima i radom na raèunaru. Kod dece su najintresantnije igrice, a kod školske omladine rad sa tekstom, skeniranje, priprema za štampu maturskih i diplomskih radova i surfovanje na Internetu. Teledom je danas sastavni deo kulturno-informativnog prostora Dimitrovgrada, jer proširuje vidike iz domena informatike, raèunarstva, Interneta i multimedijalnih prezentacija. TELEKOLIBA DOBRODOL DemNet konkursni dobitnik: KUD Petõfi Sándor ME Dobrodol Nayiv: Telekoliba Dobrodol Adresa: Krušedol, Dobrodol M.Tita 6. Tel/fax: 022/ dobrodol@ptt.yu Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Laslo Korkonai Rukovodilac: Jožef Hajnal Raèunarski sistem-administrator: Ivan Petroviæ 111

112 Selo Dobrodol pripada opštini Irig. Od opštinskog centra Iriga, Dobrodol je udaljen 12 km, dok je od Maradika udaljen 18 km. Selo broji svega 130 stanovnika koji žive u malom broju domaæinstava. U Dobrodolu ne postoji niti jedna javna ustanova, pa stanovnici ovog mesta za svaku potrebu moraju odlaziti u Maradik ili Irig. Postoji manji broj udruženja kao što su udruženje lovaca, izviðaèa, kulturno-umetnièka društva i sl. Lokalni stanovnici se uglavnom bave zemljoradnjom, stoèarstvom i povrtlarstvom, dok veoma mali broj ljudi, zbog slabog i neredovnog saobraæaja, putuje u druga mesta na posao u preduzeæima. U Dobrodolu nema škole, pa i školska deca putuju, do èetvrtog razreda u Šatrince, a potom u Maradik ili Irig. Jedina ustanova u ovom malom mestu, koja na neki naèin funkcioniše kao kulturno-obrazovni centar, upravo je Telekoliba Dobrodol. Telekoliba je smeštena u centru Dobrodola, u malom, ali veoma lepo ureðenom objektu. Rukovodilac i odgovorno lice telekolibe je Hajnal Jožef, koji sa svojim saradnicima omoguæava da telekoliba funkcioniše. Za rad telekolibe u velikom broju je zaslužno i lokalno stanovništvo koje potpomaže ceo projekat. Najbrojniji korisnici usluga koje telekoliba pruža su deca koja svakodnevno poseæuju našu ustanovu, obogaæujuæi svoje znanje radom na našoj opremi. Njima je rad na raèunarima od velikog znaèaja, kao jedini naèin razonode i kao edukativno sredstvo. U projektu telekolibe uèestvuju, kako rukovodilac, tako i svi meštani Dobrodola, i to u održavanju raèunara i ostale opreme ili u eventualnim troškovima telekolibe. 112

113 TELEKOLIBA Donja Lomnica Udruženje Pavlos Donja Lomnica Naziv: Telekoliba Donja Lomnica Adresa: Donja Lomnica bb. Tel/fax: 016/ Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Jovica Pešiæ Rukovodilac: Predrag Trajkoviæ Raèunarski sistem-administrator: Nebojša Ristiæ Selo Donja Lomnica nalazi se u južnomoravskom regionu, istoèno od Vlasotinca i Leskovca. U vreme priprema za konkurisanje na donaciju DemNet Fondacije za osnivanje teledomova i telekoliba, u oktobru mesecu godine, region su posetili gospodin Verbasi Andraš, predsednik Teledom Saveza Jugoslavije i gospodin Balog Laslo, podpredsednik Teledom Saveza Maðarske. Slikovito predavanje je održano u prostorijama Kluba tehnike FDV u Vlasotincu. Predavanju su prisustvovali funkcioneri opštine, meštani Boljara, Donje Lomnice, predsednici MZ iz okruženja, saradnici FDV i predstavnici lokalnih medija. Predavanje je uspelo da zainteresuje ljude koji su bili u stanju da pomognu ovaj projekat. Nakon završenog predavanja, uruèen nam je poziv na dvodnevni seminar u Vrnjaèkoj Banji, 30. i godine. Pozivu se odazvala delegacija u sastavu: Jovica Pešiæ, Bogoljub Mitiæ, Dragan i Novica iz FDV. Nakon uspešno izvršenih priprema, u drugoj polovini aprila godine, stiže podrška u opremi. Odmah nakon toga odlazimo na dvodnevni seminar u Ljigu. Tamo se prvi put susreæemo sa dobitnicima konkursa iz Vojvodine. Tema seminara je bila obrazovanje teledom kadrova. Tada je ugovoren datum otvaranja Teledoma Boljare. Dogovoreno je da to bude 15. maj godine. Istog dana planirano je i otvaranje Telekolibe Donja Lomnica. 113

114 Još pre poèetka rada telekolibe, odredili smo osnovne zadatke ove ustanove. Po zarctanom planu, zadatak telekolibe je obuka za rad na raèunarima, pružanje usluga graðanstvu, Internet dostupnost, elektronsko dopisivanje, saradnja sa privredom, igre i multimedijalno korišæenje raèunara. U kojoj meri smo uspeli sve to i ostvariti, u velikoj meri zavisilo je od okolnosti i moguænosti telekolibe i sela. U našoj opštini postoji nekoliko nevladinih organizacija sa kojima teledom u Boljarima i telekoliba u Donjoj Lomnici imaju dobru saradnju. Istièemo saradnju sa S.O.S za žene i decu Vlasotinca, Eko bazom Jug i udruženjem Pavlos iz Donje Lomnice, sa kojim realizujemo projekat telekolibe. Za graðane Donje Lomnice od posebnog je znaèaja mesno informisanje. Telekoliba ima oglasnu tablu koja, pored obaveštenja o radu telekolibe, ima i ulogu mesnog oglašavanja, kao i mesto na kome je prikazan razvojni put i rad teledoma i telekolibe (novinski iseèci, fotografije, èlanci...). Na kraju, neophodno je da kažemo da je ovaj program, u najmanju ruku, sjajan i da je postao potreba naših stanovnika. Za mnoge od nas, telekoliba je naš prozor u svet. Internet, mreža Teledom Saveza Jugoslavije i satelitska televizija zadovoljavaju sve naše potrebe za informacijama. 114

115 TELEDOM FekeTIÈ DemNet konkursni dobitnik: KUD "Feketiæ- Feketics" ME - Feketiæ Naziv: Teledom Feketiæ Adresa: Feketiæ, JNA 24. Tel/fax: 024/ feketicsme@topolanet.co.yu Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Karolj Pal Rukovodilac: Ferenc Silaði Raèunarski sistem-administrator: Šandor Nemet Feketiæ je selo sa oko žitelja, pretežno maðarske i crnogorske nacionalnosti. Nalazi se na sredini puta Subotica-Novi Sad. Datumi prvog naseljavanja mesta nisu poznati. Meðutim, prema istorijskim zapisima pouzdano se zna, da je i ovo mesto doživelo sliènu sudbinu kao i mnoga druga. Naime, posle Mohaèke bitke sa Turcima, potpuno je uništeno zajedno sa svojim stanovništvom. Ponovno naseljavanje datira od pre više od 220 godina. Naselili su ga Maðari sa prostora srednjo-istoène Maðarske, iz Kiškunšaga. Kasnijim naseljavanjima i odseljavanjima formirana je današnja struktura stanovništva. Osnovna delatnost u selu je primarna poljoprivreda (ratarstvo, stoèarstvo, voæarstvo, vinogradarstvo i gajenje duvana). Osim dve poljoprivredne organizacije, u selu deluje i fabrika obuæe, više manjih zanatskih, ugostiteljskih i trgovinskih radnji. KUD «Feketiæ», koji je osnivaè teledoma, uspešno radi veæ više od 10 godina. Njegovi ansambli narodnih igara, tamburaški orkestar, glumci amateri, recitatori i drugi, imaju veoma mnogo uspešnih nastupa i u zemlji i u inostranstvu (uglavnom u Maðarskoj). Sama organizacija nastoji da organizuje veliki broj 115

116 kulturnih programa, predavanja, prezentacija knjiga, balova, koncerata za mlade. Polako veæ postaju tradicionalni stvaralaèki kampovi za decu. Odluku o osnivanju teledoma èlanovi društva doneli su jednoglasno jer on ne samo da doprinosi uspešnijem radu društva veæ, pružanjem raznovrsnih usluga, zadovoljava i potrebe širokog kruga stanovnišva. Od posebnog je znaèaja da, osim moguænosti obrazovanja, deca i mladi imaju i zgodno mesto za druženje, igru i zabavu. Koriste Internet, dopisuju se i pribavljaju raznovrsne informacije. Sve više je i odraslih koji koriste usluge našeg teledoma u obavljanju raznovrsnih službenih ili kancelarijskih poslova. Sve je više ljudi koji putem e- maila održavaju veze sa svojim najbližima u inostranstvu. Naše usluge koriste i druge civilne organizacije i preduzeæa. Mladi koji nabavljaju novu opremu ili dopunjuju postojeæu, kao i oni koji nabavljaju programe, kod nas dolaze po savet. Snimanjem aktuelnih dogaðaja i prikupljanjem dokumenata o našoj sredini, postepeno postajemo i memorijski centar sela. Ponosni smo na dosada ostvarene rezultate, mada smo svesni neogranièenih moguænosti teledoma. Nastojimo da proširimo i poboljšamo naše usluge, da one budu od koristi svim žiteljima i drugim subjektima naše sredine. 116

117 TELEKOLIBA GorÈInce DemNet konkursni dobitnik: Udruženje Teledom za razvoj Gorèinca - Gorèinci Nosilac funkcionisanja: Teledom Ljuberaða Naziv: Telekoliba Gorèinci Adresa: Babušnica, Gorèinci bb. Tel/fax: 010/ tellju@ptt.yu Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Milivoje Andrejiæ Rukovodilac: Nebojša Miloševiæ Raèunarski sistem-administrator: Nebojša Miloševiæ Selo Gorèince se nalazi na èetvrtom kilometru od Babušnice ka Ljuberaði. Kroz selo protièe reka Lužnica koja je u tom delu toka vrlo mala. Ima preko 450 stanovnika. Stanovništvo se bavi zemljoradnjom ili je zaposleno u društvenom sektoru u obližnjoj Babušnici. Gorèince je poslednje ravnièarsko mesto u babušnièkoj opštini ka putu za Leskovac. U selu postoji jedna prodavnica mešovite robe, pogon za proizvodnju stoène hrane, Dom kulture i osnovna èetvorogodišnja škola koja radi kao istureno odeljenje OŠ "Svetozar Markoviæ" Ljuberaða. Škola broji oko 30 ðaka. Telekoliba se nalazi u posebnim prostorijama ove škole, ima zaseban ulaz i sve moguænosti za nesmetani rad. Telekoliba je poèela sa radom 15. maja godine, otvaranjem Teledoma Ljuberaða, u èijem sastavu deluje. U poèetku nije bilo struènih kadrova neophodnih za uspešan rad telekolibe. Od septembra godine, u rad telekolibe ukljuèuju se meštani, mesna zajednica i mnogi drugi koji su shvatili moguænosti ove ustanove. 117

118 Gorèince je selo sa razvijenim domaæinstvima. Uprkos tome, informacije i multimedija im nisu bile dostupne do otvaranja ove ustanove. Zbog blizine Babušnice, bilo je vrlo teško privuæi meštane, pogotovu omladinu. Danas usluge telekolibe koriste svi Gorèinèani, bez obzira na godine starosti. Ipak, i ovde su deca najèešæi posetioci. Nestala je pasivnost omladine prema dogaðajima i informacionim tehnologijama. Veliki deo stanovnika ovog mesta prolazi osnovnu obuku za rad na PC raèunarima a veliki deo stanovnika Babušnice takoðe želi da poseæuje ove kurseve. Telekoliba Gorèinci, u saradnji sa PI-SOFT-om iz Pirota, organizuje i napredne kurseve iz informatike, a u pregovorima smo i sa nekim društvenim preduzeæima iz Babušnice oko obrazovanja njihovih radnika. Predsednik opštine Babušnica, gospodin Petar Jonèiæ, obeæao je da æe opština ubuduæe pomagati dalji razvoj telekolibe, kao i sve jedinice Teledoma Ljuberaða. Odlièna saradnja sa OŠ "Svetozar Markoviæ" najavljuje kvalitetan i siguran rad ove ustanove. Škola, kao i svi mi, sami meštani i lokalna samouprava, uèiniæe sve da opravdaju poverenje Fondacije "DemNet" i Teledom Saveza Jugoslavije, najviše koristeæi datu nam opremu u svrhe za koje smo i konkurisali. Meštani sela Gorèinca najtoplije se zahvaljuju svima koji su doprineli da telekoliba doðe i u njihovo malo mesto. TELEKOLIBA GornJi Breg DemNet konkursni dobitnik: Èitalaèki Klub- Olvasókör Gornji Breg Naziv: Telekoliba Gornji Breg Adresa: Gornji Breg, Doža Ðerða bb. Tel/fax: 024/ olvasokor@sksyu.net 118

119 URL: DemNet programkoordinator: Jene Hajnal Rukovodilac: Ištvan Fodor Raèunarski sistem-administrator: Ištvan Fodor Gornji Breg je udaljen 6 km od Sente i ima stanovnika koji uglavnom žive od poljoprivrede. Velik broj meštana se bavi intenzivnom proizvodnjom povræa proizvodi iz Gornjeg Brega se prodaju na pijacama širom cele Vojvodine. Selo ima zabavište zajedno sa jaslicama. Mali procenat dece završava srednju školu, a još manje njih se upisuje na više škole ili fakultete. Pored sportskog, u selu su aktivna još dva društva: udruženje penzionera i udruženje žena. Sem navedenih, imamo i dva kulturna društva. Prvo je KUD Petefi Šandor, koje okuplja stanovništvo pretežno srednje i starije generacije. Drugo društvo, Olvasoker iz Gornjeg Brega, postoji deset godina. Ima biblioteku, u okviru društva deluje deèje folklorno društvo, a 14. maja godine u sklopu društva poèeo je sa radom i PC-klub. S obzirom da smo temelje upoznavanja ljudi sa sferom informatike postavili godinu dana pre otvaranja telekolibe, prirodno je da je Olvasoker dao mesto za njen rad, i tako, zahvaljujuæi kvalitetu opreme, podigao nivo svog rada. Od poèetka našeg rada uspeli smo izgraditi dobre kontakte sa civilnim organizacijama, sa graðanima pa i sa školom. Udruženjima besplatno štampamo plakate, pozivnice, letke. Sa školom se meðusobno ispomažemo. Telekoliba je dobila od škole na korišæenje stolice i stolove, za uzvrat, deca su u telekolibi besplatno koristila raèunare nedelju dana. Na taj naèin deca su ispunila nastavni plan iz predmeta informatike. Znaèajan deo našeg rada èini organizovanje osnovnog kursa iz informatike. Najveæi broj polaznika imali smo meðu decom (60 70), dok je odraslih bilo znatno manje (15). Naravno, u telekolibi su veoma popularni i programi za raèunarske igre. Pre dve godine, u našem selu raèunare je posedovalo 6-7 kuæa a danas je taj broj poveæan na trideset. Vršimo i usluge fotokopiranja i što je važno napomenuti, obradu raznih tekstova na raèunaru. Na žalost, upotreba Interneta još uvek nije prisutna u dovoljnoj meri. Najveæi razlog je materijalne prirode. Ove godine telekolibu 119

120 planiramo preseliti na novu lokaciju, gde æemo Internet, odnosno usluge, moæi pružati pod povoljnijim uslovima. Na kraju još želimo da pomenemo da je rukovodilac Telekolibe Gornji Breg, Fodor Ištvan. TELEDOM GUÈA DemNet konkursni dobitnik: Ekološko Društvo Dragaèevo Guèa Naziv: Teledom Guèa Adresa: Guèa, Ul. Republike 72. Tel/fax: 032/ URL: i Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Dušan R. Ivanoviæ Rukovodilac: Dušan R. Ivanoviæ Raèunarski sistem-administrator: Snežana Lukoviæ 120

121 DragaŁevo ruom ogra eno, pola ruom, pola bosiokom (Narodna pesma) Dragaèevo je jedan od manjih ali poznatijih krajeva u Zapadnoj Srbiji. U njemu živi oko stanovnika u 48 sela i 2 varošice (Guèa i Luèani). Dragaèevo je naseljavano još u neolitu, u vreme Ilira, Rimljana, Vizantijaca i Slovena. Ostaci tih kultura i danas su prisutni. Dragaèevo je poznato po svojoj istoriji, tradiciji i kulturi u srednjem i novom veku. Guèa se nalazi u centru Dragaèeva, na raskrsnici puteva izmeðu Èaèka, Ivanjice, Kraljeva i Požege. Udaljena je od Beograda 160 km. Kao varošica formirana je poèetkom IX veka. Bila je sedište sreza dragaèevskog i opštine Guèa. U Guèiživi oko stanovnika u oko 700 domova. U zemlji i svetu, Guèa je danas poznata po velikim manifestacijama izvornog narodnog stvaralaštva Sabor trubaèa i Raspevano Dragaèevo. To su manifestacije koje privlaèe svake godine na stotine hiljada posetilaca i uèesnika iz zemlje i sveta. Svojim gostima Guèa nudi jedinstven muzej nadgrobnih spomenika i krajputaša iz IX veka, galeriju kamenih skulptura u slobodnom prostoru, galeriju samoukih slikara i vajara Dragaèeva, ikone u staroj crkvi, park botanièku baštu u osnovnoj školi, kao i stare spomenike narodnog graditeljstva. Danas u Guèi postoji deèji vrtiæ, velika osnovna i srednja škola, bolnica kao i dom kulture, sa bogatom bibliotekom i velikim fondom knjiga iz raznih oblasti, koje govore o istoriji, kulturi i tradiciji naroda ovog kraja.od veæih privrednih organizacija, u Guèi deluje Institut za krompir koji se bavi proizvodnjom novih sorti bezvirusnog krompira, Industrijski kombinat Voæar produkt, Trgovinsko preduzeæe Draèa, kao i sve veæi broj znaèajnih privatnih preduzeæa. Ekološko društvo Dragaèevo je nevladina, nestranaèka i neprofitna organizacija, osnovana godine sa programom obnove i zaštite i razvoja prirodnog, kulturnog, i duhovnog nasleða. Društvo svoju aktivnost ostvaruje na teritoriji Srbije, sa prioritetom rada na podruèju Dragaèeva. Osnovu strategije rada Društva èini Deklaracija ''Dragaèevo ka ekološkoj sredini'', koju su na predlog društva jednoglasno usvojili odbornici SO Luèani na sednici godine, èime je ova opština postala prva u Srbiji koja je ekologiju prihvatila kao zvaniènu politiku lokalne uprave i lokalne zajednice. U radu organa i tela SO Luèani na zahtev Društva uvedena je ''Ekološka stolica'', koja ima savetodavni karakter i podrazumeva pozivanje predstavnika Društva na 121

122 sednice svih organa i tela SO Luèani, kada se raspravlja o problemima vezanim za obnovu, zaštitu i razvoj prirodnog, kulturnog i duhovnog nasleða. Ovo je inaèe prva ''Ekološka stolica'' u radu lokalne samouprave u Srbiji. Teledom Guèa je nastao kao želja i potreba Ekološkog društva Dragaèevo i lokalne samouprave Mesne zajednice Guèa da pomognu razvoj lokalne zajednice. Ovu našu želju su konkretno podržali Teledom Savez Jugoslavije, Fondacija za razvoj demokratskih prava DemNet iz Maðarske i Amerièka agencija za meðunarodni razvoj USAID. Teledom Guèa je zvanièno poèeo sa radom 28. maja godine, u zgradi Mesne zajednice u centru Guèe, sa svakodnevnim radnim vremenom od 07 do 21 h, i subotom od 08 do 14 h. Od tada, Teledom Guèa, sa snažnom informatièko telekomunikacionom opremom, svakodnevno, kao otvoreni dom za sve, pomaže i pruža razne vrste usluga institucijama, školama, preduzeæima, nevladinim organizacijama i graðanima. Pored svakodnevne pomoæi i usluga, organizujemo i specijalizovane obuke (škola raèunara, škola stranih jezika) za zainteresovane graðane i organizacije. Teledom Guèa znaèajno pomaže u radu svom osnivaèu Ekološkom društvu Dragaèevo u obavljanju veæeg broja poslova i aktivnosti. Posebno smo ponosni na rad Pres centra 41. Dragaèevskog sabora trubaèa, kada je Teledom Guèa sa Telekolibom Kotraža i Telekolibom Luèani, organizovao rad Pres centra, gde je akreditovano preko 200 predstavnika medija iz zemlje i inostranstva i veæi broj uèesnika programa. Ovo je prvi put, za 41 godinu postojanja Sabora trubaèa, da su predstavnici medija, uèesnici programa i posetioci saboraši mogli koristiti usluge Pres centra sa snažnom informaciono-telekomunikacionom opremom (11 raèunara, laserski štampaè i štampaè u boji, fotokopir aparat, skener, telefaks, digitalna kamera, Internet usluge i dr.). 122

123 TELEKOLIBA GunaroŠ Udruženje Teledom za razvoj Gunaroša Gunaroš Naziv: Telekoliba Gunaroš Adresa: Gunaroš, M. Tita 29. Tel/fax: 024/ DemNet programkoordinator: Etelka Eter Rukovodilac: Andrea Farago Raèunarski sistem-administrator: Oskar Farago Gunaroš, maleno baèko selo, nalazi se na jugu Panonske ravnice, na tromeði Baèke Topole, Beèeja i Sente. Selo je verovatno dobilo ime po pašnjaku na kome su seljani napasali svoje guske. Ime Gunaroš pominje se veæ godine. Na ovom prostoru je izuzetno plodna oranica. Verovatno se zbog toga oko duša maðarske nacionalnosti posvetilo poljoprivredi godine je izgraðena prva škola i sa tim poèinje razvoj privrede i kulture, koji je u usponu do godine. U poslednjem desetleæu, došlo je do vidnih negativnih promena i zato je dobrodošla akcija DemNet-a, oktobra godine, kojom je zapoèelo otvaranje teledomova i telekoliba širom Srbije. Konkurs nam je omoguæio da se nadamo da æemo i mi jednog dana imati kancelariju za svakoga, da æemo i mi imati teledom. Tako smo, 22. novembra godine, oformili civilnu organizaciju pod nazivom Teledom za razvoj Gunaroša. Konkurisali smo za otvaranje telekolibe, jer smo u tome videli moguænost za razvoj našeg sela. Podršku smo dobili od mesne zajednice, od Osnovne škole Doža Ðerð i još mnogo ljudi dobre volje. Pripreme su u jesen uveliko bile u toku, u nadi da æemo u proleæe godine poèeti sa radom. Trebalo je mnogo truda i rada da se zgrada škole, stara sto godina, osposobi za rad. U ureðenu školu, veæ u aprilu

124 godine, uselila se biblioteka i ubrzo posle toga, pošto smo na konkursu bili jedni od dobitnika, pristiže raèunarska i druga kancelarijska oprema. Sve ovo možemo zahvaliti 1.YU Teledomu od koga smo dobili maksimalnu pomoæ. Raèunari se koriste za sticanje znanja a ponekad i kao zabava, za igranje. Uz obuku odraslih uporedo ide i obuka dece školaraca, pod nazivom Ja i moj raèunar. Meštani nam se sve više obraæaju za razne usluge, izmeðu ostalog za izradu vizit-kartica, pozivnica i razglednica. Upotreba Interneta je jedna od naših aktivnosti, najèešæe tražena od mladih. Naš teledom održava dobre odnose sa ostalim civilnim organizacijama sela kojima naravno pružamo usluge, obaveštavamo ih o novim konkursima, te im pomažemo u pripremi materijala za konkurs. Naša mala ekipa se nada da smo, iako možda nismo najbolji, svojom hrabrošæu i upornošæu dokazali da se vredi boriti za nešto novo. Želimo biti još bolji u radu, u poštovanju jednih prema drugima i pružanju pomoæi svakome u zajednici. Želimo negovati svoju kulturu i obièaje, da bi ostavili nešto lepo novom pokoljenju. 124

125 TELEKOLIBA GuŠEVAC DemNet konkursni dobitnik: Lovaèko udruženje dr. Milenko Hadžiæ Svrljig Naziv: Telekoliba Guševac Adresa: Guševac bb. Tel/fax: 018/ Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Radomir Djordjeviæ Rukovodilac: Milan Milenkoviæ Raèunarski sistem-administrator: Ðorðe Mitiæ Prvobitna zamisao je bila, konkurisati za otvaranje teledoma u Svrljigu i telekoliba u Guševcu i Lalincu. Kako Mesna zajednica Lalinac nije bila u moguænosti da obezbedi potrebne prostorije, daljnjii rad usmeren je samo na Svrljig i Guševac. Kako je do tada, kod nadležnih organa kao udruženje graðana bila registrovana jedino organizacija Svrljiški klub, odluèeno je da ta organizacija bude nosilac projekta. Za vlasnika Telekolibe Guševac, odreðeno je Lovaèko udruženje Svrljig, odnosno podružnica u Guševcu. Sa predsednikom Mesne zajednice Svrljig dogovoreno je koje æe prostorije biti ustupljene na korišæenje, a prostorije u Guševcu je ustupio Dom zdravlja "Ljubinko Ðorðeviæ" Svrljig. Mesna zajednica Guševac je, u saradnji sa lokalnom opštinskom samoupravom, obezbedila prostorije u ambulanti Doma zdravlja, telefonsku liniju, neophodan nameštaj i izvršila kreèenje prostorija godine, u Guševcu je otvorena telekoliba. Samo otvaranje je proteklo na tradicionalni naèin - uz hleb i so. Okupljenim graðanima su se obratili predstavnici Teledom Saveza Jugoslavije kao i predstavnici DemNet-a. Graðanima je tada poruèeno da æe telekoliba funkcionisati onoliko dobro koliko ljudi iz Guševca budu imali mudrosti, volje i ideja za njen rad. Posle same sveèanosti otvaranja, gosti su obišli Guševac, utvrdili njegov potencijal u razvitku seoskog turizma, posetili lokalna domaæinstva i njihove zanatske radionice. 125

126 Znaèaj Teledoma Svrljig i Telekolibe Guševac za ovu zajednicu je ogroman. Ako se poðe od èinjenice da se u teledomu kao i u telekolibi, iz dana u dan raðaju nove ideje, okupljaju ljudi razlièitih profila i svi zajednièki rade, može se shvatiti velièina ovog projekta. Telekoliba je ovoj sredini omoguæila pristup Internetu, moguænost korišæenja savremene raèunarske opreme, kao i promenu u ljudskom shvatanju. Mnogi su tek sada uvideli da mogu i da žele meðusobno saraðivati na razlièitim poljima, u kulturi, obrazovanju, privredi. Iz svega napred reèenog, oèigledno je da je dobijanje sredstava za rad telekolibe za ovu sredinu bilo više nego potrebno. Dosadašnjim radom ova ustanova je zadovoljila minimalne zahteve teledom modela. Osnovne karakteristike njenog funkcionisanja su: javna korisnost, civilno vlasništvo, društvena kontrola, prilagodljivost zahtevima sredine, javna tribina zajednice, odgovorna, samostalna organizacija, koja na savremenim informacionim, komunikacionim sredstvima vrši usluge za sve graðane. TELEDOM HAJDUKOVO DemNet konkursni dobitnik: KUD Lifka Sándor ME - Hajdukovo 126

127 Naziv: Teledom Hajdukovo Adresa: Hajdukovo, Borisa Kidrièa 30. Tel/fax: 024/ URL: Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Eva Haško Rukovodilac: Eva Haško Raèunarski sistem-administrator: Robert Baka Hajdukovo se nalazi pored puta E-5, 13 kilometara od Subotice prema Horgošu. Stanovnici se pretežno bave poljoprivredom i voæarstvom a velik broj mladih ljudi radi i u obližnjim fabrikama. Naša vina su èuvena, kao i Ludoško jezero, poznato po ptièjem svetu. Ludoško jezero je meðu retkim prirodnim rezervatima ove vrste u Evropi. Preko leta èesto dolaze nauènici-ornitolozi da prouèavaju ovaj kraj. Sve ovo èini dobru bazu za razvoj turizma, koji tek treba da se razvije. U selu su aktivni Fudbalski klub Vinogradar i Udruženje sportskih ribolovaca Gold. Tu su i kulturno umetnièka društva Lifka Šandor i Hinga. Imamo i novu osnovnu školu sa fiskulturnom salom i ambulantu sa zubarom i lekarom opšte prakse. U zgradi mesne samouprave održavaju se razne manifestacije, a tu se nalazi i teledom. Teledom Hajdukovo je poèeo rad desetog maja godine. KUD Lifka Šandor i Mesna zajednica Hajdukovo su nam pomogli da opremimo prostoriju. Svu opremu smo dobili od donatora: USAID uz pomoæ DemNet-a i Teledom Saveza Jugoslavije. Mladi saradnici su pomogli da sve dobro funkcioniše, i...tako smo krenuli. Od otvaranja teledoma pa do kraja godine, naše kurseve je pohaðalo preko 70 polaznika, a ukupan broj posetilaca prešao je cifru od Izgradili smo dobru saradnju sa lokalnom samoupravom, školom, i privatnim preduzetnicima, kao i sa lokalnom radio stanicom Radio 90, u èijim emisijama povremeno gostujemo. Sredina u kojoj delujemo nam pruža veliku podršku u radu, kako finansijsku, tako i pomoæ u prikupljanju informacija neophodnih za izlazak našeg nedeljnog lokalnog lista Teleinfo. 127

128 Teledom Hajdukovo vodi Haško Eva, a mladi saradnici, buduæi inženjeri (sada studenti), potpomažu da sistem dobro funkcioniše i svojim idejama i znanjem obogaæuju sadržaj teledoma. To su: Bogosavljev Nenad - predavaè, Baka Robert i Bajht Roland - održavanje sistema i Salma Simona koja je radila na svim programima našeg teledoma, a sada radi u Teledomu Horgoš.Tu su i Gajda Nora i Toth Tibor, naši saradnici-dopisnici, koji pomažu u pisanju novinskih èlanaka. Konkurs za osnivanje teledoma podnelo je Kulturno Umetnièko Društvo Lifka Šandor iz Hajdukova. U okviru KUD-a rade sledeæe sekcije: Plesna grupa Boglja - Hajdukovaèka grupa Boglja osnovana je godine. Iste godine osnovan je i KUD. Više od devet godina stalni su ušesnici znaèajnih festivala. Predsednik KUD-a je Šomoði Janoš, koji od poèetka osnivanja uz veliko angažovanje vodi ovo društvo. Na domaæim festivalima, kao i na Festivalu Gyöngyösbokréta redovno su prisutni. Treba pomenuti i nastupe na Dužijancima, Berbanskim danima, itd. Na svim ovim nastupima KUD postiže zapažene rezultate. Èesta su gostovanja i u inostranstvu, na festivalu u Rumuniji-Seljke, kao i u Ðuli-Maðarska, na Festivalu svih Maðara sveta. Koreograf je Illeš Lacko. Grupa - Keriš - Srednja grupa, takoðe postoji od osnivanja KUD-a, uvežbava plesove. Kao i grupa Boglja i oni imaju mnogo nastupa. Iz ove grupe izrasta grupa Boglja. Grupa - Piæpang - Ovu grupu èine najmlaði - deca iz zabavišta i najmlaði školarci. Oni uèe deèje igre i prve elemente plesa. Mešoviti hor Rekeæe Osnovan nešto posle plesne grupe, prvo kao ženski hor, a kasnije kao mešoviti hor. Kao i plesna grupa, i mešoviti hor ima velik broj domaæih i inostranih nastupa. Hor vodi Seleši Vago Veronika. Grupa Koccinto plesaèi - Osnovana je godine, kao muzièka prateæa grupa. Na Durindu u Subotici godine nastupili su i samostalno, sa sopstvenim repertoarom. 128

129 TELEDOM HorgoŠ DemNet konkursni dobitnik: Jugoslovenska Karitativna Organizacija Lazarus Horgoš Jugoszláviai Lazarus Szeretetszolgálat Naziv: Teledom Horgoš - Lazarus Szociális Oktatóközpont Teleház Horgos Adresa: Horgoš, M. Tita 1. Tel/fax: 024/ horgos@tippnet.co.yu Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Ištvan Baèkulin Rukovodilac: Simona Salma Raèunarski sistem-administrator: Gabor Calbert Horgoš je najsevernije naselje Vojvodine, nalazi se na graniènom prelazu izmeðu Jugoslavije i Maðarske. Na osnovu iskopina utvrðeno da se ovde živelo od pamtiveka. Danas tužive pretežno Maðari i Srbi, u primernoj slozi. Horgoš je jedna od mesnih zajednica u opštini Kanjiža, èija se industrija poèela, uporedo sa samim mestom, dinamiènije razvijati tek posle drugog svetskog rata. Danas su ponos mesta fabrika za preradu paprike i zaèina 129

130 Vitamin i hladnjaèa za smrznuto povræe Iglo, èiji se rad zasniva pretežno na lokalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Horgoš ima izuzetno znaèajno mesto sa stanovišta drumskog saobraæaja, jer se ovde odvija pretežni deo putnièkog i teretnog saobraæaja prema Evropi. Horgoš ima obdanište i osnovnu školu na srpskom i maðarskom jeziku, kao i dom kulture i razna civilna udruženja. Dobitna organizacija na DemNet konkursu, Jugoslovenska karitativna služba Lazarus, nevladina je organizacija za humanitarnu pomoæ jugoslovenskog znaèaja i ugleda, osnovana godine. Centar aktivnosti ove organizacije, koja se prostire širom naše zemlje, je socijalna, zdravstvena i mentalnohigijenska zaštita. U proteklom periodu, u letnjim kampovima za decu i omladinu, godišnje se ostvarilo noæenja sa svojom logorskom opremom (šatori, vreæe za spavanje, kuhinjska oprema i pribori za jelo). Organizovani su kampovi za izviðaèe, jezièki i istorijski kampovi. Lazarus je organizovao mnogo takvih dogaðanja za decu, na kojima je došla do izražaja njihova sposobnost razmišljanja i veština ruku (npr. nizanje bisera, origamo, grnèarstvo...). U svojoj aktivnosti, osim staranja o deci, posebno veliki znaèaj posveæen je pribavljanju donacijskih sredstava za naše zdravstvene ustanove, koje se bore sa velikom neimaštinom. Tokom proteklih godina, obezbeðeno je oko DEM vrednosne donacije za potrebe nabavke opreme za bolnicu Dr. Gere Ištvan u Senti. Ovde je neophodno istaæi donacije Zadužbina Šanse za stabilnost, Moèari Lajoš i d.o.o. MetriMed iz Maðarske. Uz podršku Fondacije Segítõ jobb iz Maðarske, uspeli smo da pomognemo preko stotinu teško obolelih ljudi. Obezbedili smo im leèenje i tako im pružili šansu za život koju sami sebi, zbog teške materijalne situacije, nisu mogli pružiti. Putem naših veza dobili smo na poklon od grada Kronah iz Nemaèke jedna kola hitne pomoæi, tipa Mercedes. Teledom je otvoren na privremenoj lokaciji 29. aprila godine u prostorijama Dobrovoljnog vatrogasnog društva godine Lazarus je zapoèeo gradnju novog centra za socijalno obrazovanje koji je za potrebe teledoma pušten u funkciju 4. decembra godine. Cilj teledoma je da doprinosi razvoju Horgoša i održavanju veza izmeðu civilnih organizacija, obezbeðenje neophodnih informacija za stanovništvo u samom teledomu ili putem Interneta i dopisivanja. Cilj nam je da doprinesemo negovanju i oèuvanju kulturne i jeziène baštine žitelja naše sredine, kao i etnografskim istraživanjima. Naš teledom radi osim toga i sve one 130

131 usluge koje su utvrðene teledom-minimumom. Posebno istièemo sve prisutnije raèunarske obrazovne programe, a u toku je priprema za poèetak daljinskog obrazovanja u saradnji sa Teledom Savezom Jugoslavije. Avgusta godine, izdali smo prvi broj mesnog lista Horgoš info, koji izlazi nedeljno, štampa se u 500 primeraka i besplatan je. Ovde informacije ili oglase mogu dati mesna zajednica, civilne organizacije, škola i obdanište, preduzeæa i preduzetnici. U našim naporima, za nas je posebno znaèajna podrška mesnih privrednih organizacija i preduzetnika. Dobitna organizacija i sam teledom, sa verom gledaju u buduænost teledoma i žele da i u buduænosti održe odliènu saradnju sa Teledom Savezom Jugoslavije, dajuæi time doprinos za dalji razvoj duha teledom-pokreta, te iznalaženju novih moguænosti sa kojima možemo doprineti našim mikrozajednicama. TELEDOM IVANJICA DemNet konkursni dobitnik: Internet klub Ivanjica Net - Ivanjica Naziv: Teledom Ivanjica Net Adresa: Ivanjica, Milinka Kušiæa

132 Tel/fax: 032/ e-mai: URL: Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Boris Eftovski Rukovodilac: Boris Eftovski Raèunarski sistem-administrator: Milan Mandiæ Ivanjica je administrativni, privredni i kulturni centar opštine. Leži na obalama reke Moravice u podnožju planina Golije, Javora i Muènja na nadmorskoj visini od 468 metara. Ima oko stanovnika. Osnovana je godine - Dekretom Kneza Miloša od godine. Za starešinu Moravièke kapetanije postavljen je Kapetan Simo Jakoviæ, kasnije i osnivaè varošice Ivanjice. Teledom Ivanjica Net uzeo je ovaj datum kao dan organizacije. Stanovništvo ivanjièkog kraja je pretežno doseljenièko, a manjim delom starosedelaèko. Doseljenici su uglavnom iz Crne Gore, Hercegovine i Metohije. Gostoljubivost je jedna od vrlina koje poseduju Ivanjièani. To potvrðuje i krilatica od samih poèetaka razvoja turizma u Ivanjici: Doðu gosti odu prijatelji. Ivanjica je proglašena za vazdušnu banju Uredbom Vlade Republike Srbije godine. Teledom u Ivanjici ( je poèeo sa radom godine, uz prisustvo uglednih gostiju iz USAID-a (Džejms Stivenson), DemNet-a (Peter Nizak), Teledom Saveza Maðarske (Ðeze Kovaè), Teledom Saveza Jugoslavije (Andraš Verbasi, Mikša Ber i Èaba Èernai), Skupštine opštine Ivanjica (Božidar Spasoviæ), firme EutelNet -a i Grappolo -a, privrednika, kulturnih i prosvetnih radnika, novinara i drugih. Koliko je teledom nevladina organizacija usmerena na civilne aktivnosti (razvoj demokratije, edukacija stanovništva, kulturno uzdizanje stanovništva i sl.), toliko je i poslovno udruženje koje želi da postavi visoke standarde poslovanja u svojoj opštini i šire, te obezbedi zadovoljavajuæe prihode. Osim graðana, u svom èlanstvu okuplja i nekoliko firmi ( Bit media, Idea...), èija je delatnost srodna aktivnostima teledoma i na taj naèin tržištu nude široku lepezu usluga i proizvoda ( Teledom Ivanjica Net svoje aktivnosti prezentuje preko web sajta koji se izmeðu ostalog bavi radom i drugih nevladinih organizacija (Društvo za zaštitu i razvoj Golije, Ekološki pokret, Udruženje stvaralaca umetnosti FORMA...). Logotipovima i linkovima ka web prezentacijama, na prvoj strani se reklamiraju donatori teledoma i druge organizacije koje direktno i indirektno pomažu rad teledoma. Po ALEX-inom servisu, web sajt je na svetskoj rang listi meðu prvih 132

133 (80.000), što je veliki uspeh za godinu dana koliko sajt postoji. Na najpoznatijem jugoslovenskom web pretraživaèu naš web sajt je na 35-tom mestu u Jugoslaviji u kategoriji svih web sajtova. Projekat Ivanjica Net je institucija koja obuhvata više projekata: Teledom Ivanjica Net (informatièki prostor koji obezbeðuje graðanima niz usluga i pomoæ u njihovom izvršavanju), Internet klub Ivanjica Net (organizacija informatièkih profesionalaca koji zajedno pokreæu akcije i incijative za razvoj informatièkog društva u regiji), Web sajtovi informativnog, kulturnog i edukativnog karaktera, koji istovremeno prezentuju svoju mikro zajednicu i promovišu napredne ideje savremenog demokratskog društva. Osim svojih aktivnosti, teledom prati i dešavanja u gradu i opštini na Web sajtu na kojem se osim aktuelnih dogaðaja, prezentuje opština u celini. Posebna pažnja se poklanja edukaciji stanovništva, posebno mladih ljudi, a na najbolji naèin je prezentovana kroz dva uspela poduhvata najmlaðih èlanova teledoma. Nebojša Radoviæ (15 godina) iz Bukovice je izradio Web sajt Telekolibe Bukovica koji je i jedini sajt mesta ( Nikola Davidoviæ iz Ivanjice (13 godina) je za potrebe Osnovne škole Kirilo Saviæ iz Ivanjice izradio oficijelni web sajt ( Naši najmlaði èlanovi su se, na sopstvenu inicijativu, organizovali u sekciju teledoma pod nazivom Teledom Kids. Posebna saradnja je ostvarena sa Domom kulture u Ivanjici i Radio Ivanjicom. Teledom ureðuje i realizuje radio emisiju koja se bavi savremenim raèunarskim tehnologijama svake nedelje na Radio Ivanjici. U toku je priprema projekta Web radija u saradnji sa Teledom Savezom i Radio Ivanjicom. I na kraju, osim dragih prijatelja iz DemNet-a i Teledom Saveza Jugoslavije, ekipa koja je kriva za postojanje Teledoma Ivanjice je sledeæa: Boris Eftovski, rukovodilac teledoma, Milan Mandiæ sistem administrator, Dušica Dimitrijeviæ finansijski rukovodilac, Daliborka Milunoviæ struèni saradnik i Nebojša Tomiæ struèni saradnik. 133

134 TELEKOLIBA IVANOVO DemNet konkursni dobitnik: FK Astra Ivanovo Naziv: Teledom Ivanovo Adresa: Ivanovo, Borisa Kidrièa 9. Tel/fax: 013/ Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Stevan Vasilèin Rukovodilac: Stevan Vasilèin Raèunarski sistem-administrator: Aleksandar Benjovski Nevladina organizacija kao što je Telekoliba Ivanovo u Ivanovu, pokazuje da se i u drugim mestima moraju osnivati sliène organizacije, jer su one pravo osveženje i osnova za progres jednog mesta. Telekoliba Ivanovo, u specifiènoj sredini kakvo je Ivanovo, mnogo je doprinela da se stanovništvu poboljšaju uslovi za život. Ivanovo je jedno od mlaðih naselja u Vojvodini. Nastalo je godine, kada je Austrougarska carevina dovela Palèane da grade odbrambeni nasip na levoj obali Dunava. Palèani su na ovom prostoru i ostali, da bi se ubrzo zatim naselili Nemci a za njima i Maðari. Kako je mesto imalo tri osnivaèka 134

135 naroda, tako je imalo i tri naziva: nemaèki Iwanowa, maðarski Sándoregyház i sadašnji. U Ivanovu živi stanovnika, pripadnika 12 naroda i narodnosti: Maðara, Palèana, Nemaca, Jugoslovena, Srba, Slovaka, Makedonaca, Hrvata, Crnogoraca, Rumuna, Muslimana i Albanaca. Širom sveta (u Švedskoj, Nemaèkoj, Maðarskoj, SAD-u, Australiji, Austriji i drugim zemljama), živi oko Ivanèana. Ivanovo se nalazi na levoj obali Dunava, dvadesetak kilometara nizvodno od Beograda. Sa tri strane je okruženo vodom, te je zbog toga širom zemlje poznato kao ribolovaèki raj. Telekoliba Ivanovo poèela je sa radom godine u Ivanovu, sa ciljem da pospeši i ubrza ekonomski, društveni, kulturni, socijalni i sportski razvoj stanovništva i sredine u kojoj se nalazi, kao i regiona u svojoj okolini. Telekoliba je osnovana od strane FK Astra, koji je dobitnik konkursa raspisanog od strane DemNet-a i USAID-a. Svesrdnu pomoæ u osnivanju telekolibe pružio je Teledom Savez Jugoslavije. FK Astra je osnovana 1999.godine od entuzijasta koji, uglavnom volonterskim radom i sa velikim požrtvovanjem, rade i rukovode fudbalskim klubom. U prilog ovome govori i èinjenica da ekipa pionira, koja je i jedina u ovom klubu, trenutno deli prvo mesto u regionalnoj ligi. Znaèajno je napomenuti da 85% sredstava neophodnih za funkcionisanje kluba obezbeðuju ljudi koji ga vode, a samo 15% klub dobija od šire društvene zajednice. Za šest meseci postojanja, telekoliba je mnogo uèinila za razvoj Ivanova i njenih graðana. Kao prvo, zapoèela je edukaciju kako mladih, tako i starijih graðana Ivanova. Za mlade je organizovana obuka za rad na raèunarima. Obuka se sprovodi i dalje, u zavisnosti od zainteresovanosti meštana. Za poljoprivrednike Ivanova, u saradnji sa grupom G17, organizovana su predavanja u susednom selu Omoljica, na temu poboljšanja iskorišæenosti prirodnih resursa. Trenutno se sa istima pregovara o obezbeðenju mikro kredita za razvoj poljoprivrede u toku sledeæe godine, za poljoprivrednike Ivanova. Pošto seoska pošta radi samo pre podne, graðani koji nemaju telefonski prikljuèak u svom domu, do sada nisu mogu telefonirati u poslepodnevnim èasovima. Sada to èine u telekolibi. U telekolibi takoðe, graðani mogu poslati i primiti fax, što do sada nisu mogli jer lokalna mreža nema fax. Ivanovo je do nedavno imalo analognu telefonsku centralu što je otežavalo konektovanje na Internet, ali su zaposleni u telekolibi, u saradnji sa lokalnom vlašæu, izdejstvovali da Ivanovo dobije novu podzemnu telefonsku mrežu i digitalnu centralu. Sada æe nam svet biti lakše dostupan, kao i naši Ivanèani koji žive širom planete. U 135

136 planu je izrada Web- stranice, na kojoj æe biti prikazana sva znaèajnija dešavanja u selu, kao i svi proizvodi koji se proizvode u Ivanovu. 18. oktobra 2001.godine, u Ivanovu je održan Dvanaesti susret južnobanatskih Maðara. Telekoliba je, ovom prilikom, bila sponzor i promoter izložbe prelepih ruènih radova, kako naših, tako i gostujuæih žena. Na kraju treba istaæi da su sve ovo uradila samo dva zaposlena u telekolibi i knjigovoða volonter. TELEDOM JABUKA Jabuka je mesto na levoj obali Dunava, 9 kilometara severno od industrijskog centra regije, Panèeva. Selo se, takoðe, nalazi i u blizini Beograda, što je svakako uticalo na njegov razvoj. Mesto ima stanovnika. Od nekadašnjih starosedelaca, ostao je manji broj maðarskih i rumunskih porodica, dok su na mesto nekadašnjih stanovnika nemaèke nacionalnosti, 1945/46 stigli kolonisti. Kolonisti su veæim delom makedonske nacionalnosti, a sem njih, u Jabuci se nastanio i jedan broj srpskih porodica. Meštani uglavnom rade u preduzeæima u Panèevu i Beogradu. Kao što je uobièajeno za kolonistièka sela, stanovnici raspolažu manjom kolièinom zemlje, pa tako, pomoæu zemljoradnje, ostvaruju dodatnu zaradu. Teledom u Jabuci sveèano je otvoren u avgustu godine. Prostorije, telefon i opremu obezbedila je mesna zajednica, koja je bila jedini stub pomoæi ovom teledomu u poèetku rada. Tako se teledom nalazi u zgradi mesne zajednice, u centru mesta. Ovaj teledom je karakteristièan po tome što se, sem pružanja usluga graðanima, bavi i rešavanjem komunalnih problema. Naime, pored slabog 136

137 materijalnog stanja stanovništva i mesne zajednice, najveæi problem mesta je neizgraðenost infrastrukture i problemi vezani za organizovanje komunalnih poslova i pružanje komunalnih usluga. Da bi mogao lakše organizovati komunalnu izgradnju, teledom je od jedne fondacije dobio rovokopaè. Teledom je pokrenuo i izdavanje lokalnih novina, pod nazivom Buðenje. TELEKOLIBA KOTRAŽ A DemNet konkursni dobitnik: KUD,,Studenac Kotraža Naziv: Telekoliba Kotraža Adresa: Kotraža bb. Tel/fax: 032/ kotraza@eunet.yu URL: Datum otvaranja: god DemNet programkoordinator: Ivanoviæ R.Dušan Rukovodilac: Miljiæ Milorad Raèunarski sistem-administrator: Mariæ Mirjana Kotražo, ne znam kada si najlepša? Ujutru, kada te okupa sunèeva rumen, u podne kada blještiš sva u suncu i mir te zagrli, ili u predveèerje kada sunèeva lopta poène da tone iza tvojih brda i brežuljaka pa se ljubièasto sivilo u vidu providne zavese zaljulja nad tobom i ponese te u dubok san. Leto miriše malinom i kupinom. Jesen u tebi je najlepša. Lepe su i tvoje zime - odjek zvona sa crkve Sv.Ðorða i novog hrama svetog Pantelejmona, na domak Kotraže. Lepi su božiæni obièaji, svadbe, veselja i buðenje proleæno sa belim cvetovima trešnje, šljive i maline. U toplim letnjim danima pravo osveženje je tvoja kotraška mineralna,,kisela voda èiji ukus i prijatnost privlaèi svakog stanovnika i putnika namernika. 137

138 Ivandan i Ilindan èine te još lepšom. Daleko odjekne glas trube, šarenilo boja, tezge prodavaèa, šatre, pesma i miris sa ražnja i roštilja èine te uz uliène lampione èarobnom. Verovatno je Car Dušan imao dosta razloga što je u tebe dolazio pa si tako i ime dobila. Prvi pomen sela Kotraže u istorijskim izvorima potièe iz godine. Poljoprivreda i stoèarstvo su nosioci i osnov egzistencije. Zemljoradnièka zadruga,,voæar-dragaèevo je nosilac poljoprivredne proizvodnje. Danas u njoj dominira proizvodnja semenskog krompira i maline.,,voæar-dragaèevo raspolaže sopstvenom linijom za preradu krompira u pomfrit, a pri kraju je i otvaranje dva preradna kapaciteta mleka u mleène proizvode u privatnom vlasništvu. Kroz Kotražu prolazi regionalni put Èaèak-Ivanjica koji obezbeðuje dobru drumsku vezu sa svetom. Selo Kotraža poseduje zdravstvenu stanicu, mesnu kancelariju, poštu sa digitalnom centralom, telekolibu, osnovnu školu, dom kulture (u kome radi KUD,,Studenac sa oko 100 èlanova razlièite starosne dobi), Fudbalski klub,,voæar-dragaèevo, lovaèko društvo (koje broji preko 120 èlanova i postoji gotovo èitav jedan vek). Trenutno je u projektu izgradnja novog vodovoda i kanalizacije, bez kojeg ovo mesto ne može zamisliti zdravije i lepše sutra. 14.maja godine, na opšte zadovoljstvo i dobrobit Mesne zajednice Kotraža, otvorena je telekoliba. Od tog dana, ona aktivno radi i stoji na usluzi, kako pojedincima, tako i društvenim organizacijama i ustanovama. Uèenici Osnovne škole,,ivo Lola Ribar, sa svojim profesorom, vrše informatièku obuku u prostorijama telekolibe, jer škola nema opremljen informatièki kabinet. U novembru mesecu godine, obavljeno je sveèano otvaranje adaptiranog Doma kulture u Kotraži, u èijim prostorijama radi KUD,,Studenac. Studenac èuva od zaborava prenosi u nasleðe obièaje i tradiciju kulturne baštine. Niz nastupa Studenca kazuje koliki je entuzijazam i ljubav koja postoji u ovom društvu. Mnogi nastupi takmièarskog duha rezultirali su uspesima, a najveæi su dodela,,zlatnog Javorovog lista i osvojeno prvo mesto na Festivalu pevaèkih grupa Srbije, godine u Ivanjici. Telekoliba obavlja sve administrativne i informativne usluge za KUD Studenac i na taj naèin znaèajno doprinosi zapaženim rezultatima koje KUD ostvaruje. 138

139 TELEDOM KOVAÈICA Opštinska Organizacija Lige Vojvodjanske Omladine - Kovaèica Naziv: Teledom Kovaèica Adresa: Kovaèica, Dr. Janka Bulika bb Tel/fax: 013/ teledom@panet.co.yu URL: Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Martin Djinja Rukovodilac: Jan Pekar Raèunarski sistem-administrator: Martin Galat Kovaèica se nalazi u južnom delu Banata, na kraju Deliblatske pešèare, 28 km udaljena od Panèeva a 48 km od Beograda. Kovaèica je centar opštine koju èine: Padina, Idvor, Debeljaèa, Uzdin, Crepaja, Samoš i Putnikovo. Opština ima preko stanovnika. Najviše ima Slovaka (12.000), koji u slozi žive sa Maðarima, Srbima, Rumunima, Crnogorcima, Hrvatima, Makedoncima, Albancima i ostalim narodima. U samoj Kovaèici živi oko 86% Slovaka, u susednoj Padini èak 97%. Kovaèica se danas nalazi na istom mestu, oko istog bunara, gde je

140 godine došlo oko Slovaka iz Slovaèke, na tada potpuno nenaseljeni prostor. Tu su stali i ostali. Kovaèica je izrasla u predivan vojvoðanski gradiæ, u kojem danas živi više od stanovnika. Ulice su široke, kuæe jedna do druge, savremenog tipa, èiste. Ima ih oko Pred kuæama se nalaze male baštice pune cveæa ili zeleni. Klima je u Kovaèici tipièno panonska. Stanovništvo se pretežno bavi poljoprivredom. Oko Kovaèice ima oko hektara obradive površine. Gaji se uglavnom kukuruz, pšenica, šeæerna repa, suncokret. U mestu je razvijeno i zanatstvo, trgovina i ugostiteljstvo. Istorija govori da je dolaskom prvih ljudi, dakle još godine, bila osnovana i prva škola (u jednoj prostoriji je bila škola a u drugoj crkva). Od godine, Kovaèica ima i srednju školu. U Domu kulture se nalazi Etnografski muzej. Pod istim krovom radi i RTV Kovaèica i dopisništvo slovaèkih novina Glas naroda. Upravo tu je osnovana i Galerija slikara seljaka, koja je ime Kovaèica pronela po celom svetu. Ispred Kovaèicc stoji natpis: Dobro došli! TELEDOM LJIG 140

141 DemNet konkursni dobitnik: Internet Klub Ljig Naziv: Teledom Ljig Adresa: Ljig, Luke Spasojeviæa 7. Tel/fax: 014/ URL: Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Mirko Markoviæ Rukovodilac: Vladimir Ivanoviæ Raèunarski sistem-administrator: Biljana Ðuriæ Ljig je relativno novo naselje, nastalo s poèetka ovog veka. U novijoj istoriji prvi put se znaèajnije pominje godine, pri poèetku gradnje pruge Lajkovac - Gornji Milanovac. Kada je godine pruga puštena u saobraæaj, u neposrednoj blizini današnjeg centra Ljiga izgraðena je izuzetno lepa železnicka stanica Babajiæ - Ljig. Osnovna škola otvorena je godine. Ostaci manastira "Vavedenje" u Slavkovici govore o burnoj istoriji i impozantnom životu u XI veku. Za dva impozantna sarkofaga iz tog doba, pretpostavlja se da su nadgrobni spomenici dva srpska vladara, Despota Ðurða i Stefana Brankoviæa. Predanje kaže da je sa njima sahranjena i despotovažena Jerina. Na teritoriji današnje SO Ljig, u godini odigrala se poznata Kolubarska bitka koja je ušla istoriju srpskog naroda i ratovanja. O tome danas svedoèi spomenik kaplara na Rajcu i brojna spomen obeležja. Osnova onoga sto danas zovemo Ljig je malo drumsko naselje sa opštinskom sudnicom, školom, mehanom i dva duæana, dve carugdstije (danas nešto kao vunovlaèare), tri terzije i nekoliko kuæa, grupisanih ispod gukoškog brda pored reke Ljig. Taj deo sela zvao se "Na Ljigu". Danas je Ljig živopisan gradiæ sa oko stanovnika, lociran na istoimenoj reci, na nadmorskoj visini od 152 m. Ibarskom magistralom je povezan sa Beogradom (80 km), Èaèkom (70 km), Kraljevom (120 km), a asfaltnim putem preko Mionice, sa Valjevom (38 km), te predstavlja znaèajan saobraæajni èvor. Položaj Ljiga, na obroncima planina Suvobora, Rudnika i Rajca, u dolini kroz koju protièu reèice Ljig, Kaèer, Dragobilj i njihove pritoke, omoguæava posetiocima veliki broj izleta u prirodu, razne vrste rekreacije, a posebno boravak u zdravoj sredini. 141

142 2000. godine Ljig je proglašen za banju. Osnovni lekoviti faktor Banje Ljig predstavlja termomineralna voda, pronaðena godine. Pored hotela "Ljig" izgraðeni su bazen i rehabilitacioni centar. Vrlo èesti posetioci su sportske ekipe, penzioneri, individualni korisnici U blizini se nalaze i fudbalski tereni. Ljig ima osnovnu školu, gimnaziju, srednju tehnièku i trgovaèku školu. Od sportskih klubova, Ljig ima fudbalski klub, odbojkaški klub i karate klub. Vrlo èesto se u Narodnoj biblioteci održavaju kulturna zbivanja kao što su: izložbe radova razlièitih umetnika - vajara, slikara ; književne veèeri na kojima su gosti bili Matija Beækoviæ, Vladeta Jerotiæ, Jovan Mariæ ; muzièke veèeri sa poznatim gostima kao što su Jadranka Jovanoviæ, Tatjana Olujiæ. Izveštaji sa svih dešavanja na teritoriji Ljiga se mogu videti na ljiškom sajtu koji se ureðuje u Teledomu Ljig. TELEDOM LJUBERAÐA Udruženje Teledom za razvoj Ljuberaðe - Ljuberaða Naziv: Teledom Ljuberaða Adresa: Ljuberaða bb. 142

143 Tel/fax: 010/ Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Milivoje Andrejiæ Rukovodilac: Nebojša Miloševiæ Raèunarski sistem-administrator: Nebojša Miloševiæ Do godine, Ljuberaða je bila razvijeno mesto. Bila je opštinski centar, zanatski i kulturološki centar šire okoline. Do godine, u mestu je bilo blizu 50 zanatskih radnji raznih profila, dok ih je danas svega nekoliko. U mestu se nalazi objekat od izuzetne vrednosti - vodenica valjavica, jedna od prvih reènih hidrocentrala. Prema Ljuberaði gravitira 13 sela, èiji razvoj u mnogome zavisi od daljeg razvoja Ljuberaðe. Sticajem okolnosti, od godine, Ljuberaðu zaobilaze tokovi daljeg napretka i prosperiteta. Geografski položaj mesta je veoma dobar. Nalazi se regionalnom putu Leskovac - Pirot - Niš. Ima velike moguænosti za razvijanje zanatstva, stoèarstva i seoskog turizma. Kroz Ljuberaðu protièu dve reke: Lužnica, hladna, i Murgovica, topla reka. U letnjem periodu, stanovnici svih okolnih mesta, pogotovu iz Babušnice, svoje slobodno vreme provode kraj ovih reka. Reke su bogate ribom izuzetnog kvaliteta, tako da je tokom cele godine ovaj kraj raj za ribolovce. Krajolik, koji je inaèe brdovit i bogat šumama, pruža utoèište divljim zverima i daje dobre uslove za sportski lov. Veæi deo stanovništva Ljuberaðe bavi se sportskim lovom i ribolovom kao osnovnom razonodom. Ljuberaða je prepoznatljiva po tri stvari. Na prvom mestu je ogromna kolièina zdrave, pijaæe vode. Ljuberaða je ukljuèena u regionalni sistem vodosnabdevanja. Na drugom mestu je prelepi vodopad Komarica sa svojim virom i peæinama. Ovo prelepo dete prirode danas je ograðeno, ali njegova lepota još uvek se vidi. Nekada su se pored njega odmarali putnici, nemogavši da se ne zaustave pred tim prizorom. Na treæem mestu je Festival mladih "Komarièke veèeri", koji ima tradiciju dužu od 30 godina. Radi se o takmièenju pevaèa i zabavljaèa amatera, kao i višednevnim igrankama. Dok vodopad nije bio ograðen, festival se otvarao skokovima sa visokih stena ili sa krova vodenice iznad njega. Ljuberaða ima i totalno neiskorišæene prirodne resurse. Okolina je bogata šumskim plodovima (gljivama) i lekovitim i retkim biljem. Na žalost, ne postoje 143

144 objekti za preradu. Ljuberašèani se bave i graðevinom širom zemlje ili u inostranstvu, te zbog toga veæim delom godine nisu u mestu. Omladina Ljuberaðe, nakon dužeg perioda, želi da ostane u mestu. Ako se uzme u obzir i èinjenica da se raða više dece nego u prethodnim godinama, meštani s pravom mogu da se nadaju da ovo mesto neæe izumreti. Danas Ljuberaða ima nekoliko zanatskih radnji, više prodavnica mešovite robe, Zemljoradnièku zadrugu sa svojim prodajnim objektima u više mesta, osmogodišnju školu, ambulantu u kojoj lekar radi svakodnevno, poštu, savremeni mlin za preradu žitarica, poslastièarnicu, vodovod, košarkaško igralište i igralište za mali fudbal, kamp za izbegla i prognana lica, i na kraju teledom. Teledom Ljuberaðe nalazi se u prostorijama ðaèkog internata OŠ "Svetozar Markoviæ" u Ljuberaði, odmah do izbeglièkog kampa i sportskog igrališta. Do otvaranja teledoma, omladina je bila prilièno pasivna. Nakon poèetka rada, omladina se ukljuèuje u rad teledoma na svakom nivou. Danas, omladina Ljuberaðe teledom smatra svojom drugom kuæom. Zato teledom ima standardno radno vreme, kao i radno vreme "po potrebi". Ne retko, ostaje se do kasno u noæ.danas stanovnici Ljuberaðe sa ponosom mogu reæi da njihova deca imaju osnovno znanje iz informatike, da su oni uzorni i dobri mladi ljudi koji žele da promene mnoge stvari, a oni kažu da svoj teledom ne bi menjali nizašta na svetu. U teledom jednom nedeljno dolazi lekar koji pregleda pacijente bez knjižica i ne naplaæuje svoje usluge. Najèešæe dolazi upravnik doma zdravlja iz Babušnice, spec. deèje medicine dr. Milena Momèiloviæ. Ovaj plemeniti posao lekari obavljaju u svom slobodnom vremenu. Iako u Ljuberaði svakog dana radi lekar, potreba za medicinskim uslugama je velika, zbog velikog broja staraèkih domaæinstava i izbeglièkog kampa. Ovom prilikom, svi posetioci teledoma, kao i teledom kadrovi,žele da se zahvale svim lekarima dobre volje. U teledomu se trenutno vrše struèna osposobljavanja iz oblasti raèunarstva za pripadnike državnih, javnih i privatnih institucija i službi. Struèni kadrovi teledoma su: Program koordinator teledoma - Andrejiæ Milivoje, roðen godine. Inženjer mašinstva, rukovodilac mehanizacije u svom preduzeæu. Èovek naprednih ideja i pogleda na svet. 144

145 Rukovodilac teledoma - Nebojša Miloševiæ, roðen godine. Mašinskotehnièki crtaè - konstruktor. Predsednik udruženja graðana "Teledom za razvoj Ljuberaðe". Informatika kao hobi. Sistem administrator teledoma - Nebojša Miloševiæ... Knjigovoða teledoma - Nikoliæ Jelena. Ekonomski tehnièar. Informatika kao hobi. Aktivni je uèesnik svega što ima veze sa unapreðenjem svoga mesta. TELEKOLIBA LovÈenac KUD Feketiæ Naziv: Telekoliba Lovæenac Adresa: Lovæenac, M. Tita 40. Tel/fax: 024/ e-mai: lovcenac@topolanet.co.yu Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Karoly Pal Rukovodilac: Novka Bigoviæ 145

146 Raèunarski sistem-administrator: Aleksandar Bajiæ Lovæenac se nalazi u centru Baèke i zauzima južni deo Teleèke zaravni. Selo deli internacionalni put Novi Sad Subotica. Samo tri kilometra od Lovæenca proteže se železnièka pruga Subotica Beograd. Sa naseljima Mali Iðoš i Feketiæ, Lovæenac èini jednu opštinu èije je sedište u Malom Iðošu. Lovæenac se izdiže iznad okolnog nižeg zemljišta kosama koje su visoke èak i do 30 metara. Kroz samo naselje protièe i jedna reèica. Ime joj je Krivaja. Nije baš ni kratka: dužina joj je oko 65 kilometara. Trenutno, Lovæenac ima oko stanovnika od èega su veæina Crnogorci. Posle njih su najbrojniji Srbi, a u selu ima i Maðara i Hrvata, doduše u manjem broju. Lovæenac je naselje modernog tipa. U njemu se nalaze osnovna škola, predškolska ustanova, dom zdravlja, Narodna biblioteka. Privredni oslonac èini AIP Njegoš u kome radi veæina radno sposobnog stanovništva, i koji se zbog sveopšte situacije nalazi u nezavidnoj situaciji. Kao rezultat toga veoma je prisutna nezaposlenost. Oduvek se u Lovæencu negovao razvoj sporta. Od poèetka doseljavanja kolonista, posle Drugog svetskog rata, zabeležene su razne sportske aktivnosti i osnivanja ekipa u svim sportskim disciplinama. Kao rezultat toga, Lovæenac je iznedrio veliki broj vrhunskih sportista. Još od ranije, kod žitelja Lovæenca, se uoèavala potreba i želja da stièu obrazovanje i dalje usvršavanje u radu na raèunarima, kao i u modernim tehnologijama uopšte. Kako je veæina stanovništva i dalje u materijalnim problemima, to je ostajalo u domenu mašte. Pre otvaranja telekolibe u selu je bilo oko 10 raèunara, tako da je veæini žitelja rad na raèunaru ostao velika nepoznanica. U sklopu Narodne biblioteke je otvorena telekoliba na èelu sa teledomom u Feketiæu, a u završnoj fazi je formiranje Udruženja Teledom za razvoj - Lovæenac, pod èijim æe pokroviteljstvom telekoliba nastaviti dalji rad. Razlozi zbog kojih je odluèeno da se konkuriše kod Fondacije DemNet su bili brojni: uèiniti dostupnom modernu informacionu i komunikacionu opremu stanovništvu, doprineti jaèanju mesne privrede i proširiti moguænost zapošljavanja i stvaranja dohotka, pružiti moguænost obrazovanja, usavršavanja i kulturnog uzdizanja uz primenu savremenih tehnologija - za sve uzraste, doprineti da ljudi svoje službene poslove obave jednostavnije, brže i jeftinije, pružanje saradnje, pomoæi 146

147 i saveta ljudima u obavljanju njihovih službenih poslova, pružanje informacija od opšteg interesa Glavna aktivnost koju obavlja Telekoliba Lovæenac je organizovanje raèunarske obuke. Kroz našu školu je do sada prošlo tri grupe, tj. 12 polaznika, a u toku je rad sa èetvrtom grupom. Polaznici su bili raznih starosnih i obrazovnih kategorija što dovoljno govori o zainteresovanosti žitelja. Meðu polaznicima je bio i jedan profesor sa Univerziteta u Beogradu koji je pozdravio postojanje ovakvih programa, koji omoguæavaju napredovanje i manjih sredina, tj. nisu usmereni samo na veæe centre. Profesor je neke delove èak uvrstio u svoja predavanja na fakultetu. Kako je to sam poèetak aktivnosti, svi su vrlo zadovoljni uraðenim. Telekoliba aktivno uèestvuje u konsaltingu i posreduje u nabavci raèunara. Primetan je porast broja raèunara u mestu, a posebno zainteresovani za nabavku raèunara su ljudi koji su prošli našu obuku. U narednom periodu, aktivnosti æe biti usmerene na nastavak osnovne obuke, omoguæavanju korišæenja Internet usluga, poèetak organizovanja specijalizaovanih kurseva... Uveliko se razmišlja o saradnji sa osnovnom školom, tako da uèenici jedan deo èasova iz predmeta informatike odrade u telekolibi, jer je oprema u školi veoma oskudna i zastarela. Sve naredne aktivnosti æe biti usmerene na to da prerastemo u teledom. 147

148 TELEKOLIBA LuÈani DemNet konkursni dobitnik: Odbojkaški klub Mladost - Luèani Naziv: Telekoliba Luèani Adresa: Luèani, Jugoslovenske armije 8. Tel/fax: 032/ lucaniok@eunet.yu URL: Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Ivana Pavlica-Topaloviæ Rukovodilac: Zdravko Janjiæ Raèunarski sistem-administrator: Snežana Radojièiæ Teritorija opštine Luèani se prostire u zapadnom delu Srbije sa veoma povoljnim geografskim položajem, brdsko-planinskog terena. Okružuju je planine Ovèar, Jelica, Èemerno i reke Moravica i Zapadna Morava, dok teritorijom opštine protièe reka Bjelica. Industrijsko i administrativno sedište opštine Luèani je istoimeno naselje, koje se nalazi na severozapadu Dragaèeva. Naselje Luèani karakteriše povoljna saobraæajna povezanost sa okolnim mestima (Èaèak, Požega, Užice, Arilje). Po popisu stanovništva iz godine u Luèanima živi stanovnika, koje je manjim delom starosedelaèko, a veæim delom doseljenièko. Varošica je nastala uz izgradnju industrijskog preduzeæa HI Milan Blagojeviæ, godine. Veliki broj radno sposobnog stanovništva Luèana je u fabrici ostvarivalo svoj lièni dohodak, ali je NATO bombardovanjem veæi, proizvodni deo fabrike uništen i veliki broj ljudi je ostao bez posla. Uprkos teškim vremenima, pored obnove industrije došlo je i do razvoja privatnog preduzetništva i uspešnim radom malih privatnih preduzeæa, varošica se bori za novi položaj, kako bi bila ravnopravna sa obližnjim gradovima. 148

149 Luèani su naselje gradskog tipa, èine ga centar sa dugaèkim blok-zgradama, i širokom glavnom ulicom, a sa leve i desne strane prostiru se dva velika naselja Stara i Nova kolonija, sa po pedesetak stambenih zgrada u èijim stanovima žive porodice radnika i službenika zaposlenih u pomenutoj fabrici ili u drugim preduzeæima i ustanovama. U samom centru naselja nalazi se Upravna zgrada opštine i Dom kulture sa širokim poploèanim platoom. U neposrednoj blizini je olimpijski bazen. U relativno kratkom vremenu izgraðeno je novo naselje Centar, novi hotel Luèani, a izgradnjom sportsko-rekreativnih objekata stvoreni su uslovi za razvoj mnogih sportova: izgraðen je veliki stadion za fudbal i male sportove, tereni za odbojku, košarku i tenis. Obrazovna delatnost u Luèanima obavlja se u Osnovnoj školi Milan Blagojeviæ i u izdvojenom odeljenju tehnièke škole iz Guèe. Èinjenica je da, s obzirom na broj stanovnika, u samoj varošici Luèani, živi veoma veliki broj intelektualno i struèno obrazovanih ljudi. Primera radi, na skupu koji smo sazvali posle otvaranja telekolibe, prisustvovalo je 17 osoba koje se bave informatikom i raèunarstvom sa visoko struènim obrazovanjem. Svi su prihvatili saradnju sa telekolibom, a nekoliko njih je konstantno od poèetka obavlja. Telekoliba je otvorena 15. maja godine. Rad se odvija u dve smene, u vremenu od 8-22ooh svakog radnog dana, a subotom u vremenu od 8-15ooh. Preko celog dana je dostupna svim korisnicima koji žele da rade ili da nauèe da koriste PC raèunar, surfuju po Internetu, koriste elektronsku poštu, crtaju ili štampaju. U Telekolibi Luèani 18 polaznika je uspešno završilo poèetni kurs informatièke obuke i tako steklo osnovno znanje za dalji rad. Zainteresovanost za obuku je velika i nove grupe za treæi krug obuke su formirane. Od septembra meseca, kada smo instalirali igrice koje mogu da rade u mreži, omiljena zabava je takmièenje jednih protiv drugih, najviše u Quake-u, Outwarsu, Monster... Korišæenje usluga Interneta je takoðe u opticaju, ali interesantno je pomenuti da smo, zahvaljujuæi postojanju elektronske pošte, pomogli porodici iz Luèana da uspostavi vezu sa svojom æerkom Tijanom koja danas živi u Mombasi u Keniji, a sa kojom nisu bili nekoliko meseci u kontaktu. 149

150 Iz dana u dan, redovnim delatnostima pokazali smo da smo jedna od karika u lancu razvoja naše sredine i da æemo tu biti i ubuduæe. TELEKOLIBA LuKINO SELO DemNet konkursni dobitnik: Klubžena Lukino Selo Naziv: Telekoliba Lukino Selo Adresa: Lukino Selo, M.Tita 50. Tel/fax: 023/ lukinoselo@ptt.yu Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Zoltan Halai Rukovodilac: Tibor Ševenjhazi Raèunarski sistem-administrator: Èaba Mesaroš Lukino Selo je jedno od manjih mesta u okolini Mužlje. Ima svega 650 stanovnika, koji se uglavnom bave poljoprivredom. U osnivanje telekolibe ukljuèili su se maja godine, kada su o teledom pokretu saznali od predstavnika Kluba Mužljana. Nosioci dela projekta koji se odnosi na Lukino 150

151 Selo, bili su entuzijasti iz sela, a civilna organizacija koja je prihvatila da bude domaæin telekolibe je Klubžena iz Lukinog Sela. Telekoliba se nalazi u zgradi mesne zajednice. Ukupna površina telekolibe je 62 m2 i obuhvata dve prostorije sa vrlo dobrim prilazom. Za svoju delatnost meðutim, telekoliba, po potrebi, može koristiti i druge prostorije koje se nalaze u zgradi. Ono što su meštani posebno istakli, jeste da u dvorištu i parku zgrade postoji moguænost za proširenje objekta. Saradnju sa telekolibom, još u fazi osnivanja, svojim sporazumom i ugovorom su potvrdili Udruženje lovaca Dijana, seoski KUD, Ribnjak Eèka, Dobrovoljno vatrogasno društvo, Udruženje lovaca Jelen, Udruženje penzionera, Organizacija crvenog krsta i naravno, nosioci organizovanja rada telekolibe, Udruženježena. Za osnivanje telekolibe, uloženo je nešto preko USD, od èega su 400 USD obezbedili meštani. Pored toga, oni su obezbedili i zgradu, telefonsku liniju, a preuzeli su i obavezu plaæanja troškova grejanja, elektriène energije i drugih manjih troškova. Posebno treba istaæi da su žitelji sela i aktivisti mesne zajednice pre poèetka rada telekolibe okreèili i doveli u red prostorije za buduæu ustanovu sela. 151

152 TELEKOLIBA MaLA PiacA KUD Jokai Mor - Male Pijace Naziv: Telekoliba Male Pijace Adresa: Male Pijace, Lajoša Košuta s.zsuzsi@kanjiza.net Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Ištvan Baèkulin Rukovodioc: Geza Kovaè Raèunarski sistem-administrator: Atila Kovaè Telekoliba Mala Pijaca je tokom januara godine dobila novu prostoriju. Prostorija, koja je inaèe u vlasništvu Industrije mesa 29. novembar iz Subotice, nalazi se u samom centru Male Pijace. Industrija mesa nam je prostoriju prepustila besplatno a takoðe nam je obezbedila i jednu slobodnu telefonsku liniju. Ovu prostoriju, industrija mesa koristila je meseèno jednom na sat vremena, prilikom podele penzija. Svo ostalo vreme prostorija je bila zatvorena te su zidovi i pod vlažni i u lošem stanju. Prostorija je velièine 42 m2. U dvorištu zgrade postoji mokri èvor. Predviðamo useljenje u novu prostoriju posle sreðivanja iste. Telekoliba Mala Pijaca planira osnivanje civilne organizacije pod nazivom Telekoliba za razvoj Male Pijace. Izrada dokumenata i pravnih akata je u toku. Nakon registracije, duplikat dokumenata æemo dostaviti Teledom Savezu Jugoslavije. Ubuduæe æe ta civilna organizacija, èiji su èlanovi aktivisti telekolibe, organizovati rad ove ustanove. Telekoliba u Maloj Pijaci sa uspehom saraðuje sa drugim civilnim organizacijama i institucijama iz mesta. Uspostavljena je saradnja sa KUD Jokai Mor, Dobrovoljnim vatrogasnim društvom, Folklornom grupom Jokai, Osnovnom školom 10. oktobar i zabavištem. Najèešæi korisnici naših usluga su mladi. Takoðe, tu su i privatni preduzetnici koji najèešæe traže birotehnièke usluge. 152

153 Prihod telekolibe iz meseca u mesec se poveæava. Meðutim, kako je DemNet program završen, a samim tim i njegova podrška, imaæemo velike teškoæe oko održavanja telekolibe. Sadašnja meseèna zakupnina prostorije iznosi dinara, a raèun za elektriènu energiju (kojom se grejemo) u decembru godine iznosio je više hiljada dinara. Da bismo obezbedili sredstva za te dugove i sredstva za buduæi rad, pokušavamo uèvrstiti sponzorsku saradnju sa mesnim preduzetnicima i ukazati im da telekoliba postoji zbog njih i stanovnika mesta. Dosadašnjim radom smo, uglavnom, ostvarili zacrtane planove telekolibe. U narednom periodu pokušavamo proširiti delatnost. Stanovnici Male Pijace su mišljenja da je njima i njihovoj sredini telekoliba potrebna. TELEDOM MaLi IÐOŠ DemNet konkursni dobitnik: Udruženje Teledom za razvoj Malog Iðoša Mali Iðoš Naziv: Teledom Mali Iðoš 153

154 Adresa: Mali Iðoš, M. Tita 34. Tel/fax: 024/ Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Maria Klivinji Rukovodilac: Maria Klivinji Raèunarski sistem-administrator: Robert Èore Teledom u Malom Iðošu otvoren je godine, kao drugi teledom u Jugoslaviji. Osnivanje teledoma pomogao je "Centar za obrazovanje i razvoj preduzetništva" iz Baèke Topole. Teledom je, u to vreme, radio na treæem spratu jedne stambene zgrade u centru sela. U novembru godine, uèestvovali smo na objavljenom DemNet-ovom konursu za osnivanje novih i razvijanje postojeæih teledomova u Srbiji. U cilju konkurisanja, osnovali smo civilnu organizaciju Društvo "Teledom za razvoj Malog Iðoša". Teledom danas radi u okviru te civilne organizacije. Teledom se danas nalazi u jednoj prostoriji, u zgradi Mesne zajednice, koju smo dobili na tri godine, bez naknade, za obavljanje delatnosti teledoma. Zvanièna predaja nove opreme i zvanièno otvaranje "novog" teledoma bilo je 7. maja godine. Novo mesto teledoma je takoðe u centru sela, a velika prednost je što se ulazi sa ulice. Jedina mana nove lokacije je što se sastoji od samo jedne prostorije i što je ta prostorija veoma mala. U toku su razgovori za obezbeðenje nove lokacije, koja bi takoðe bila u centru sela, ali bi bila znatno veæa i sa pomoænim prostorijama. Od otvaranja teledoma, od godine, organizovali smo razne kurseve (informatika, daktilografija, stani jezici nemaèki, engleski) za decu i odrasle. U saradnji sa "Centrom za obrazovanje i razvoj preduzetništva" iz Baèke Topole, organizovali smo kurseve za poslovne sekretare, kao i kurseve za uèenje zanata. Teledom u Malom Iðošu je rado prihvaæen u selu, pogotovu od strane omladine, što mnogo znaèi, pošto omladina u selu ima veoma malo moguænosti za zabavu, a teledom je mesto gde se rado okupljaju. Teledom u selu pruža sve standardne teledom usluge. Najpopularnije su igre na raèunaru. Preko celog dana raèunari u teledomu su zauzeti. U narednom periodu takoðe æemo organizovati razne kurseve - za decu, omladinu i odrasle, pretežno raèunarske. Zarad ostvarivanja naših ciljeva, dva 154

155 saradnika pohaðaju kurs, jedan za organizatora edukacije, a drugi za sticanje ECDL-a. Privreda u selu je u nezavidnom položaju. Stanovništvo živi u veoma oskudnim uslovima. Iz tog razloga, puno omladinaca ne može da se školuje. Teledom æe nastojati da ovim omladincima omoguæi, da u okviru daljinskog obrazovanja, nauèe zanat ili da se školuju za neka druga zanimanja. TELEDOM MaRADIK DemNet konkursni dobitnik: KUD Petõfi Sándor ME Maradik Naziv: Teledom Maradik Adresa: Maradik, Cara Dušana 2a Tel/fax: 022/ teledom@bxy.org.yu Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Laslo Korkonai Rukovodilac: Laslo Korkonai 155

156 Raèunarski sistem-administrator: Goran Vuksanoviæ Maradik se nalazi u zapadnom delu inðijske opštine. Od opštinskog centra Inðije udaljen je svega 11 km. Sa Inðijom se saobraæaj odvija preko tzv. krsta (koji je od sela udaljen 2,5 km) na asfaltnom putu Novi Sad Inðija Beograd. Maradik danas broji oko stanovnika. Žitelji se uglavnom bave zemljoradnjom i stoèarstvom. Selo odaje utisak tipiènog sremskog naselja sa vrednim ratarima. Spada u grupu naselja panonskog tipa. Naziv Maradik je maðarskog porekla. U selu se nalaze seoska pravoslavna crkva, kao i kalvinska i katolièka crkva. Pored pomenutih crkvi, u selu postoje i javni objekti kao što su mesna kancelarija, pošta, èitaonica, trgovine, ambulanta, apoteka, škola (prva škola u selu otvorena je godine), zadruga, dom kulture i naš teledom. U selu funkciošu razna društva: sportsko, lovaèko, kulturno-umetnièko, udruženje penzionera itd. Teledom Maradik osnovan je 27. aprila godine. Rukovodilac teledoma je Koroknai Laslo. Takoðe postoji i niz ljudi koji su ukljuèeni u ovu akciju i svojim doprinosom potpomažu razvoj teledoma. Prostorija u kojoj teledom funkcioniše nalazi se u samom centru sela. Vreme od otvaranja do danas, iskorišteno je u prezentovanju moguænosti teledoma lokalnom stanovništvu. Teledom, kao kulturno-obrazovna ustanova, pomaže deci i omladini, koji su ujedno i najèešæi korisnici naših usluga, da što pre i na što lakši naèin steknu potrebna znanja o raèunarstvu i informatici. Od 20. juna godine, zapoèeta je saradnja sa javnim ustanovama, udruženjima i društvima u Maradiku i celoj inðijskoj opštini, koja i danas traje i omoguæava nama i našim korisnicima lakše i brže (uspešnije) obavljanje poslova. Saradnja se manifestuje u vidu ustupanja prostora i opreme teledoma u svrhu edukacije dece osnovne škole ili u vidu vršenja raznih usluga koje teledom pruža. Od otvranja pa do danas, teledom je poboljšao i unapredioživot lokalnom stanovništvu, pruživši im mnoštvo korisnih informacija o poslovima i povezujuæi ih sa svetom. Samim tim, broj korisnika je u porastu, a teledom proširuje lepezu svojih usluga. 156

157 TELEKOLIBA Mol DemNet konkursni dobitnik: KUD Csobolyó ME Mol Naziv: Telekoliba Mol Adresa: Mol, J.N.A. 56. Tel/fax: 024/ Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Erne Šoti Rukovodilac: Laslo Tenji Raèunarski sistem-administrator: Kornel Vilagoš Mol se nalazi u opštini Ada, prostire se uz desnu obalu Tise i broji oko hiljada stanovnika, pretežno maðarske i srpske nacionalnosti. Na ovim prostorima, nastanjenim još od neolitskog i bronzanog doba, živelo je mnogo razlièitog sveta. Bila su tu hunska, skitska, saramatska, avarska, maðarska i slovenska plemena. 157

158 Mesto ima jedno obdanište, tri zabavišta i jednu osnovnu i muzièku školu. Do devedesetih godina nivo zaposlenosti je bio relativno zadovoljavajuæi. Danas to više nije sluèaj. Dosta žitelja živi od povremenih poslova, od poljoprivrede ili povrtarstva. Žitelji Mola vode aktivan društveni život. U selu postoje tri sportska društava, dva kulturno-umetnièka društva kao i udruženježena i penzionera. Sama reka i kupalište na Tisi pružaju izvanredne pogodnosti za odmor i rekreaciju. O informisanosti meštana stara se lokalna radio stanica i meseèni mesni bilten. U mestu postoji oko telefonskih prikljuèaka i Internet dostupnost. Telekoliba u Molu osnovana je i funkcioniše zahvaljujuæi KUD-u Èoboljo, koje je bilo DemNet konkursni dobitnik. Telekoliba je dobila prostorije za rad i funkcionisanje u prostorijama društva. Telekolibu u Molu je otvorio Ðeze Kovaè, poèasni predsednik i putujuæi ambasador Teledom Saveza Maðarske. Otvaranjem telekolibe pružena je šansa koja æe, gotovo sigurno, biti iskorištena. 158

159 TELEKOLIBA MoRAVCI DemNet konkursni dobitnik: Društvo mladih istraživaèa Ljig Naziv: Telekoliba Moravci Adresa: Moravci bb. Tel/fax: 014/ URL: Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Mirko Markoviæ Rukovodilac: Zoran Tanasijeviæ Raèunarski sistem-administrator: Zoran Tanasijeviæ Selo Moravci leži u uglu Ljiga i Kaèera, na desnoj strani poslednjeg. Na ataru ovoga sela svršava se razvoðe ovih reka. Od Okruglog Polja ka severozapadu spušta se u dolinu Ljiga strma kosa Brestova. U svom opisu rudnièkog okruga Jovan Miškoviæ prièa ovo: "Za Moravce kazuju da nose ime od nekih "Moraèana", koji su se iz Crne Gore još za turska zemana doselili i tu crkvu malu sagradili, koja je poèetak sadašnjoj crkvi. Kasnije pošto se namnože, nekavim zlim udesom rasele se odatle na sve strane, u okolini, od kojih neki doðu u selo Barzilovicu." Po starom predanju, vozile se vile visoko gore u nebesima u ogromnim kolima. Kada su silne i obesne nadletale današnje selo Moravci, otkaèi se ogroman toèak od njihovih kola i sav narod pomori. Po tome što je toèak silne ljude pomorio, prozove se Moravci. Moravci danas imaju oko 200 domova i oko 700 žitelja. Selo se pominje po prvi put 1559/60. godine. U njemu se nalazi živopisna crkva i manastir po kome je selo i dobilo ime. U njemu je u XVIII veku živeo i stvarao poznati monah Hadži Ðera. Sveti èovek - anhimandrit Gerasim u narodu poznatiji kao "Hadži- Ðera", prvi je prosvetitelj ovog kraja. Još od godine, u Manastiru Moravci, 159

160 piše, prevodi i uèi decu. Pisane knjige iz tog doba sa njegovim potpisima i sad se nalaze u riznici Moravaèke crkve. Od pre par godina, Moravci su poznati po kajmaku, pršuti, rakiji i Tasi -prvom srpskom seljaku na Internetu. Vremenom u selo je došao InternetClub iz Ljiga, a uz njegovu pomoæ, konkurisano je na konkurs TDSJ za otvaranje teledomova u Jugoslaviji, koji je uz donaciju USAID-a sprovela fondacija DemNet. Otvaranje telekolibe podržali su Izvršni odbor Skupštine opštine Ljig i Mesna zajednica Moravci.Tako su Moravci dobili veoma vredan raèunarski centar. Otvaranju Telekolibe Moravci, prisustvovao je veliki broj graðana ovog i susednih sela, predstavnika lokalne vlasti, JKP Beogradske pijace i brojni gosti. Posle sveèanog otvaranja, zapoèelo je narodno veselje koje se završilo u 2 èasa narednog jutra. Od kako je poèela sa radom, telekoliba je na raspolaganju graðanima ovog i susednih sela, kao i mnogobrojnim putnicima koji prolaze Ibarskom magistralom. Telekoliba treba da omoguæi brži razvoj sela te da bude centar preduzetništva. Tokom rada, iskristalisani su osnovni ciljevi: pružanje Internet usluga meštanima kao i putnicima koji prolaze Ibarskom magistralom, plasman turistièke ponude (seoski turizam). Telekolibu su posetili mnogi znani i neznani gosti, meðu kojima i podpredsednik Vlade Republike Srbije, Aleksandar Pravdiæ, predsednik DemNet Fondacije Tomas Donovan, brojne novinarske i televizijske ekipe iz zemlje i inostranstva. U ovoj telekolibi je, u junu mesecu, nastao prvi seoski internet sajt Poèetkom septembra 2001.godine, poèeo je prvi seminar za raèunarsku obuku graðana. Meðu njima najpopularniji je, uz rukovodioca Zorana Tanasijeviæa Tasu, Zoran Nedeljkoviæ. Njima uz rame su Dejan Božiæ, Alkesandar Simiæ, Zorica Stojanoviæ, Alesandar Aca Spasojeviæ, Dragan Tanasijeviæ i Anne Saposjeviæ, kao i nebrojena deca koja su glavni korisnici. Nezapamæene poplave u prvim mesecima rada telekolibe i veliki mrazevi u novembru i decembru, nisu uspeli da smanje interesovanje meštana za njihovo mezimèe koje je vremenom vratilo centar sela u Dom kulture, koji ovde više niko ne naziva telekoliba, veæ Teledom kulture Moravci. 160

161 TELEDOM MUŽ LJA DemNet konkursni dobitnik: Klubja Mužljana - Mužlja Naziv: Teledom Mužlja Adresa: Mužlja, Maðarske komune 42. Tel/fax: 023/ muzslya@ptt.yu Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Zoltan Halai Rukovodilac: Zoltan Halai Raèunarski sistem-administrator: Robert Deak Mesto Mužlja nalazi se u Srednjem Banatu, na desnoj obali reke Begej, južno od grada Zrenjanina. Blizina grada u velikoj meri je uticala na privredu, kulturu i politiku naselja. Mužlja, sa stanovnika koji žive u Maloj koloniji i Feješ Klara koloniji zajedno, èini najveæu mesnu zajednicu grada Zrenjanina. I pored velikog uticaja i blizine grada, Mužlja je oèuvala svoj lik nizijskog sela. Oko 70% stanovništva su Maðari, a ostalih 30% èine Srbi i pripadnici drugih naroda. Naziv sela verovatno potièe iz reèi muzara koju su koristili 161

162 srpski pastiri, koji su sa svojim stadom bili u ovoj regiji na ispaši. Do godine, mesto je nosilo naziv Felsõ Muzslya, od do Gornja Mužlja, od Ober Muschla, a od 1955 Mužlja. Arheološke iskopine pokazuju da je podruèje veæ u staro doba bilo naseljeno zemljoradnièkim narodom, koji je koristio strugano kameno oruðe. U vreme Turaka, stanovništvo je pobeglo sa ovog podruèja. Teritorija je osloboðena od Turaka izmeðu godine, posle èega je organizovano naseljavanje naroda raznih nacionalnosti i vera, u cilju jakog granièarskog pojasa prema Turcima. Nastanili su ga Nemci, Slovaci, Srbi i Maðari. Mužlja je u ovom ciklusu mlado naselje godine slavila je tek stogodišnjicu nastanka. Plan naseljavanja podruèja, uraðen je nakon Austrijsko-maðarskog primirja godine, ali je ostvarivanje zapoèelo tek 1890.godine, kada je na površini od jutara kraljevskog atara grada Naðbeèkereka naseljeno 420 porodica (2.500 osoba), sa ciljem razvoja agrara. Zajedno sa naseljavanjem, graðeni su objekti od opšteg interesa, kao na primer zabavište (1892.godine), škola (1893.god.), Dom Dobrovoljnog vatrogasnog društva (1895. god.), Gradska kuæa (1898. god.) i crkva (1902. god.). Od svog nastanka, mesto je više puta bilo deo grada, a više puta samostalno godine, pripojeno je Zrenjaninu, kao èetrnaesta mesna zajednica. Blizina grada dala je polet i za naselje. Iz mesnog samodoprinosa izgraðena je infrastruktura mesta. U mestu su izgraðeni objekti kulture, obrazovanja, sporta, zdravstva, a u poslednje vreme izgraðen je vodovod, asfaltni put u svim ulicama mesta, trotoar, uvedene su telefonske linije, gasovod, više samousluga, benzinska pumpa, vatrogasni dom, dve nove škole, zabavište, bioskop, obdanište, pošta, nova telefonska centrala (400 novih brojeva). Na teritoriji mesne zajednice, radi 14 društvenih organizacija. Sve organizacije imaju svoje prostorije. Kada je mesto osnovano, 90% stanovništva je živelo od poljoprivrede, a danas od ove delatnosti živi samo 10% stanovništva. Najveæi broj stanovnika radi u preduzeæima u Zrenjaninu. Ove brojke pokazuju da je došlo do znaèajne promene u strukturi privrede mesta. Mesto je veæ tridesetih godina ovog veka imalo amatersko pozorište. Kulturno-umetnièko društvo Petõfi ove godine proslavilo je 50 godina postojanja. Od velikana koji su poreklom iz Mužlje, treba spomenuti pesnika Siveri Janoša, èije ime sada nosi Udruženje Umetnièkog pozorišta. Treba spomenuti i slikara Rac Lasla. Kad je reè o muzici, vredi spomenuti sastav 162

163 Szivárvány. Takoðe treba reæi da je ovde roðen, ili je u mestu živeo, velik broj kulturnih i sportskih radnika i sportista. TELEKOLIBA NOSA DemNet konkursni dobitnik: KUD Hinga ME Baèki Vinogradi, Nosa Naziv: Telekoliba Nosa Adresa: Nosa bb. Tel/fax: 024/ nosa@tippnet.co.yu Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Norbert Slavik Rukovodilac: Nað Franèik Klementina Raèunarski sistem-administrator: Fabian Nað 163

164 Naselje Nosa nalazi se na severu Baèke, u opštini Subotica, izmeðu Ludaškog jezera, meðunarodnog puta E-75 i na granici opština Kanjiža i Subotica. Naselje pripada Mesnoj zajednici Hajdukovo. Nosa ima više od stanovnika. Stanovnici se uglavnom bave poljoprivredom. U selu postoji zabavište i osnovna škola (od prvog do èetvrtog razreda). Izgradnju rimo-katolièke crkve zapoèeli smo godine. Trenutno su zidarski poslovi završeni, ali krov još nije postavljen. Kulturno Umetnièko Društvo Hinga je osnovano godine. Deèji glumci društva, kao i sekcija modernog plesa, veæ su nastupili na više priredaba i takmièenja, i dobili nekoliko nagrada i brojne pohvale. U okviru Kulturno Umetnièkog Društva, funkcioniše i telekoliba. Našu telekolibu smo sveèano otvorili 27. maja Pružamo stanovnicima sve osnovne usluge koje su propisane aktima Teledom Saveza Jugoslavije. Telekoliba deluje u okviru Teledoma Baèki Vinogradi. Radimo svakog dana (izuzev nedelje) od 1700 do 2100 h. Naši korisnici su uglavnom deca i omladina. Oni su najviše zainteresovani za raèunarske igre, ali nam se èesto, sa raznovrsnim problemama, obraæaju i odrasli kao i civilne organizacije. Svi saradnici telekolibe su volonteri, odnosno niko ne prima novèanu nadoknadu za izvršene poslove za telekolibu. Saradnici su uglavnom studenti i srednjoškolci. Saradnja sa KUD Hinga kao i sa teledomom iz Baèkih Vinograda može se smatrati dobrom. 164

165 TELEDOM NOVA CRNJA DemNet konkursni dobitnik: Zavièajni Klub Novocrnjana Nova Crnja Naziv: Teledom Nova Crnja Adresa: Nova Crnja, J.N.A 113. Tel/fax: 023/ Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Tibor Vajda Rukovodilac: Zoltan Fricka Raèunarski sistem-administrator: Zoltan Fricka Nova Crnja se nalazi izmeðu Zrenjanina i Kikinde, na granici sa Rumunijom. Selo, po popisu iz godine, ima duša. Proseèna starosna dob stanovništva u selu je visoka. Mlade generacije zbog nezaposlenosti napuštaju selo. Nova Crnja ima loš geografski položaj i to doprinosi da nas ekonomske promene zaobilaze, da ostajemo bez informacija koje su nam potrebne za dalji razvoj sela. Kada smo doznali za konkurs koji je raspisao DemNet za osnivanje teledomova širom Jugoslavije, požurili smo. Želeli smo stvoriti informativni centar jer smo smatrali da æe nam takav centar pružiti moguænost za razvoj naše sredine i naših žitelja. Sada, skoro godinu dana posle, hrabro možemo reæi da je vredelo. Danas imamo funkcionalnu, prilièno poseæenu instituciju. Put do nje je doista bio trnovit. Zahvaljujuæi TDSJ koji nam je pružio moguænost uèešæa na seminarima i posetama, stekli smo veliko iskustvo i sada uspešno radimo. Osnovali smo i civilnu organizaciju Omladinski klub, koja iz dana u dan sve uspešnije radi. Uspeli smo usaditi virus teledoma u mlade, ali na žalost, stariji ni dan danas ne obraæaju pažnju na teledom. Prilikom posete jednog teledoma koji se nalazi u biblioteci, došli smo na ideju da uèinimo isto. Stariji ljudi uglavnom u slobodno vreme èitaju knjige, te æe nas tako videti i posetiti. Kroz 165

166 posete doæi æe do saznanja kakve moguænosti pruža raèunar. Dogovori teku u tom pravcu, i nadamo se, da æemo ovu zamisao uspešno sprovesti. Mesna zajednica Nova Crnja od poèetka se javlja kao glavni donator teledoma. Teledom pruža usluge osnovnog obrazovanja na raèunaru i zaposlenima u samoupravi, a kasnije æe se organizovati kursevi višeg stepena, uz uèešæe profesora informatike. Iz sredstava podrške i iz sopstvenih sredstava, uspeli smo nabaviti dodatnu opremu za teledom. Kupili smo još dve radne stanice, aparat za folije i povezivanje i mašinu za seèenje. Nabavkom ovih sredstava, proširili smo krug usluga koje pružamo. Posle svega, smatramo da smo sa ovom opremom i radnom grupom spremni za rad. Postavili smo èvrste temelje i sada možemo razmišljati na duge staze i verovti u uspešan rad teledoma u Novoj Crnji. 166

167 TELEKOLIBA NOVI BEÈEJ EJ DemNet konkursni dobitnik: Dom Omladine Bratsvo i jedinstvo Novi Beèej Naziv: Telekoliba Novi Beèej Adresa: Novi Beèej, Radnièka 80. Tel/fax: 023/ susanj@ptt.yu Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Ibolja Molnar Rukovodilac: Tibor Balo Raèunarski sistem-administrator: Oliver Raskov Novi Beèej je mali grad na levoj obali Tise. Ovo mesto je bilo naseljeno veæ u bronzanom dobu. Po istorijskim zapisima se vidi da je u XI veku ovde izgraðena crkva Araè. Reka Tisa oduvek igra znaèajnu ulogu u životu žitelja, koji mogu da se pohvale sa dva prirodna èuda. Jedinstveno u svetu, ovde se može pronaæi buba Cvet Tise koja živi samo 24 èasa, i vino Krokan. Grožðe od kojega se dobija ovo vino, uspeva samo u ovom kraju. Novi Beèej može da se pohvali i èinjenicom da ima (jednu od najjaèih u Vojvodini) dobro organizovanu mesnu samoupravu. Veæina stanovništva je srpske nacionalnosti, a 24% je Maðara. Po zadnjem popisu, Novi Beèej je imao stanovnika. Privreda je ispod vojvoðanskog proseka. Izuzetak èini preduzeæe Polet koje proizvodi crep i keramièke ploèice. Omladinski dom Bratstvo i jedinstvo, zapoèeo je svoj rad godine, kao prva civilna organizacija naselja. Organizacija je u to vreme sakupljala omladinu u okviru raznih obrazovnih programa, ali je oduvek služila žiteljima i kao informacioni centar. Prvi predsednik organizacije bio je Bordaš Ðerð. Sadašnji sastav Predsedništva je: Dr. Kovaè Laslo predsednik, Polak Agota podpredsednik i koordinator rada omladine, Ilia Laslo sekretar, prof. Balo Tibor - projekt menadžer, i Mièik Bela - èlan za negovanje narodnih umetnosti. 167

168 U okviru Omladinskog doma, osnovano je Kulturno društvo Maðara Jokai, èiji je cilj oèuvanje i negovanje narodnih obièaja Maðara. U okviru društva aktivno radi više sekcija: folklor grupa, dramska grupa i dramska grupa za decu. Bez obzira na teškoæe, svaka sekcija je ostvarila lepe rezultate na vojvoðanskom nivou. U januaru godine, pomoæu podrške Otvorenog društva, otvoren je Info klub u naselju, lepo primljen od strane stavnovništva. Na tu osnovu, a uz pomoæ DemNet podrške, nastala je telekoliba, otvorena za svakoga. Tehnièki uslovi su bili obezbeðeni, a ni dobrovoljni rad nije izostao. Poèeo je da teèe život u klubu: korišæenje Interneta, igre na raèunaru, kancelarijski poslovi, organizovanje obrazovanja. U junu godine, održan je jednonedeljni kamp za negovanje narodnih obièaja, a sem toga, deca su se upoznala sa radom na raèunaru, kao i sa šetnjom kroz svet putem Interneta. Rad ovog kampa su podržala i mesna preduzeæa kao što su Polet i Flora iz Beèeja. Pedesetoro dece je boravilo u kampu, a delio se i reklamni materijal o radu i aktivnostima telekolibe. Struèna ekipa telekolibe: Balo Jožef organizator obrazovanja, Raskov Oliver sistem administrator, i Seder Zoltan organizator igara, nastoje da meseèno unesu barem jednu novinu u život dece i time obezbede veæi broj posetilaca telekolibe. U avgustu je obezbeðena još jedna novèana podrška, uz pomoæ koje je telekoliba proširila svoju delatnost: telekoliba je tako postala i mesto za reklame i štamparske usluge. Omladinci su izradili Web stranicu. U septembru je telekoliba zakoraèila u život škole. Rukovodioci telekolibe putem letaka su obavestili kako roditelje, tako i rukovodstvo škole o moguænostima saradnje. Cilj je bio, s jedne strane obezbediti deci obuku, a sa druge strane racionalno koristiti datosti telekolibe. Deca su radila u grupama od 10 polaznika. Za svaku generaciju je izraðen poseban program, a kroz obuku je prošlo ukupno 80 ðaka. Ta reklama, ponuda za saradnju, dovela je do toga da su i starije osobe krenule na obuku - i roditelji su bili zainteresovani za rad na raèunarima. Telekoliba ima dobru saradnju sa mesnim civilnim organizacijama. Poseban znaèaj daje se na saradnju sa malim i srednjim preduzeæima okoline, ali za sada na ovom polju nema veæih uspeha. Pisanje konkursa aktivistima je postalo deo svakidašnjice, a što je najbitnije, konkurisanje nije bilo bezuspešno. Obezbeðena su sredstva za popravku i dogradnju postojeæeg objekta. Radovi æe zapoèeti na proleæe. Aktivisti kao i 168

169 posetioci ove telekolibe kažu da æe, posle završetka ovih radova, Telekoliba Novi Beèej biti najlepša u okolini. Novi Beèej æe godine biti organizator Durinda i Ðenðešbokrete (takmièenja narodnih igara), gde æe telekoliba obavljati usluge informisanja, propagande, održavanja veze sa medijama, sponzorima, donatorima. Za telekolibu æe biti izazov da o ovom velikom dogaðaju napravi prezentaciju na Internetu. Pored ovoliko rada, finansijski rezultat telekolibe je, naravno, pozitivan. Aktivisti telekolibe su optimisti i ponosni su što æe, svojim radom i angažovanošæu, uspeti i po isteku DemNet podrške, obezbediti dovoljno sredstava za opstanak i rad telekolibe. TELEDOM NOVI ITEBEJ DemNet konkursni dobitnik: Udruženje za negovanje narodnih obièaja i tradicija Buzavirag Novi Itebej Naziv: Teledom Novi Itebej Adresa: Novi Itebej, Lajoša Košuta

170 Tel/fax: 023/ Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Jožef Èileg Rukovodilac: Jožef Èileg Raèunarski sistem-administrator: Etel Šipoš Novi Itabej, selo sa stanovnika, nalazi se u opštini Žitište, svega 7 kilometara od jugoslovensko-rumunske granice, na pola puta izmeðu Zrenjanina i rumunskog grada Temišvara. 90 odsto stanovništva je maðarske nacionalnosti i reformatske vere. Stanovništvo iz okoline maðarskog grada Bekeš naselilo je ove krajeve pre 215 godina. Velika veæina stanovništva živi od poljoprivredne proizvodnje. Selo se razvija. Naroèito znaèajan korak za razvoj mesta uèinjen je u poslednjih nekoliko decenija. Sve ulice su asfaltirane i imaju pešaèku stazu. 75% od 500 domaæinstava ima telefonski prikljuèak i gas. Dom kulture izgraðen je godine. Od civilnih organizacija treba spomenuti Dobrovoljno vatrogasno društvo, Sportsko društvo Bega, omladinsku organizaciju i KUD Buzavirag, koji sa uspehom radi na oèuvanju kulturnih tradicija meštana. Pošto se radi o malom selu, civilne organizacije tesno saraðuju pri ostvarivanju svojih programa. Dobar primer za to su Zimski susreti, koji se veæ 20 godina redovno održavaju u Novom Itabeju. U centru sela se nalazi bista Košut Lajoša, podignuta daleke godine. U poslednje vreme, svakih deset godina se organizuje polaganje venaca na bistu i prigodna sveèanost, na kojoj nisu retki ni visoki gosti. Tako je, na primer, godine sveèanosti prisustvovao i tadašnji ministar Republike Maðarske, Geza Jesenski. Jedino preduzeæe koje postoji u mestu je poljoprivredna zadruga koja ima svega tri zaposlena. Tako mladi iz mesta vrlo teško mogu da se zaposle i stvore sredstva za svoju egzistenciju. Takoðe, problem je i visoka proseèna starost stanovništva kao i permanentno opadanje broja stanovnika. Novi Itabej ostvaruje prisnu saradnju sa susednim Srpskim Itabejom. Ne samo da saraðuju civilne organizacije, veæ dva sela imaju zajednièku školu, telefonsku centralu, centar za snabdevanje gasom, lovaèko društvo, a sada 170

171 zajednièki grade i zdrastvenu stanicu. Zacrtali su i mnoštvo drugih zajednièkih razvojnih planova. Za osnivanje teledoma konkurisalo je KUD Buzavirag. Posle uspeha na konkursu, zacrtani su prvi planovi rada i razvoja nove ustanove u selu. Naglasak je na pružanju birotehnièkih i raèunarskih usluga, kako stanovništvu tako i lokalnoj samoupravi. Ipak, ne može se zaboraviti najveæi zadatak koji stoji pred Teledomom Novi Itabej: ukljuèiti se u sve planove razvoja regije i biti motor donošenja i ostvarivanja razvojnih planova sela i celog regiona. Takoðe, cilj je raditi i na daljnjem proširivanju teledom pokreta u regiji. Prvi korak ka tome, osnivanjem telekolibe u Tordi, veæ je uèinjen. TELEKOLIBA NOVO ORAHOVO Naziv: Telekoliba Novo Orahovo Adresa: Novo Orahovo, Lajoša Košuta 3. Tel/fax: 024/ orahovo@topolanet.co.yu Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Marija Klivinji Rukovodilac: Žolt Nagy 171

172 Raèunarski sistem-administrator: Arpad Vaš Naselje je formirano oko jedne puste crkve, uz reèicu Èiker u XIII veku, pod imenom Likašeðhaza. Izmeðu XVI i XVIII veka, naselje ponovo ostaje bez stanovništva, da bi se naselilo tek u drugoj polovini XVIII veka. Novo Orahovo koga popularno zovemo i Zentagunaraš, danas broji oko stanovnika i višenacionalna je sredina. Stanovnici su pretežno Maðari i Rusini (84,2% Maðara, 9,7% Rusina, 2,4% Srba i 0,4% Hrvata). Osnovna škola 18. Oktobar ima 186 uèenika, a zabavište 54 dece. Obrazovanje se odvija na maðarskom jeziku. Van nastave, deluje više sekcija: recitatori, narodni plesaèi, hor, orkestar... Selo ima osnovnu školu, dom zdravlja, crkvu, poštu, dva kulturno-umetnièka društva, lovaèko društvo i dobrovoljno vatrogasno društvo. Žitelji su aktivni i na polju sporta. Najbolji rezultat je postigao Liska Peter u bodi bildingu. Postao je svetski prvak, višestruki evropski, balkanski i mediteranski prvak. Maratonci Keceli Janoš i Džunja Tomislav takoðe uèestvuju na meðunarodnim takmièenjima. Fudbalski klub Slavija, uz podršku vernih navijaèa, postiže solidne rezultate. Lovci svoje aktivnosti obavljaju u lovaèkom društvu Šoljom. Veæina stanovništva se bavi poljoprivredom i stoèarstvom. Najviše se proizvodi kukuruz, jeèam, pšenica i suncokret. Zadnjih godina zapoèela je prizvodnja duvana, sirka, maka kao i semena cveæa. Selo je poznato po proizvodnji mleka (ima preko krava), koje otkupljuju tri fabrike za preradu mleka. Sem individualnih proizvoðaèa, zemlju obraðuje i Zemljoradnièka zadruga Orahovo, koja zapošljava 105 radnika. Oživela je mala i srednja privreda na sledeæim poljima: obrada drveta, mlinarstvo i trgovina. Interesantno je pomenuti da jedno privatno preduzeæe proizvodi automatizovane ureðaje. 172

173 U selu aktivno radi civilna organizacija KUD Graca Janoš, èiji je predsednik Tot Monika a podpredsednik Nadudvardi Deneš. Cilj društva je okupljanje stanovništva zainteresovanog za negovanje kulture i starih obièaja, bez obzira na godine. Društvo ima ukupno 120 èlanova, koji deluju u 11 grupa. U okviru KUD-a radi i Omladinska organizacija Novo Orahovo. O telekolibi vode raèuna aktivisti civilnog društva Telehaz Orahovo, koji su sebi postavili sledeæe ciljeve: rad telekolibe kao otvorene kancelarije, organizovanje raznih struènih susreta, telekoliba kao informacioni, informatièkokomunikacioni centar sela, uspostavljanje saradnje sa drugim teledomova i telekolibama kod nas i u svetu. Usluge koje pruža Telekoliba Novo Orahovo su: fotokopiranje, fax usluge, savetodavanje u vezi korišæenja raèunara, Internet dostupnost, reklama, organizovanje raznih kurseva u klasiènoj formi, kao i u vidu daljinskog obrazovanja. Od poèetka rada, održali smo tri raèunarska kursa, jedan kurs za korišæenje Interneta i kurs engleskog jezika. Organizovali smo takmièenje u igrama na raèunaru, izložbu ruènih radova, raspisali smo konkurs iz likovne umetnosti, izradili Web sajt za 3 korisnika. 173

174 TELEDOM OMOLJICA DemNet konkursni dobitnik: Filmski, video i foto klub "Žisel" Omoljica Nosilac funkcionisanja: Kino foto klub "Noviživot sela" Omoljica Naziv: Teledom Omoljica Adresa: Omoljica, Moše Pijade 2. Tel/fax: 013/ telehome@panet.co.yu Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Olivija Sladojeviæ Rukovodilac: Tamara Miæanoviæ Raèunarski sistem-administrator: Vladimir Gajin Instaliranjem opreme krajem aprila godine, zapoèeo je rad u teledomu. Od samog poèetka, za naš teledom bili su zaintersovani najmlaði. U poèetku su se upoznavali sa programima i uèili da rade, a sa poveæanjem broja zainteresovane dece, najaktuelnije su postale mrežne igrice. Istovremeno smo poèeli da se bavimo i kancelarijskim uslugama: fotokopiranje, telefoniranje, faks usluge, štampanje tekstova, Internet usluge, pružanje pomoæi i saradnja u obavljanju službenih poslova, korišæenje multimedija, mesni oglasi i ostale uslužne delatnosti. Pored toga, Teledom Omoljica se bavi i pravljenjem vizit kartica, pozivnica za svadbe i ispraæaje, narezivanje CD-a. Jedna od korisnijih stvari kojima se bavimo su obrazovni kursevi engleskog jezika i informatike. Za naš teledom je karakteristièna veza izmeðu civilne organizacije Kino foto kluba kao domaæina teledoma i meðunarodnog festivala amaterskog filma na temu život sela "Žisel". Dobijanjem savremenih sredstava, bili smo u moguænosti da odštampamo propozicije, kataloge, diplome, pozivnice i plakate festivala, èime je u znatnoj meri pružena pomoæ ovoj renomiranoj manifestaciji. 174

175 S obzirom da je Omoljica jedno od zaista retkih sela na teritoriji Južnog Banata koje je dobilo DemNet podršku i u kome je zaživeo teledom, javilo se veliko interesovanje lokalnih medija, èesto nas obilazi Televizija Panèevo, a s vremena na vreme, u lokalnom listu Panèevac izlaze tekstovi vezani za rad Teledoma Omoljica. U okviru teledoma, jednom meseèno izlazi list graðana Omoljice "Omoljèanin", koji se bavi informisanjem javnosti, kako o životu i radu sela, tako i o radu teledoma. Pored toga, teledom kao informativni centar, saraðuje sa grupom graðana "Grupa za razvoj", koja se bavi razvojem sela preko konkursnih materijala. Teledom je okviru svojih prostorija organizovao doèek Nove godine za najmlaðe. Uz muziku i žurku, deca su uèestvovala u nagradnoj igri i na taj naèin dolazili do svojih paketiæa i nagrada. Teledom je poèeo da se bavi i marketingom u smislu promocija i reklama, tako je uraðen kalendar sa fotografijama sela za Javno komunalno preduzeæe. Sa istim aktivnostima smo ušli i u godinu, sa velikim oèekivanjima za tu vrstu posla. 175

176 TELEKOLIBA OREŠKOVI KOVIÈ DemNet konkursni dobitnik: FK Oreškoviæ Oreškoviæ Naziv: Telekoliba Oreškoviæ Adresa: Oreškoviæ, Branka Bajiæa bb. Tel/fax: 024/ Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Zoltan Sombati Rukovodilac: Jelovac Dušanka Raèunarski sistem-administrator: Jelovac Dušanka Telekoliba Oreškoviæ opslužuje oko 800 stanovnika. Ljudi su bili prilièno nepoverljivi kada se telekoliba otvorila, ali sada je sve više prihvataju. Najèešæi posetioci su mlaði ljudi ali i stariji imaju zahteve koje mogu zadovoljiti u okviru usluga koje telekoliba pruža. Telekoliba pruža standardne usluge: korišæenje raèunara, štampanje crno/belo i u boji, skeniranje, slanje a i korišæenje Interneta, slanje faksa, pisanje CD-ova i pravljenje backup-a. Najtraženije usluge su igrice na kompjuterima. Deca rado dolaze da se igraju, jer imaju moguænost da, putem umreženih raèunara, igraju jedan protiv drugog. Uz pomoæ Teledoma Paèir, nabavili smo nove igre koje su još traženije i omiljenije od prošlih. Od kancelarijskih usluga, najtraženije je slanje faksa i štampanje. Na žalost, telekoliba nije u moguænosti da vrši usluge fotokopiranja zbog nedostatka opreme ali postoji potražnja i za tom uslugom. Meðu traženijim uslugama je i slanje -a. Velik broj ljudi iz Oreškoviæa ima rodbinu ili poznanike u inostranstvu. Zbog niske cene koja se plaæa za jedan mail, ovo je najlakši naèin održavanja veza sa inostranstvom. Mnogo ljudi je na ovaj naèin uspostavilo ponovne veze sa veæ zaboravljenima u dalekim zemljama, a ima i onih koji su putem Interneta pronašli svoju rodbinu ili drugove. Mlaði su putem Interneta, koji je pomoæu telekolibe stigao u Oreškoviæ, pronašli nove drugove. 176

177 Nedostatak telekolibe ali i celog sela su loše telefonske linije. Zbog toga, u zadnje vreme, ljudi više ne koriste Internet tako èesto, odnosno ogranièavaju se samo na slanje i primanje ova. Na našu radost, u telekolibu su dolazili i ðaci koji su kod nas uradili svoje zadatke dobijene za zimski školski raspust. Deca su se upoznala sa radom na raèunaru i korišæenjem Interneta. Najnovija usluga koju vršimo je snimanje CD-ova. Teledom Paèir je za nas nabavio CD- pisaè i na taj naèin nam pomogao našim korisnicima pružimo i ovu uslugu. Najèešæe su korisnici zainteresovani za presnimavanje audio cd-ova, ali neki žele snimiti i programe sa Interneta ili sa raèunara u telekolibi, neke od igrica itd. Poèetkom novembra u telekolibu smo ugradili alarm za zaštitu raèunara i opreme. Radno vreme telekolibe je od 17 do 23 sata, ali zbog velikog broja mlaðih korisnika usluga telekolibe, planiramo ranije otvaranje. U buduænosti planiramo i pokretanje raèunarskog kursa za poèetnike. Nadamo se da æe ovu uslugu ljudi lepo primiti i prijavljivati se u velikom broju. TELEKOLIBA OROM Naziv: Teledom za razvoj Totovog Sela - Telekoliba Orom Adresa: Orom, Trg palih boraca 5. Telefon: 024/ orom@tippnet.co.yu Datum otvaranja: maja DemNet programkordinator: Ferenc Bata Rukovodilac: Sivija Njilaš 177

178 Raèunarski sistem-administrator: Robert Leko Mesna zajednica Orom obuhvata tri sela: Orom, Novo Selo i Dolinu. U tri naselja (oko domaæinstava) živi stanovnika. Meštani se uglavnom bave poljoprivredom. Naselja imaju zajednièku osnovnu školu, zabavište, dom zdravlja, dva poljoprivredna imanja, zemljoradnièku zadrugu i jedno privatno preduzeæe za proizvodnju nameštaja. Od samog osnivanja mesne zajednice, cilj je bio da ljudi sami ostvare sredstva za razvoj svojih sela i tako sami odluèe o sudbini i buduænosti istih. To je doprinelo da sva tri naselja imaju odgovarajuæu infrastrukturu. Odluka o uvoðenju mesnog samodoprinosa, prihvaæena je godine. Mesna zajednica raspolaže sa nekim zgradama ovih mestima, kao i bazenom i grobljem. Savet mesne zajednice broji 11 èlanova. KUD Orom je pokretaè kulturnog života u mesnoj zajednici. Ova civilna organizacija raspolaže sa velikom salom koja može da primi 200 gostiju, kao i sa svim potrebnim prateæim objektima, poèev od kuhinje pa sve do mokrog èvora. Ovaj kompleks nekada je bio pogodan za projekciju filmova. Ekran i mašine za projekciju još postoje, ali na žalost, projekcija filmova nije bila ekonomièna te je ukinuta. Civilna organizacija raspolaže i sa mesnom bibliotekom. KUD Petefi Šandor u svojoj istoriji dobio je pregršt priznanja. Folklorna grupa i ženski hor nastupa na svim lokalnim proslavama, ali èesti su gosti i na znaèajnijim smotrama. Nekoliko puta su nastupali i u mestu Èenged, u Maðarskoj. Orom sa ovim mestom održava prisnu saradnju veæ duže vreme. Kada je teledom iz Totovog Sela, jedan od pet teledomova koji je u Jugoslaviji osnovan pre DemNet programa, ponudio moguænost stanovnicima Oroma da u ovom mestu bude locirana telekoliba, predlog je odmah prihvaæen. Telekoliba je uživot meštana donela novu eru. Nagovestila je razvoj. Pokazala je meštanima Oroma, Novog Sela i Doline put kojim treba da krenu. Telekoliba je prozor u svet, otvoreni telefon preko kojeg meštani mogu da stupe u kontakt sa ljudima dalekih horizonata i da zapoènu izgradnju veza, bez obzira na daljinu koja ih razdvaja. Telekoliba u ovim protorima, gde su snegom pokrivena polja znaèila zatvaranje ljudi u atar svoga mesta, znaèi moguænost bezgraniènih susreta sa svetom. Uèenje, rad i saradnja više nije omeðena granicama sela. Telekoliba nudi moguænosti koje su u potpunosti otvorene svakome. 178

179 TELEDOM PAÈIR DemNet konkursni dobitnik: Udruženje za razvoj raèunarske kulture URKO Paèir Naziv: Teledom Paèir Adresa: Paèir, Lenjinova 33. Tel/fax: 024/ URL: Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Zoltan Sombati Rukovodilac: Jožef Èuzi Raèunarski sistem-administrator: Igor Požarkoviæ Paèir se nalazi jugozapadno od Subotice, na nadmorskoj visini od metara. Mesto je, tokom istorije, imalo nekoliko naziva. Prvi, Pacher zapisan je godine. Posle se naziv menjao u Pachyr, odnosno Paèir. Kralj Matijas je 16. februara godine, mesto zajedno sa drugim selima u okruženju, darovao svojoj majci, Eržebet Silaði. Turci u napadu godine pokoravaju i ove prostore godine, selo se spominje kao naselje sa 16 platiša poreza. 179

180 Izmeðu i godine, stanovnici potpuno napuštaju ovaj prostor. Nenaseljeni prostor pripadao je granièarima u Somboru. Tadašnja vlast je pomagala porodicama koje su htele da se nasele, u tada najveæu pustaru ovog okruga. Seljaci su u poèetku podizali samo kolibe u koje su se mogli skloniti dok su sa stokom na ispaši bili u ovom ataru, a kasnije su izgraðivali i kuæe. Organizovano naseljavanje postalo je intenzivnije izmeðu i godine, kada su se ovde naselile maðarske porodice iz reformatskog Kišujsalaša. Poslednja decenija je donela najtužnije dane za selo. Preduzeæa su zatvarana, zanatlije su prestale sa radom. Sada u selu radi svega jedan mlin, nekoliko prodavnica, gostionice i zemljoradnièka zadruga. Od nekadašnjih 5000 stanovnika, ostalo je meštana radi u zadruzi, jedan broj radnika zaposlen je u preduzeæima u Moravici, Baèkoj Topoli, Subotici, dok ostali meštani svoje porodice izdržavaju baveæi se poljoprivredom. Znaèenje reèi teledom, mladima je, u omladinskom domu u Paèiru, prvi put objašnjavao predsednik Udruženja za razvoj kompjuterske tehnike, magistar Zoltan Sombati, poèetkom godine. Prve reèi bile su dovoljne. Veæ u martu, uz pomoæ tri organizacije, osnovan je Teledom Paèir. Dve 286-ice dobili smo od Udruženja za razvoj kompjuterske tehnike (URKO). Ove mašine veæ tada su bile zastarele, ali odlièno su poslužile da probude interesovanje mladih za raèunarstvo. Kada smo saznali za DemNet-ov konkurs, i poèeli pisati konkursni materijal, naš teledom je veæ uspešno radio. Sveèano otvaranje ojaèanog i novoopremljenog Teledoma Paèir, održano je 27. aprila godine. Teledom u Paèiru nalazi se u Domu omladine. Lepe reèi na raèun teledoma, pokazuju zadovoljstvo meštana za rad ove organizacije. Teledom Paèir pruža raznovrsne usluge stanovnicima svoga sela. Meðu najmlaðima, najinteresantnije su svakako igre. Nešto starija generacija ne zadovoljava se samo igrom, veæ želi i nauèiti nešto o svetu kompjutera. Iz sredstava dobijenih ovim konkursom, opremljena je i velika sala, gde se sada jednom meseèno održava disko, što je jedina zabava omladine u ovom selu. U teledomu rade tri osobe: rukovodioc, sistem administrator i asistent. Zajednièki stav male ekipe i mnogobrojnih aktivista je, da permanentno treba izraðivati nove planove i raditi na ostvarivanju tih planova. Sada se radi na organizaciji sledeæih kurseva informatike, i to poèetnog i naprednog kursa, a ponovo æe se održavati i kurs engleskog jezika. Najambiciozni plan je otvaranje tele-bioskopa. Takoðe želimo izgraditi saradnju sa teledomom iz Maðarske na nivou bratskih teledomova, i to ne samo na planu druženja, nego i na planu ostvarivanja zajednièkih projekata iz oblasti ekonomije, turizma, obrazovanja, odnosno zajednièkih konkurisanja kod donatora. 180

181 TELEKOLIBA PANONIJA DemNet konkursni dobitnik: Šah klub Panonija Panonija Naziv: Telekoliba Panonija Adresa: Panonija, Lenjinov park 3. Tel/fax: 024/ Datum otvaranja : DemNet programkoordinator: Laslo Jakab Rukovodilac: Lazar Neriæ Raèunarski sistem-administrator: Predrag Stojanoviæ Telekoliba Panonija otvorena je godine uz prigodnu sveèanost i prisustvo predstavnika DemNet fondacije, Teledom Saveza Maðarske, Teledom Saveza Jugoslavije kao i predstavnika lokalne privrede. Pre otvaranja svoj rad smo zapoèeli vrlo ambiciozno, pretvaranjem podruma škole (bivši otpad) u, bez imalo skromnosti, tehnièki i kulturno najkultivisaniji prostor u selu, što su nam i drugi priznali. Od prvih dana svoj rad smo usmerili prema najširim slojevima graðanstva, pružajuæi usluge aktiviranja i osnivanja 181

182 novih civilnih društava kao i birotehnièke usluge svih vrsta, kako pojedincima, tako i organizacijama. Veliku pažnju posveæujemo radu sa decom kroz neformalne oblike obrazovanja, prvenstveno iz oblasti raèunarske tehnike. Našu telekolibu posetili su rukovodioci svih teledomova i telekoliba koji egzistiraju i rade na teritoriji Jugoslavije. Ponosni smo na svoje aktivno uèešæe u održavanju Skupštine Teledom Saveza Jugoslavije, kojom prilikom su nas posetile ugledne politièke liènosti i dale veoma pozitivno mišljenje o stanju zateèenih stvari u našim prostorijama. Neophodno je istaæi ono što je presudno za naš rad i opstanak, a to je izuzetno odgovoran i korektan odnos program-operatera. To je izuzetno bitno u radu svake institucije ovog tipa, gde se ne može voditi raèuna o radnom vremenu i broju provedenih sati na radnom mestu. Takoðe, mora se istaæi korektan odnos prema strankama i odgovorno rukovanje opremom (telekoliba za sada funkcioniše bez velikih kvarova). Svojim radom, telekoliba je za sada pokazala svoju ekonomsku opravdanost, ali još više istakla potrebu za postojanjem i opstajanjem ovakvog centra za graðane, a prvenstveno za mlaði naraštaj. Svoju ulogu u buduænosti vidimo prvenstveno u sistemu daljinskog obrazovanja, kroz moguænost sticanja razlièitih kvalifikacija i prekvalifikacija, kao i doškolovavanja kadrova. Takoðe, svoje mesto vidimo i kroz tehnièku podršku organima lokalne samouprave i svim civilnim društvima koja postoje i koja æe se tek osnovati u našoj sredini. Teškoæe na koje smo tokom našeg rada naišli ne obeshrabruju nas, veæ naprotiv, daju snagu da oko sebe okupimo svakog dana sve veæi broj entuzijasta (knjigovoða radi bez nadoknade, ljudi koje smo mi obuèili za rad na raèunaru èesto se ukljuèe u naš rad bez nadoknade). Uz pomoæ i saradnju rukovodstva Teledoma Bajša, kao i nesebiènu i bezgraniènu pomoæ ljudi iz TDSJ, mi ipak vidimo mesto za sebe u buduænosti. Veliku nadu za opstanak daju nam najmlaði kojih svakog dana ima sve više u našim prostorijama. Zbog njih, svesni smo, treba se boriti do kraja. 182

183 TELEKOLIBA RADINJINCE DemNet konkursni dobitnik: Udruženje Teledom za razvoj Radinjinca - Radinjinci Nosilac funkcionisanja: Teledom Ljuberaða Naziv: Telekoliba Radinjince Adresa: Radinjince bb, Ljuberadja Tel/fax: 010/ tellju@ptt.yu Datum njegovog otvaranja: DemNet programkoordinator: Andrejiæ Milivoje Rukovodilac: Stefanoviæ Danijela Raèunarski sistem-administrator: Nebojša Miloševiæ Selo Radinjince se nalazi u centralnom delu opštine Babušnica, na padinama planine Ruj i uz obalu reke Murgovice. Selo Radinjince je zbijenog tipa. Ima oko 300 stanovnika. Stanovništvo se bavi zemljoradnjom, stoèarstvom, peèalbarstvom, lovom i ribolovom. Udaljeno je 4 km od Ljuberaðe i magistralnog puta Pirot Leskovac. U selu postoje dve prodavnice, Dom kulture i osnovna 183

184 škola. Škola je izdvojeno odeljenje i radi u sklopu Osnovne škole Svetozar Markoviæ Ljuberaða. U školi se izvodi nastava za niže razrede (od prvog do èetvrtog razreda). Trenutno ima samo šest uèenika. Škola se nalazi u centralnom delu sela. Telekoliba Radinjince je smeštena u jednoj uèionici ove osnovne škole. Telekoliba Radinjince poèela je sa radom 15. maja godine, sveèanim otvaranjem Teledoma Ljuberaða, u èijem sastavu i deluje ova telekoliba. Zahvaljujuæi uèiteljici, kao i podršci mesne zajednice, telekoliba je probala ideju teledoma razviti, u ovom zabaèenom i nerazvijenom seoskom mestu, na naèin da bude dostupna kako najmlaðima, tako i svim zainteresovanim meštanima sela. Do sada u selu nije bilo nikakve savremene informatièko-komunikacione opreme. Zahvaljujuæi donaciji DemNet iz Maðarske, sada meštani i deca iz sela mogu da prate informacije i obrazovanje na višem nivou nego do sada. S obzirom da je selo veoma zabaèeno, poseæenost telekolibe posle obrazovnog programa je zadovoljavajuæa. U poèetku rada, na rad u telekolibi se gledalo sa nevericom i podozrenjem, a veæ sada je zainteresovanost meštana, a naroèito dece i mlaðih ljudi, veoma poboljšana. Ljudi su shvatili da je telekoliba njihov pravi prozor u svet. Na dalju saradnju škole, Teledoma Ljuberaðe i Telekolibe Radinjince, znaèajno æe uticati i demokratske promene u okruženju. Dalji opstanak rada telekolibe, znatno æe zavisiti od pomoæi šire društvene zajednice, donatora i pojedinaca koji su spremni pomoæi malim sredinama. Dokaz uspešnog rada ove telekolibe ogleda se i u veæoj zainteresovanosti okolnih sela, iz razvijenijih sredina, za otvaranje teledomova u njihovim mestima. Svakako da æe i usavršavanje kadrova koji rade u telekolibi doprineti veæoj afirmaciji rada telekolibe. Telekoliba Radinjince je zahvalna svima onima koji su omoguæili njeno otvaranje i postojanje u ovoj sredini. 184

185 TELEDOM RUDNIK DemNet konkursni dobitnik: Ekološka komuna Mali Raj Rudnik Naziv: Teledom Rudnik Adresa: Rudnik, Trg Rudara 10. Tel/fax: 032/ Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Adam Miletiæ Rukovodilac: Adam Miletiæ Raèunarski sistem-administrator: Aleksandar Jankoviæ Rudnik je malo rudarsko naselje u centralnom delu regiona Šumadije i broji oko stanovnika koji se pretežno bave eksploatacijom ruda olova, cinka, bakra i retkih plemenitih metala. Znaèajno je zastupljena prerada raznih vrsta kamena kojima ova planina vulkanskog porekla obiluje. Jedan deo stanovništva se bavi stoèarstvom, drugi je zaposlen u sektoru usluga (turizam i trgovina) ili radi u mnogobrojnim preduzeæima u Gornjem Milanovcu koji je sedište opštine. 185

186 Dogaðaj koji se zove teledom izazvao je u ovoj sredini ne malo iznenaðenje i nedoumicu o kakvoj je pojavi reè, ali èin otvaranja ovog centra bio je za Rudnièane dogaðaj decenije. Teledom je prihvaæen kao institucija koja je našla uporište i podršku kod veæine stanovnika, naroèito uèenika i mladih, kod nevladinih organizacija i udruženja, lokalne vlasti, privatnih preduzetnika i velikih firmi. Uèenici i mladi veliki deo slobodnog vremena provode u teledomu koristeæi neiscrpne moguænosti za igru, komunikaciju, uèenje i usavršavanje. Nevladinim organizacijama i udruženjima ovaj centar pruža logistièku podršku koja im je itekako nedostajala i bila otežavajuæa okolnost u tehnièkoj realizaciji njihovih programa. Teledom æe ubrzo postati i njihov centar i mreža sa obiljem korisnih podataka koji se mogu koristiti, naroèito za pristup domaæim i stranim fondovima. Inaèe, ovaj, može se slobodno reæi informatièki hram Rudnika, rado poseæuju mnogi gosti, uvek iznenaðeni njegovom opremljenošæu, lokacijom, unutrašnjim izgledom i kvalitetom usluga. Naroèito su nam bile drage posete predstavnika agencija USAID-a koje deluju u Srbiji (DTI, ACIDI/VOCA). Izdvajamo posebno posetu Gospodina Nortona, Prvog sekretara Amerièke ambasade sa osobljem. Teledom Rudnik je ugostio i direktora Švedske vladine agencije S.I.D.A., Lekare bez granica, predstavnika Beneton -a za zemlje Beneluksa, i mnoge druge osobe kulturnog, ekonomskog i politièkog života naše zemlje. Ipak, najdraži gosti su nam uvek bili prijatelji iz DemNet -a i Teledom Saveza Jugoslavije iz Baèke Topole. Teledom je postao stecište kulturnih, društvenih, duhovnih i obrazovnih dogaðaja, posebno onog karaktera koji ne zahtevaju masovnost u manifestovanju. Teledom misija se ukorenjuje, postupno ali sigurno, u sve vidove življenja i aktivnosti koje se odvijaju sa sve veæim intenzitetom, u vremenu koje oslobaða kreativnu energiju ljudi ovog podneblja. Izuzetno je znaèajna saradnja sa matiènom osnovnom školom u edukativnim informatièkim programima, jer su deca sigurna osnova za njihovo kasnije angažovanje i korišæenje najraznovrsnijih moguænosti koje teledom misija pruža. 186

187 TELEDOM SENTA DemNet konkursni dobitnik: Udruženje graðana Z-11 Senta Nosilac funkcionisanja: Centar za kulturu Thurzó Lajos Közmûvelõdési Központ Naziv: Teledom Senta Adresa: Senta, Petra Drapšina 18. Tel/fax: URL: Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Jene Hajnal Rukovodilac: Viktor Keèkeš Raèunarski sistem-administrator: Viktor Keèkeš 187

188 Postoji jedna razlika izmeðu senæanskog teledoma i ostalih teledomova u Vojvodini i Jugoslaviji, osnovanih proleæa godine: verujuæi u sopstvenu snagu i u pomoæ svoje okoline, ovaj teledom je tražio mnogo manji iznos podrške nego što je za to postojala moguænost po DemNet programu. Posetioce senæanskog teledoma oèekuje ovakva slika: èista i kulturna okolina koja obezbeðuje uslove za rad, za igru ili pak za pisanje obiènog a, moguænost korišæenja tehnike i pomoæ struènih ljudi. Nema ni jednog trenutka da sala za zajednièko druženje na prvom spratu nema makar jednog gosta, ali najèešæa je slika pogotovo vikendom i za vreme školskog raspusta da deca vise na raèunarima, kao grožðe. Omladina je najverniji posetilac senæanskog teledoma. Naravno, deca iz osnovne škole su ljubitelji igara na raèunarima, a visok je broj onih srednjoškolaca koji su u ovoj kuæi izradili svoje maturske radove, sakupili nastavni materijal za srednju školu ili za studije sa Interneta ili zatražili savet od, takoðe mladog, saradnika teledoma. Bitno je napomenuti da nas poseæuju pedagozi koji povremeno drže èas informatike u teledomu. Lepo napreduje i saradnja sa civilnim organizacijama. Na primer, Udruženje graðana Z-11 u teledomu organizuje kurs za novinare koji ujedno pohaðaju i osnovni kurs raèunarstva sa obradom teksta i prikupljanjem podataka sa Interneta, kao i èasove snimanja tona i slike pomoæu digitalnih aparata. Na osnovu napred reèenog, možemo konstatovati da je teledom, bez obzira na težak start, dobro procenio svoju potencijalnu snagu kada je bio zadovoljan i sa skromnom podrškom. Za ovo kratko vreme uspeo je da postigne nivo rada koji su postigli i drugi teledomovi: postao je popularan dom, sa saradnicima koji žele da udovolje svakom zahtevu graðana, dom èija vrata su otvorena za svakoga. Iako je Senta grad èiji broj stanovnika prelazi dvadeset hiljada, grad koji ima puno mladih ljudi sa više mesta za zabavu i izazove nego što su to sredine u kojima deluju drugi teledomovi, poseæenost teledoma je na visokom nivou. To možda ukazuje i na èinjenicu, da ovakav dom za svakoga ili zajednièka svetinja ima mesta i u veæim naseljima, ne samo u mikrozajednicama. 188

189 TELEDOM STARA MORAVICA DemNet konkursni dobitnik: Moravièki Intelektualni Forum Stara Moravica Naziv: Teledom Stara Moravica Adresa: St. Moravica, Boris Kidriè 20. Tel/fax: 024/ URL: Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Robert Fazekaš Rukovodilac: Robert Fazekaš Raèunarski sistem-administrator: Èaba Molnar Stara Moravica se nalazi u severnom delu Baèke. Mesto ima oko žitelja, pretežno maðarske nacionalnosti. Osim poljoprivrede zastupljena je i industrijska proizvodnja i zanatstvo. Teledom je dobio mesto u nekadašnjoj kuæi beležnika, koja se nalazi u centru sela sa velikim parkiralištem i unutrašnjim dvorištem. Raspolaže sa predprostorom, prijemnom kancelarijom, salom za raèunare, klub prostorijom i 189

190 sporednim prostorijama, što pruža idealne uslove za funcionisanje teledoma. Na ovo se nadovezuje savremena komunikaciona, raèunarska i birotehnièka oprema, što omoguæava udovoljenje najrazlièitijih zahteva i pružanje širokog kruga usluga. U našem radu posebno istièemo aktivnosti na raèunarskom obrazovanju mladih. Cilj nam je da mlade osposobimo za korišæenje raèunara i na taj naèin im pomognemo da ostvare svoje ciljeve. Kao rezultat prisutnosti teledoma i naših obrazovnih programa, osetno je porastao broj raèunara u selu. Za svoje kurseve uvek imamo više prijavljenih nego što možemo ukljuèiti u raèunarsko obrazovanje. Kontinualno održavamo raèunarske kurseve, ðacima mesne osnovne škole svakog petka popodne omoguæavamo besplatnu obuku na raèunarima, pružamo praktiène i struène savete svakome ko nam se obraæa i omoguæavamo Internet dostupnost i dopisivanje. Pružamo sve osnovne usluge iz teledom-minimuma, mada sa razlièitim intenzitetom. Sve one neophodne su u našoj sredini. Svaki dan, uz angažovanje volontera, otvoreni smo 10 èasova. Proseèan broj posetilaca je /mesec. Težimo ka tome da naš teledom postane i socijalna ustanova. S tim u vezi, pružamo pomoæ civilnim organizacijama u praæenju i pisanju konkursa. Þesno saraðujemo sa više mesnih preduzeæa i preduzetnika, sa javnim ustanovama, školom, mesnom zajednicom i civilnim organizacijama. Posebnu pažnju posveæujemo saradnji sa civilnim organizacijama i realizaciji zajednièkih projekata. Mada smo prevazišli poèetni period uhodavanja, još uvek velik broj ljudi ne zna dovoljno o našem teledomu. Teledom i usluge koje pružamo oglašavamo putem plakata, letaka, imamo stalnu rubriku u mesnim novinama, a bilo je èlanaka i informacija o nama i u vojvoðanskim novinama, radiju i televiziji na maðarskom jeziku. Odlièno saraðujemo sa Telekolibom Teleèka, sa kojom planiramo ostvarivanje više zajednièkih projekata. Saraðujemo i sa više teledomova u Maðarskoj, od kojih želimo istaæi teledom u Jaskišeru, s kojim smo se i pobratimili. 190

191 Meðu našim planovima, posebno istièemo proširivanje delatnosti i vrsta naših usluga, održavanje otvorenih dana, organizovanje teledom-kampa, promociona izdanja. Kako je realizacija ovih planova uslovljena i tehnièkim sredstvima, posebnu pažnju posveæujemo pisanju konkursa radi pridobijanja neophodnih sredstava za realizaciju svojih zamisli. Teledom Savez Jugoslavije svojim informacijama i pružanjem novih moguænosti podržava naš rad. TELEKOLIBA ŠUPLJAK DemNet konkursni dobitnik: KUD Ludas Matyi ME - Šupljak Naziv: Telekoliba Šupljak - Telekuckó Ludas Adresa: Šupljak, Arpada Kostolanjija 108. Tel/fax: 024/ ludas@palic.net; supljak@tippnet.co.yu Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Eva Haško Rukovodilac: Tibor Aladiè 191

192 Raèunarski sistem-administrator: Tivadar Kemiveš Selo Šupljak nalazi se na severu zemlje, 15 kilometara od Subotice. U istoriji, selo je prvi put pomenuto ih godina, kao Pustara Ludaš. Istorijska znamenitost mesta je dom posveæen Svetoj Katalini, koji pošto je bio opasan pustarom i moèvarama, Turci nisu mogli zauzeti. Velika veæina od stanovnika, doseljena je iz okoline Segedina, pa skoro celo selo koristi tipièan dijalekat Segedinèana. Pored Maðara, u selu živi i nekoliko bunjevaèkih i srpskih porodica. Stanovništvo se bavi poljoprivredom, a najznaèajniji proizvod je beli luk, èiji tradicionalno izraðen svežanj, leti na tone nose na pijace velikih gradova i primorskih turistièkih mesta. Pored spomenute crkve u selu se nalazi i Dom kulture i škola. Školska zgrada renovirana je godine i u njoj sada uèi sedamdesetak dece nižih razreda osnovne škole i zabavišta. Selo se nalazi u neposrednoj blizini zaštiæenog spomenika prirode, Ludaškog jezera. Glavna ulica sela proteže se na zapadnoj obali jezera. Jezero je karakteristiènog nizijskog tipa, sa netaknutom prirodom. Meðu trskom u priobalnom pojasu jezeražive retke vrste ptica i zaštiæena vidra. Kulturno-umentièko društvo Ludaš Maæi, u èijem sastavu radi telekoliba, osnovano je godine. U poèetku je u okviru KUD-a radilo deèje pozorište, potom glumaèka grupa odraslih, pevaèi narodnih pesama, plesaèi narodnih plesova, plesaèi modernih plesova, recitatori prièa i citraši. KUD Ludaš Maæi sa uspehom je nastupalo na mnogo smotri. Njegovi èlanovi su u selo doneli pregršt priznanja i odlièja i toplim bojama ofarbali sivilo svakodnevnice ovog sela, uèinivši da se stanovnici sela, u vremenu svakodnevne jurnjave i nervoze zainteresuju za lepe i plemenite stvari. Telekoliba Šupljak otvorena je, uz velelepnu sveèanost, 29. aprila godine. Tri èlana organizacije, rukovodilac Aledžiæ Tibor, sistem administrator Kemiveš Tivadar i saradnik Kemiveš Larisa, uz nesebiènu pomoæ desetak aktivista, zacrtali su i ostvaruju plan rada. Najbitnije je pružanje usluga stanovnicima sela. Najveæe je interesovanje za igre, za birotehnièke usluge, korišæenje Interneta i a, za razne kurseve, novine, organizovanje klubova, organizovanje merenja krvnog pritiska meštanima i druge akcije. Telekoliba je dala podstrek za organizovanje civilnog života sela. Od poèetka rada, ova ustanova je doprinela organizovanju Kluba žena, Kluba novinara, Kluba tinejdžera, Alternativnog kluba. Pored toga, u organizaciji telekolibe, u selu je održano i niz predavanja. 192

193 Klub žena je od septembra organizovao predavanja kozmetièarke Marije Šorš, veterinara Tamaša dr. Jrenovca, bioenergetièara Kakusi Janoša, predstavnika mesne samouprave Engi Petera, veterinara Èabe dr. Roka, frizera Angela Siè, kao i predavanje o lekovitim biljkama koje je održala Eržebet Telèer. U pripremi je sledeæe predavanje, gde æe o drogi, alkoholu i drugim bolestima zavisnosti govoriti struènjaci, lekari. Klub novinara priprema mesne novine. Prvi broj je imao 4 strane i pisala su ga dva novinara, dok je u stvaranju januarskog broja uèestvovalo 17 aktivista, a novine su imali 12 stranica. Telekoliba Šupljak je prozor u svet ovog mesta. Stvaraoci telekolibe žele, za dobrobit svih graðana Šupljaka, ovu ustanovu još više unaprediti. TELEDOM SVRLJIG DemNet konkursni dobitnik: Svrljiški klub Svrljig Naziv: Teledom Svrljig Adresa: Svrljig,Vase Albanca 9b Tel/fax: 018/ teledomsv@bankerinter.net Datum otvaranja:

194 DemNet programkoordinator: Radomir Ðorðeviæ Rukovodilac: Radomir Ðorðeviæ Raèunarski sistem-administrator: Ðorðe Mitiæ Na 8 km od današnjeg Svrljiga, nalaze se ostaci drevnog Grada Svrljiga koji datira od I veka, kada su na ovim prostorima vladali Rimljani. Drevni Grad Svrljig administrativno je pripadao provinciji Meziji. Prvi relativno pouzdani, pismeni trag o Gradu Svrljigu sreæe se u IV veku naše ere na putnoj karti: Tabula Peuntingeriana, na kojoj se, na relaciji izmeðu Niša (Naisso) i Racarije (Ratiarije) današnji Zajeèar, nalaze dve važne stanice: Timaco Maiori ili Timacum Maius u prevodu: Veliki Timok. Sasvim je pouzdan podatak da je 535. godine, za vreme cara Justinijana, na potezu od Niša do Vidina, dolinom Timoka, ponovo utvrðeno 27 gradova/kastela, meðu njima i Timacum Maius, što ukazuje da je Grad Svrljig da bi bio obnovljen, morao postojati pre Justinijana. Grad Svrljig je rušen još tri puta. Porušio ga je Stevan Nemanja za vreme vojnih pohoda protiv Vizantije g. U Starim srpskim biografijama nalazi se podatak da je Stevan Nemanja razrušio mnoge gradove i grad slavni Niš, i Svrljig, i grad Ravni i grad Kozli. Ugri su Svrljig porušili g., a zatim je to godine uèinio i Pazvan-Oglu. U svim kartama srednjovekovne Srbije, Svrljig je oznaèen kao važan grad Nemanjièke države. Petar Petroviæ je, prema naznakama iz spisa Prokupija Cezareca, postavio hipotezu da se lokacija kastela Meridio kao južno episkopsko sedište i lokacija kastela Meridioponte nalazila ili u blizini Knjaževca Baranice ili, oko Grada Svrljiga, buduæi da su na ovome prostoru, kod Niševca podno Svrljiga, otkrivene ranohrišæanske crkve, što bi bilo u skladu sa statusom Meridia kao episkopskog sedišta. Petroviæevoj pretpostavci ide u prilog i podatak da su u Gradu Svrljigu napisani Svrljiški odlomci jevanðelja g., koji su g. integralno publikovani. Svrljiško jevanðelje je najstariji do danas pronaðeni spis stare srpske pismenosti u istoènoj Srbiji, koji govori o veoma živom religijskom životu na ovim prostorima. U periodu pripreme za otvaranje teledoma i telekolibe, Mesna zajednica Svrljig, kao domaæin teledoma u Svrljigu, je u saradnji sa lokalnom opštinskom samoupravom obezbedila objekat sa tri prostorije i opremila ih godine, sveèano je otvoren Teledom Svrljig. Sveèanom otvaranju su prisustvovali gospodin Laslo Balog, podpresednik Teledom Saveza Maðarske sa suprugom, gospodin Ðeze Kovaè, osnivaè Teledom Saveza Maðarske i gospodin Andraš Verbasi, predsednik Teledom Saveza Jugoslavije, kao i predstavnici lokalne samouprave, predsednik opštine sa saradnicima, direktori preduzeæa, predstavnici lokalnih nevladinih organizacija, osnovne i srednje škole, vrtiæa, televizije, radija. 194

195 Za poèetak rada teledoma karakteristièno je korišæenje Interneta, igara, izrada vizit karata i maturskih radova. Kasnije su zapoèele obuke na raèunaru, multimedijalno prikazivanje rezultata, filmova, reklama na sportsko-rekreativnom centru "Pastirište" za vreme trajanja tradicionalnog 45. Vidovdanskog turnira u malom fudbalu, kao izrade Web prezentacija, kako svrljiških firmi tako i opštine Svrljig na Internetu. Teledom Svrljig je za ovo kratko vreme postao centar okupljanja NVO sektora iz Svrljiga. Pored Svrljiškog kluba, u rad teledoma aktivno je ukljuèen i Denizen-centar za graðanski aktivizam, a teledom usluge svakodnevno koriste i ostale nevladine organizacije koje deluju na ovom podruèju. Jedna od znaèajnijih aktivnosti u kojoj je teledom uèestvovao je saradnja sa Centrom za graðanski aktivizam-denizen i Center Education iz Bukurešta, kao i uèestvovanje u letnjem kampu BUSTENI 2001, koji je za cilj imao okupljanje dece i nastavnika iz zamalja jugoistoène Evrope, njihovo upoznavanje, druženje i kroz interaktivne radionice obuèavanje za rad u mogonacionalnim lokanim sredinama. U prethodnom periodu, teledom je uspostavio saradnju i sa mnogim donatorima koji su u više navrata i posetili teledom (USAID-OTI, DTI, ISC, CHF, BCIF). Sa veæinom donatora razgovarano je o uspostavljanju buduæe saradnje. Trenutno se realizuje program Uhvati korak podržan od strane UASID-OTI. Program æe se realizovati u Svrljigu i 12 sela svrljiške opštine, a obuhvatiæe tribine sa diskusijom, okrugle stolove sa predstavnicima lokalne vlasti, interaktivni trening za lokalne odbornike, trening za mlade lidere, debate, NVO trening, izradu 4 dokumentarna programa kao i postavljanje prezentacije na Intrenetu koja æe izraditi u teledomu. 195

196 TELEKOLIBA TELEÈKA DemNet konkursni dobitnik: KUD Petõfi Sándor ME - Teleèka Naziv: Telekoliba Teleèka Adresa: Teleèka Trg Osloboðenja 3. Tel/fax: 025/ tele@sombor.com Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Gabor Crnkoviæ Rukovodilac: Lehel Mako Raèunarski sistem-administrator: Šandor VargaTeleèka je relativno mlado selo, osnovano krajem IX veka, uglavnom od siromašnih porodica koloniziranih iz Banata. Nalazi se u zapadnoj Baèkoj, leži na granici Teleèkanske visoravni, spajajuæi opštine Baèka Topola i Sombor. U selu živi oko stanovnika, uglavnom Maðara, ali su migracije u zadnjih 6-7 godina znatno uticale na promenu strukture stanovništva. Mada je selo van glavnih puteva, stanovništvo ipak uèestvuje na raznim kulturnim i drugim dogaðajima, koje i samo prireðuje. Pošto su naselju nedostajali lako dostupni, moderni tehnièki ureðaji (raèunar, faks, fotokopir mašina), otvaranje telekolibe se èinilo kao dobra ideja, što je vreme i dokazalo. Telekoliba u Teleèkoj sveèano je otvorena 18. maja godine u mesnom Kulturnom domu. Mesto, te besplatnu upotrebu struje i vode, omoguæila je mesna zajednica, na vremenski period od tri godine. Po usmenom dogovoru, ako se nakon isteka ovog vremena pokaže potreba za postojanjem telekolibe, mesna zajednica æe, do daljnjeg, pomagati u istom obliku. Zbog sve veæeg interesovanja i poveæanog broja raèunara, telekoliba polako poveæava svoj znaèaj u selu, te je u planu preseljenje u sopstvenu zgradu, koju bi takoðe dala mesna zajednica. 196

197 Zainteresovani su, u poèetku, imali na raspolaganju tri raèunara, jedan Ink- Jet štampaè i multifunkcionalni ureðaj. U toku leta postavili smo alarm, kupili digitalni fotot aparat, skener i CD-writer. Zatim smo, od dodeljenih donacija i samofinansiranja, uspeli da kupimo još jedan kompjuter i to sa TV-karticom koji omoguæava hvatanje analognih signala radio i TV stanica. U poèetku su naši korisnici uglavnom bili pripadnici mlaðe generacije, ali vremenom se sa telekolibom sprijateljilo i ostalo stanovništvo sela, koje sve više koristi naše usluge. U naselju i dalje samo telekoliba ima pristup Internetu, moguguænost fotokopiranja i digitaliziranja slika. U toku godine, naše usluge su korišæene nekoliko hiljada puta, što dokazuje potrebu za postojanjem ovakve kancelarije. Broj moguænosti telekolibe je u stalnom porastu, uzimajuæi u obzir potrebe mesta i ogledajuæi se na tehnièki razvoj. Veza sa medijima se pokazala uspešnom, jer su više puta izašli èlanci o nama u raznim èasopisima i novinama, ( Magyar Szó, Családi Kör i Dunatáj ). Sa civilnim organizacijama Teleèke takoðe dobro saraðujemo, oni nebrojeno puta koriste modernu tehniku koju mi posedujemo. U kulturnom životu sela smo takoðe veoma aktivni, i to organizacijom i reklamiranjem dogaðaja i priredbi. Zahvaljujuæi velikoj popularnosti, danas se finansiramo potpuno samostalno, ali ipak nismo sigurni u buduænost, pošto u Jugoslaviji još nije zaživelo pružanje pomoæi putem konkursa. Iz tog razloga, za obezbeðenje daljnjeg razvoja æemo se uglavnom javljati na inostrane konkurse. Najpopularnije usluge koje pružamo su: igre, fotokopiranje, rad na raèunaru, štampanje, pisanje CD-ova i Internet. Broj naših èlanova je u stalnom porastu i veæ je prešao cifru od 150. Veæina pripada generaciji mlaðoj od 18 godina. Naš posao znatno olakšava uvoðenje èlanskih karata i kartica za igru. Meðu mladima je veoma popularno i takmièenje u igrama koje se održava svakog vikenda. Pobednik takmièenja dobija nagradu. Takoðe, ðake želimo podstaæi na uèenje. U tome i uspevamo - davanjem besplatnog vremena za igru. 197

198 TELEDOM TEMERIN DemNet konkursni dobitnik: Društvo Teledom Temerin Temerin Naziv: Teledom Temerin Adresa: Temerin, Novosadska 403. Tel/fax: 021/ , 021/ Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Mihalj Šagi Rukovodilac: Mihalj Šagi Raèunarski sistem-administrator: Daiel Hegediš Temerin je jedna od 12 opština južnobaèkog okruga. Opština ima 3 naselja: Temerin, Baèki Jarak i Sirig. Po površini od 169 km2, jedna je od najmanjih u Vojvodini. Naselje Temerin prvi put se pominje u pisanim dokumentima koji datiraju iz godine. U daljoj istoriji Baèke županije, pominje se i u dokumentima iz godine, te iz vremena turskog osvajanja, poslednji put 1590.god., kada je naselje imalo 25 domaæinstava. Jeseni godine, Temerin je stekao naziv trgovišta sa pravom održavanja èetiri vašara godišnje. Grof Seèen je izmeðu i godine podigao crkvu, parohiju, a zatim i školu. Broj stanovnika je tada dostigao Znaci opadanje privrednih aktivnosti primeæuju se izmeðu i godine, naroèito u oblasti 198

199 zanatstva i trgovine. Nakon II. svetskog rata, za prvih 10-godina, tadašnja vlast je uspela da državu podigne iz ruševina. Naroèito brz industrijski razvoj Temerin je dostigao 80-tih godina, posebno u oblasti metalne industrije-proizvodnja ležajeva i kardana»fkl«, industrijske armature»termovent«, èeliènih kunstrukcija»èelik«, u oblasti konfekcije za decu»ugled«i proizvodnji radnih odela»kuæna RADINOST«, u oblasti graðevinarstva - proizvodnja cigle»igma«i graðevinskim firmama za izvoðenje radova u graðevinarstvu»23. OKTOBAR«,»GRADITELJ«. Temerin ima uliènu gasnu mrežu na koju je prikljuèeno 60% domaæinstava, kao i vodovod dužine oko 120 km. Svaka ulica je asfaltirana, ima pešaèku stazu, a glavna ulica ima biciklistièku stazu. Temerin ima jedan deèji vrtiæ, èetiri osnovne i jednu srednju školu. Aktivno deluju dva kulturno-umetnièka društva: KUD Szirmai Károly i KUD Vuk Karadžiæ. U mestu deluje oko 20 nevladinih organizacija (udruženja, civilnih organizacija i društava). Po poslednjem popisu stanovništva, Temerin ima stanovnika ( podaci iz godine ). Nacionalna struktura, prema podacima iz popisa, izgleda ovako: 53,42 % Srba, 38,79 % Maðara i 7,79 % ostalih. Teledom u Temerinu je otvoren u okviru civilne organizacije Društvo»Teledom Temerin«, kao samostalno udruženje graðana. Društvo je formirano godine. Od tog vremena, aktivno živi i radi u našoj sredini. Nakon dobijenog DemNet-ovog konkursa, dobili smo pomoæ kao i ostali teledomovi u Jugoslaviji. Uz pomoæ stotinjak donatora iz mesta, uspeli smo stvoriti prijatan ambijent i smestiti informatièku i drugu opremu u zgradu Omladinskog doma. Osnivaèi Društva Teledom Temerin su: predsednik, Šagi Mihalj, podpredsednik, Èupiæ Vladimir, èlanovi predsedništva, Remlinger Robert, Lepar Robert, Elek Zoltan, Pekez Nenad i Èipe Zoltan i sekretar društva Puškaš Tibor,a ostali osnivaèi su: Odadžin Zoran, Matuška Dr. Mihalj, Pekez Dr. Olga, Šite Šandor, Rokviæ Miroslav, Buriæ David, Višekruna Željko, Varga Atila, Elek Atila, Gero Almoš, Tereèik Laslo, Laziæ Davor, Kojiæ Uroš, Bereš Antal i Kurcinak Ferenc. Na otvaranju su bili prisutni Nizak Peter, Izvršni direktor DemNet-a, kao i Andraš Verbasi i Mikša Beer iz Teledom Saveza Jugoslavije. Pored njih, otvaranju su prisustvovali predsednik opštine i izvršnog odbora, predstavnici mesnih zajednica i preduzeæa i preduzetnika koji su bili donatori obezbeðenja opreme i apdaptacije prostorija teledoma. Pola sela na otvaranju - tako je glasio naslov èlanka sa otvaranja u Magyar szo -u. Ništa slikovitije nije moglo opisati sveèanost otvaranja. 7. maja otvorene su kapije Teledoma Temerin, i on je bio spreman da opsluži sve graðane, zbog èega je i formiran. Geslo u radu teledoma od tog dana jeste: Iz ovih prostorija niko ne sme izaæi nezadovoljan! Do dana današnjeg, kroz teledom je prošlo 273 polaznika obuke raèunarstva. Ovde ne 199

200 smemo a da ne spomenemo, kako se predsednik Društva Šagi Mihalj izrazio, pisanje istorije, èinjenicu da u Teledomu Temerin uèenici prvog razreda Osnovne škole Kokai Imre uèe slova i brojeve i pomoæu raèunara. Jeste, to je prva generacija Temerinaca koja svoja poèetna znanja stièe pomoæu najsavremenije tehnike današnjice - raèunara i CD-a. Uspostavljeni su kontakti preko Interneta, pomoæu WEB kamere i mikrofona uživo, licem u lice roðaci iz Temerina i Kanade. Poslate su prve elektronske muzièke èestitke, èestitke za godišnjice braka i roðendane. TELEKOLIBA TOBA DemNet konkursni dobitnik: KUD Petõfi Sándor ME Toba Naziv: Telekoliba Toba Adresa: Toba, Lajoša Košuta 11. Tel/fax: 023/ teletoba@ptt.yu Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Tibor Vajda Rukovodilac: Deže Balaž Raèunarski sistem-administrator: Deže Balaž 200

201 Toba je najmanje naseljeno mesto u opštini Nova Crnja, i skoro potpuno izolovano od svoje okoline. Njegovi žitelji su se doselili pre 200 godina iz južnog dela Maðarske. Žitelji su pretežno maðarske nacionalnosti. Sa velikom nadom smo, zajedno sa Novom Crnjom, ušli u DemNet-ov teledom program, dogovorivši se da teledom bude u Novoj Crnji a telekoliba u Tobi. U selu radi samo jedna civilna organizacija - KUD Petefi Šandor. Organizacija je osnovana godine i od tada, sa manjim prekidima (kojih u zadnje vreme nije bilo), lepo funkcioniše. KUD želi da okupi ljude, pre svega omladinu koja æe, uz pomoæ iskusnijih èlanova, biti aktivna u radu organizacije. Stanovništvo se bavi poljoprivredom. Veæina mladih ljudi je nezaposlena. Telekoliba je u mladima probudila nadu. U privatnoj svojini nema raèunara. Deca u našem kraju nisu imala nikakvo informatièko obrazovanje. Ni sa odraslima nije bolja situacija. Sa radošæu smo se prihvatili osnivanja telekolibe koja je otvorena 9. juna godine, i bez obzira na znaèajne probleme kadrovskog karaktera (u selu nismo imali ni jednog obrazovanog struènjaka za raèunarstvo), ocenjujemo da smo naše osnovne ciljeve ostvarili, to jest telekoliba redovno funkcioniše a deca, omladina i stariji rado dolaze i koriste naše usluge. Opšte društvena prihvaæenost je dobra i kao potvrda iste, uskoro æe se u telekolibu preseliti i biblioteka. Time bismo se još više približili cilju, da telekoliba postane kulturni centar ovog malog, zaostalog sela Pred nama stoje ne mali zadaci da bismo u što kraæem roku udovoljili teledom-minimumu, kako u pogledu karakteristika funkcionisanja, tako i u vršenju usluga. Prvenstveni zadatak nam je da se telekoliba ustali i da ima kadrove odgovarajuæe struènosti. Dugoroèno, telekoliba znaèi bolju buduænost za ovo malo naselje. Izradom Web stranice sela, možda æe se neko preduzeæe ili privatno lice zainteresovati da uloži sredstva za unapreðenje poljoprivrede ili za preradu poljoprivrednih proizvoda. Otvaranjem radnih mesta, omladina bi ostala u selu, a pomoæu Interneta ovi mladi ljudi mogu da se ukljuèe u svet, koji je do sada bio nepoznat za njih. 201

202 TELEKOLIBA TORDA DemNet konkursni dobitnik: Dobrovoljno vatrogasno društvo - Torda Naziv: Telekoliba Torda Adresa: Torda, M. Tita 2. Tel/fax: 023/ teletorda@mgnet.co.yu Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Jožef Èileg Rukovodilac: Jaroslav Tomiæ Raèunarski sistem-administrator: Èila Šandor Torda se nalazi u srednjem Banatu, izmeðu Zrenjanina, Nove Crnje i Kikinde. Postoji dokumentacija iz koje je vidljivo da je naselje postojalo još godine. Naime, na jednoj karti pojavljuje se naselje koje nosi ime Torda. To ime selo nosi sve do godine, kada je naziv pretvoren u Bujiæevo, da bi mu se stari naziv vratio 1947.godine godine, prilikom bušenja novog bunara, stanovnici su primetili da voda ima èudan miris i ukus. Analizom je ustanovljeno da voda ima lekovito dejstvo. Pod imenom Jordan, ova lekovita voda je bila poznata u Evropi, kao i na tržištu SAD-a. U centru sela nalazi se zgrada Mesne zajednice, sagraðena godine. Dom kulture, otvoren godine, nalazi se u istoj zgradi, kao i telekoliba koja je poèela sa radom 2001.godine. Telekoliba je predstavljala moguænost da selo i njegova omladina otkriju svet putem Interneta, ali i moguænost da svet sazna nešto o ovom selu. Nova, savršeno opremljena telekoliba, u pravom smislu reèi bila je kancelarija za svakoga. 202

203 Na žalost, suviše je bilo lepo da bi dugo trajalo. 11. decembra godine, nepoznata lica su provalila u telekolibu i tom prilikom, sva oprema sem jednog raèunara je ukradena. Oèekuje se povoljno rešenje od Osiguravajuæeg zavoda, a preostali deo DemNet podrške, zaposleni u telekolibi utrošiæe za nabavku nove opreme. Teledom Novi Itabej i Teledom Savez Jugoslavije je pružio veliku pomoæ Telekolibi Torda, i ljudi koji vode ovu telekolibu se nadaju da im oni ni nadalje neæe okrenuti leða. Svi saradnici i posetioci Telekolibe Torda, zahvaljuju teledomašima za sve što su uèinili za njih. TELEDOM TOTOVO SELO DemNet konkursni dobitnik: Udruženje Teledom za razvoj Totovog Sela Totovo Selo Naziv: Teledom Totovo Selo Adresa: Totovo Selo, Zlatiborska

204 Tel/fax: 024/ URL: Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Jene Utaši Rukovodioc: Ferenc Bata Raèunarski sistem-administrator: Zoltan Priboj /Aniko Pap Totovo Selo se nalazi na severu Baèke, u opštini Kanjiža. Iako do sela ne postoji asfaltni put, do njega se ipak nesmetano može doæi iz pravca Kanjiže, Sente i Subotice. Do Maðarske se stiže preko Subotice - preko graniènog prelaza Kelebija Tompa, ili iz pravca Kanjiže preko graniènog prelaza Horgoš- Reske. Šetamo po kanjiško-senæanskom ataru, po ovom malom selu, gde ljudi nisu pali u depresiju tokom proteklog perioda. Kroz šetnju poèinjemo razmišljati i kroz razgovor konstatujemo, da postoji nekoliko nadarenih ljudi, punih ideja, zdušnih i sa puno radnog elana, velikih lokal-patriota. Svi oni mogu svojim pozitivnim zraèenjem pomoæi seljanima, svom Totovom Selu koje ima oko duša. Spremni su stvoriti zajednicu. Za sve ovo im je potreban jedan sveštenik, koji gradi buduænost na reèenici pomozi sebi, i Bog æe ti pomoæi, konstatujuæi da ako nema zajednice, nema ni crkve, a zajednica se ne može održati iskljuèivo odlaskom na molitve. Potreban je jedan mladi predsednik saveta, koji voli svoje selo i uz to oseæa i zna, gde treba i šta treba uèiniti za buduænost sela. Potrebno je i nekoliko ljudi, organizatora, koji æe se zajednici posvetiti u svom slobodnom vremenu. Seljani æe složno raditi na elektrifikaciji, popravci puteva, uvoðenju plina, otvaranju teledoma. Izgleda da je ovo tajna uspeha. Ovako se mogu praviti putevi, polovina sela može doæi do telefona, mogu se otvoriti radna mesta, može se organizovati kulturni život, stvoriti prostor za skupove i uvesti takvi sadržaji, da iz èitave pokrajine i inostranstva dolaze mladi, ali i oni stariji. Na ovaj naèin može Totovo Selo da krene u svet. Teledom u Totovom Selu je društvo za razvoj, osnovano godine. Osnovano je uz veoma skromnu družinu, sastavljeno od šaèice ljudi punih entuzijazma. Naša odluènost i želja da nešto uradimo, brzo se pokazala uspešnom, a i rezultati su uskoro usledili. Naš teledom uspešno pruža široku skalu usluga. Najveæi znaèaj ima raèunarsko obrazovanje za decu i odrasle, teèajevi engleskog i srpskog jezika i zdravstveni saveti za stariju populaciju. Teledom poseduje šest raèunara, video kameru, digitalni fotoaparat, crnobeli štampaè i štampaè u boji to je sva naša oprema. Imamo svoj Web sajt koji 204

205 redovno održavamo i dajemo svetu informacije o najnovijim dogoðajima u našem selu. Žitelji sela su sa velikom znatiželjom prihvatili osnivanje teledoma i sada sve veæi broj seljana koristi usluge teledoma. Zbog svega napred reèenog, smatramo da treba stvoriti put do razvoja ovakvih organizacija i u drugim sredinama. TELEKOLIBA TRENŠJEVICA DemNet konkursni dobitnik: Udruženje graðana Gradina Divljaka, Trešnjevica Naziv: Telekoliba Trešnjevica Adresa: Divljaka, Trešnjevica Tel/fax: 031/ maco@ptt.yu Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Nela Božiæ Rukovodilac: Alesandar Mitroviæ Raèunarski sistem-administrator: Goran Bogdanoviæ 205

206 Mesna zajednica Trešnjevica nalazi se 200 kilometara jugozapadno od Beograda, na putu izmeðu Arilja i Ivanjice. Ima 250 domaæinstava sa približno 1200 stanovnika. Selo je brdskog razbijenog tipa sa najveæom nadmorskom visinom od 865 metara. Glavni putevi u selu su asfaltirani, elektrifikacija sela je u potpunosti izvršena i veæina domaæinstava ima telefonski prikljuèak. Selo Trešnjevica ima izuzetne prirodne lepote. Kroz selo protièe reka Moravica, ispresecano je mnogim malim potocima, a reljef je raznovrstan. Dobar deo sela prekriven je šumama koje obiluju šumskim proizvodima, što sve zajedno predstavlja veliki potencijal za proizvodnju zdrave hrane. Zbog ekonomske krize u zemlji i lošeg stanja u privredi, zadnjih godina je zaustavljena migracija stanovništva iz sela u grad, ali se nastavlja migracija unutar sela iz teže pristupaènih predela u ravnièarski deo gde se formiraju naselja zbijenog tipa. Stanovništvo se uglavnom bavi poljoprivrednom proizvodnjom kao osnovnim izvorom prihoda. Vodeæe mesto u poljoprivrednoj robnoj proizvodnji zauzima malina koja se plasira na inostrano tržište i koja je glavni izvor prihoda. U selu se nalazi hladnjaèa koja organizuje otkup, preradu i prodaju malina. Kapaciteta je tona i zapošljava tokom godine 60, uglavnom sezonskih, radnika. Osim maline, znaèajniji tržišni proizvodi u selu su krompir, kupina i jabuka. Proizvodnja ostalog voæa i povræa, proizvodnja žitarica kao i stoèarstvo, uglavnom se obavljaju za svoje potrebe a višak se plasira na pijacama u okolnim gradovima. Od znaèajnijih privrednih objekata, u selu se nalazi par zanatskih radionica za obradu drveta, nekoliko metalopreraðivaèkih radnji i preduzeæe za otkup i plasman šumskih proizvoda. Mesna Zajednica Trešnjevica ima osnovnu školu sa oko 160 uèenika, poštu i dom kulture. Imajuæi u vidu ove i ostale probleme sa kojima se susreæe stanovništvo, Udruženje graðana ²Gradina², sa gosp. dipl. ing. Aleksandrom Mitroviæem kao predsednikom, konkurisalo je za otvaranje telekolibe u Trešnjevici. Telekoliba je otpoèela sa radom u junu godine. Smeštena je u prostorijama osnovne škole. Telekoliba u Trešnjevici sebe vidi kao centar informisanja, gde æe stanovništvo moæi da doðe do podataka koji ih interesuju, da stupi u kontakt sa svojima u dijaspori i da se naše selo, kao mikrozajednica, ukljuèi u meðunarodni sistem komunikacija. Cilj nam je i da, u skladu sa svojim moguænostima, a u saradnji sa lokalnom vlašæu, uèestvujemo u rešavanju kako zajednièkih, tako i pojedinaènih problema stanovništva. Jedan od ciljeva telekolibe je obuka stanovništva za rad na raèunarima. Osnovna škola ne raspolaže sa kabinetom 206

207 za informatiku, tako da deca jedino u telekolibi dolaze u kontakt sa raèunarom. Nadamo se, da æe njihovi prvi koraci u svetu informatike, uèinjeni u našoj telekolibi, probuditi u njima ljubav iželju za uèenjem i daljim usavršavanjem. TELEDOM UB Osnivaè: UB 14 Net Naziv: Teledom UB 14 Net Adresa: Ub, Trg Oslobodjenja 3, - Dom Kulture Tel/fax: 014/ ub14net@yahoo.com Datum otvaranja: god Programkoordinator: Mišel Kaplareviæ Rukovodioc: Milan Vuèièeviæ Raèunarski sistem-administrator: Aleksandar Stojanoviæ 207

208 Kolubarski okrug se prostire u srednjem delu zapadne Srbije. Obuhvata opštine: Oseèina, Ub, Lajkovac, Valjevo, Mionica i Ljig. Okrug ima ukupno stanovnika. Sedište okruga je grad Valjevo koji se nalazi na reci Kolubari. Kulturno-istorijske znamenitosti ovog kraja su: Muselimov konak, tipièan primer turske arhiktekture, sazidan u XVIII veku, Kula Nenadoviæa, koju je godine podigao vojvoda Jankov, Valjevska crkva, iz godine, redak primer monumentalne klasicistièke graðevine u Srbiji. U ovom regionu razvijena je metalna industrija ("Krušik" DD - Holding korporacija, DD Fabrika vijaka "Gradac"), poljoprivredna proizvodnja (proizvodnja šljiva, malina, kupina i jagoda) i prehrambena proizvodnja ("Srbijanka" DD). Poznata turistièka mesta u okrugu su planina Divèibare i Banja Vrujci. Sama varoš Ub udaljena je od Beograda 60 km a od Valjeva 30 km. Opština Ub prostire se na povrsini od 456,7 km2 i ima približno stanovnika. Plodna tamnavska zemlja, kroz koju protièu reke Ub i Tamnava, omoguæava razvoj stoèarstva, ratarstva, povrtlarstva i voæarstva. Rudna bogatstva èine nalazišta uglja, kvarcnog peska i keramièke gline. Teledom u gradu Ub otvoren je na inicijativu nekoliko mladih entuzijasta, inaèe aktivnih organizatora veæeg broja kulturnih i umetnièkih priredbi u mestu, pod rukovodstvom Mišela Kaplareviæa. Teledom ima vrlo atraktivnu lokaciju, naime nalazi se u zgradi Doma kulture. Oprema je obezbeðena uz pomoæ Teledom Saveza Jugoslavije i Centra za obrazovanje i razvoj preduzetništva iz Baèke Topole. Veliki deo opreme obezbedili su mladi, stvaraoci Teledoma Ub. Prekrasnu sveèanost povodom otvaranja teledoma, koja je organizovana u pozorišnoj sali Doma kulture, uvelièali su najmlaði umetnici grada, uèenici muzièke škole i pioniri Uba. Sveèanosti je prisustvovao Peter Palveði, direktor projekta Jugoslovenskog Teledom Pokreta pri DemNet Fondaciji iz Budimpešte, Ðeze Kovaè, putujuæi ambasador Teledom Saveza Maðarske, Mikša Ber, direktor projekta Teledom Saveza Jugoslavije, predstavnici Teledoma Ljig, kao i predstavnici društvene zajednice i privrede mesta Ub. Za rad Teledoma Ub, od samog poèetka je karakteristièno organizovanje obrazovanja. Najveæe interesovanje pokazalo se za kurseve raèunarstva, ali prilièno veliko je interesovanje i za kurseve stranih jezika. Plan Teledoma Ub je da nastavi sa ovim radom, sa proširenjem izbora kurseva koji se nude 208

209 stanovništvu, kao i sa poveæanjem broja kurseva, kako bi se zadovoljila potražnja u mestu. TELEKOLIBA VRAÆEV EVŠNICA DemNet konkursni dobitnik: Ekološko društvo Raskovnik Vraèevšnica Naziv: Telekoliba Vraæevšnica Adresa: Vraæevšnica bb. Tel/fax: 032/ raskovnik@ptt.yu Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Svetozar Nešoviæ Rukovodilac: Svetozar Nešoviæ Raèunarski sistem-administrator: Predrag Toroman Na krajnjem istoku opštine Gornji Milanovac, u srcu Šumadije i Srbije, gde se Vraæevšnièka reka uliva u Gružu, nalazi se mala varošica Vraæevšnica. Mala samo po prostoru koji zauzima. Vraæevšnici gravitira više sela: Lipovac, Prnjavor, 209

210 G.Crnuæa, D.Crnuæa, Belo Polje, Ljuljaci...Vraæevšnica i ta okolna sela, po zadnjem popisu iz godine, broje stanovnika. Vraæevšnica je privredni, kulturni i duhovni centar Gornje Gruže. Mesto je dobilo ime po manastiru Vraæevšnica. Manastir sa crkvom posveæenom Sv. Ðorðu, nalazi se na južnim padinama planine Rudnik. Sa svih strana je opkoljen šumom tako da se ne primeæuje dok mu se ne priðe. Manastir je sagraðen 1428/29. godine. Ima veoma bogatu i burnu istoriju. Nekoliko puta je bio opustošen, a zatim nanovo obnovljen. Posebnu ulogu u istoriji srpskog naroda Vraæevšnica je imala u toku prvog i drugog srpskog ustanka. Avgusta godine, Karaðorðe je ovde sazvao skupštinu svih narodnih starešina na kojoj su proèitani zakljuèci Bukureškog mira. U periodu drugog srpskog ustanka, bila je prestonica novoformirane države. Odluka o podizanju ustanka doneta je upravo ovde. Vraæevšnica je dugo bila ne samo važan politièki, veæ i kulturni centar èitavog kraja. U manastiru je radila jedna od prvih škola u ovom kraju godine imala je 12 ðaka. Arhitektura crkve predstavlja sažet tip graðevine moravske škole. Crkva je spolja obložena tesanim kamenom. U dvorištu manastira sahranjena je baba Višnja., majka kneza Miloša. U manastiru je proveo znaèajan deo svog života pesnik i slikar Ðuro Jakišiæ i dao znaèajan doprinos njegovom likovnom i biblioteèkom ureðenju godine, u okviru manastirskog kompleksa, podignuta je zgrada muzeja u kojem se nalaze brojni dragoceni eksponati godine osnovana je neprofitna civilna organizacija Ekološko društvo «Raskovnik», koja je dobitnik na DemNet konkursu. Sveèano otvaranje telekolibe, kao informativnog i telekomunikacionog centra, održano je godine. Ona je od prvog dana svog otvaranja na usluzi svojim graðanima. Najbrojniji i najzainteresovaniji posetioci su deca i omladina iz mesta. Ukazala se potreba za edukacijom mladih. Uspostavljena je tesna saradnja sa lokalnom upravom. Imamo podršku više preduzeæa, pre svih želimo da istaknemo PIK «Takovo». Sedamdesetih godina došlo je do velikog odliva stanovništva u grad. Sela su iz godine u godinu pustela i zamirala. Aktivisti telekolibe su postavili sebi cilj: 210

211 zadržati mlade u svom kraju, obogatiti njihov kulturno-informativni i zabavni život. Pokretaèi su raznih akcija: èišæenje donjeg toka Manastirske reke, organizovanje turnira u malom fudbalu na Vidovdan... Na turnir su bili pozvani i teledomovi iz Rudnika, Ivanjice i Ljiga. Vidovdan je proglašen za slavu društva, jer se na taj dan u selu održava veliki sabor, tradicionalno okupljanje stanovnika svih okolnih mesta. Telekoliba se ukljuèila u obnavljanje, zaštitu i razvoj duhovnog nasleða svog mesta, gde je aktivno ukljuèila i mesnu omladinu i podmladak. Dve emisije pod nazivom «Šumadijski prag» imale su karakter istraživanja i oèuvanja kulturne baštine u našem mestu. Ovim emisijama smo obuhvatili najznaèajnije istorijske podatke. Stalna etnografska istraživanja koja vršimo, imaju za cilj oèuvanje etnografskih vrednosti i identiteta ljudi koji žive na ovom prostoru. Kako je stanovništvo ovog prostora sve starije, cilj nam je da, u saradnji sa crvenim krstom i socijanom ustanovom, izvršimo socijalnu analizu i organizujemo patronažnu službu i socijalnu radionicu. Posebno radimo na raèunarskom obrazovanju, a u saradnji sa Teledom Savezom Jugoslavije, radimo i na organizovanju daljinskog obrazovanja u našem mestu. Najznaèajniji cilj nam je jaèanje društvene aktivnosti dece i omladine. 211

212 TELEKOLIBA ŽELJUŠA DemNet konkursni dobitnik: FK Željusa - Željuša Naziv: Telekoliba Željuša Adresa: Dimitrovgrad, Željuša bb. Tel/fax: 010/ Datum otvaranja: DemNet programkoordinator: Mihail Ivanov Rukovodilac: Vasil Colev Raèunarski sistem-administrator: Katarina Stojanoviæ Mesna zajednica Željuša nalazi se na magistralnom putu Pirot-Dimitrovgrad, sa leve i desne strane na 5 km udaljenosti od Dimitrovgrada. Selo Željuša je najveæa mesna zajednica na teritoriji Skupštine opštine Dimitrovgrad, sa 520 kuæa i oko stanovnika. Stanovništvo Željuše je višenacionalnog sastava. Pretežno se bavi poljoprivredom kao i radnièkim zanimanjima. Na teritoriji ove mesne zajednice nalazi se fabrika,,kozara koja zapošljava oko 100 ljudi, a trenutno se nalazi u teškoj situaciji, kao i veæina njoj sliènih fabrika na teritoriji cele opštine. U ovoj mesnoj zajednici nalazi se istureno odeljenje Osnovne škole,,moša Pijade iz Dimitrovgrada (od I IV razreda) kao i predškolska ustanova koju pohaða oko 130 dece. Takoðe, treba istaæi, da je u toku izgradnja crkve Sveti Spas za sve vernike, ne samo ovog sela, veæ i okoline. Treba istaæi da skoro svaka kuæa ima telefonski prikljuèak. Telekoliba korišæenjem Interneta omoguæava meštanima komuniciranje sa celim svetom. Najveæi problem ove mesne zajednice jeste nedostatak pijaæe vode, kao i nepostojanje kanalizacione mreže. Komunalna i putna infrastruktura takoðe nije uraðena na odgovarajuæi naèin. Ovi problemi se, u najkraæem vremenskom roku, trebaju rešiti. 212

213 Telekoliba je poèela sa radom maja godine, a nalazi se u prostorijama stare osnovne škole. Otvorena je za sva lica, pružajuæi im moguænost velike informisanosti, kao i korišæenje kompjutera u razlièite svrhe, poèev od igrica kao najzastupljenije delatnosti, kancelarijskih usluga, Interneta kao veze sa svetom, pa do svih ostalih usluga vezanih za pomoæ graðanstvu. Kao nešto relativno novo za ovu malu sredinu, telekoliba je naišla na veliko interesovanje graðana razlièitog uzrasta i nacionalnosti. Od otvaranja pa do danas, postepeno se ostvaruje saradnja sa ostalim preduzeæima iz mesta, osnovnom školom, kao i sa predškolskom ustanovom. Telekoliba se još uvek nalazi na razvojnom putu. 213

214 Analiza samovrednovanja izvršenih od strane teledomova i telekoliba 1. Uvod ZA PERIOD APRIL-DECEMBAR GODINE Na osnovu Ugovora o podršci zakljuèenom izmeðu DemNet-a i dobitnih organizacija, utvrðena su ona oèekivanja, koja se odnose na teledom minimum, funkcionisanje, izveštavanje, kao i na monitorovanje. U cilju što kvalitetnijeg sagledavanja rada i funkcionisanja teledomova i telekoliba ( u daljem tekstu TD/TK), kao i stanja i problema u njima, opredelili smo se da zbirnom monitorovanju za godinu (od osnivanja TD/TK, tj. za period april-decembar) prethodi samovrednovanje izvršeno od strana samih TD/TK. Samovrednovanje u funkciji monitorovanja je novina uopšte u praksi teledom-pokreta, a osnovna namera nam je bila, da se sami ljudi u TD/TK istinski udube u upoznavanje svoje stvarnosti, te da predstave sebi i nama: svoj TD/TK i organizaciju u okviru koje funkcioniše, kakva je društvena prihvaæenost TD/TK, kako rade i kako ostvaruju teledom-minimume u pogledu funkcionisanja i pružanja usluga, sa kakvim se brigama i problemima nose i kako vide rešenje istih, kako se ostvaruju obaveze prema DemNet-u, i kako ocenjuju DemNet program, kako ocenjuju saradnju sa TDSJ, kakvi su im odnosi sa medijima, kako gledaju na buduænost jugoslovenskog teledom pokreta, i kako ocenjuju svoj TD/TK. Ako se samovrednovanje uredno (barem jednom godišnje) obnavlja, ono ne samo da doprinosi rastu kvaliteta rada i odgovornosti u teledomovima i monitorovanja postaju efikasnija, veæ ona omoguæavaju i: celovitiji uvid u rad i funkcionisanje TD/TK i ostvarivanje misije teledom-pokreta, kvalitetnu raspravu o brigama i problemima, davanje saveta i struène pomoæi, kao i 214

215 iznalaženje najpovoljnijih rešenja za evidentne probleme u pojedinim sredinama i pravovaljano vrednovanje i kategorizaciju TD/TK u funkciji njihovih stvarno ostvarenih rezultata i doprinosa razvoju svojih mikrozajednica. Za samovrednovanje je, na osnovu dosadašnjih iskustava na monitorovanju, kao i utvrðenih obaveza iz Ugovora o podršci, izraðen zaseban upitnik. Upitnik je dostavljen 22. decembra svim TD/TK. Najveæi broj TD/TK se krajnje savesno odnosio prema ovom zadatku i u rad su se ukljuèili svi najodgovorniji ljudi, vezani za rad i funkcionisanje TD/TK. Izvršena samovrednovanja opravdala su naša oèekivanja. Ovom analizom želimo predstaviti najkarakteristiènije momente iz obimne dokumentacije samovrednovanja po grupama pitanja kako su ona postavljena. 2. Osnovni podaci o organizaciji dobitniku demnet - podrške Prvi ozbiljan rezultat samovrednovanja jest da smo za sve organizacije dobili aktuelne osnovne podatke. 3. Osnovni podaci o nosiocu funkcionisanja TD/TK Želeli smo saznati, i dobili smo aktuelne podatke, ko su stvarni nosioci funkcionisanja TD/TK, jer to nije u svim sluèajevima sama dobitna organizacija. Takve sluèajeve imamo kod teledomova: Baèka Topola, Èoka, Omiljica, Senta, i kod telekoliba: Belanovica, Crna Bara, Gorèinci, Lovæenac, Male Pijace i Radinjinci. U Baèkoj Topoli je osnovan 1. jugoslovenski teledom (16. oktobra godine), i nosilac njegovog funkcionisanja od poèetke je Centar za obrazovanje i razvoj preduzetništva, kao jedan od njegovih osnivaèa. 4. Osnovni podaci o TD/TK I ovde, kao i u vezi organizacija, imamo aktuelne podatke o TD/TK. Polazeæi od obaveza iz Ugovora o podršci nužno je napomenuti da: nemaju svega dve telekolibe, i oni se operativno služe e- mailom teledoma u partnerstvu, 215

216 Web sajt imaju teledomovi: Ada, Baèka Topola, Baèki Vinogradi, Bela Palanka, Guèa, Hajdukovo, Ivanjica, Kovaèica, Ljig, Paèir, Senta, Stara Moravica, Temerin, Totovo Selo; i telekolibe: Belanovica, Bukovica, Debeljaèa, Kotraža, Luèani, a u pripremi su u svim ostalim teledomovima i više od polovine telekoliba. Nepostojanje sopstvenog a i Web sajta je neophodno prevaziæi u najkraæem moguæem roku, jer je kljuèna misija teledom-pokreta ostvarivanje veza svih mikrozajednica sa svetom ali i same predstave tom svetu, kao i pitanje sveta i traženje odgovora na svoja (razvojna) pitanja. 5. Struèni kadrovi TD/TK Formalno TD/TK raspolažu sa dovoljnim brojem struènih saradnika èiji broj se kreæe od Njihovo prisustvo u radu TD/TK je u veæini sluèajeva periodièno, u funkciji poslova koji su im stvarno povereni. Najveæi broj saradnika angažovan je na bazi volonterstva ili ugovora o delu. Dobro je da, u odnosu na poèetno stanje, ima više stalno zaposlenih lica. 6. Prostorije TD/TK Prihvatne organizacije TD/TK Teledomovi nemaju svoje prostorije. Pravo korišæenja objekata i prostorija (u veæini sa pripadajuæom kancelarijskom opremom) dobili su TD/TK na najmanje tri godine i duže, od sledeæih grupa organizacija: od konkursnog dobitnika 16 sluèajeva od mesne zajednice 24 sluèajeva od skupštine opštine 4 sluèaja od škola 9 sluèajeva od preduzeæa 5 sluèajeva od privatnih lica 1 sluèaj od preduzetnika 1 sluèaj od biblioteka 1 sluèaj od omladinskog kluba 1 sluèaj od kulturno umetnièkog društva 3 sluèaja, od doma zdravlja 1 sluèaj. 216

217 Objekti i prostorije Objekti svih TD/TK se nalaze u centru svojih naselja i pristupaèni su, sa moguænošæu parkiranja neposredno ispred ili u blizini TD/TK. U 9 sluèajeva TD/TK se nalaze na prvom ili drugom spratu (Nova Crnja, Teleèka, Senta, Èoka, Ivanjica 2.sprat Maradik, Bela Palanka, Guèa, Vraæevšnica) a svi ostali TD/TK se nalaze na prizemlju objekata. Samostalnih objekata je 7 (Stara Moravica, Beèej, Svrljig, Gornji Breg, Male Pijace, Mužlja i Gunaroš) a ostali se koriste u zajednici sa drugim subjektima. Negde je to zajedništvo povoljno sa stanovišta omoguæavanja pružanja kompleksnijih usluga (Baèka Topola, Stara Moravica, Ivanjica,...) Negde to zajedništvo neposredno ide na štetu jedne ili druge organizacije, u veæini na štetu TD/TK, jer dok se obavljaju jedne usluge ne mogu se efikasno ili nikako obavljati druge, te se tako sukobljavaju razlièiti interesi i prioriteti. Neophodno bi bilo da se ova problematièna zajedništva, na prihvatljiv naèin što pre razreše. Izgled i urednost objekata, njegove okoline i prostorija Kod najveæeg broja TD/TK susreæemo situaciju da se one nalaze u ureðenim prostorima i ureðenim objektima. Meðu njima posebno se istièu oni, koji samom svojom urednošæu privlaèe posetioce (Ada, Arilje, Baèka Topola, Beèej, Boljare, Hajdukovo, Ivanjica, Ljig, Temerin, Totovo Selo). Tek u malom broju sluèajeva ne vodi se dovoljno raèuna ni o okolini ni o objektu ni o unutrašnjosti prostorija, tako da je neophodno da se u tim sredinama preduzmu potrebne mere da se postojeæe stanje sanira. Od posebnog je znaèaja, da u nekim sredinama, osim standardnog ureðenja prostorija TD/TK susreæemo i etnografsku izložbenu postavku (Belo Blato, Gunaroš) ili pak prodajnu izložbu umetnièkih dela (Rudnik, Ljig). Prostorije sa kojima TD/TK raspolaže Veæina TD/TK raspolaže sa poželjnim minimalnim brojem i velièinom prostorija (kod teledomova: predprostor, prijemna kancelarija, PC sala; kod telekolibe: predprostor, PC sala). U nekim sluèajevima uslovi rada su izuzetno povoljni (Ada, Baèka Topola, Beèej, Ivanjica, Kovaèica, Ljuberaða, Mužlja, Svrljig...), a u nekim su prostorije 217

218 toliko skuèene, ili postoji samo jedna prostorija, da to ima nepovoljan uticaj na rad i funkcionisanje TD/TK (Arilje, Bela Palanka, Hajdukovo, Mali Iðoš...). Poseban je problem da se, u ne malom broju sredina ( u 18 sluèajeva), sanitarni èvor nalazi u dvorištu. Bezbednost i osiguranje imovine TD/TK Veæina TD/TK posvetila je dužnu pažnju pitanju bezbednosti i fizièkom obezbeðenju imovine. Instalirali su rešetke, imaju alarmne ureðaje, èuvarsku ili patronalnu službu. U nekim sredinama (u 5 sluèajeva) nije na valjani naèin rešeno pitanje obezbeðenja. Upozoravajuæi je primer TK u Tordi, gde je izvršena provala, kraða, i sva oprema je odneta, iako je objekat višefunkcionalan (dom kulture), koristi ga više korisnika i nalazi se u samom centru naselja. Saniranje ovog problema je u toku, pošto je imovina odgovarajuæe osigurana kod Osiguravajuæeg društva. 7. Opremljenost TD/TK Opremljenost TD/TK na svim mestima udovoljava osnovne zahteve za njihovo uspešno funkcionisanje. Znaèajan deo TD/TK tokom realizacije DemNet programa je proširio opremljenost svojih TD/TK, tako da u dosta sluèajeva broj raèunara u teledomovima dostiže 10, a u telekolibama 5. Osim standardne opremljenosti, pojedini TD/TK osnažili su svoje raèunare, neki raspolažu sa digitalnim fotoaparatom (10) ili i sa digitalnom video kamerom (6), što omoguæava vršenje i novih vrsta usluga. 8. Firma tabla i oglasna tabla TD/TK Firma table kod veæine TD/TK su dobre (46), od èega su: estetski (26) i na jedinstvenim osnovama (20) istaknute na ulazima. 218

219 U nekim sluèajevima (18) TD/TK imaju privremena rešenja (teledom natpisi se nalaze na prozorima i vratima). Kod jednog teledoma nema nikakvog natpisa koji bi uputio na to da se tu nalazi TD. Oglasnu tablu ima veæina TD/TK. Neke telekolibe (12) nemaju oglasnu tablu i koriste za obaveštavanje zid, vrata ili prozore. U 17 sluèajeva, osim sopstvene, koristi se zajednièka, mesna oglasna tabla. 9. Radno vreme TD/TK Radno vreme u svim TD/TK je istaknuto na vidljivom mestu. Radna vremena su razlièita. U najveæem broju sluèajeva radno vreme je jednokratno i traje od 8-19 èasova (ponedeljak petak) i od 8-14 èasova (subota). Nedeljom radi 8 TD i 7 TK. Dvokratno rade u 5 teledomova i 9 telekoliba. TD/TK rade (osim jednog sluèaja sa 4 èasa) najmanje 6 a najviše 13 èasova dnevno. 10. Organizovanost TD/TK i odnosi unutar organizacija Ovde smo posebnu pažnju posvetili dvema kljuènim pitanjima: kakva je normativna regulisanost u organizaciji, i kakav je u tome položaj TD/TK kakvi su stvarni odnosi unutar organizacije prema funkcionisanju TD/TK. Normativna regulisanost odnosa Normativno regulisanje odnosa unutar organizacije (pravilnici o organizaciji i funkcionisanju TD/TK, o radnim odnosima, o materijalno-finansijskom poslovanju, o rukovanju i arhiviranju dokumenata...) nije ili je nedovoljno rešeno kod veæine organizacija. Kako zakonom kod društvenih i civilnih organizacija, osim statuta kao osnovnog akta koji reguliše stanje i odnose, druge normativne regulative nisu do pojave DemNet programa tražene, tako nije bilo ni zahteva za detaljnim regulisanjem odnosa. 219

220 U toku obrazovanja teledom-menedžera u okviru DemNet programa, posebna pažnja je posveæena ovom pitanju, te su izraðeni i stavljeni na raspolaganje TD/TK modeli osnovnih normativnih akata. Na žalost, najveæi broj organizacija u svojim sredinama nema odgovarajuæu struèno-pravnu pomoæ za konkretizovanje ovih modela i izradu normativnih akata, koji odgovaraju stvarnim potrebama u ovom sluèaju radu i funkcionisanju teledoma u okviru ovih organizacija, tako samo kod malo broja organizacija postoji celovita normativna ureðenost odnosa. Dobro je što su u najveæem broju TD/TK prionili na posao i znaèajno odmakli u izradi ovih akata. Nije dobro meðutim, što jedan manji deo TD/TK nije shvatio znaèaj potrebe normativnog regulisanja, a njihova samovrednovanja ukazuju da imaju probleme u odnosima unutar organizacije. Iz samovrednovanja proizilaze tri osnovna zadatka za TDSJ: 1. utvrditi krajnje rokove izrade svih potrebnih osnovnih normativnih akata koji regulišu položaj, samostalnost, kompetenciju, rad i funkcionisanje TD/TK, 2. u cilju uspešne realizacije ovog velikog zadatka, organizovati pravnu i ekonomsku struènu pomoæ za podršku izrade normativnih akata i strateških planova TD/TK, 3. po isteku utvrðenih rokova izvršiti uvid i kontrolu realizacije zadatka i po potrebi pružiti dalju struènu pomoæ da se zadatak pravovaljano realizuje. Odnosi na relaciji organizacija - TD/TK U najveæem broju sluèajeva ovi odnosi su vrlo dobri, TD/TK imaju punu podršku svojih organizacija a kljuèni ljudi su ujedno i aktivni nosioci funkcionisanja TD/TK. Na žalost, u nekoliko organizacija postoje veoma ozbiljni problemi, koji su, skoro bez izuzetka, subjektivnog karaktera. Najkritiènija je situacija u ovom pogledu u vezi jednog teledoma i jedne telekolibe, èiji su rezultati meðu najboljima, lokalna samouprava ih podržava, ali ne i predsednik ili predsedništvo organizacije. Razrešavanje ovih i sliènih problema je izazovno težak zadatak, jer su sredina i ljudi prihvatili TD/TK, cene njihove zanesenjake koji tamo rade i rado kod njih dolaze. 220

221 Šta èiniti u ovakvim i sluènim situacijama? Sami TD/TK vide dva moguæa izlaza: 1. s obzirom da same organizacije nemaju snage da razreše ovaj problem za dobrobit teledoma, donator (DemNet) se može kruto postaviti i saglasno Ugovoru o podršci povuæi svu donacijsku opremu. Svi smatraju da bi, u sluèajevima kada TD/TK zaista dobro radi, to bila teška nepravda i prema žiteljima ovih malih mesta, koji su zavoleli i koriste usluge teledoma i uèestvuju u njegovim akcijama, ali i prema zanesenjacima teledoma koji su i pored ovih teških uslova istrajno radili na ostvarivanju misije teledom-pokreta u svojoj sredini, 2. postiæi zdrav kompromis da se za nosioca funkcionisanja teledoma pronaðe druga organizacija, koja æe u celini ispoštovati obaveze po Statutu TDSJ i iz Ugovora o podršci. U skoro svim sluèajevima gde su teledomovi stvarno aktivni, a imaju problema, smatraju da bi drugo rešenje bilo pravo. Dakle, nosilac funkcionisanja ovih TD/TK treba da bude druga organizacija u svim sluèajevima: gde izmeðu oranizacija i TD/TK postoje zategnuti odnosi ili gde organizacija konkursni dobitnik - ne daje dovoljan ili nikakav doprinos radu, funkcionisanju i razvijanju TD/TK (što je posebno izraženo u onim organizacijama, èiji osnovni profil delatnosti nije blizak delatnostima teledoma) 11. Partneri koji saraðuju sa teledomom Partnerstvo izmeðu organizacija koji su zajednièki konkursni dobitnici teledoma i telekolibe Prilikom zajednièkog konkurisanja i izrade konkursnog materijala, partneri su se dogovorili o buduæim meðuodnosima. Regulisana je obaveza nosioca konkursa i teledoma da zajednièki podržavaju osnivanje i rad telekolibe, kao i da æe konkursom utvrðena sredstva koristiti srazmerno. Ovo podrazumeva i zajednièku realizaciju obaveza koje proizilaze iz Ugovora o podršci. Ovi odnosi su u najveæem broju sluèajeva izvanredni ili dobri, što se ogleda pre svega u uspešnom funkcionisanju ovih telekoliba, kao što je to sluèaj u mestima: Baèka Topola/Gunaroš, Baèki Vinogradi/Nosa, Bela Palanka/Crvena 221

222 Reka, Boljare/Donje Lomnice, Hajdukovo/Šupljak, Ivanjica/Bukovica, Ljig/Moravci/Belanovica, Stara Moravica/Teleèka. Iz samovrednovanja na žalost vidimo, da su 2-3 telekolibe i od strane programkoordinatora i struènih ljudi teledoma u partnerstvu prepuštene same sebi, za što oni sami nisu sposobni, pre svega zbog nedostatka odgovarajuæe struènosti za samostalan rad. U ovakvim uslovima ove telekolibe doslovno životare, a rezultati izostaju. Suprotno prednjem, takoðe imamo 2-3 telekolibe, gde i pored napora i pružene struène pomoæi, kako DemNet programkoordinatora, tako i struènih ljudi iz teledomova, ostvareni rezultati ne udovoljavaju ni najminimalnijim zahtevima, iskljuèivo zbog subjektivnih razloga u telekolibama (nedovoljna odgovornost i angažovanost rukovodioca telekolibe ili nezainteresovanost same organizacije) Ovi prolemi se moraju razrešavati i subjektivne slabosti se moraju prevaziæi u što kraæem roku, uz uporedno sagledavanje moguænosti i uslova za uspostavljanje takvih novih organizacionih i kadrovskih rešenja, koja æe omoguæiti uspešno funkcionisanje ovih telekoliba. Partnerstvo izmeðu konkursnog dobitnika i nosioca funkcionisanja TD/TK Kao što je reèeno pod taèkom 2, same dobitne organizacije nisu u svim sluèajevima nosioci funkcionisanja TD/TK. Iz samovrednovanja i ostvarenih rezultata vidimo da ježivot opravdao ova opredeljenja. Na osnovu steèenih iskustava kao i na osnovu inicijativa iz dosta TD/TK, nameæe se kao zajednièki zadatak svih zainteresovanih subjekata da se svugde, gde su aktivnosti nedovoljne a rezultati slabi ili je položaj TD/TK nepovoljan u organizaciji, sagledaju i iznalaze najbolja moguæa rešenja u izboru takvih nosioca funkcionisanja TD/TK i takav društveni nadzor, koji æe osigurati ostvarivanje urednog funkcionisanja barem na nivou teledom minimuma. S tim u vezi svakako je potrebno ukljuèiti i pribaviti mišljenje i saglasnost TDSJ. Partnerstvo sa prihvatnom organizacijom Svi TD/TK imaju regulisane odnose u vezi korišæenja prostorija i opreme koje nije vlasništvo konkursnog dobitnika. U svim sluèajevima gde su partneri same dobitne organizacije, mesne zajednice ili škole, ne vidimo posebne probleme. 222

223 Meðutim, u sluèajevima gde su prostorije ustupile privredne organizacije, u procesu njihove privatizacije ovo pitanje može biti problem. Dobro je što su toga svesni TD/TK i u svim ovim sluèajevima ostvarili su dogovor i mesne zajednice ili opštine su spremne da iznaðu nove prostorne uslove za TD/TK, tako da ni u jednom sluèaju ne vidimo nerešiv prostorni problem. Partnerstvo sa lokalnom samoupravom Prilikom konkurisanja, sve lokalne samouprave mesne zajednice ili opštine, izjasnile su se u prilog podrške osnivanja i funkcionisanja TD/TK. U najveæem broju sluèajeva to se i ostvaruje na zadovoljavajuæi naèin, i osim naèelne društvene podrške daje se i materijalna pomoæ. Veoma je znaèajno što se usluge TD/TK sve više koriste od strane lokalnih samouprava. Najlepši primer društvene prihvaæenosti i priznanja znaèaja i rezultata rada teledoma jeste opština i mesna zajednica Ljig, gde je teledomu dodeljeno najviše opštinsko društveno priznanje: 1300 kaplara. U izuzetno nerazvijenim sredinama, lokalne samouprave nemaju elementarne materijalne uslove ni za sopstveno redovno funkcionisanje, te o materijalnoj podršci TD/TK jedva da se i može govoriti. S obzirom da su sve ove sredine izuzetno zainteresovane za TD/TK, rešavanjem njihovog materijalnog statusa sigurno æe se rešavati i materijalna podrška TD/TK. Partnerstvo sa drugim organizacijama TD/TK tokom svog funkcionisanja postupno izgraðuje i proširuje svoju saradnju i sa drugim organizacijama, pružajuæi im potrebne usluge, ali i dobijajuæi od njih (u dosta sluèajeva) razne vidove donacija. Sve je više sluèajeva gde su ovi odnosi i ugovorno regulisani. Pouèan je primer saradnje sa školama u Crvenoj Reci, Donjoj Lomnici, Gorèincima, Gunarošu, Ljuberaði i u drugim mestima, gde se, u nedostatku raèunarske opreme u školama, u TD/TK održava raèunarska obuka. Od izuzetnog je znaèaja da se od strane sve više institucija i preduzeæa šalju zaposleni na informatièko obrazovanje, kao naprimer: Ada, Baèka Topola, Debeljaèa, Ivanjica, Ljig, Novi Beèej, Temerin. 223

224 Kompleksne partnerske odnose izgraðuje sve više TD/TK u svojim sredinama. Primer u tome daju: Baèka Topola, Bajša, Debeljaèa, Hajdukovo, Ivanjica, Luèani, Ljig, Mali Iðoš, Moravci, Omoljica, Paèir, Stara Moravica, Svrljig, Temerin, Totovo Selo... Sve više TD/TK radi Web sajtove za svoju sredinu i privredne subjekte. Na èelu ovih aktivnosti su: Ljig, Ivanjica i Moravci. Od izuzetnog je znaèaja da se ove usluge ustale i razvijaju u svim TD/TK, jer su one osnov razvojne podrške svojih sredina, e-biznisa ali i poveæane tržišne sigurnosti samih TD/TK. Saradnja je sve prisutnija i sa medijama, pre svega sa lokalnim novinama, radio i TV stanicama, gde je sve više prisutno naèelo saradnje meðusobno dopunjavanje. Pomoæ koju TD/TK smatraju potrebnom za partnerskih odnosa izgradnju svojih Svi TD/TK smatraju pomoæ potrebnom kako bi što uspešnije ostvarili najrazlièitije vidove saradnje i partnerstva. Istaknuto je nekoliko kljuènih pitanja: èiniti dostupnim pozitivna iskustva svih TD/TK na Web stranicama TDSJ, od strane TDSJ pružiti ustaljene pravne, ekonomske i druge vrste struène pomoæi, iznaæi zajednièka rešenja za izgradnju partnerstva, marketing-obrazovanje teledom-kadrova, inicirati prema opštini i mesnoj zajednici izvršavanje poslova od opšte društvenog znaèaja od strane TD/TK, zajednièki nastup u zemlji i u inostranstvu. 12. Teledom-minimum karakteristike funkcionisanja TD/TK sve više udovoljavaju zahtevima teledom-minimuma. Iz njihovog samovrednovanja vidimo da su uèinjeni znaèajni napori u realizaciji kontinualnog društvenog uvida u funkcionisanje TD/TK. Ovde se nalazimo pred izazovom, da na naèin koji najviše odgovara našim jugoslovenskim uslovima utvrdimo na nivou Saveza, konkretizovane minimume, s tim pre što æe valjani društveni uvid u funkcionisanje TD/TK rezultirati njihov efikasniji rad i poveæanu društvenu podršku. 224

225 Svi TD/TK su zaista otvoreni prema svim korisnicima bez obzira na pol, obrazovanost, nacionalnost, versku i drugu pripadnost i socijalni položaj. Osim svega nekoliko sluèajeva, TD/TK se prilagoðavaju zahtevima sredine za uslugama. U vrlo malo sluèajeva TD/TK funkcionišu kao forumi javnosti i otvorene tribine. Ovo je oblast aktivnosti kojom treba ovladati i kontinualno ga negovati. Èine se tek prvi istinski koraci i u pogledu zahteva da TD/TK postaju memorijski centri svoje sredine. Snimaju se i beleže aktuelni dogaðaji, vrši se Internet prezentacija svoje sredine, stvaraju se baze podataka od opšteg interesa, kako za lokalnu samoupravu, tako i za graðanstvo i druge subjekte. TD/TK (osim malog broja izuzetaka) su zaista odgovorne uslužne organizacije, što se ogleda u predusretljivosti i pouzdanosti u odnosima i izvršavanju preuzetih obaveza i stalnom poboljšanju kvaliteta svojih usluga. Pouzdan dokaz istog je sve širi obim korišæenih usluga i broj zadovoljnih korisnika. 13. Teledom minimum osnovne i druge usluge Kroz naredne tabele vidimo statistièki pregled vrsta i obim ostvarenih usluga u periodu april-decembar godine. U suštini, izvršene usluge su osnovno merilo kvaliteta funkcionisanja pojedinih TD/TK. 225

226 Baèki Jarak Belanovica Belo Blato Bukovica Crna Bara Crvena Reka Debeljaèa Dobrodol Donja Lomnica G. Breg Gorèinci Gunaroš Guševac Ivanovo Kotraža Lovæenac Luèani Lukino Selo UKUPNO Male Pijace Mol Moravci N. Orahovo Nosa Novi Becej Oreškoviæ Orom Panonija Radinjinci Šupljak Teleèka Toba Torda Trešnjevica Vraæevšnica Željuša TK UKUPNO Najzastupljenije usluge LEGENDA: 1. Usluživanje civilnih organizacija, njihov centar 6. Mesni oglasi, centar vesti 11. Samostalno korišæenje raèunara 2. Pomoæ i saradnja u obavljanju službenih poslova 7. Kancelarijske usluge 12. Raèunarsko obrazovanje 3. Dostupnost i korišæenje Interneta od strane graðanstva 8. Korišæenje multimedija 13. Uèenje jezika 4. Elektronsko dopisivanje za graðanstvo 9. Raèunarske usluge 14. Obrazovanje za zanimanja 5. Informisanje od opšte korisnosti 10. Raèunarske igre 15. Ostale vrste usluga 226

227 Od teledomova se sa pravom oèekivalo da celovito udovoljavaju teledom minimumu. Tu prednjaèe: Ada, Baèka Topola, Bela Palanka, Hajdukovo, Ivanjica, Ljig, Mali Iðoš, Omoljica, Paèir, Stara Moravica, Svrljig, Temerin... Kod telekoliba, udovoljavanje teledom-minimuma možemo samo priželjkivati, imajuæi u vidu njihove skromnije uslove (prostorne, tehnièke, kadrovske). Neke telekolibe su ostvarile zaista impozantne rezultate u vršenju svojih usluga i služe za primer: Debeljaèa, Gunaroš, Luèani, Moravci, Novi Beèej, Teleèka... Kako naše sredine (sem malog broja izuzetaka), do osnivanja TD/TK èak ni u svojim školama nisu imale skoro nikakvu raèunarsku opremu, od izuzetnog je znaèaja da se u ovim sredinama kontinualno odvija raèunarska obuka u TD/TK. Sa zadovoljstvom možemo konstatovati da se, osim u èetiri teledoma i sedam telekoliba, u svim drugim TD/TK odvija neka forma informatièkog obrazovanja. Mada sa dosta zakašnjenja, u veæini ovih TD/TK izvršene su potrebne pripreme i obezbeðeni su kadrovski uslovi za poèetak ( pre svega raèunarskog ) obrazovanja. Osim raèunarskog, u sve veæem broju su prisutna jezièka i druge vrste obrazovanja u vanškolskom sistemu. U ovom pogledu primer daje teledom u Baèkoj Topoli. Na nivou TDSJ, organizovanje najrazlièitijih vrsta vanškolskog obrazovanja smatra se jednom od najznaèajnijih teledom-minimum usluga. Saglasno tome vrše se i pripreme da se što veæi broj TD/TK osposobi i ukljuèi u vršenje ovih usluga. Internetom podržano daljinsko obrazovanje i korišæenje njenih moguænosti od izvanrednog je znaèaja. Sve je više i drugih vrsta usluga. Ovde je neophodno napomenuti znaèaj vršenja usluga izrade Web prezentacija, kao pouzdanog izvora finansiranja TD/TK, i isto bi trebalo da bude u prioritetu svih TD/TK. Izuzetan primer u ovom pogledu daju: Ljig, Ivanjica, Moravci. Kao jednoj od bitnih buduæih usluga o daljinskom radu, tek se razmišlja. Ako su u poèetnom periodu najznaèajnije usluge bile igre na raèunaru, sve je više TD/TK kod kojih su najzastupljenije one vrste usluga koje su u funkciji razvojnih potreba svoje sredine i zahtevaju viši nivo struènosti i poveæanu angažovanost svojih kadrova, obezbeðujuæi pri tome i poveæane i pouzdanije izvore prihoda. 14. Brige i problemi TD/TK 227

228 Od strane TD/TK istaknut je znaèajan broj problema, od kojih istièemo najkarakteristiènije: izvori finansiranja i naknada za rad po isteku DemNet programa, veoma loše telefonske veze (ISDN veza samo u tri mesta od 66), time i Internet dostupnost, skupe Internet usluge, sredstva za nabavku legalnih SW, struènost kadrova, posebno raèunarskih, težnja za nametanjem volje izvan TD/TK, partneri ne izvršavaju ili loše izvršavaju preuzete obaveze, nedovoljna podrška lokalne samouprave. Pretežni deo ovih problema TD/TK moraju sami rešavati. TDSJ u svemu tome mora biti partner i inicijator razrešavanja ovih problema. 15. Vrednovanje demnet jugoslovenskog teledom progama Pridržavanje i ostvarivanje izveštajnih obaveza DemNet je utvrdio veoma precizne upute i rokove za podnošenje meseènih finansijskih i tromeseènih struènih izveštaja. Ovo je uèinjeno iz dva razloga: 1. da se ima stvaran uvid od strane samog DemNet-a, kao donatora, u tok realizacije programa i 2. da kroz realizaciju ovog kompleksnog programa kadrovi TD/TK osposobe i ovladaju tehnikom pisanja, izveštavanja o toku realizacije konkursnih programa po merilima razvijenih zemalja (pre svega USA i EU), jer je za njihovo dalje funkcionisanje i opstanak od izuzetnog znaèaja uspešno konkurisanje (kako u svoje ime, tako i za potrebe drugih civilnih organizacija i lokalnih samouprava). Sa izveštavanjem su se svi istinski pomuèili. Bilo je dosta nesnalaženja, muka, kao i kašnjenja u rokovima, dok se nije ovladala tehnika i shvatila potreba da se obaveze moraju saglasno zahtevima Ugovora o podršci i izvršavati. Èinjenica je, da je ovaj problem, u veæoj ili manjoj meri, bio prisutan tokom celog perioda realizacije programa kod svih TD/TK. Utrošak sredstava 228

229 Uvidom u pristigle izveštaje i u samovrednovanja, može se zakljuèiti da su sredstva korišæena u funkciji otvaranja i rada TD/TK. Kod najveæeg broja sluèajeva ovi utrošci su realizovani u korist teledoma odnosno telekolibe u skladu sa konkursnim srazmerama. Od ovoga se po pravilu odstupalo u sluèajevima kada je teledom preuzeo veæi deo obaveza u vezi rada telekolibe, jer ista sama zbog kadrovskih ili drugih razloga nije bila spremna ili sposobna da ih realizuje. Intervencijom struène službe TDSJ otklonjeni su otvoreni nesporazumi. Znaèaj DemNet programa po oceni dobitnika Svi uèesnici samovrednovanja, bez izuzetka, DemNet-programu pridaju izvanredan znaèaj, kako za svoju sredinu, tako i za našu zemlju u celini. Za veæinu njih, to je prva inostrana razvojna donatorska pomoæ koja je uopšte pristigla u njihove sredine. Posebno se istièe da danas nismo dovoljno svesni znaèaja ove podrške i pozitivnih promena koje æe ona izazvati u buduænosti. Ovaj program, posle mukotrpnih godina nazadovanja, bio je prvi pravi program koji je ujedinio ljude ovih mikrozajednica za ostvarivanje jednog zajednièkog društvenog cilja osnivanja TD/TK - u funkciji razvoja svojih sredina. Potreba daljeg prisustva DemNet-a u jugoslovenskom teledomprogramu Svi TD/TK kao i TDSJ su kategorièni: DemNet je svojim programom dao neprocenjiv doprinos njihovim sredinama, i neophodno je da i u buduæe ostane kao partner u jugoslovenskom teledom-pokretu: neposrednim prisustvom DemNet-a, kao ogranka zadužbine za Jugoslaviju, kroz konkurse za programsku podršku rada postojeæih i osnivanje novih TD/TK, kao jedan od nosiloca obrazovnih programa za teledom-menadžere, u podršci izgraðivanju savremenog informacionog centra pri TDSJ. 16. TD/TK i teledom savez jugoslavije Ocena dosadašnjeg doprinosa TDSJ u realizaciji DemNet programa 229

230 Svi TD/TK istièu znaèaj pionirskog rada TDSJ i znaèajan doprinos njegovih struènih saradnika u realizaciji DemNet programa. Saradnja, podrška i pomoæ koja se oèekuje od TDSJ TD/TK veruju u teledom-pokret i od TDSJ oèekuju: utvðivanje i detaljnu razradu strategije teledom-pokreta, doprinos afirmaciji, društvenom priznanju i podršci teledom-pokretu i TD/TK na svim društveno-politièkim nivoima od mesne zajednice do federacije, aktivnosti na iznalaženju donatorskih sredstava i raspisivanje konkursa po osnovu istih, izgradnju saradnje na meðunarodnom planu i ukljuèivanje TD/TK u ove programe saradnje, da ostvari i bude nosilac funkcionisanja savremenog centra za informisanje u funkciji potreba TD/TK, praæenje, zajednièki nastup i realizacija konkursa u zemlji i inostranstvu, struènu pomoæ (ekonomsku, pravnu i drugu) u radu TD/TK, obrazovanje teledom-kadrova u funkciji stvarnih potreba TD/TK, doprinos organizaciji i realizaciji daljinskog obrazovanja i daljinskog rada u TD/TK, redovna i neformalna druženja i saradnju izmeðu TD/TK u zemlji ali i sa teledomovima u inostranstvu. 17. TD/TK i medije Objavljeno je vrlo mnogo o teledom-pokretu i njegovom znaèaju za razvoj mikrozajednica. Najveæi broj èlanaka i reportaža objavljeno je u lokalnim medijama. Nema TD/TK u vezi èijeg otvaranja ili rada nije objavljena neka informacija u medijima (u novinama, na radiju ili na televiziji). Smatra se da je neophodno, kako na nivou svih TD/TK, tako i od strane TDSJ, inicirati, izgraditi i negovati saradnju sa medijama, jer istinska afirmacija misije teledomova i rezultata koji se ostvaruju u TD/TK, ne postoji bez moæne medijske podrške. 230

231 18. Kako dalje u jugoslovenskom teledom-pokretu U kojim pravcima razvijati teledom-pokret? TD/TK se zalažu za ostvarivanje sledeæih pravaca razvoja: 1. izgradnja osnovne mreže teledomova i telekoliba, 2. unapreðenje i uèvršæivanje rezultata teledomova i telekoliba u funkciji, 3. razvoj delatnosti i usluga TD/TK, 4. ostvariti da teledomovi i telekolibe imaju vodeæu ulogu u društvenoj podršci razvoja informatièke tehnologije u svojim mikrozajednicama, 5. održati njihovu apolitiènost politièku nepristrasnost. U ovim razvojnim inicijativama posebno se zalažu: da u daljem razvoju, polazeæi od sopstvenih potreba i specifiènosti, imamo u vidu pravce razvoja onih uspešnih inostranih teledompokreta, koji sve to ostvaruju pod približno sliènim uslovima kao što su naši, posebno u Maðarskoj koja je jedan od vodeæih i priznatih teledom-pokreta i u svetskim razmerama, naglasak dati na raèunarsko i daljinsko obrazovanje, daljinski rad i vršenje poslova od opštedruštvenog interesa, da se regionalna organizovanost i saradnja izgraðuje uporedo sa rastom broja teledomova i telekoliba, za ostvarivanje jedinstvene mrežne podrške na nivou TDSJ i umrežene saradnje TD/TK. Kako i sa kojim sredstvima ostvariti planirani razvoj? Razvoj teledom-pokreta treba da je u funkciji unapreðenja razvoja mikrozajednica. Saglasno tome, predpostavlja se opšte-društvena i materijalna podršku, prvenstveno od neposredno zainteresovanih. To znaèi, razvoj ostvarivati sredstvima samih teledomova i telekoliba u funkciji i zainteresovanih mesnih zajednica, podržanih sredstvima sa nivoa opštine, regiona, pokrajina, republika i federacije. Ova sredstva meðutim neæe biti dovoljna i nužno je izboriti se i za inostranu donatorsku podršku, prvenstveno od zemalja Evropske Unije, èijem èlanstvu i naša zemlja teži. Sredstva se mogu obezbediti neposrednim dodeljivanjem, ili putem konkursa. Konkurisanje predpostavlja dobro organizovano praæenje aktuelnih konkursa, 231

232 kao i na profesionalnom nivou ovladane tehnike konkurisanja, realizacije, praæenja i izveštavanja o toku i realizaciji programa. U svojim aktivnostima svi teledomovi moraju imati u vidu èinjenicu da podršku mogu imati u osnivanju, ali se za podršku u funkcionisanju moraju izboriti konkretnim aktivnostima i uspesima u radu i funkcionisanju, koje je opšte priznato od strane društvene zajednice i žitelja sredine. U svim ovim aktivnostima, afirmaciji, lobiranju od izuzetnog je znaèaja uloga TDSJ. 19. Zbirno samovrednovanje TD/TK Upitnikom o samovrednovanju traženo je od TD/TK da na vrednosnoj skali od 1 do 5 (gde 1 znaèi nezadovoljavajuæe stanje a 5 primer drugima), na osnovu dosadašnjih rezultata i ovog samovrednovanja, oznaèe onu brojku, koja na najbolji naèin odražava ukupnu vrednost TD/TK. Izvršena samovrednovanja nam ukazuju na sledeæe: Teledomovi: 1. najveæi broj teledomova opravdano visoko vrednuje svoj rad i svoje rezultate s obzirom da su isti ostvareni iznad realnih oèekivanja i bez ikakvih prethodno steèenih iskustava i znanja (ocene 4 i 5), 2. deo teledoma se kritièki odnosio prema svojim rezultatima i saglasno istom je i ocenio sebe (ocena 3), 3. ni jedan teledom nije ocenio svoj rad nedovoljnim (2) ili nezadovoljavajuæim (1), što smatramo da odgovara realnoj stvarnosti. Zbirna proseèna ocena je oko 3.75, što znaèi: ostvareni rezultati su nadproseèni i neophodno je postignute rezultate ustaliti i dalje razvijati, a evidentne manjkavosti što pre eliminisati. Telekolibe: 1. skoro polovina telekoliba opravdano visoko vrednuje svoj rad i svoje rezultate s obzirom da su isti iznad realnih oèekivanja i ostvareni su bez ikakvih prethodnih iskustava i znanja, i pod težim uslovima nego što je to sluèaj kod teledomova. Ovde je neophodno istaæi da neke 232

233 telekolibe ostvaruju rezultate blizu nivoa najboljih teledomova (ocene 4 i 5) 2. oko jedne treæine telekoliba, kritièki se odnosilo prema svojim rezultatima i saglasno istom je dalo i ocenu (ocena 3), 3. manji deo telekoliba je ocenio svoj rad nedovoljnim (2), jer su svesni da su im ostvarenja ispod uslova u kojima rade i realnih oèekivanja, a rezultat su njihove nedovoljne kadrovske pripremljenosti i angažovanosti, 4. ni jedna telekoliba nije ocenila svoj rad nezadovoljavajuæim (ocena 1), meðutim imamo jedan broj telekoliba (po opštoj oceni i po oceni teledomova sa kojim su u partnerstvu taj broj je svega 3-5 ) koje ne ostvaruju ni najminimalnije zahteve, iskljuèivo zbog subjektivnih razloga (nemaju potrebnu podršku teledoma, nisu aktivni ili oèekuju da im teledom reši sve probleme). Zbirna proseèna ocena je oko 3.5, i nešto zaostaju za rezultatima teledomova, što znaèi: rezultati su zadovoljavajuæi, neke telekolibe su podbacile u svom funkcionisanju, pred sobom imaju veoma teške obaveze, da svoje postignute rezultate ustale, a evidentne manjkavosti, pre svega subjektivne prirode, što pre eliminišu. 20. Zakljuène napomene 1. Ova analiza se zasniva na izvršenom samovrednovanju iz 66 sredina: teledomova (31) i telekoliba (35). 2. Ukupan svoj rad i rezultate svog rada opravdano su pozitivno i visoko vrednovali i ocenili, jer je isto ostvareno pretežno u uslovima volonterskog rada i odricanja zanesenjaka. 3. Postignuti rezultati daju puno opravdanja da verujemo u uspešnu buduænost teledom-pokreta i teledomova/telekoliba. Ljudi okupljeni oko njih, zaista su spremni služiti svojoj sredini i raditi za njen dobrobit i razvoj. Stoga je neophodno mobilisati sve snage da se ostvari opštedruštvena prihvatljivost i podrška teledom-pokreta na svim nivoima u zemlji. 4. Bezbroj problema koji su kroz samovrednovanje došli do izražaja, upuæuju TDSJ da preuzme takve organizacione i druge mere, i pruži potrebnu struènu pomoæ da se nepotrebni problemi svedu na neizbežni minimum. 233

234 5. DemNet program se smatra izvanredno znaèajnim i razvojno podsticajnim, a DemNet-ovo prisustvo neophodnim i u narednom periodu u teledom-pokretu Jugoslavije. 6. TDSJ je ostvario izuzetno znaèajan doprinos kako u razvoju teledompokreta tako i u realizaciji DemNet-programa. 7. Saradnju sa medijama, kao bitne pretpostavku afirmacije, podiæi na kvalitetno viši nivo i ustaliti. 8. Strategija teledom-pokreta treba da bude u funkciji razvojnih potreba mikrozajednica i njenih ljudi, te utvrðena na jedinstvenim osnovama. 234

235 Prilog broj 1: Konkursni poziv OSNIVANJE TELEDOMOVA U SRBIJI KONKURSNI PROGRAM ZA OSNIVANJE NOVIH ODNOSNO ZA JAÈANJE I RAZVIJANJE POSTOJEÆIH TELEDOMOVA U Baèkoj Topoli, oktobra godine Sadržaj 1 Konkursni poziv 2 Konkursni program 3 Detaljno upoznavanje sa konkursnim programom 4 Prilozi 4.1 Primena pitanja i kritiène taèke Teledom programa 4.2 Moguæi organizacioni problemi, konflikti u teledomu i njihovo rešavanje 4.3 Kontrolna pitanja u vezi objekta i njegovog ureðenja za teledom i telekolibu 5 Konkursni prijavni list sa uputstvom za njegovo popunjavanje 235

236 1. Konkursni poziv Zadužbina za razvoj demokratskih prava (DEMNET) u okviru programa «Osnivanje teledomova u Srbiji» u saradnji sa Teledom Savezom Jugoslavije oglašava konkurs za non-profitne, civilne organizacije: za osnivanje novih odnosno za jaèanje i razvijanje postojeæih teledomova Partneri DemNeta u realizaciji programa su Teledom Savez Jugoslavije, odnosno Teledom Savez Maðarske i «Teleház» Kht. Konkurs se podnosi u 3 primerka na prijavnom listu putem pošte najkasnije sa poštanskim žigom koji odgovara roku predaje konkursa na adresi Teledom Savez Jugoslavije. Konkursni program koji sadrži i detaljne informacije i prijavni list od 31. oktobra godine se može besplatno skinuti sa Interneta odnosno naruèiti pozeæem na adresu: Teledom Savez Jugoslavije Baèka Topola, Rade Konèara 55/a Tel/fax: 024/ Rok predaje konkursa 30. novembar godine Rok donošenja odluke o konkursu: 31. januar godine 236

237 2. Konkursni program CILJ PROGRAMA Podrška osnivanja novih i razvoju postojeæih teledomova i telekoliba koji su u usluzi razvoja zajednica, mikro- i perifernih prostora: informatièkim, raèunarskim i birotehnièkim sredstvima, uèešæem u snašanju troškova funkcionisanja i struènim osposobljavanjima. DemNet i Teledom Savez Jugoslavije tokom vrednovanja prispelih konkursa trudiæe se da buduæi teledomovi prostorno uravnoteženo pokriju teritoriju Srbije. NA KONKURSU MOGU UÈESTVOVATI Registrovane mesne civilne organizacije naselja koja su po velièini mali ili srednji, i koje u saradnji sa mesnim zajednicama i drugim organizacijama preuzimaju obavezu osnivanja i funkcionisanja teledomova i telekoliba. SADRŽAJ PODRŠKE Konkursna podrška se može zatražiti za: nabavku informatièke, raèunarske i birotehnièke opreme (hardver, softver), koji dobitnici konkursa dobijaju u naturi (èija vrednost iznosi maksimalno do USD) uèešæe u snašanju troškova funkcionisanja teledoma i telekoliba za period do devet meseci (maksimalno do visine od 4500 USD) Puni iznos podrške u sredstvima i novcu po taèci 3.1. i 3.2. iznosi maksimalno do USD. dobitnici konkursa æe uèestvovati u obuci potrebnim za razvoj teledoma, i dobijaæe metodièku pomoæ u radu. OSNOVNI USLOVI ZA PREDAJU ODNOSNO DOBIJANJE PODRŠKE O svakom od dole nabrojanih uslova detaljnije se možete upoznati u delu «Detaljno upoznavanje» koji je u prilogu ovog Programa. 237

238 Prihvatanje i realizacija obaveze ispunjavanja minimalnih teledom zahteva, Osiguranje, za potrebe teledomova odgovarajuæeg objekta odnosno prostorija opremljene kancelarijskim nameštajem i telefonskim prikljuèkom (zadnja dva zahteva podnosilac konkursa treba da osigura do dana otvaranja teledoma) Preuzimanje obaveze funkcionisanja najmanje 3 godine Prihvatanje èlanstva u Teledom Savezu Jugoslavije u roku od mesec dana po osnivanju teledoma Podnosilac konkursa raspolaže sa izjavama podrške zainteresovanih lokalnih samouprava Podnosilac konkursa kao telekoliba ukljuèiæe još jednu mesnu zajednicu Podnosilac konkursa preuzima obavezu snašanja troškova održavanja objekata odnosno prostorija teledoma i telekolibe (zakupnina, održavanje, struja, grejanje, voda) najmanje tokom 3 godine Podnosilac konkursa prihvata obavezu da æe potrebne podatke i dokumente za predmonitorovanje staviti na raspolaganje DemNetu odnosno Teledom Savezu Jugoslavije Podnosilac konkursa preuzima obavezu - osnivanja teledoma i telekolibe koji odgovaraju odreðenim tehnièkim uslovima Podnosilac konkursa preuzima obavezu da æe teledom i telekolibe, kao i mikrozajednica odnosno naselje imati utvrðenim uslovima odgovarajuæi pristup Internetu, odnosno pojavljivanje mikrozajednice na Internetu Podnosilac konkursa prezima obavezu uvoðenja što potpunijih usluga u teledomu koji su u službi razvoja mikrozajednice Podnosilac konkursa se obavezuje da æe rukovodioci teledoma i telekolibeuèestvovati na 4 programa struènog osposobljavanjai i 2 studijska putovanja koji budu organizovani od strane DemNeta, Teledom Saveza Jugoslavije i Maðarske i «Telehaz» Kht. ROK PODNOŠENJA KONKURSA: 30. novembar godine ROK DONOŠENJA ODLUKE PO KONKURSU: 31. januar godine ROK REALIZACIJE: Oèekivani rok ugovaranja: februar godine Otvaranje teledomova i telekoliba: februar aprila godine Programi struènog osposobljavanja: mart - septembar godine 238

239 Dodeljivanje novèanih sredstava podrške funkcionisanja: mart - oktobar godine 3. Detaljno upoznavanje 3.1. CILJ PROGRAMA Podrška osnivanja novih i razvoju postojeæih teledomova i telekoliba koji su u usluzi razvoja zajednica, mikro- i perifernih prostora: informatièkim, raèunarskim i birotehnièkim sredstvima, uèešæem u snašanju troškova funkcionisanja i struènim osposobljavanjima. DemNet i Teledom Savez Jugoslavije tokom vrednovanja prispelih konkursa trudiæe se da buduæi teledomovi prostorno uravnoteženo pokriju teritoriju Srbije Teledom Svaka takva uslužna organizacija koja ispunjava «teledom minimum» zahteve i koji po osnivanju odnosno po transformaciji funkcioniše kao teledom Telekoliba Uslugama i sredstvima teledomu približno odgovarajuæa odnosno nešto uža uslužna organizacija zajednice sa pristupom Internetu sa sopstvenim rukovodiocem i redovnim radnim vremenom NA KONKURS MOGU UÈESTVOVATI Registrovane mesne civilne organizacije naselja koja su po velièini mali ili srednji, i joje u saradnji sa mesnim zajednicama i drugim organizacijama preuzimaju obavezu osnivanja i funkcionisanja teledomova i telekoliba Mala i srednje velika naselja Konkurs ne povlaèi oštru granicu izmeðu malih i srednje velikih naselja. Pri ocenjivanju imaæemo u vidu koliko data zajednica naselja upuæena za spoljnu podršku pri osnivanju teledoma (telekolibe). Naselja sa oko i više stanovnika sa manje šanse uèestvuju u konkursu istovremeno je nesporno da u središtu konkursa stoje manja vangradska naselja. 239

240 Civilna organizacija Odgovorni realizator programa razvijanja teledoma može biti registrovana civilna organizacija - zadužbina ili društvo koji ima pravo svojine ili raspolaganja nad sredstvima teledoma, telekolibe, i odgovorna je za izvršene usluge od strane teledoma i telekolibe. Bitno da civilna organizacija bude otvorena, tako žitelji mesnih zajednica preko nje mogu realizovati svoj uticaj na funkcionisanje i razvijanje teledoma, telekoliba Ne smatramo civilnom organizacijom Bilo koje preduzetništvo profitne orijentacije, odnosno instituciju koja posluje iz budžeta države, politièke organizacije, odnosno non-profitne organizacije osnovani od strane države ili samouprave Saradnje Što je šira saradnja civilne organizacije - imaoca teledoma, telekoliba sa drugim civilnim, poslovnim, državnim, mesnim, regionalnim ili državnim organizacijama, šansa za njen dugoroèni opstanak time je veæa. Ovakve saradnje, namere i veze u konkursu molimo dokumentovati Drutvena utemeljenost Što je šira podrška teledom i telekoliba programa tim je sigurnije da æe se njegove usluge koristiti, pomagati njegovo funkcionisanje, tako æe se isti dugoroèno moæi biti odoživ. Ova okolnost bitno æe uticati na šanse podnosioca konkursa SADRŽAJ PODRŠKE Konkursna podrška se može zatražiti za: Sredstva i softveri Podnosilac konkursa u tehnièkom projektu konkursa naznaèiæe nabavku kojih tehnièkih sredstava odnosno softvera traži, a u sluèaju uspešnog konkurisanja i dobiti odgovarajuæe - po potrebi dalje precizirane - funkcionalne proizvode sa tehnièkim parametrima. Odobrena sredstva podnosilac konkursa æe dobiti u naturi. U konkursu prvenstveno se mogu tražiti sredstva: faks aparat, server, stoni raèunari, laserski štampaè, fotokopir aparat, skener, digitalni fotoaparat, 240

241 CD pisaè, prijemnik Interneta sa satelita, operacioni sistemi, kancelarijski i poslovni softveri Trokovi funkcionisanja Podnosilac konkursa može tražiti podršku za snašanje troškova funkcionisanja teledoma i telekolibe. Ovde spadaju: telefonski i Internet troškovi, putni troškovi, troškovi eksploatacije opreme i troškovi zarade. Sa stanovišta održivosti teledoma i telekolibe uživaju prednost oni podnosioci konkursa, koji mogu da uljuæe više mesnih materijalnih i nematerijalnih izvora podrški Obuke i metodiłna podr ka Dobitni podnosioci konkursa tokom programa uèestvovaæe u 4 specijalne dvodnevne obuke i 2 takoðe dvodevna studijska putovanja u Maðarsku. Programi obuke obuhvataju sledeæe tematske oblasti: funkcionisanje teledomova, non-profit menadžment, izrada konkursnih materijala, organizovanje izvora prihoda, marketing i PR aktivnosti, razvijanje zajednice, meðusektorska saradnja. Uèesnici studijskog putovanja upoznaæe uspešne maðarske teledom modele sa funkcionisanjem maðarskih teledomova. Tokom istih moæi æe upoznati dosadašnja iskustva teledomova u funkciji, mogu se konsultovati u rešenju problema, koji se javljaju tokom razvoja, dobiæe struèni materijal i informacije od koristi za njihov rad, mogu da uðu u krug teledomaša. Uèešæe u program obuke je sastavni deo ostvarivanja konkursnog programa, uèešæe sa dobitne organizacije je obavezno. Tokom osnivanja teledomova i telekoliba, Teledom Savez Jugoslavije, Teledom Savez Maðarske i «Telehaz» Kht. æe pružiti pomoæ u rešavanju razvojnih problema koji se budu javljali OSNOVNI USLOVI ZA PREDAJU KONKURSA ODNOSNO DOBIJANJE PODRŠKE Teledom minimum Zahteve teledom model minimuma prema: /A. karakteristike funkcionisanja i /B. osnovnim uslugama 241

242 utvrðujemo prema sledeæem: /A. Karakteristike funkcionisanja A/1. Javna korisnost, «civilnost», drutvena kontrola Teledomovi opslužuju po jednu manju zajednicu. Ovakva vrsta inteligencija zajednice treba da je svaèije, i mora da radi pod kontrolom zajednice. U praksi to znaèi da zajednica na neki naèin mora da raspolaže sa uticajem kakve æe usluge pružati teledom odnosno telekoliba, zašto æe da koristi zajednica moguænosti koje je stvorio teledom. Postoji više rešenja za afimaciju ove moguænosti: npr. gazda teledoma je civilna organizacija, izmeðu civilne organizacije koja reprezentuje zajednicu postoji ugovor o saradnji: civilne organizacije više uslugu u bazi teledoma, putem samouprave dolazi do izražaja (na ugovorenoj osnovi) javna korisnost odnsono mesna društvena kontrola, ukoliko je i sama mesna zajednica otvorena prema civilnoj sferi. A/2. Otvoreni, zahtevima kontinualno prilagodljiv profil Teledom ne odreðuje njegov za sva vremena utvrðeni krug usluga, veæ to odreðuje raznovodnost i promenljivost njegove infrastrukture koja se može koristiti na mnogo naèina, kao i njegova spremnost za pružanje usluga. U datom vremenu teledom mora imati javno objavljeni spisak njegovih usluga. Istovremeno, na javno deklarovan naèin teledom mora da preuzima obavezu da æe svoje usluge prilagoditi zahtevima zajednice i tržišta. A/3. Drutvena pozornica i memorija, forum javnosti, katalizator Jedna od važnih funkcija razvijene informatièke tehnologije za zajednicu jeste osiguranje slobodnog protoka informacija, i «zadržavanje i gomilanje» za zajednicu važnih inforamcija, kao njena memorijska baza. Kao - jedina - savremena informatièka infrastruktura zajednice, treba da osigurava da se sredstva mogu koristiti za to, ukoliko to mesno društvo zahteva. Ovo po sadržaju može da bude «memorijska usluga» koja je veoma raznobojna i široke skale primene i sa promenljivom tehnologijom poèev od skupljanje podataka za mesni istorijiat, izrade mesne internet prezentacije, ureðenje kalendara, preko informacionog sistema koja poslužuje privredno - društveni razvoj, do mesnih medija (novine, TV, radio) do foto i videoteke koje dokumentuju život sela. A/4. Usluge prema stanovni tvu, svakome 242

243 Usluge teledomova može se koristiti od strane svakoga. Ne može da stoji samo u službi jedna date, zatvorene strukture kruga, organizacije. Mora biti dostupan svima i unutar i van zajednice. U sluèaju da teledom ima i svoje èlanstvo ili zatvoreni krug korisnika njegovih usluga (npr. klub, škola), jednoznaèno i javno se mora dati do znanja da osim ovog kruga, bez ikakvih uslovljavanja teledom pruža usluge svakome A/5. Odgovorna, samostalna, kompetentna organizacija, rukovodilac, sluba Funkcionisanja teledoma za korisnike se ostvaruje putem njegovih pouzdanih i garantovanih usluga koji su skopèani sa poslovnim duhom u meri koja je neophodna za profesionalnu eksploataciju i samdržavanje teledoma. Rukovodilac teleoma mora raspologati sa odgovarajuæom samostalnosti u odluèivanju u organizaciji i izvršavanju usluga, kao i u korišæenju materijalnih i drugih izvora. Treba da ima odgovarajuæu slobodu u pribavljanju i obezbeðivanju izvora sredstava - u potrebnoj meri i na bazi poslovnog duha. Ovo treba da garantuju odgovarajuæi ugovori i pravilnici. Teledom prema korisnicima treba da funkcioniše u formi garantovanih usluga (koji se mogu upoznati i koji su pouzdani), što znaèi da namerini koji svraæa u teledom, pre korišæenja usluga treba da zna na šta može da raèuna (ko i šta mu stoji na raspolaganju, sadržaj i troškovi usluga, odnosi odgovornosti). A/6. Savremena informaciona i komunikaciona tehnologija Putem neposrednog korišæenja moderne informacione i komunikacione tehnologije od strane jednog ili više korisnika istovremeno, teledom postaje i «ulazna taèka» zajednice u informatièko društvo. Ima Internet prezentaciju i za sebe i za svoje naselje. Teledomovi moraju da raspolažu sa potrebnim tehnièkim sredstvima ( npr. informacione-, raèunarske, birotehnièke, obrazovne i druge tehnike i pravno èisti softveri) i sa pouzdanošæu njihovog rada, koja odgovara zahtevima njegovih usluga po obimu i kvalitetu. Osnovni kriterijumi su Internet dostupnost, multimedija i odgovoreæi broj raèunarskih radnih mesta /B. Osnovne usluge Od moguæih teledom - usluga dole navedeni se svrstavaju u krug minimalnih osnovnih usluga. Izuzetaka može biti samo u sluèajevima ako u datoj sredini za 243

244 pojedinim uslugama u odreðenom vremenu ili situaciji nema nikakvnih stvarnih zahteva. I ovom sluèaju teledom mora da javno deklariše svoju spremnost za vršenje tih usluga u sluèajevima stvarnih potreba. Naravno i usluge koje spadaju u minimalni krug, pri konkretnoj realizacij ostvaruju se na najrazlièitije naèine. B/1. Usluivanje civilnih organizacija, njihov centar Teledom treba da bude pogodan za to, da mesnim civilnim organizacijama bude dom njihovog organizovanja i usluživanja, kako ne bi pojedine nove organizacije bili prinuðeni da se institucionalno tako izgrade koje prevazilaze njihovu snagu. B/2. Pruanje pomo i i saradnja u obavljanju slubenih poslova Informacije do kojih se može doæi na efikasan naèin treba iskoristiti da se službeni poslovi stavništva obavljaju na najjednostvniji i najjeftiniji naèin, uz utrošak moguæa najmanjeg vremena. B/3. Mogu nost Internet pristupa Treba omoguæiti svakom ovu moguænost, koji nije u moguænosti ili ne želi da to reši u svom domu. Teledom ne samo da omoguæuje njihovo ukljuèivanje na svetsku mrežu, veæ im i pomaže kako da to iskoriste za sopstvene ciljeve na najbolji naèin. B/4. Elektronsko dopisivanje za stanovnitvo Putem teledoma stanovništva dolazi do moguænosti elektronskog dopisivanja, i to tako da imaju svoju - nikom drugom dostupnu - elektronsku dopisnu adresu. B/5. Informisanje od opte korisnosti Sistematsko prikupljanje i ciljno stavljanje na raspolaganje informacija od opšteg korisnosti na nivo države, regiona ili mesta znaèi da osim elektronskim putem isto se ostvaruje i klasiènim sredstvima (npr. oglasna tabla, novine). B/6. Mesni oglasi, centar vesti Teledom je mesto sakupljanje i posredovanja u vezi mesnih vesti i oglasa unutar i van zajednice. On osigurava prostor za objavljivanje poslovnih i civilnih oglasa, državnih oglasa od opšteg interesa i drugo na najrazlièitije naèine. 244

245 B/7. Kancelarijske usluge (npr. kancelarijski prostor, faks, kopiranje...) Svaèija kancelarija je jedna od najšire prihvaæenih osnovnih usluga teledoma i ona je znaèajna i sa stanovišta održivosti i najbolje iskorišæenosti sredstava tehnièke infrastrukture. B/8. Kori enje multimedija Osnovna funkcija savremenih sredstava je multimedija, koja stvara uslove za razne usluge na polju informisanja, rada i zabave, a koja se na nju nadovezuje. Korišæenje Interneta i multimedija osnovni je uslov daljinskog obrazovanja. B/9. Igre na rałunaru U teledomu treba pružiti usluve za igre na raèunaru za sve uzraste. Igra i zabava znaèajan su korak u izgraðivanju informacione i komunikacione kulture. B/10. Obavljanje rałunarskih poslova U teledomo treba stvoriti uslove za obavljanje raèunarskih poslova, podruzumevajuæi pri tome i stvaranja uslova za obavljanje daljinskih poslova. Ovo može da znaèi korišæenje sredstava od sluèaja do sluèaja i redovno. Znaèajno je da sa stanovišta naèina funkcionisanja se mora prihvatiti i realizovati obavezu izvršavanja ovih minimalnih usluga. U vezi prethodnog (A) treba u konkursu prezentovati dokaze, a u vezi drugog (B) navesti koje æe usluge teledom obavljati, stim da se iz materijala oseti da za istim ima zahteva u naselju. Što veæi broj održivih usluga teledom obavlja, time su i šanse podnosioca konkursa veæe. Poveæaæe se šanse podnosicoa konkursa ako æe putem programa da prikažu u kojim koracima æe se realizovati, odnosno u kakvim fazama planira dalji razvoj teledoma i telekolibe. Naime, praksa nas upozorava da se momentom otvaranja teledoma i telekolibe ne mogu se zapoèeti sve planirane usluge. Zbog toga je vredno napisati kakvih dugoroènih zamisli ima koji æe funkcionisanje teledoma i telekolibe uèiniti perspektivnijim i sigurnijim. Meðutim, treba uèiniti jasnim šta æe se pružiti na startu i šta su dalji planovi i približno za koji vremenski period Postoje i objekat odnosno prostorije pogodne za teledom i telekolibu 245

246 Treba dokumentovati da stoji na raspolaganju objekat (deo objekta) podoban za teledom i telekolibu, prikazujuæi pri tome njegovu velièinu, raspored, èije je vlasništvo i u kakvoj formi (kakvim izjavom namera, merom, odlukom) i pod kakvim uslovima se stavlja na raspolaganje isti za ciljeve teledoma Preuzimanje obaveza funkcionisanja najmanje 3 godine Vremenski uslov: Cilj da teledomovi, telekolibe dugoroènu funkcionišu. Tri godine su prema meðunarodnim iskustvima kritièni period preživljavanja. Zato æe i ugovor o podršci uslovljavati da ukoliko teledom prestane da radi ili se neki od teledom - minimum zahteva se ne ispunjava pre isteka ovog vremena - podržavaoc, davalac sredstava (koji u ovom sluèaju ovo svoje pravo prenosi na Teledom Savez Jugoslavije) sredstva i softvere koje je dao na raspolaganje primaocu podrške može da povrati. Pravo kontrole: Meðu uslove gore spomenutog ugovora spada i prihvatanje obaveze da podržavaoc, davalac sredstava odnosno njegov ovlašæenik ima pravo na licu mesta ili na drugi naèin proveriti da li teledom ispunjava preuzete obaveze Prihvatanje Łlanstva u Teledom Savezu Jugoslavije u roku od mesec dana po osnivanju teledoma U roku od mesec dana po osnivanju teledoma organizacija koja je podnosilac konkursa stupiæe u Teledom Savez Jugoslavije. Time æe steæi pravo na korišæenje mrežnih usluga, može da koristi èlanskim pogodnostima kao i da preuzima obaveze koji proizilaze iz èlanske pripadnosti Podnosilac konkursa raspolae sa podrkom lokalne samouprave Sadrže one odluke i izjave namere lokalne samouprave koje se odnose na teledom odnosno telekoliba i koji osiguraju stvaranje nesmetanih uslova u partnerstvu za njihovo funkcionisanje. Obostrano prihvaæene obaveze, prava, usluga i protivusluga treba dokumentovati u pisanoj formi. Ako ne doðe do realizacije sporazuma, to znaèi prekršenje ugovora o podršci zakljuèenim sa nama, koji kao posledicu može imati povraæaj sredstava koje su data kao podrška. 246

247 Budet i zahtevana podrka Budžet Ocenjivaèi æe pregledati kolika je osnovanost budžeta. Da li su ona dovoljna odnosno da li treba toliko sredstava za osnivanje i za dalje održavanje teledoma, telekolibe Sopstveno uèešæe Podnosilac konkursa kao sopstveno uèešæe treba da osigura: Tražena podrška za potrebe teledoma i telekolibe pogodan objekat odnosno prostorije sa kancelariskom opremom i telefonskim prikljuèkom (ovo poslednje dve podnosilac konkursa treba da osigura do dana otvarnja teledoma i telekolibe) troškove vezane za objekat odnosno prostorije (zakupnina, održavanje, struja, grejanje, voda, barem za period tokom naredne tri godine.) Pored realnosti i sigurnosti budžeta nije svejedno koliki obim podrške zahteva podnosilac konkursa. Što veæe sopstveno uèešæe sa sigurnošæu, time je šansa za podršku veæa, jer sa jedne strane dokazuje preuzimanje sopstvenog rizika za realizaciju, sa druge strane omoguæava raspisivaèu konkursa davanje podrške veæem broju teledomova Podnosilac konkursa prihvata stavljanje na raspolaganje podrebnih podataka i dokumenata u postupku pred - monitorovanja koja se vri od strane DemNeta, prema DemNetu odnosno prema Teledom Savezu Jugoslavije. Na osnovu predloga ocenjivaèke komisije kod onih podnosilaca konkursa, za koje smatra da mogu biti dobitne, vršimo pred - monitorovanje, tokom koje kontrolišemo da li napisani u konkursu odgovaraju stvarnosti Podnosilac konkursa prihvata obavezu da osnuje tehniłkim uslovima odgovaraju i teledom, i telekolibe. Teledom koji odgovara odreðenim tehnièkim uslovima je onaj koji raspolaže najmanje sa: serverom, minimalno sa 4 - javno dostupna raèunara - koji su povezani ravnopravno u unutrašnju mrežu, faks i fotokopir aparatom, 247

248 štampaèem, skenerom, digitalnim fotoaparatom (u sluèaju telekolibe da raspolaže najmanje sa: minimalno 2 - javno dostupna raèunara, štampaèem, faks i fotokopir aparatom, skenerom). Moguænost dostupa Internetu sa više raèunara. Na raèunare povezane na mrežu prikljuèeno je više periferija, koji se mogu koristiti podeseno. Kancelarijska tehnika je veæ na osnovama raèunarske tehnike, a sve više su tu i prezentacione tehnike.odgovaranje tehnièkim uslovima znaèi i to da æe podnosioci konkursa dobiti potrebama i uslugama teledoma odgovarajuæi - kvalitetno visok nivo sredstava - specificiranih sa naše strane, a ovaj nivo oèekujemo i u vezi novo nabavljenih sredstava, koji spadaju u krug tehnièkih minimuma, a koje je podnosilac konkursa naznaèio kao sopstveno uèešæe Podnosilac konkursa prihvata obavezu da e prezentirati na Internet teledom i mikrozajednicu odnosno naselje na nałin koji odgovara utvr enim kriterijumima Novo osnovani teledom od poèetka treba da radi prezentaciju teledoma i/ili Web stranicu naselja na Internetu gde treba da predstvalja funkcionisanje naselja, opštinu, mesne zajednice itd ROK PREDAJE KONKURSA: 30. novembar godine Konkursi se predaju u tri primeraka - iskljuèivo poštom - sa najkasnijim poštanskim žigom koji odgovara roku predaje konkursa, na adresu: Teledom Savez Jugoslavije Baèka Topola, Rade Konèara 55/a Tel/faks: 024/ ROK DONOŠENJA ODLUKE O KONKURSIMA: 31. januar godine OcenjivaŁi: Svaki konkurs vrednuje - meðusobno nezavisno - dva, u teledom tematici struèna lica. Ocenjivaèi daju izjavu o nepristrasnosti. U ovome preuzimaju odgovornost da æe ocenjivati samo takve konkurse, sa èijim podnosiocima ranije nisu imali nikakve veze Dva nezavisna ocenjivanja: 248

249 Ocenjivaèi æe na osnovu jedinstvenih kriterija, èija težišta odgovaraju sadržaju raspisanog konkursa rangirano utvrditi redosled podnetih konkursa. Meðusobno nezavisno dva ocenjivanja takoðe služe objektivnosti. Kod istih konkursa, gde postoje znaèajne razlike u ocenjivanju pre donošenja odluke na sastanku ocenjivaèa se odstupanja rašæišæavaju, i po potrebi dolazi do ocenjivanja od strane treæeg ocenjivaèa. Na osnovu dopunskih informacija dajemo predlog odboru za odluèivanje, èemu prikljuèujemo i zapisnike sa prethodnih monitorovanja. Naime predlog koji ide prema odboru za odluèivanje, dopunjujemo sa zapisnicima o predmonitorovanju za one konkurse koje smatra ocenjivaèka komisija da su prihvatljivi, da mogu biti dobitnici Odbor za odlułivanje Donosi odluku o konkursima na osnovu bodovnog rangiranog redosleda konkursa formiranog od strane ocenjivaèa. Odbor za odluèivanje se sastoji od teledom - struènjaka, delegiranih i zamoljenih èlanova koji podržavaju teledom pokret. Odluka Odbora za odluèivanje je konaèna ROK REALIZACIJE Otvaranje teledoma i telekolibe, odnosno dodeljivanje podrške u sredstvima u roku od dva meseca po zakljuèenju ugovora, a najkasnije 25. aprila godine. Novèana podrška se dodeljuje tromeseèno u periodu april - decembar godine ZakljuŁenje ugovora Raspisivaè oglasa zakljuèuje ugovor o podršci sa dobitnim podnosiocem konkursa u kojem æe definisati ciljni zadatak, obim podrške, obaveze organizacije koja se podržava, naèin njihove kontrole, i postupak u sluèaju da ne doðe do realizacije. Sredstva dobivena po konkursu ostaju u vlasništvu DemNeta do godine i podnosioci konkursa dobijaju pravo korišæenja. U sluèaju uspešne realizacije konkursnog programa sredstva od godine prelaze u vlasništvo Teledom Saveza Jugoslavije (pravo korišæenja ostaje kod podnosioca konkursa), a potom od godine sredstva prelaze u vlasništvo organizacije koja je konkurisala Realizacija Neposredna realizacija poèinje sa zvaniènim otvaranjem teledoma i telekolibe, odnosno poèinje sa davanjem podrške kod teledomova u funkciji.. S 249

250 obzirom da podnosilac konkursa se obavezao i na kontinualno ostvarivanje «teledom - minimuma» tokom tri godine, i ovo predstavlja deo realizacije, koju æe podržavaoc kontrolisati Pravo kontrole Teledomovi i telekolibe prihvataju obavezu da DemNet odnosno Teledom Savez Jugoslavije može da ispita svakovremeno udovoljenje «teledom - minimumu» po postupku ispitivanja, ocenjivanja i kvalifikacija usvojenim sa njegove strane. 4. Prilozi 4.1. PRETHODNA PITANJA, KRITIÈNE TAÈKE Odgovorite za sopstvene potrebe, kratko, iskreno nabrajanjem èinjenica na sledeæa pitanja. Eventualno upitajte i više neposredno zainteresovana lica. Sumirajte odgovore, a u sluèaju dilema pitajte i iskusnije èlanove drugih teledomova. Na kraju æe se videti kritiène i slabe taèke. Da li postoji takvo «opsednuto» lice, ko æe nositi na svom srcu ideju teledoma, ko æe ne štedeæi vreme, energiju raditi na ostvarenju ideje, i veruje u potrebu njegovog postojanja, a ume i druge ljude ubediti u to? Ko je on? Da li postoji takvo lice (ili više njih) ko æe biti sposoban voditi teledom, spreman steæi potrebna znanja, a uz to je i poznat u krugu stanovnika naselja, kome æe se rado obratiti meštani? Da li je veæ zamoljen? Da li postoji dovoljno društvena podrška u naselju u krugu ljudi èija razmišljanja se poštuju? Da li postoji uticajno lice, organizacija koja bi mogla spreèiti ostavarenje ideje? Ko su za ili protiv? Da li mesno društvo podržava plan, ako jeste u kojoj formi, odnosno da li je nezainteresovano ili je èak izrièito protiv i želi spreèiti ostvarenje plana? Da li one mesne organizacije saraðuju ili je izražena njihova želja za saradnju za èije potrebe bi teledom mogao pružiti usluge? Da li postoje sporazumi o tome? Postoji li saradnja sa organizacijama van naselja ili postoji li izražena njihova volja za saradnju u vezi ponuðenih usluga teledoma? Sa kime? 250

251 Kakvu ulogu može imati teledom u rešavanju problema naselja i u iskorišæavanju mesnih moguænosti? Nabrojte ih. Da li naselje ili mala sredina ima program svog unapreðenja èijem ostavarenju se mogu doprineti i pružane usluge i delatnosti teledoma? Kakve se redovne usluge planiraju pružati u teledomu za korisnike usluge? Nabrojte ih. Odreðivanje usluga da li se osniva na realnim potrebama? Da li su obezbeðeni uslovi i moguænosti pružanja svake pojedinaène usluge? Ko æe biti vlasnik sredstava teledoma, poslodavac osoblja, odgovoran za funkcionisanje teledoma? Da li postoji odluka za to? Navodite tu odluku? Da li je ta organizacija stabilna, proverena i da li može biti nosilac funkcije «gazde» teledoma? Koje lice ili organizacija æe biti nosilac funkcionisanja teledoma? Da li postoji odluka o tome? Imenujte tu odluku. Da li ta organizacija odgovara toj funkciji, da li je stabilna i sigurna? Gde æe teledom funkcionisati, u kojoj zgradi, èije je vlasništvo zgrade? Da li postoji odluka o tome? Navodite adresu? Koliko prostorija ima pravo teledom koristiti? Da li su dovoljno meðusobno razgranièene pojedinaène prostorije radi nesmetanog i istovremenog obavljanja raznih delatnosti? Koja velièina prostora stoji na raspolaganje teledomu? Da li velièina prostora odgovara planiranom obimu i vrsti delatnosti teledoma? Da li postoji dovoljan broj telefonskih linija, ili moguænost poveæanja postojeæeg broja linija? Navodite postojeæe brojeve. Da li je kvalitet postojeæe telefonske linije dovoljan za korišæenje Interneta? Koje sve povoljne okolnosti mogu pomoæi u osnivanju i funkcionisanju teledoma? (npr. dobro organizovane civilne organizacije) Šta je sve dosad uèinjeno u cilju osnivanja teledoma (konkursi, planiranja, sakupljanje informacija o potrebama itd)? Navodite programe u toku, rezultate u razvoju, mesne inicijative i rezultate. Da li postoji kablovska televizija u naselju? Po proteku kog vremenskog perioda smatrate realnim otvaranje teledoma - u sluèaju postojanja podrške (raèunajuæi od poèetka davanja)? Ako ne možete proceniti vremenski trenutak otvaranja, od èega isto zavisi? Sa kakvim opasnostima i rizicima raèunate, kako æete se pripremiti za otklanjanje istih? Koje delatnosti kod postojeæih teledomova poznajete detaljnije? Postoji li dovoljno iskustvo? Planirate li daljnje uèenje, sakupljanje iskustava? 251

252 Novèano - uzimajuæi u obzir i izdatke i primanja - za koji period smatrate obezbeðenim opstanak teledoma: šest meseci, godinu dana, ili više godina? Na kojim èinjenicama osnivate vaše prognoze? Da li ste spremni, umete li sastaviti ekonomski plan teledoma? 4.2. MOGUÆI ORGANIZACIONI PROBLEMI, KONFLIKTI U TELEDOMU I NJIHOVO REŠAVANJE Organizacija postoji samo na papiru, a stvari se u njoj odvijaju po volji pojedinca ili manje grupe bez - društvene ili druge - kontrole. Ciljevi osnivaèa nisu identiènu sa postavljenim ulogom i ciljevima teledomova. Cilj osnivanja je bio iskljuèivo dobijanje sredstava. Izvršavanje obaveza je nemoguæe i dobromerni saradnici snose posledice. Teledom organizaciono nije samostalan, njegov rukovodilac pravno nije rukovodilac, poziva se na odgovornost, ali ne raspolaže sredstvima i izvorima. Identitet teledoma se nije razvio, jer ga organizacija koja ga je prihvatila spreèava u tome, a ovo u stvari utièe i na njegov rad. Saradnike ne bira odgovorno lice, veæ ostali, a na taj naèin se ne može garantovati da æe odgovarajuæi ljudi doæi na odgovarajuæa mesta. Organizacija teledoma i organizacije koja ga je prihvatila, nisu u saglasnosti, matièna organizacija je previše birokratièna, donošenje odluke je teška, previše njih uèestvuje u razmatranju operativnih pitanja. Teledom je izložen matiènoj organizaciji (mesna zajednica, firma) bez obzira na postojeæe sprorazume, ugovore, aktima o osnivanju, njegovo samo postojanje zavisi od dobre namere te organizacije, nema sredstava da iznudi data obeæanja, jer nije u stanju, ili ne želi, jer se boje da æe se to kasnije odraziti na njima. U hibridnoj organizaciji dolaze neki interesi koje koèe poslovanje teledoma - u prednost, ne postoji mehanizam koji æe to zaustaviti. Civilna organizacija polako nestaje - jer je npr. osnovana da bi mogla uèestvovati na konkursu - prestaje da radi, izložena je drugim organizacijama, ili pojedincima. Osnivaè preuzima ulogu vlasnika nad civilnom organizacijom, a da ugovoreni odnosi isto ne spreèavaju, èak i podstièu. Pojedinaèni - roðaèki, drugarske, saradnièke - interesi su jaèi od ogranizacione saradnje odnosno od odredaba zakljuèenih ugovora i sporazuma. Ne dogaða se ono što bi trebalo, kako je zamišljeno, 252

253 pojedinaèni interesi diktiraju organizacione odnose. Uèesnici zbog raznih okolnosti prihvataju ovakvu situaciju. Odgovornost ne postoji, ugovori su nedovoljno precizni, nisu spremni za razne situacije, tako da se ne mogu na unapred preciziran naèin ispoštovati. Problemi su praktièno nerešivi, jer o dogaðajima ne postoji pisani materijal, a uloga argumenata preuzimaju pretpostavke. Ne postoji opis poslova u teledomu, ili poslovi nisu proporcionalno podeljeni. Na taj naèin ni u najmanjoj (2 osobe) organizaciji nije definisana odgovornost, pojedini poslovi se ne izvršavaju (svako misli da je to zadatak drugog). Organizaciona saradnja nisu potkrepljeni sporazumima. Ako iz nekog razloga se poslovi ne odvijaju na odgovarajuæi naèin, poèinje meðusobno pokazivanje, meðusobni odnosi se pogoršavaju. Ne postojanje uslova - iz raznih razloga - zapošljavanja radne snage na duži period, dovodi do organizacione nestabilnosti. To je u stvari ekonomski i organizacioni problem, koji znaèajno utièe na organizacione uslove (šta se npr. može zahtevati od zaposlenog koji je primljen na odreðeno vreme?) Spreèavanje pojave organizacijskih problema, konflikata u osnovi postoje tri moguænosti, èije zajednièko korišæenje je najdelotvornije: o moguæa najpotpunija javnost u donošenju odluka, u pripremanju, voðenju i kontroli poslova, o vezivanje prava i dužnosti i odgovornosti za odreðeno lice u svakoj situaciji, poslu i zadatku, o ureðenje pravila na èist, jednostavan naèin, postojanje pismenih sporazuma i ugovora KONTROLNA PITANJA U VEZI OBJEKTA TELEDOMA I NJEGOVOG UNUTRAŠNJEG UREÐENJA Objekat - korišæene sobe - i njegovu raspoloživost niko ne osporava isti je za odreðeni vremenski period osigurano? Ako privremeno stoji na raspolaganju manja površina i manji broj prostorija, da li postoji moguænost proširenja? Teledom osigurava svoju samostalnost? Ne treba preæi preko druge organizacije, ne treba deliti prostore sa drugim sa - funkcionalno - razlièitom publikom? Nema sukobljavanja u vezi otvaranja i zatvaranja? Dobra dostupnost objekata? Centralni položaj objekta. Peške je lako dostupno za udaljenije goste osiguran je udoban parking. I oni koji 253

254 ne znaju mesto lako æe objekat naæi (informativna tabla, teledom natpis) Stanje objekta, vode, energije, kanalizacije je takvo da obezbeðuje sigurno, kontinualno i ekonomièno funkcionisanje, nije li skopèano sa previše troškova? Objekat i njegovo okruženje osigurava karakteru i uslugama teledoma primereni ugodan oseæaj? Rešenje za objekat i njegove pojedine prostorije - saglasno sigurnosnim zahtevima - njegovim uslugama primereno zatvaranje, snabdevenost alarmnim ureðajima? Objekat raspolaže sa odgovarajuæim potrebnim prostorijama (muški - ženski WC, pušionica)? Broj soba i uslužnih prostorija osigurava odvajanje suštinski razlièitih aktivnosti (prijemni prostor, tihe aktivnosti, kuæne aktivnosti, uslužne aktivnosti)? Dobri zasebni prilazi sobama. Ne treba prelaziti preko drugih na uznemiravajuæi naèin? Razgranièenje prostornih funkcija saglasno karakteru aktivnosti. Kretanja unutar objekta ne remeti pojedine aktivnosti, usluge. Moguæe prostorne sudarne situacije naprimer: tiho i buèno, zahtev za intimnošæu (pregovori) i iziskivanje (podnošenje) javnosti, aktivnosti koji iziskuju poveæane sigurnosne mere i one koji to nisu. Za pojedine aktivnosti, radna mesta - zasebno svaka, na raspolaganju stoji odgovarajuæa površina osnove, nema gužve, sredstva se udobno koriste? Za smeštaj stvari na raspolaganju stoji dovoljno zatvorenog i otvorenog prostora (polica, ormara)? Kvalitet nameštaja i stvari ureðenje su takvi da pružaju odgovarajuæu konfornost i ugodnost oseæaja za one koje borave u tom prostoru? Ukrašavanje prostorija, ukrasni elementi (cveæe, ukrasni predmeti, slike i drugo) u pogledu ukupnog njihovog stanja, negovanosti i èistoæe osiguravaju ugodnu atmosferu i dobar oseæaj. Saglasno poželjnom duhu teledomova. Da li ima u vezi objekta, njegovog prostornog smeštaja, u vezi prostorija, bilo koja dalja mesna okolnost koja može da ugrožava funkcionisanje teledoma? Imaju li objekat, njegovo okruženje, prostorija, bilo kakvu karakteristiku èije iskorišæavanje može biti od prednosti za teledom odnosno za njegove usluge (npr. istorijski - spomenièki znaèaj, neiskorišæeni podrum, bašta, drugo)? 254

255 5. Konkursni prijavni list Poštovani Podnosiocu konkursa! Molimo Vas da prema donjim tematikama kratko, sažeto i èinjenièno odgovorite na pitanja. Detaljne dopunske materijale - ukoliko smatrate potrebnim - možete priložiti. Sastavni deo ovog Konkursnog prijavnog lista je priloženo Uputstvo za popunjavanje Konkursnog prijavnog lista. 1. Civilna organizacije - podnosilac konkursa 1.1. Naziv: 1.2. Adresa: 1.3. Odgovorni rukovodilac civilne organizacije: 1.4. Ime i prezime odgovornog lica za ovaj konkurs: Br.telefona Faks: Organizaciona forma civilne organizacije: 1.6. Datum upisa civilne organizacije: 1.7. Mesto i broj upisa civilne organizacije: 1.8. Tekuæi raèun: 1.9. Naziv i adresa banke gde se vodi tekuæi raèun: 2. Buduæi teledom i telekoliba 2.1. Budu i teledom: Adresa buduæeg teledoma: mesto: ulica, broj: poštanski broj: telefon: faks: Fotokopiju rešenja o upisu molimo dati u prilogu (prilog br. 1.) 255

256 Koja naselja želi uslužiti? Naziv naselja i broj stanovnika Ukupni troškovi programa: USD % Tražena podrška: USD % Sopstveno uèešæe: USD % 2.2. Budu a telekoliba: Adresa buduæe telekolibe: Koja naselja želi uslužiti? Naziv naselja i broj stanovnika Ukupni troškovi programa: USD % Tražena podrška: USD % Sopstveno uèešæe: USD % 2.3. Ukupan predrałuna tro kova programa (zbirno za teledom i telekolibu) Ukupni troškovi programa: USD % Tražena podrška: USD % Sopstveno uèešæe: USD % Napomena: Uz taèku 2. nije potreban prilog 3. Dosadašnje razvojne aktivnosti organizacije Dajte u prilogu broj 3. maksimum na jednoj strani 4. Personalni uslovi za osnivanje i rad teledoma i telekolibe Dajte u prilogu broj 4. za teledom maksimum na jednoj strani za telekolibu maksimum na jednoj strani 5. Karakteristike buduæeg teledoma i telekolibe 5.1. Karakteristike teledoma Dajte u prilogu broj 5. na maksimum 2 strane podatke vezane za do

257 Organizacioni okviri teledoma: Koja organizacija æe biti gazda teledoma? Koja naselja æe se ukljuèiti još u program? Koja je organizacija domaæin u okviru koga funkcioniše teledom? Ko æe biti nosilac funkcionisanja teledoma? Namena teledoma: Šta je osnovna namena teledoma? Kakve usluge želi da pruži teledom? Molimo takstivno nabrojati usluge: U poèetku (danom otvaranja teledoma). Kasnije u roku od godinu dana. Kako ste došli do podataka o zahtevima prema teledomu? Program osnivanja teledoma 5.2. Karakteristike telekolibe Dajte u prilogu broj 5. na maksimum 2 strane podatke vezane za do Organizacioni okviri telekolibe: Koja organizacija æe biti vlasnik telekolibe? Koja naselja æe se ukljuèiti još u program? Koja je organizacija domaæin u okviru koga funkcioniše telekoliba? Ko æe biti nosilac funkcionisanja telekolibe? Namena telekolibe: Šta je osnovna namena telekolibe? 257

258 Kakve usluge želi da pruži telekoliba? Molimo taksativno nabrojati usluge: 2. U poèetku (danom otvaranja telekolibe). 3. Kasnije u roku od godinu dana. 4. Kako ste došli do podataka o zahtevima prema telekolibi? Program osnivanja telekolibe 6. Ukupan predraèun programa 6.1. Zbirni predrałuna programa (zajedno za teledom i telekolibu) Nazivi stavki troškova 1. Investicije (sredstva) 2.Troškovi funkcionisanja (troškovi vezane za objekat, zarade i naknade, troškvi funkcionisanja i režija), osiguranje i programski troškovi Zbirno: Zahtevana podrška USD u Sopstveni izvori u USD Ukupan iznos u USD 6.2. Detaljno razradite stavke investicionog ulaganja za jedan put i potrebne tro kove istih (zbirno za teledom i telekolibu). Nazivi stavki troškova, zbirno za teledom i za telekolibu 1. U vezi objekta i prostorije 2. U vezi kancelarijske opreme 3. U vezi informaciono - komunikacione i raèunarske opreme (HW, SW) 4. Ostala ulaganja Zbirno: Zahtevana podrška USD u Sopstveni izvori u USD Ukupan iznos u USD Dajte u prilogu broj 6. detaljnu razradu podataka iz ove tabele posebno za deo koji se odnosi na zahtevanu podršku po ovom programu za teledom na maksimum 2 strane za telekolibu maksimum na 2 strane 258

259 6.3. Detaljno razradite predrałun tro kova funkcionisanja za jednu godinu (zbirno za teledom i telekolibu) Nazivi stavki troškova, zbirno za teledom i za telekolibu Troškovi objekta (zakup, održavanje, struja, grejanje, voda) Zarade i lièni izdaci Funkcionalni troškovi (komunikacija, režija, administracija, kancelarijski materijal) Osiguranje Programski troškovi Ostali troškovi Zbirno: Zahtevana podrška USD u Sopstveni izvori u USD Ukupnan u USD Dajte u prilogu broj 6. detaljnu razradu podataka iz ove tabele posebno za deo koji se odnosi na zahtevanu podršku po ovom programu. za teledom na maksimum 2 strane za telekolibu maksimum na 2 strane 6.4. Iz kakvih izvora elite pokriti sopstvene tro kove? (zbirno za teledom i telekolibu) Sopstveno uèešæe po stavkama troškova Troškovi objekta Zarade i lièni izdaci Funkcionalni troškovi Osiguranje Programski troškovi Ostali troškovi Zbirno: Izvori iz kojih se želi pokriti ovi troškovi (ko finansira) Troškovi u USD Dajte u prilogu broj 6. detaljnu razradu podataka iz ove tabele posebno za deo koji se odnosi na zahtevanu podršku po ovom programu. za teledom na maksimum 2 strane za telekolibu maksimum na 2 strane 7. Objekti - prostorije teledoma i telekolibe: 259

260 Dajte u prilogu broj 7. maksimum na po jednoj strani posebno za objekat teledoma i posebno za objekat telekolibe Objekti - prostorije teledoma Korisna površina osnove: m Broj soba: broj Korisna površina bašte (ako ima): m Dajte informaciju o položaju objekta u naselju, odnosno o položauj prostorija ako se one nalaze u okviru objekta koji i drugi koriste, kao i o moguænostima pritupa istima Od kada æe stajati na raspolaganje organizaciji objekat ili prostorije? Planirano vreme otvaranja teledoma: 7.2. Objekti - protorije telekolibe Korisna površina osnove: m Broj soba: broj Korisna površina bašte (ako ima): m Dajte informaciju o položaju objekta u naselju, odnosno o položauj prostorija ako se one nalaze u okviru objekta koji i drugi koriste, kao i o moguænostima pritupa istima Od kada æe stajati na raspolaganje organizaciji objekat ili prostorije? Planirano vreme otvaranja teledoma: 8. Planirana tehnièka sredstva u teledomu i telekolibi na poèetku 8.1. Planirana tehniłka sredstva teledoma Nazivi sredstava i osnovni parametri komada 260

261 Dati u prilogu broj 8. na maksimum jednoj strani 8.2. Planirana tehniłka sredstva telekolibe Nazivi sredstava i osnovni parametri komada Dati u prilogu broj 8. na maksimum jednoj strani 9. Predstavljanje organizacija koje saraðuju odnosno koji su partneri u teledom-programu 9.1. Organizacije u saradnji u vezi teledoma Dajte u prilogu broj 9. na maksimum jednoj strani opisno a tražena dokumenta pojedinaèno svaku ponaosob u fotokopiji 9.2. Organizacije u saradnji u vezi telekolibe Dajte u prilogu broj 9. na maksimum jednoj strani opisno a tražena dokumenta pojedinaèno svaku ponaosob u fotokopiji 10. Prilozi Sadrži sve one podatke koje u samom konkursnom prijavnom listu podnosilac konkursa nije mogao da prikaže ili smatra znaèajnim da to prikaže Obaveni prilozi Prilog broj 1 u vezi taèke 1.7. Prilog broj 2 nema obavezan prilog u vezi taèke 2. Prilog broj 3 po taèci 3. u vezi civilne organizacije koja konkuriše Prilog broj 4 u vezi taèke 4. posebno za teledom i telekolibu Prilog broj 5 u vezi taèke 5. posebno za teledom i telekolibu Prilog broj 6 u vezi taèke 6. za podtaèke 6.1., 6.2. i 6.3. posebno za teledom i telekolibu Prilog broj 7 u vezi taèke 7. posebno za teledom i telekolibu Prilog broj 8 u vezi taèke 8. posebno za teledom i telekolibu Prilog broj 9 u vezi taèke 9. posebno za teledom i telekolibu Neobavezni prilozi - prilozi po sopstveno opredeljenju podnosioca konkursa 261

262 PRILOG BROJ 2: LISTA BODOVANJA za DemNet jugoslovenski teledom program Registarski broj konkursa: Ukupan broj konkursa: /150 Naziv i sedište podnosioca konkursa: Ime ocenjivaèa: Buduæi teledom (2.1) Broj stanovnika naselja buduæeg teledoma (2.1.2): ispod bodova boda boda boda bod iznad boda Broj naselja koje teledom opslužuje (2.1.2.) 3 ili više naselja 3 boda 2 naselja 1 bod 1 naselje 0 boda Visina obezbeðenih sopstvenih sredstava za teledom iznad 40 % 3 boda % 2 boda % 1 bod ispod 10 % 0 boda Buduæa telekoliba (2.2) Broj stanovnika naselja koje telekoliba opslužuje (2.2.2.) ispod boda bod iznad boda /11 b. /5 b. /3 b. /3 b. /5 b. /2 b. 262

263 Broj naselja koje telekoliba opslužuje (2.2.2.) 2 ili više naselja 2 boda 1 naselje 0 bod Visina obezbeðenih sopstvenih sredstava za telekolibu (2.2.5.) iznad 20% 1 bod ispod 20 % 0 boda Dosadašnje razvojne aktivnosti podnosioca konkursa (3.) Podnosilac konkursa je nonprofitna registrovana organizacija ili je èija je registracija u toku (u protivnom je ukupan broj bodova podnosioca je 0) A. U sluèaju veæ postojeæe organizacije Osnivanje teledoma je u saglasnosti sa ciljevima, dosadašnjim aktivnostima organizacije (0-5 bodova) Organizacija sa širokim društvenim osnovama, sa velikim brojem èlanstva i dobrovoljnim pomoænicima (0-5 bodova) Organizacija je svoju dosadašnju aktivnost usmerila u cilju društvenog i privrednog razvoja svoje i mikkro zajednice ( 0-5 bodova) Organizacija je veæ ranije osnovala teledom ili vršila sliène usluge (0-5 bodova) B. U sluèaju novoosnovane organizacije Osnivanje teledoma je u saglasnosti sa ciljevima organizacije (0-5 bodova) Organizacija sa širokim društvenim osnovama, sa velikim brojem èlanstva i dobrovoljnimpomoænicima (0-5 bodova) U naselju su veæ i ranije postojale inicijative za razvijanje zajednice i privredne delatnosti, a osnivaèi i èlanovi organizacije su aktivno uèestvovali u tim aktivnostima (0-5 bodova) U naselju, zajednici su veæ i ranije pružali usluge sliène teledomu (0-5 bodova) Personalni uslovi za osnivanje i rad teledoma i telekolibe (4.) /2 b. /1 b. /20 b. /5 b. /5 b. /5 b. /5 b. /5 b. /5 b. /5 b. /5 b. /8 b. U osnivanju i radu teledoma i telekolibe uèestvuju više višestruko obrazovanih lica, èije obrazovanje i praksa pomažu delatnost teledoma/telekolibe (0-5 bodova) /5 b. 263

264 Meðu imenovanima postoji informatièar (0-3 boda) Karakteristike buduæeg teledoma (5.1.) Gazda teledoma može biti samo nonprofitna organizacija (u protivnom je ukupan broj bodova konkursa 0) Organizacija domaæin u okviru kojeg funkcioniše teledom obezbeðuje fizièke uslove postojanja teledoma. Ona može biti nonprofitna organizacija podnosilac konkursa ili druga organizacija. Ova organizacija treba da pruži pisanu garanciju za ispunjavanje svih uslova funkcionisanja teledoma (0-5 bodova) Nosilac funkcionisanja teledoma je organizacija koja obezbeðuje svakodnevne uslove za funkcionisanje teledoma. Ona može biti nonprofitna organizacija podnosilac konkursa ili druga organizacija (0-5 bodova) Osnovna namera teledoma je rešavanje mesnih problema i zajednièkih zadataka. Podnosilac konkursa poznaje i primeæuje potrebe zajednice, njeni ciljevi daju nova rešenja u rešavanju problema zajednice (0-5 bodova) a) b) teledom sa dobro osmišljenim i višestrukim uslugama namerava opslužiti zajednicu. Teledom prihvata pruženje osnovnih usluga teledoma, a pored toga i pružanje daljih usluga za potrebe zajednice. (0-10 bodova) c) Potreba za osnivnje teledoma se osniva na prikupljenim podacima u zajednici, na anketiranju graðana (0-3 boda) Podnosilac konkursa prihvata da æe najkasnije u aprilu Godine orvoriti teledom i poèeti sa pružanjem usluga teledoma (0-2 boda) Karakteristike telekolibe (5.2) /3 b. /30 b. /5 b. /5 b. /5 b. /10 b. /3 b. /2 b. /16 b Vlasnik telekolibe je od konkursa nezavisna nonprofitna organizacija, koja ima obavezu podnošenja izveštaja I obraèuna prema podnosiocu konkursa o èemu postoji pisani dokument (0-3 boda) Organizacija domaæin u okviru kojeg funkcioniše telekoliba obezbeðuje fizièke uslove postojanja telekolibe. Ona može biti vlasnik telekolibe ili druga organizacija. Ova organizacija treba da pruži pisanu garanciju za ispunjavanje svih uslova funkcionisanja teledoma (0-2 boda) Nosilac funkcionisanja telekolibe je organizacija koja obezbeðuje svakodnevne uslove za funkcionisanje teledoma. Ona /3 b. /2 b. 264

265 može biti vlasnik telekolibe ili druga organiozacija. Ova organizacija garantuje redovan I kontinualan rad (0-2 boda) Osvovna namena telekolibe je rešavanje mesnih problema i zajednièkih zadataka. Podnosilac konkursa poznaje I primeæuje potrebe zajednice, njeni ciljevi daju nova rešenje u rešavanju problema zajednice (0-2 boda) a) b) telekoliba sa dobrim osmišljenim i višestrukim uslugama namerava opslužitizajednicu. Telekoliba prihvata pružanje osnovnih usluga teledoma, a pored toga I pružanje dsaljih usluga za potrebe zajednice (0-4 boda) c) Potreba za osnivanje teledoma se osniva na prikupljenim podacima u zajednici, na anketiranju graðana (0-2 boda) Podnosilac konkursa prihvata da æe najkasnije u aprilu godine otvoriti telekolibu I poèeti sa pružanjem usluga teledoma (0-1 bod) Predraèun programa (6.) 6.1 Ukupan predraèun programa Tražena podrška ne prelazi USD. U protivnom se predraèun konkursa mora posebno vrednovati 6.2 Predraèun investicionih ulaganja programa Tražena podrška može iznositi samo USD, više može biti samo uz smanjenje troškova funkcionisanja. U protivnom se predraèun konkursa mora posebno vrednovati 6.3 Predraèun troškova funkcionisanja Tražena podrška ne prelazi USD. U protivnom se predraèun konkursa mora posebno vrednovati Predraèun programa je detaljno razraðena posebno za teledom i telekolibu, pojedine stavke su osnovane, realne, u saglasnosti su sa predviðenim zadacima teledoma, preuzetim uslugama, mesnim potrebama i uslovima (0-10 bodova) 6.4 Sopstveni izvori konkursa stoje na raspolaganju podnosioca konkursa na osnovu dokumenata, ili ih obezbeðuju druge organizacije na osnovu dokumentacije (0-10 bodova) Objekti, prostorije teledoma I telekolibe (7.) /2 b. /2 b. /4 b. /2 b. /1 b. /20 b. /10 b. /10 b. /15 b. 7.1 Objekti stoje na raspolaganje podnosiocu konkursa, o èemu postoje dokumenti. Teledom se nalazi u centru, prilaz je slobodan, ili se nalazi u posebnoj zgradi ili delu zgrade. Teledom ima poseban ulaz ne zavisi od domaæina u okviru kojeg funkcioniše. 265

266 Teledom se sastoji od više prostorija, koje odgovaraju uslovima funkcionisanja teledoma. (0-10 bodova) 7.2 Objekti stoje na raspolaganje podnosiocu konkursa, o èemu postoje dokumenti. Telekoliba se nalazi u centru, prilaz je slobodan, ili se nalazi u posebnoj zgradi ili delu zgrade. Telekoliba ima poseban ulaz ne zavisi od domaæina u okviru kojeg funkcioniše. Telekoliba se sastoji od više prostorija, koje odgovaraju uslovima funkcionisanja teledoma.(0-5 bodova) Planirana sredstva teledoma I telekolibe na poèetku (8.) Teledom raspolaže sa najmanje 1 serverom i 5 radnih stanica, a telekoliba sa 1 serverom i 2 radne stanice. Podnosilac konkursa je osmišljeno planirao svoja sredstva, koja æe omoguæiti teledomu i telekolibi funkcionisanje prema predviðenim ciljevima (0-10 bodova) /10 b. /5 b. /10 b. /10 b. Predstavljanje organizacija saradnika (9.) Podnosilac konkursa dokumentumom registrovao saradnju izmeðu teledoma i telekolibe, kao i naèin izveštavanja i obraèuna izmeðu telekolibe i nosioca funcionisanja iste (0-5 bodova) Podnosilac konkursa ima pismenu podršku mesne zajednice (mesne samouprave) koja sadrži sadržinu I uslove podrške (0-5 bodova) Druge organizacije, firme, institucije, samouprave, privatna lica daju svoju podršku programu, koji na taj naèin postoje struèno I društveno prihvaæen, a postojanje u smislu zajednice opravdano (0-5) /15 b. /5 b. /5 b. /5 b. 266

267 Prilog broj 3: Upitnik za monitorovanje ORGANIZACIJA KOJE SE MONITORUJE: ODGOVORNI MONITOR: POSMARTRAÈI MONITOROVANJA: MESTO: DATUM: LICA PRISUTNA OD STRANE ORGANIZACIJE ILI PARTNERA: IME U KOM SVOJSTVU A. PITANJA U VEZI TELEDOMA KONTROLA OSNOVNIH PODATAKA Kontrola osnovnih podataka (Monitori: kontrolišite da li podaci koji su dati u konkursu odgovaraju stvarnosti) Primedba Sedište organizacije DA NE Rukovodilac organizacije DA NE Odgovorni za konkurs DA NE Adresa teledoma/telekolibe DA NE 267

268 Registraciona dokumenta DA NE Promene u vezi dostupnosti (tel, fax, ) PREDSTAVLJANJE ORGANIZACIJE I DRUGIH PROGRAMA Predstavite kratko organizaciju, njegovu aktivnost, kao i njene ranije aktivnosti koji su vezani sa sadašnjim konkursnim programom. Godina osnivanja organizacije: Odkada je organizacija aktivna u vezi sa obezbeðenjem usluga koja su teledomkaraktera? U sluèaju nove organizacije, otkad postoje u naselju inicijative vezanih za teledom? Znaèajniji programi organizacije koja su ostvarena ili koja su u toku ostvarenja tokom 2000-e godine, sa naznakom donatora (koji obezbeðuje sredstva): Program Donator (izvor novèanih sredstava) Iznos podrške Poèetak i kraj podrške KURATORI / PREDSEDNIŠTVO Koja je uloga kuratorijuma/predsedništva u funkcionisanju organizacije 268

269 SARADNICI TELEDOMA/TELEKOLIBE Lica koja su uèestvovali i imaju kljuènu poziciju u ostvrivanju teledoma? Ime Pozicija Prisutan? Plaæen/volonter Struèna sprema, struèna istorija Koliko æe teledom imati zaposlenih radnika? lica Prema oèekivanjima, koliko æe biti volontera uèesnika u programima teledoma? KARAKTERISTIKE TELEDOMA/TELEKOLIBE lica U èijem je vlasništvu objekat, prostorije teledoma? Sopstveno vlasništvo, zakup ili ustupljeno na korišæenje? Ako nije sopstveno vlasništvo, pod kakvim uslovima koristi organizacija? Molimo prikažite dokumenat o vlasništvu, ili o pravi korišæenja ili o obeæanju. IMA NEMA Stanje objekata i uslovi da li èine podobnim organizaciju za ostvaranje konkursnog programa? DA NE Stanje objekta. 269

270 Broj radnih prostorija Sporedne prostorije Lokacija u naselju Da li je objekat samostalna, ako nije, položaj teledoma u objektu, sloboda ili ogranièenost dostupa Moguænost prolaza Da li je moguæe osigurati dostupnost uslugama teledoma prema zahteviam konkursa? SOPSTVENA SNAGA, DRUGI IZVORI Sa kakvim, za ostvarivanje teledom programa potrebnim sredstvima (sopstvena ili dobijenim na korišæenje) raspolaže organizacija? Opis sredstava Stanje, dostupnost, druge napomene 270

271 Pod uslovom dobijanja DemNet podrške kakve druge izvore možete obezbediti, za osnivanje teledom i snašanje troškova funkcionisanja? Donator (izvor sredstava) Uslovi podrške Iznos Vremenski period od-do Kako osiguraju troškove održavanja (režijske troškove) teledoma za prve tri godine? PARTNERI U SARADNJI Ko je domaæin i ko je nosilac funkcionisanja teledoma? Da prikažu dokumente o saradnji. Kakve su garancije i uslovi postoje za ostvaranje saradnje? Kakvi su odnosi izmeðu teledoma i mesne zajednice? Prikažite dokumente saradnje. Koji drugi partneri uèestvuju u ostvarivanju programa? FINANSIJE Ko ima pravo davanja platnog naloga? Postoji li posebna osoba ili telo za kontrolu novèanih transakcija? 271

272 IMA NEMA Da li posebno evidentiraju razlièiti izvori sredstava? Koje novèane evidencije vode? (knjigovodstvo, druge interne finansijske evidencije) UNUTRAŠNJI PRAVILNICI Sa kakvim unutrašnjim pravilnicima raspolaže organizacija? PRAVILNIK POSTOJI LI PISMENO Statut, Osnivaèka dokumenta DA NE Pravilnik o organizaciji i funkcionisanju DA NE Drugi pravilnici: DA NE STRATEŠKO PLANIRANJE Ima li organizacija pisani strategijski plan? DA NE Ukoliko postoji, molimo, prikažite. (Primedba monitora: da li je strateški plan organizacije u skladu sa konkursnim programom!) DA NE Kontrola osnovnih podataka telekolibe. PITNJA U VEZI TELEDKOLIBE 272

273 Prikažite odnose i dokumente o saradnji izmeðu teledoma i telekolibe. Ko je gazda, i ko domaæin, a koja organizacija æe biti nosioc funkcionisanja telekolibe? Šta je sadržaj saradnje, koja dokumenta regulišu saradnju organizacija? Koje druge organizacije u saradnji (mesna zajednica, druge civilne organizacije, preduzetnici) pomažu funkcionisanja telekolibe? Šta je sadržaj saradnje, koji dokumenti regulišu saradnju organizacija? U èijem je vlasništvu objekat, kancelarija telekolibe? Sopstveni objekat, zakup ili ustupljeno na korišæenje? Stanje, uslovi pristupa, datosti telekolibe èine li organizacija podobnim za ostvaranje konkursnog programa? Ko æe biti saradnici u telekolibi? DRUGI ASPEKTI MONITOROVANJA Ukoliko je Komisija za vrednovanje upozorilo na specijalne (posebne) aspekte monitorovanja, ispitajte to? 273

274 Ukoliko planirani budžet odstupa od budžeta koji je odobrila Komisija za vrednovanje, upoznajte ih sa sadržinom istog! Informišimo organizaciju, da æe se tehnièka sredstva biti zajednièki nabavljena od strane DemNeta. Nabavna cena sredstava neæe biti bezuslovno ista sa konkursom datim cenama. Ima li organizacija posebne zahteve, konkretnu zamisao u vezi parametara sredstava? ZBIRNI IZVEŠTAJ O rezultatima pethodnog monitorovanja monitor priprema zbirni izveštaj, najviše na jednoj strani, u kojojæe obrazložiti naredne svoje odluke. Zbirno vrednovanje treba dati saglasno dole datih èetiti kategorijama. Na osnovu steèenih utisaka i iskustava na licu mesta treba izvršiti bodovanje u sve 4 kategorije od 1 do 5 bodova (5 je najbolje). Organizacija koja dobija 14 ili više bodova može biti predložen da bude podržan. Ako u nekoj od kategorija ocena 1, ne može se dati predlog za podršku. Osnovni podaci dati u konkursu odgovaraju stvarnosti, organizacija koja osnuje i funkcioniše teeldom i telekolibu postoji ili opravdano se nalazi pod registracijom. BROJ BODOVA: Objekte ili deo objekata za potrebe teledoma i telekolibe su na raspolaganju i isti su svojim stanjem i datostima podesni za ostvarivanje konkursnog programa. BROJ BODOVA: Uslovi saradnje su rašèišæeni, vlasnièki i korisnièki odnosi su dokumentovani izmeðu podnosioca konkursa, organizacija koja su domaæini i nosioci funkcionisanja teledoma, mesne zajednice, gazde telekolibe odnosno drugih mesnih organizacija i fizièkih lica, tako, da oni osiguraju nesmetano ostvarivaju ovog programa. 274

275 BROJ BODOVA: Organizacija je podobna za nosioca funkcionisanja teledoma i telekolibe, što obezbeðujeu struèni i za stvar odani saradnici, unutrašnja organizacija, sistem upravljanja i ekonomisanje organizacije. BROJ BODOVA: UKUPAN BROJ BODOVA: Na osnovu napredreèenog PREDLAŽEM NE PREDLAŽEM Potpis odgovornog monitora: Datum: 275

276 Prilog broj 4: Obrazovanje Teledom-Menadžera 1. Organizacija i unapreðenje usluga 2. Strateško planiranje 1. Organizacija i unapreðenje usluga 1. Organizacija i unapreðenje usluga 1.1. Pojam usluga Usluga je: Ispunjenje neèijih potreba, uèestvovanje u istom Predaja vrednosti (znanje, rešavanje problema, izvori, obezbeðenje moguænosti, i td.) je jedan tok, u kojem uèestvuje i korisnik usluge Ostvarivanje, produkcija se unapred može predvideti, garantovani uslovi su unapred poznati, Delatnost se može uneti u listu usluga, deo je (mesne) privredne delatnosti Dolazi do pravnog odnosa izmeðu pružaoca usluga i korisnika, na koje odnose odgovarajuæi pravni, struèni i drugi propisi Postoji pravni odnos izmeðu pružaoca usluga i gazde (franšize) usluga, koji reguliše razne zahteve i uslove pružanja usluga 1.2. Ciklièan tok organizovanja usluga Odreðivanje, utvrðivanje sadržaja usluga Analiza, pronalaženje potreba Planiranje toka izvršavanja usluga Preispitivanje ostvarljivosti Izrada plana poslovanja Ostvarivanje pravnih okvira i garancija uslova pružanja usluga, npr. primena sistema franšize Odreðivanje kvalitetnih uslova i zahteva pružanja usluga 276

277 Unapreðenja usluga i odreðivanje, analiza aktualizacija organizacionih zadataka i koraka 1.3. Sistem organizacije usluga Organizacija usluga je potreba, njegovo mesto u (mesnoj) privredi, sadržaj, tehnologija, opis poslovni opstanak pravni okviri za obavljanja, franšiza kontrola kvalitetaminõségi kontrollja konkretne moguænosti u teledomu 1.4. Poslovni plan pojedinih teledom usluga Poslovni plan je: a. jednostavno sastavljen opis osnovnih vrednosti, namene perspektive konkretnih ciljeva sredstava uslova Teledom usluga u pismenoj formi. b. sitematiènim analizama usluga postignuta retrospektiva na rezultate ostvarivanje planova analizu realnosti izvoðenje zakljuèaka u pogledu buduænosti c. Usaglašena je osnova za izradu godišnjih budžetskih finansijskih planova, planova unapreðenja, ulaganja i ostalih organizacionih i poslovnih promena. d. Sredstvo za sastavljanje analize poslovanja i obezbeðenje sredstava, i za konstrukcije finansiranja (ulaganja, konkursi, kooperacije) 277

278 Zašto su potrebni poslovni planovi, kome se priprema, kakva je njihova veza sa drugim programima? Da obezbedi objektivne uslove ostvarivanja ciljeva organizacije, da ih uèini ojvaljivim Transformiše probleme, prepreke, moguænosti, izazivanja Osnova je planiranja, koja objedinjuje strateèke planove sa operativnim planovima Ulagaè, partner i organizacija dobija i daje jasnu sliku o vrednostima poslovanja Omoguæava praæenja razvoja i ostvarivanja strateških ciljeva Osnova je postizanja produktivnosti Pažnju i izvore koncentriše na odgovarajuæe ciljeve i delatnosti Poboljšava rezultate privreðivanja, poslovanja Odnosi se na interne i eksterne zainteresovane sa odgovarajuæom detaljnošæu zainteresovanosti 1.5. Šta se dešava kada poslovni plan ne postoji? Postajemo osetljivi prema promenama Delatnost isèezava iz naših ruku Ne vidimo obezbeðenje buduænosti Propuštamo moguænosti Postavljeni ciljevi postaju neostvarljivi Nedostaju informacije koje mogu koristit Funkcije, usluge se sudaraju Rukovodstvo, saradnici bube veru Trošimo previše Postaje haos u odreðivanju cena Ogranièene izvore ne znamo pravilno korisiti Ne znamo ili samo teško znamo konkurisati Nemamo odgovarajuæi o sopstvenim rezultatima i moguænostima Ako ove probleme primetimo, možda još uvek nije kasno da se izradi poslovni plan! Poslovni plan mora postojati!!! 1.6. Osnovni sadržaj poslovnog plana teledom usluga Naslovna strana 278

279 Sadržaj Adresa, sastavljaè, vreme izrade, preporuke Sadržina poslovnog plana Rezime rukovodioca Važni delovi poslovnog plana na jednom mestu Prikaz teledoma odnosno usluga Teledom namena (postojimo, jer ). osnovne vrednosti (verijemo, da ) usluge personalni uslovi tehnièki uslovi rezultati i preloblemi Prikazivanje teledom usluga Prikazivanje trenutnog stanja u uslugama i u teledomu u celini (jaèine, slabosti, moguænosti, opasnosti) Plan marketinga Kretanja u svetu i našoj sredini, šta se od nas oèekuje, odnosno od poslovanja u celini i u pružanju usluga? Plan rada Šta želimo postiæi sa pojedinim uslugama, u teledomu u celini, koje konretne ciljeve želimo ostvariti? Organizacioni plan Koje konkretne korake planiramo u cilju ostvarivanja naših ciljeva, šta æemo promeniti? Finansijski plan Kako æemo finansirati promenjene - usluge? Kako æemo obezbediti opstanak poslovanja? Plan kontrole Èime meriti postignute rezultate? Kako kontrolisati produktivnost? 279

280 1.7. Uporeðivanje pslovnog plana teledoma i njegovih usluga Poslovni plan teledoma Odnosi se na teledom u celini Svoju ulogu stavlja u odnos sa mesnom privredom, društvom Prioritet bira od usluga Svoje moguænosti meri preko usluga u celini Teledom raèuna na ceo sistem izvora Analizira kvalitet organizacije Poslovni plan usluga Odnosi se na na jednu uslugu Postavlja odnos izmeðu konkretnih potreba u odnosu na ostale uluge Prioritet stavlja na potrebe koje se odnose na pojedine usluge Svoje moguænosti meri preko prioriteta Predviða izvore za pojedine usluge Analizira kvalitete usluga 1.8. Jedinstveni sistem dokumentovanja opisa usluga Naziv i sadržaj usluge Kratak naziv, samo od nekkoliko reèi, i odreðivanje sadržine, što upuæuje na samu uslugu ili njen produkt. Ovo drugo je potrebno ako sam naziv usluge ne daje jednoznaèno tumaèenje Razvrstavanje po delatnostima U jedinstvenoj klasifikaciji delatnosti (JKD) je nabrojana svaka delatnost. Jedinstvena klasifikacija delatnosti daje tumaèenje pojedinih delatnosti. Razvrsatvanje i tumaèenje posredno ili neposredno može biti od velike koristi prilikom odreðivanja pojedinih karakteristika usluga, - npr.: opšti interes, razvrstavanje po grani odnosno kod ustanovljavanja da li se usluge izvršavaju u skladu sa dokumentima o osnivanju, da li ima pravo na izvršavanje odreðenih usluga Korisnik usluge Krug korisnika odreðene usluge može biti raznovrstan, ali i da se ogranièi na jedan uski krug. Njegovo odreðivanje je znaèajno jer služi kao polazna osnova za dalje zadatke unapreðenje usluga, strateèko planiranje, poslovno planiranje, ispitivanje tržišta pri odreðivanju kruga zainteresovanih Pružalac uluge 280

281 Pružalac usluga može biti teledom, ali i druga organizacija ili fizièko lice koje koristi infrastrukturu teledoma. Veoma je važno odrediti u krugu èijeg poslovanja se usluga vrši, na èiju odgovornost, èiji su prihodi, ko naplaæuje usluge, i td Proces, postupak, metoda vršenja usluge Opis procesa vršenja usluge je veoma važan jer se uz pojedine faze mogu predvideti uslovi izvršavanja. Najosnovniji zahtevi za kvalitetno izvršavanja pojedinih usluga je kvaliteteno izraðen postupak, jer se ove garancije mogu povezati sa vršenjem pojedinih usluga Kriterij kvalieta Kriterijumi za odreðivanje kvaliteta usluge su pokazatelji, na osnovu koji se može ustanoviti da li nivo usluge odgovara, korisnièkim i struènim oèekivanjima i zahtevima, ili ne. Npr. Kriterij kvaliteta za usluge elektronske pošte može biti javljanje dolaska pošte u roku od 4 sata. Ovi kriteriji služe kao osnov za kontrolu i analizu poslovanja Pesonalni uslovi Treba odrediti, kakva je stuènost potrebna i koliko prakse treba da ima lice koje æe vršiti davanje odreðene usluge i u kakvom radnom vremenu Tehnièki uslovi Odreðivanje specijalnih tehnièkih uslova za pojedinu uslugu, npr. raèunar sa odgovarajuæim parametrima, odreðeni tip softvera, odreðena tehnièka pozadina (odgovarajuæi telefon, internet dostupnost). Potreni su, naravno i drugi tehnièki uslovi npr. tehnika obuke, druga sredstva pri pružanju usluga u vezi informatike (npr. oprema bifea). Treba uzeti u obzir sva specifièna sredstva (npr. tehnièko obezbeðenje, moguænost zakljuèavanja) Teritorijalni, ergonomski uslovi Za odreðene usluge mogu se odrediti specijalni zahtevi za površinom (npr. kolketivni rad, samostalno radno mesto), što ne mora znaèiti samo potrebnu površinu (m2), veæ i druge uslove (npr. svetlosni uslovi, zvuèna izolacija, intimna sala) Pravni uslovi 281

282 Koji su specijalni pravni uslovi potrebni za izvršavanje odreðenih usluga, zadataka. Sem raznih dozvola za vršenje odreðene usluge, potrebne su i karakteristiène pravne garancije npr. ugovor bez kojih se ove usluge ne mogu vršiti (npr. odgovornost za nastale štete, zaštita informacija) Pravila Pri vršenju pojedinih usluga je potreno donošenje i objavljivanje odreðenih pravila, bez koji se ta delatnost ne može bezbedno obavljati (npr. dostupnost usluge, popusti, i drugo) Uslovi saradnje Ako u vršenju usluge imamo partnera, potrebno je precizirati njegovu ulogu u procesu pružanja usluge. Preporuèuje se potpisivanje ugovora o istom Uslovi privreðivanja Veoma je važno izraditi, napisati, odrediti troškove (kalkulacija troškova pružanja usluge), ko æe snositi te troškove, kome prihod pripada (plan svih prihoda), od koga i koliko oèekujemo, koji su osnovi za uplate (cene, naknade, ugovori). Uslovi privreðivanja su polazna osnova poslovnog planiranja Perspektiva i plan unapreðenja usluga Ako u vezi odreðene usluge postoji plan razvoja, odluke, poželjno je da se oni naznaèe, da bi bilo ko, ko æe doæi u kontakt sa tom uslugom, mogao da se orijentiše, da bi znao šta i za kada se oèekuje i u skladu s tim da izvede zakljuèke o svakovremenom položaju delatnosti. Sastavljanje planova je važno i iz aspekta praæenja napredovanja ostvarivanja Pravi izvori usluga Korisno je ako u vezi datih usluga sakupimo, evidentiramo struène informacije jer nam mogu biti od koristi prilikom analize usluga Dokumentacija usluga Za dokumentovanje gore navedenih usluga bi trebalo izraditi jedinstveni sistem dokumentovanja za potrebe teledomova, koji bi olakšao njihovo planiranje, unapreðenje, održavanje. 282

283 1.9. Razvrstavanje usluga i pojedine teledom usluge Usluge teledoma krajnjim korisnicima Centar za informisanje od opšteg interesa Poslovni biro Biro za unapreðenje malih sredina Evropski informativni biro Informaativni biro za unapreðenje agrara Seoska domarska služba Služba za kulturno unapreðenje Bibliotekarska služba Socijalni centar Centar za zaštitu dece i omladine Zdravstvena zaštita Biro rada Javni poslovi Statistièki biro Javni prihodi (porezi, doprinosi) Omladinska služba Služba za obrazovanje i pomoæ uèenicima Služba za pronalaženje talenata Služba za zaštitu sredine Služba za zaštitu kulturnih dobara Mesne, tradicionalne usluge krajnjim korisnicima Centar za dokumentaciju i kancelarija za svakog Centar za koriæenje raèunara Centar za igre Bife Centar mesne trgovine i biznisa Elektronski centar za posredovanje Turistièki biro Centarza daljinski rad Centar za organizovanje obrazovanja Obrazovni centar Centar za daljinsko obrazovanje Služba za javno oglašavanje Elektronska pošta Internet uslužni centar usluge 283

284 Izrada Web strana i prezentacija Webstudija Bankarske usluge Prodaja vrednosnih predmeta Prodaja korišæenih sredstava Iznamljivanje Usluge krajnjim korisnicima u svojoj okolini Centar za izradu konkursa i Centar za informisanje od opšteg interesa Mesni centar za informisanje Izrada Web strane mesne zajednice Centar civilnih organizacija Medija e-demokrtija Mesni istorijski centar Unapreðenje zajedništva Klub služba Služba za manifestacije Opis nejèešæih teledom usluga Organizacija usluga tehnièka i administrativna pomoæ u obavljanju pojedinih usluga (evidencije, rokovi, i td.) Prikupljanje informacija informisanje meštana od opšteg interesa, prikupljanje informacija od stanovništva Pomoæ stanovništvu molbe, popunjavanje obrazaca, ekspedicija, održavanje kontakata (sa mesnom zajernicom, opštinom, tržištem rada, i td.) Tržište, biznis seoski turizam, posredovanje u trgovini preko interneta, organizacija raznih sekcija, zadruga, pomoæ preduzetništva u mestu i mikrozajednici preko interneta. Organizovanje raznih programa kino, pozorište, ekskurzije, kao i drugi programi. Davanje saveta zdravstveni-, pravni saveti, saveti za poboljšanja života i rada, odgovori na pitanja iz aspektafinansije, ulaganja, obezbeðivanje struènjaka. Obuke raèunarstva, stanih jezika, pomoæ u uèenju, organizovanje kurseva prekvalifikacije, pronalaženje talentovanih uèenika Razmena iskustava razmena i prenošenje informacija meðu mesnim zajednicama 284

285 Pronalaženje izvora konkursne informacije, sastavljanje konkursa Propaganda sela objavljivanje moguænosti sela na internetu, pronalaženje-, izgradnja kontakata, organizovanje donatora Unapreðenje zajednice osnivanje civilnih organizacije, njihovo usluživanje, -ukljuèivanje u programe, prikupljanje i davanje pomoæi, organizovanje zajednièkih akcija, -manifestacija. Usluge teledoma Uslužni centar civilnih organiacija Elektronska pošta za stanovništvo Mesni informativni centar Mesna redakcija za izradu Web strana Web studija - ostale web usluge Izrada raznih izdanja, kataloga Izdavanje mesnih novina Organizovanje obrazovanja i obrazovanje Internet dostupnost Kancelarijske usluge o Korišæenje telefona i telefaksa, prenošenje poruka o Fotokopiranje o Štampanje o Skeniranje (fotografije i gotovi tekstovi) o Korišæenje raèunara, samostalna obrada teksta o Izrada vizit karti, memoranduma i pozivnica Mesto za izložbe Posredovanje u trgovini, iznajmljivanje Traži nudi iformativna služba Informacija od opšteg interesa Manifestacije Razne uslge za nezaposlene Korišæenje multimedija Bilioteka prospekata, informativnih èasopisa Davanje saveta u vezi inofmatike Igre na raèunaru Rad na raèunaru Samostalno korišæenje raèunara Bibliotekrske usluge Socijalne usluge Saveti (pravni, zdravstveni, socijalni, uèenicima) Centar za informacije, baze podataka Usluge stanovništvu 285

286 o Sastavljanje pisama o Sastavljanje poslovnih pisama, molbi, zahteva o Sastvljanje molbi za zasnivanje radnog odnosa, autobiografija Cenovnik usluga Teledoma Telefoniranje cena impulsa + 1o% Faksa (po strani) - slanje 2o din + cena impulsa - prijem 15 din ( slanje/prijem) 3o din/sluèaj Kucanje, obrada teksta - prepisivanje, obrada 45 din /A4 - prepisivanje tabele, obrada 6o din/a4 Više od 2o strana sa popustom!!! Fotkopiranje: - A/4 5 din - A/4 obe strane 8 din - A/3 8 din. - A/3 obe strane 12 din - Više od 2o strana sa popustom!!! Skeniranje 3o din/slika Štampanje A4 - Crno-beli tekst 8 din/ slika - Crno-beli slika 1o din/ slika - Tekst u boji 15 din/ slika - Slika u boji 6o din/ slika - Više od 2o strana sa popustom!!! 8. Izrada vizit karti - Crno-bela 25o din/5o kom - U boji pitati! - Izrada logotip pitati! Upotreba raèunara/igre 3o din/sat 11. Internet - od kuæe 45 din/sat - u klubu 5o din/sat Raèunarske usluge, dizajn pitati!!! Izrada Web strane, prezentacije pitati!!! Prodaja/održavanje/popravka HW i SW pitati!!! 286

287 Ostale usluge pitati!!! 2. Strateško planiranje 2.1. Uvod, suština i znaèaj strateškog planiranja Dal bi rekla kamo da krenem? pitala je Alisa Maèku. To zavisi od toga gdeželiš da stigneš odgovorio je Maèak Baš me toliko i ne zanima, gde æu da stignem odgovori Alisa. Onda ti je baš svejedno, kamo æeš da kreneš reèe Maèak. Posle ovog kratkog razgovora, Alisa je stigla u Zemlju Èuda. Šta želimo ovim reæi je razumljivo: do cilja možemo stiæi samo ako znamo gde želimo iæi. Razumljivo? Kreni od sebe! Pre 10 godina dali si slutio da æeš èitati ovakav materijal? Dal su te interesovale pre godinu dana teledomovi? Dali možeš da naðeš sve što želiš kupiti u svom tržišnom centru, ako mesecima ne stupiš tamo? Ako ti je odgovor na sva pitanja da, onda stvarno imaš sreæu. U ovim mislima možemo naæi suštinu strateškog planiranja Svakom graðaninu i svakoj organizaciji važno je da ima cilj, zadatak i da to i izvrše. Ako nemamo ciljeve, onda lutamo u vremenskom i... putevima bez kraja. Primeti, spoznaj brze promene. Panta rhei sve teèe (menja se) rekli su staro-grèki filozofi, mada su oni živeli u jednom mirnom svetu, gde se unapred moglo slutiti šta æe se dogoditi. U našem vremenu svet se stalno menja. Samo su promene stalne. Planiranje znaèi kad na neki naèin želiš kreirati buduænost. Strateško planiranje je spoznaja i procena svih onih promena koje su uslov za dugoroèan uspešan rad organizacije, i proces planiranja potrebnih promena kao i planiranje onih metoda koja pomažu realizaciju strateških ciljeva. To je priprema, izrada scenarija, kompas je to za buduænost. Svakom napretku, svakom ulaganju prethodi dobra strateška priprema. Organizacija i bez prethodnog planiranja u kratkom roku može da pokazuje dobre rezultate (uspešan konkurs, izvršeni zadatak) ali za dugoroèan rad obavezno mora da znaš cilj, da razmisliš šta i kad, na kakav naèin æeš izvršiti. Dobra strategija je rezultat konzensusa. Možemo pripremiti dobar plan, a nemamo dobru organizaciju, koja æe zacrtani zadatak izvršiti. 287

288 Uspeh strategije zavisi o dobrom menedžmentu. Strategija nikada nije kruta doktrina, koju jednom pripremimo, a zatim koristimo, nego jedan aktualiziran dokumenat, koji prati sve unutrašnje i spoljne promene. Nikad ne možeš znati unapred da li æe organizacija koja te sponzoriše pasti pod steèaj, dosad dobiven kapital može da ode na drugu stranu, tvog omiljenog gradonaèelnika mogu da smene. Pripremi se na promene, stalno menjaj plan, onda se neæeš iznenaditi! Strateški plan ne znaèi vremensko detaljisanje akcija.to je zadatak operativnog (taktika) odnosno poslovnog plana Kako se priprema strategija? Strategija je uvek rezultat višestubaènog procesa. Ima više naèina za pripremu strategije. Nije odreðena dužina strateškog plana, ali ipak ne treba da bude dugaèak i teško shvatljivi dokumenat. Na drugom osnovu se priprema strategija proizvodne firme, a drugaèije civilnoj organizaciji. Možemo odvojiti organizacioni (firme, ministarstva) onodnosno teritorijalne (državna, regionalna, prostorna) strategije. Ako pripremamo strateški plan za veæu organizaciju ili region, zapisani ciljevi su opšti, a mesni ciljevi su konkretni. Poznavanjem izvora možeš zamoliti struènjaka sa strane, da ti pomogne u pripremi strategije, ili æeš pripremiti sam uz pomoæ stanovnika susednih mesta. Oba sluèaja imaju i prednosti i nedostaci. Ako daš zadatak nekom sa strane, materijal æe ti biti dobro izraðen, ali ne zaboravi: dobiješ ono što tražiš. Ako tražiš samo strategiju, dobiæeš jednu prièu, koju æeš u dobrom sluèaju moæi prodati drugom (u prošlom veku na tone su izraðivani ružièasti snovi ). Ako konkretno izneseš svoje ciljeve, i kasnije æeš moæi koristiti materijal. Ako sam pripremaš plan, uradiæe se po oèekivanjima odreðene organizacije, po njenom cilju, ali strategija može biti jednolièna (uticaj dominantne osobe) i postoji moguænost da neæe sadržati, neæe ugraditi veæ pripremljene planove okoline Faze pripremanja strateškog plana Pripremna faza Formiranje organizacije strateškog planiranja 288

289 Treba uzeti u obzir ona lica i organizacije, koje su zainteresovane u izradi strategije. Treba oformiti jedan uzani struèni štab, koji æe uèestvovati u pripremi i izgradnji odreðenih faza strateškog plana i veza su izmeðu zainteresovanih. Taèno treba odrediti njihov krug zadataka, i koordinirati njihov rad. Trebamo izraditi osnov i naèin izgradnje strategije. Treba da znaš na koje korelacije stavljaš naglasak u dugoroènim planovima tvoje organizacije. U pripremanju strateškog plana mesnog teledoma treba da uèestvuju i èlanovi civilne organizacije, dobrovoljci, delegati u lokalnoj samoupravi (po moguænosti gradonaèelnik), upravnici i direktori ustanova (škola, predškolskih ustanova, biblioteka, domova kulture), privatnike u mestu. Ako se sad formira teledom, dobro je potražiti nekoga, ko veæ od ranije vodi teledom. Prethodno odreðivanje strategije vremenskog horizonta Kod izgradnje strategije, važno je vremenski period, za koji se planira. Zavisno od velièine, traju od 3-5 godina, sadrže kratke- i dugoroène planove. Najbolje je pripremati na osnovu petogodišnjeg plana za period godine na šemu plana formiranja Saveznog teledoma, i najmanje godišnje obnavljati. Oformljenje misije, organizacione filozofije Uloga civilne organizacije je njena osnovna delatnost, ocrtava njen krug rada i razlikuje je od drugih non-profitnih organizacija. Njena uloga je kratka, u kojoj njeni zaèetnici i èlanovi odreðuiju njeno mesto u društvenim oèekivanjima, koje su pred njima kao dugoroèni zadatak. Pri formiranju misije, treba da je pred nama: u kojoj sferi privrede i društva želimo delovati. koju grupu korisnika želimo obuhvatiti, na koji naèin želimo opslužiti korisnike, na koji naèin želimo zadovoljiti naše korisnike i na osnovu napred reèenog postiæi zacrtane ciljeve svoje organizacije. 289

290 Misija je vrednosni nivo i ciljno opredeljenje. Misija je kratko, sažeto utvrðivanje strategije koju trebamo izraditi. Evo primera iz strategije teledoma: Teledom je mesni i zajednièki odgovor na izazove informacionog društva. Suština je u tome da obezbedi jednake uslove svakome na iskorišæavanju novih prilika da savlada materijalne, kulturalne i druge prepreke, i da smanji opasnosti koje se javljaju uporedo sa promenama. Teledom pokret je organizovan sa ciljem da na svim nivoima (mesnim, regionalnim, državnim i meðunarodnim) mobiliše sve moguæe izvore, snage i aktivnosti i da ih usmeri u ovu, odozdo organizovanu civilnu inicijativu, držeæi procese tokom celog perioda vremena pod društvenom kontrolom... Jedan od najznaèajnijih zadataka Teledome je da jaèanjem i proširivanjem svojih umreženih usluga i èineæi ih održivim kroz kontinualni proces osavremenjavanja nudi alternativu zajednice za spreèavanje cepanja informatièkog društva." Definiši misiju svoje organizacije pomoæu sledeæih pitanja: Šta je zadatak, uloga i znaèaj organizacije (teledoma)? Šta radimo, i zašto? Ko upravlja sa organizacijom, kakva oèekivanja ima? Šta ga razlikuje od ostalih sliènih organizacija, zašto smo svojstveni? Koje je osnovno struèno znanje osnovne organizacije, koji je proizvod i uslužna delatnost? Planiranje se ne sme nastaviti dok nismo rašèistili osnovna pitanja izaslanstva organizacije, odnosno teledoma Faza analize i zacrtavanja ciljeva. Prva faza planiranja je, da utvrdimo na kakvim smo putevima dosad išli (u prošlosti, a koje zacrtane strategije smo dosad ostvarili) i gde smo sada. Opširno trebamo diagnosticirati svoju organizaciju, analizirati sve jake i slabe tendencije u njoj. a) Zacrtavanje ciljeva Uzimamo u obzir sve ciljeve i moguænosti, koje su važne u planiranju strategije (ovde ne gledamo prioritete). b) Spoljna i unutrašnja analiza situacije 290

291 Spoljnu analizu okoline dobro je poèeti sa prikazivanjem meðunarodnih i državnih tendencija. Ako su ti zacrtani ciljevi u skladu sa ciljevima državne i regionalne strategije, mnogo lakše æeš moæi ostvariti svoje želje. Male organizacije ovo èesto zaboravljaju, pa je važno napomenuti. Tvoja organizacija u mnogim vidovima saradnje kontaktira sa drugim organizacijama (državna, trgovinska sfera, civilne i organizacije za zaštitu interesa, fizièka lica), èiji cilj rada može biti kao pomoæ, ali može biti i prepreka. Ne smemo ispustiti da prouèavamo stpoljne faktore.. Ako ti se strategija gradi na ostrvo-efekat onda raste i moguænost da što više grešiš. Zašto želimo organizovati obuku u krugu teledoma, ako nemamo tu generaciju, kojoj je to potrebno? Odgovori na sledeæi niz pitanja: Kakva je okolina u kojoj naša organizacija funkcioniše? Geografska prilika (daljina od grada, moguænosti saobraæaja, opslužujemo li jedno ili više naselja) Politièka okolina (da li se prihvata rad teldoma, da li se podstièe njen rad) Demografija (broj stanovnika, godina starosti i razni pokazatelji) Infrastruktura ustanova (ima li ustanova, zdravstveno opsluživanje, broj civilnih ustanova, njihov rad) Privredna situacija (broj privatnika, nezaposlenost, poljoprivreda, turizam) Kakve moguænosti i opasnosti postoje u okruženju? Plan razvoja okoline. Pregled prostorne strategije. Kakva oèekivanja æe imati sponzori? U èemu veruju sponzori? Kakve promene se oèekuju od korisnika? Da li æe potražnja moæi platiti tvoje ponuðene usluge? Ko su nam partneri, a ko konkurenti? Koje su najosnovnije potrebe, problemi i zahtevi i njihov sadržaj koje teledom u buduæe kao uslužna delatnost može preuzeti na sebe? Šta izvršava najbolje, kako se odnosi prema potrebama okruženja? Kakve, danas nedostajuæe uslove treba saèiniti, promene izvršiti da bi teldom mogao izvršavati svoje strateške ciljeve? Sa kakvim naèinom rada misli izvršiti svoje ciljeve? Isto toliko je važno sistematièno otkriti unutrašnju moguænost organizacije. 291

292 Organizaciju možemo analizirati: organizaciona ustrojenost, izvor humane snage, sposobnost komuniciranja, kakve veze ima sa drugima, na osnovu tehnièkih sredstava. Umesno je rad zapoèeti sa analizom postojeæih dokumenata (osnivaèki dokument, statut, ostala normativna dokumenta). Odgovori na pitanja! Kakav je unutrašnji sastav organizacije, koje su joj slabosti, a koja jaèa strana? Na kakve izvore se oslanja? Finansijski i humani izvori? Kako se može odrediti i meriti delatnost organizacije? Izvor organizacije, i njena istorija, zadatak i sadašnje usluge? Kakva je upravljaèka politika unutar organizacije i snošenje odgovornosti u njoj? Velièina i izvor dobiti i gubitka u organizaciji? Koji su današnji planovi i planovi o buduænosti organizacije? Teško je odvojeno posmatrati unutrašnje i spoljne faktore, jer od sadržine strategije zavisi koji pokazatelji kojim èiniocima pripadaju. U sluèaju prostorne strategije (mikro zajednice, naselja) pokazatelji prirasta stanovništva, struktura privrede spadaju u unutrašnje èinioce, dok isti ovi elementi kod strategije organizacije su spoljni èinioci. Teledom strategija odgovara sa jedne strane oèekivanjima organizacije, a sa druge strane i oèekivanjima prostorne strategije Metode otkrivanja situacije 1. Tvrdi odnosno matematièko-statistièke metode Pomoæu izrade analize od sakupljenih podataka se može predvideti buduænost. U sluèaju non-profitnih organizacijacija ova metoda se reðe koristi kakko zbog svoje složenosti, tako i zbog teške izraèunljivosti okruženja. U ove metode spadaju analize trendova, regresione analize, faktorialne i klaster analize. 292

293 2. Meke, odnosno sociološko-politološke metode: Njihovo korišæenje je rasprostraniji i jednostavniji. Radimo ga sa razradom i sakupnjom planova uèesnika i razradom svih razvojnih tendencija. O naèinu rada sa upitnicima i analizi ovih dokumenata kasnije æemo opširnije govoriti. Jedan od najznaèajnijih elemenata izrade strategije je da što veæi procenat zainteresiranih i one koga tièe ukljuèimo u proces planiranja (problem je: Kako?). Pri našem radu treba da koristimo njihove ideje, mišljenja i predloge! Mnogo više koristi æemo imati ako analizu situacije i moguænosti istražujemo u što veæem krugu. Rad naše organizacije æemo prikazati u veæem krugu, pomoænike za razvoj, za sponzorisanje naæi æemo u tom širem krugu. a) Metode aktiviziranja: Da bi pokrenuli stvaralaèku fantaziju uèesnika, možemo primeniti bezbroj grupne metode analize situacije i generisanje ideja. Skupili smo ih u buket, nekoliko od njih æemo prikazati. Ove metode su: Javne rasprave, diskusione grupe, obrazovne grupe, grupe za raðanje ideja Brainstrorming. Pisanje inspiracije: Mešavina grupnog rada i rada pojedinca. Odjednom se bavi samo sa jednom temom, kratko vreme je potrebno i završavamo ga sa sastavljanjem završnog dokumenta. Slièan je nagonu inspiracije za pisanje, ali ovde sve moramo zapisati praktièan je, delotvoran je naèin usmeravanja inspiracije. Opis pitanja (problema) i odgovora (predloga). Koraci: Odreðivanje teme, organizovanje grupa Davanje odgovora na pitanja pojedinaèno i pismeno Opšta rasprava odgovora (predloga) pismeno unutar grupe Analiza odgovora unutar grupe i grupni referat o rezultatu. Nominalna grupna metoda (NCM): suština je formiranje malih struènih grupa, u kojima postoji moguænost da se ispolji i raspravi o mišljenju pojedinca, o analizi nejasnih situacija i analizi situacija u buduænosti, naèina donošenja više varijanti odluka.. 4 koraka: 293

294 Izrada i pismeno evidentiranje ideja u tišini Višestruko vrednovanje ideja unutar grupa i izmeðu grupa na osnovu unapred usvojenih pravila i uz pomoæ voditelja diskusije Višestruka rasprava izreðanih ideja Glasanje u vezi izbora najznaèajnijih ideja koje se predlažu za ostvarenje (glasanje može biti i rangiranjem) Delfi-metoda: Preko pošte (ili -om) poslata serija uputnika, koja se bave iskljuèivo sa prognoziranjem buduænosti. Cilj joj je sakupljanje mišljenja šireg kruga (da pokazuje na što više alternativa). Ovaj naèin je skup i oduzima mnogo vremena. Ispitivanje se vrši u odreðenom krugu poznavaoca struènjaka odreðenih oblasti problema, a ne meðu stanovnicima i organizacijama. Prvenstveno se koristi na polju privrede. Metoda ispitivanja na osnovu upitnika. Ovo je rasprostranjen naèin istraživanja u društvu Upitnici su dobri za ispitivanje širokog društva. Ima tri naèina: kada ga ispunjava pojedinac, kontakt sa postavljaèem pitanja i kontakt preko telefona. Važno je znati prilikom sastavljanja upitnika. Pitanja mogu biti otvoren (upitani može napisati svoj odgovor) zatvoren (kada se može izabrati iz unapred napisanih odgovora). Odgovori na zatvoren naèin upitnika mogu biti kompletni (zadovoljan, suzdržan, nezadovoljan) ili da jedan iskljuèi drugog (da - ne). Važno je da postavimo kratka pitanja! Nemojmo koristiti pitanja u formi negiranja ili koje daju sugestije (Ne volite Vi )! Vredi upitnike dati struènim licimau na pregled pre ispostave. Kompleksna metoda ispitivanja zajednice: Razvoj zajednice se gradi na osnovama unutrašnjih izvora, na iskustvima ljudi, na njihovom znanju i spremnosti za delovanje. Razvojni struènjak (spoljno lice) inicira mesnu aktivnost sa ciljem da ovu inicijativu preuzimaju drugi, pomaže da se održe i uoblièi u procese ideje koje se javljaju saglasno mesnim potrebama. Najznaèajniji elemnat programa jeste, ispitivanje zajednice (jedna od metoda ukljièivanja stanovništva) tokom kojeg grupa aktivista naselja obilazi druge ljude sa jednim upitnikom koja obuhvata ona pitanja koja su od interesa za mesto po mišljenju te grupe. Èlanovi grupe stižu do svake porodice (vrata do vrata) i tako stvaraju jedan mesni pokret koja u sluèaju njene uspešnosti èini mesne žitelje aktivnim saradnicima u razrešavanju mesnih problema. Ovo kao rezultat donosi razvojni (strateški) plan naselja saèinjen od strane njenih žitelja, a uporedo daje 294

295 i jednu kompleksnu sociološku studiju. Sve ovo se nadopunjuje sa izraðenim intervjuima sa najviðenijim ljudima, i ljudima koji formiraju javno mnjenje iz tog mesta. b) Analiza dokumenata kao metoda: U vezi našeg rada najvažniji dokumenti su veæ pripremljene strategije koje zadiru i u našu temu. Sve prostorne jedinice od najmanjih do nivoa zemlje imaju (treba da imaju) neku vrstu strateškog dokumenta. Kod analize sadržaja treba voditi raèuna o statistièkim pokazateljima, o organizacionim pravilnicima, pravilniku rada, osnivaèkim dokumentima, statutu, programima i poslovnim planovima. Dalje, ne razraðene metode: Tradicionalna sredstva (štampa, forumi stanovnika, informacije, izložbe) i inovativni (pisanje knjiga scenarija, otvorena kuæa, radni odbori, izgradnja mreže, vikend planiranja, analiza moguænosti pristupa, matriks pitanja iz okoline, analiza portfolija). Pri otkrivanju situacije (diagnosticiranju), organizacija sakuplja puno podataka i informacija. Ove materijale treba sistematizirati, i kao rezultat sumiranja mogu se odrediti poželjni pravci razvoja (prioriteti). Najrazvijenija metoda sistematizacije jeste SWOT-analiza SWOT-analiza Ovaj izraz je mozaièna reè sastavljena od prvih slova pojedinih pojmova na engleskom: Strengths jaèine, Weaknesses slabosti, Opportunities moguænosti, Threats ugroženosti, nastala od pregleda postojeæih opasnosti Izrada scenarija Izraðujemo rešenja, alternative na osnovu moguænosti okoline i njihovih vrednovanja Ovde postoji moguænost za uporeðivanje sa polaznom hipotezom (utvrðenom misijom) i za njegovo potvrðivanje, modificiranje ili odbacivanje. Organizacija ne može sa svakim aspektom da se bavi, zato je važno da zna èemu treba više pažnje posvetiti. Treba naæi te važne taèke, koje mogu doneti kvalitetnu promenu u život organizacije. Na osnovu izrade više varijanti knjiga 295

296 scenarija, kratko i jasno možemo odluèiti o strateškim ciljevima, saèiniti elemente slike buduænosti. U knjizi scenarija na osnovu skica treba definisati kratko i sažeto strateške ciljeve i obuhvatiti elemente slike buduænosti. U scenariju treba da se izrade ciljevi i zadaci koji vode strateškim ciljevima, tj. treba izraditi programske skice, koji pomažu u kasnijem odluèivanju. Stil knjige scenarija treba da je sažet i jasan, i da sadrži jednoznaène ideje. Treba pogledati, da li postoji unutar datih alternativa logièka greška, ili pogrešno zakljuèivanje. Knjige scenarija treba da daju odgovore na sledeæa pitanja: Šta? Zašto? Kako? Šta ako ne? Kakve alternative postoje? Na osnovu pripremljenih materijala oni koji odluèuju, treba da izaberu koja knjiga scenarija treba da bude osnov za strategiju organizacije. Odluke su dugoroènog karaktera, ali unapred se može rašèistiti u kojim fazama, na kom poljima se može menjati bez menjanja smerova, a da i organizacija bude fleksibilna Izrada strategije Utvrðivanje razvojnih principa utvrðenih na osnovu prihvaæenog scenarija, kao i izrada razvojnih ceiljeva i zadataka koji iz toga proizilaze. Struktura strateškog plana: Uloga, slika buduænosti, klasifikacija vrednosti Pregled situacije na osnovu okoline Vrednovanje organizacije, jaèine, slabosti Odreðivanje prioriteta. Strateški ciljevi, zadaci, tj. njihova vremenska razrada i ostvarivanje Razrada pokazatelja postizanja dobrog rezultata. 296

297 U sastavljanju strategije pomažu sledeæa pitanja: Kako æe organizacija funkcionisati u buduæe? Koji æe biti novi zadaci? Kakve aktivnosti preuzima u sledeæih 3 (5) godina? Razvrstavanje. Obezbeðenje izvornih prihoda (budžet, iz èega i kako) Koje su strategije razvoja? Kakvi koraci strategije su potrebni? Kakve prepreke stoje na putu realizacije strategije? Koje radnje su neophodne za izvršavanje strategije? Kako æe se promeniti unutrašnja organizacija, kako se može organizovati timski rad? Kako se može predstaviti novi imidž organizacije, komunicirati, i ostvariti u stilu svakodnevnog rada zaposlenih? Kakva radna snaga æe biti potrebna, kako se mogu oni naæi, i kako ih poduèavati? Navedi program rada za sledeæe mesece (6-12 hónap)? Kako se meri povoljan rezultat rada organizacije? Tok i odgovorni za pratnju plana. Prvu verziju strategije saèinjava uvek uža grupa ljudi. Važno je sastaviti plan kljuène reèi, vizuelnu preneztaciju plana. Izraðen plan treba opširno raspraviti sa svim uèesnicima i unutar i izvan organizacije za èijim radom ili pomoæi æe biti potreba pri realizaciji, a posle sumiranja predloga i izmena datih od strane tangiranih, iste treba ugraditi u strategiju. Posle ovog se može izraditi krajnja strategija, koje æe zainteresovan estrane prihvatiti. Tok planiranja se s ovim još ne završava. Treba pratiti realizaciju strateškog plana i treba izvršiti odgovarajuæe revizije. Sa planom treba upoznati zainteresovane, zato plan se može smatrati kao sredstvo marketinga, koji ima zadatak, da ubedi èitaoca, da organizacija ima buduænost, da je njen rad važan i vredi ga sponzorisati. Rezultat strateškog planiranja je jedan višestranièni dokumenat. Tok planiranja je za organizaciju isto tako važan, kao gotov izraðen plan. Planiranje je dobra prilika da se uvežbava donošenje odluka na osnovu uèešæa u odluèivanju Teledom strategije Zasebna metodika izrade teledom strategije još ne postoji, a imajuæi u vidu razlike i specifiènosti pojedinih teledomova, teško da æe i biti jedinstvena metodika. 297

298 U Jugoslaviji teledomovi su se pojavili u samostalnim prostorijama, u kulturnim domovima, u bibliotekama, tako da su im i zadaci èesto puta u funkciji organizacije u kojoj funkcionišu. Nosilac funkcionisanja može biti civilna organizacija ili preduzetništvo, preduzetnik. Aktivnosti teledoma su dobrim delom definisane velièinom naselja i od kada radi.. Postoje 3 osnovna tipa teledoma: teledom u razvoju koja oèekuje da krene (od osnovne ideje do otvaranja), postojeæi teledomovi èija opravdanost otvaranja je postojanje informatiène infrastrukture i teledomovi u funkciji. Sva osnovna tipa imaju drugaèiji strategiju, i svaka æe proæi ove faze razvijanja. Problem postoji kada od teledoma u funkciji postaje teledom koji samo postoji Strategija teledoma u razvoju: Postoji osnovna ideja: potreban nam jedan teledom. Ovde još nije toliko važno za èega, kako i zašto, i za koliko? Suština je da bude. Cilj možeš lako postiæi, ako postupaš po instrukcijama. Poseti nekoliko teledoma koji rade! Najjednostavnije da posetiš koji je najbliže tebi (možda ne funkcioniše baš najbolje) i tražiš savet od rukovodioca teledoma, koga da posetiš još posle razgovora. Dovoljne su tri ovakve posete. Potraži Teledom Savez Jugoslavije. Proèitaj razvojna dokumenta TDSJ ( i Razvojnu strategiju naših severnih suseda, (Teledom Saveza Madjarske ) Ukoliko si ubeðen da stvarno želiš teledom, pronadji aktuelne konkurse za osnivanje teledoma, imaj u vidu dosada reèeno( + nekoliko knjiga o teledomovima) izradi i predaj svoj konkurs. Ako ne postoji aktuelan konkursni poziv, a stvarno želiš teledom, kreni oslanjanjem na sopstvene ( i svoje sredine ) snage, sigurno æeš se naæi u znaèajnoj prednosti u odnosu na druge kod prvog narednog raspisanog konkursa za podršku osnivanja ili rada teledoma. Najvažnije: za osnivanje teledoma neophodna je postojanje jedne civilne organizacije Strategija postojeæeg teledoma 298

299 Postoje sredstva koja omoguèuju funkcionisanje teledoma, ali usluge su ogranièene, ogranièeno dostupna ili pak niko ne zalazi u teledom. Osnovna misao: kako æe ovde biti pravi teledom? Prvi zadatak je da odluèimo, da li æe civilna organizacija ili sam teledom pripremiti strategiju. Predlažem da razmišljate u civilnoj organizaciji. Korake pripreme strategije naæi æeš u prethodnom tekstu Strategija teledoma u funkciji Teledom koji je u funkciji i uspešno radi najèešæe ima svoju strategiju. Oni veæ znaju kojim putemžele da nastave svoj razvoj. Meðutim, postoji teledom u funkciji koji nema svoju strategiju, npr. tvoj. U ovakvim situacijama ti je zadatak da napraviš dokumenat o strategiji saglasno napred reèenom. 299

300 Fondacija za Razvoj Demokratskih Prava Fondacija za Razvoj Demokratskih Prava (FDRP registrovana 4. marta godine; Reg, Br.: 6006 status javnog dobra od 1. januara 1998.; retroaktivno dodeljen 14. februara 2000., Odluka # 14). Fondacija za Razvoj Demokratskih Prava (FDRP) je maðarska nevladina, nonprofitna organizacija koja pospešuje razvoj demokratskog civilnog društva u centralnoj i istoènoj Evropi kroz planiranje i rukovoðenje inovativnih programa koji jaèaju održivost nevladinog sektora i poboljšavaju socijalne institucionalne strukture. FDRP je prva domaæa organizacija u regiji centralne i istoène Evrope koja je sklopila Kooperativni Sporazum sa USAID. Fondacija ima sedam godina iskustva u maðarskom NVO sektoru na polju konkursne organizacije i programa obuke. FDRP je dodelila više od dva miliona USD podrške maðarskim NVO-ma, i organizovala preko 200 kurseva obuke i konferencija. FDRP pruža usluge savetovanja NVO na celoj teritoriji regije, poseduje obuhvatnu bazu podataka preko 3000 maðarskih NVO i saraðuje sa više od 200 struènjaka i savetnika iz svih sektora. Pored toga, FDRP je razvila mrežu profesionalaca iz javnog, privatnog, i NVO sektora kako u Maðarskoj, tako i na meðunarodnom planu. Prošle godine je FDRP, kao Administrator Obuke Svetskog Uèenja (Training Administrator of World Learning) i partner pod ugovorom AED, organizovala 19 poseta i programa obuke za druge zemlje iz CEE/FSU regije. Aktuelni bitniji programi U maju godine Agencija za Medjunarodni razvoj Sjedinjenih Država (USAID) je pokrenula Program Maðarsko-Amerièkog Partnerstva (Hungarian American Partnership Initiative (HAPI)), èiji je cilj da pospešuje transfer iskustava i saznanja zadnjih deset godina tranzicije drugim zemljema koje sukobljavaju sa sliènim problemima. Program može da odigra bitnu ulogu u asistiranju prenosa maðarskih iskustava u druge zemlje, i u promeni uloge Maðarske kao primaoca pomoæi u ulogu vodeæeg davaoca pomoæi u regiji. Jula godine, FDRP je primila 692,000 USD podrške od Agencije za Medjunarodni razvoj Sjedinjenih Država (USAID) da osnuje 30 teledomova u Jugoslaviji (taènije u Srbiji i Vojvodini). Partneri u programu su Teladom Savezi Jugoslavije i Maðarske i Kompanije Telekotidž Pablik Benefit (Telecottage Public 300

301 Benefit Co.). Program je posebno zanivljiv zato što pretstavlja prvi pokušaj da se prenese veoma uspešan maðarski koncept teledoma u jednu drugu zemlju. U saradnji sa debrecenskim Centrom za izbeglice, FDRP je u junu godine pokrenula program teledomova za izbeglice, uz pomoæ fondova iz USAID. Cilj programa je stvaranje uslova za dobijanje informacija preko Interneta, održavanje kontakata sa porodicama i prijateljima putem a, i uèestvovanje u jezièkoj i raèunarskoj obuci. Nakon oupoznavanja sa uspehom programa u aprilu godine, Visoki Komesar za Izbeglice Ujedinjenih Nacija je postao glavni finansijki donator programa. Pri finansiranju UNHCR, program se proširio i na razvoj zajednica, tokom kojeg su regrutovane lokalne organizacije u cilju organizovanja veæeg broj programa za izbeglice i lokalno stanovništvo (kulturni, gastronomski programi, ruèni rad). Slièni programi su pokrenuti u izbeglièkom kampu u Bekešèabi, gde je teledom (sa Internet pristupom) otvoren u avgustu godine, i u Bièki, gde je program pokrenut u maju godine. Program u Bekešèabi su podržali USAID, UNHCR, Hungarotel (lokalna telefonija) i d.o.o. Practikomp (lokalni Internet provajder). Program u Bièki je finansireo UNHCR. 301

302 Zahvalnica Ovom prilikom želimo da se zahvalimo svima koji su svojim radom doprineli ostvarivanju Jugoslovenskog teledom pokreta. Ðeze Kovaè poèasni predsednik Teledom Saveza Maðarske Laslo Balog podpredsednik Teledom Saveza Maðarske Ðerð Naðhazi trener-instruktor Teledom Saveza Maðarske 302

303 Andraš Verbasi predsednik Teledom Saveza Jugoslavije Mikša Ber direktor projekta Teledom Saveza Jugoslavije Etelka Eter finansijski rukovodioc Teledom Saveza Jugoslavije Èaba Èernai sistem-administrator Teledom Saveza Jugoslavije 303

304 Peter Nizak direktor DemNet Fondacije (Fondacija za razvoj demokratskih prava) Peter Palvelði rukovodioc programa DemNet Fondacije (Fondacija za razvoj demokratskih prava) Jožef Kereš finansijski rukovodioc DemNet Fondacije (Fondacija za razvoj demokratskih prava) 304