Треба наћи прави кључ

БРОЈ 3 /// Кикинда, 22. април 2015. године САЊА МИКИТИШИН Ово је време апатије појединца али и целе заједнице ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИЋ Треба наћи прави кључ МИОДРАГ ПЕТРОВИЋ Сви некуд беже, цео свет је у вртлогу

Вида Огњеновић ОСТАВИТЕ ПОРУКУ ИЛИ БЕГУНЦИ према мотивима из романа Борислава Чичовачког У старини име му беше Хемус СНП Нови Сад Режија: Вида Огњеновић Драматург: Светислав Јованов Сценограф: Жељко Пишкорић Костимограф: Марина Сремац Избор музике: Борислав Чичовачки Аранжман музике: Јанко Васиљевић Пијаниста: Слободанка Стевић Вокални асистент: Агота Виткаи Кучера Сценски покрет: Дијана Козарски Продуцент: Елизабета Фабри Инспицијент: Владимир Савин Суфлер: Срђан Стојновић Асистент редитеља: Исидора Милосављевић Стручни сарадник на сценографији: Драгана Вилотић Асистент сценографа: Нада Даниловац Асистент костимографа: Сенка Раносављевић Мајстор светла: Мирослав Чеман Мајстор тона: Душан Јовановић Коришћени делови композиција Жељка Авдаловића: Студија број 1 за оркестар, у извођењу Симфонијског оркестра Академије уметности у Новом Саду (диригент Младен Јагушт), и Варијације за два клавира, у извођењу Иштвана Денеша и Иштвана Шиле. ИГРАЈУ: Марко Југослав Крајнов Ана Јована Балашевић Јасна Сања Микитишин Наташа Јована Мишковић Влада Игор Павловић Дејан Марко Савић Мама Роса Александра Плескоњић Перо Миодраг Петровић Тетка Ољга Гордана Ђурђевић Димић Бручи Мирослав Фабри Боле Милован Филиповић Нана Вишња Обрадовић Мики Небојша Савић Зоран Страхиња Бојовић Јелица Оливера Стаменковић Текуна Предраг Момчиловић Гђа Шумиловић Тијана Максимовић Смиљана Љубица Ракић Тетка Боса Гордана Каменаровић Ленка Гордана Јошић Гајин Игор Срђан Стојновић Кенет Даниел Јованчевић Гласови: Јагушт Младен Јагушт Татин пријатељ Душан Јакишић Штефанија Штефанија Половина Непознати глас Борис Исаковић Анин тата Душан Јовановић Анина мама Миња Лагатор Гоца Исидора Милосављевић Цеца с радија Елизабета Фабри Јова Ладо Леш Гласови на енглеском: Криштоф Бодрич, Тијана Пасковић, Ивана Мацедонић Еремић, Марија Хладни, Енди Стивенс, Владан Филиповић, Ема Еремић, Брајан Сворц, Вида Огњеновић Реч редитеља При првом читању приче схватила сам да је она одличан материјал за сцену, иако потпуно неподатна за драматизацију. Одлучила сам да напишем драму о избегличком искуству тих жртава рата, чији пацифистички став многи неправедно називају издајом, јер се нису те жртве одазвале позиву отаџбине за рат. Драма се одвија у Јужној Африци, новом домицилу младог композитора и једне групе избеглица која је, као и он, тамо стигла бежећи од захуктавања ратног сукоба у Југославији. Композитор Селимовски је дошао на идеју да се избори са свежим успоменама тако што ће од телефонских порука направити либрето и компоновати модерну оперу за телефон и гласове. Преслушавање тих порука постаје за то мало друштво бегунаца једна врста исељеничког блуза, као и вечита расправа о природи јавне обавезе и личне кривице, односно о питању да ли је морална обавеза лечити домовину од људождерства, или јој се одано бацати у чељусти кад огладни. Рeч сeлeктoрa Maлe крaткe пoрукe, кoje су пoслeдицa вeликих и дугaчких лoмoвa крoз кoje смo прoлaзили тoкoм нaших мaлих, крaтких aли дрaмoм брeмeнитих живoтa Врлo спрeтнo сaткaнa дрaмскa структурa, вeштo бeз нeпoтрeбних кeрeфeкa рeжирaнa прeдстaвa 2

ВИДА ОГЊЕНОВИЋ, РЕДИТЕЉКА ПРЕДСТАВЕ ОСТАВИТЕ ПОРУКУ ИЛИ БЕГУНЦИ" Средства савремене комуникације су као шећер раму Оставите поруку или Бегунци Вида Огњеновић написала је према мотивима једног поглавља из романа Борислава Чичовачког У старини име ми беше Хемус. Реч је, како каже редитељка, о необичном прозном поступку писац је саставио текст од телефонских порука у карактеристичном и бурном периоду у Новом Саду. То је почетак деведесетих година прошлог века, почетак рата на Балкану и почетак распада Југославије, почетак мобилизације. "То је време када се у граду, али и земљи и људима ствара паника, цепају се пријатељства, људи беже из земље како знају и умеју и једни другима шаљу поруке, коментаришу кроз поруке то што се збива. Роман је, иначе, полудокументарни, заснован на одласку младог композитора из Новог Сада. То је проблемска драма. Тај композитор је отишао, заједно са својом женом балерином, и групом других људи, у Јужну Африку. Драмa коју сам написала говори управо о том младићу, о кругу избеглица који се налазе у Јужној Африци, који имају исти проблем и присећају се доба за њима. То је драма о присилном измештању младих људи из средине у којој су започели каријере, студије, пријатељства. Познати позоришни педагог Јуриј Ракитин је увек говорио поруке шаљи телеграмом или поштом, а овде играј. Занимала ме идеја да се панично доба, време унезверености и несигурности, политичке ломљаве, прикаже кроз телефонске поруке. То је одлична идеја, јер су телефонске поруке сажете и кратке, изричите, тачно се каже проблем о којем је реч. Сматрала сам да су те поруке нека врста реплика, карактеристичне и драматичне, имају неку фину драмску ноту. Аутор романа Чичовачки, који је уједно и музичар и професор музике, помогао је у избору музике. Нашао је музику младог композитора по којем је писао Жељка Авдаловића. Ту Д музику смо укључили у представу. Колико данашњи начини комуникације помажу, а колико отуђују човека од човека? Технологија муњевите брзине повезивања је у пуном јеку и развија се и даље. Нисмо је овако сањали ни у најсмелијим сновима. Но ипак, сусрет очи у очи, остаје незамењиво, право хумано размењивање мисли и осећања. Незамењив зато што ту размену не чине само речи, већ много богатији језик хуманог споразумевања које укључује инстинкте, непосреднo деловање чула, разлике, садејство и све што спада у надјезик комуникације која не може да се симулира. Јесмо ли, док мислимо да смо онлајн, заправо само дисконектовани од самих себе? Можда се нисмо сасвим дисконектовали, али се јесмо извесно удаљили од себе. Губљењем у обиљу онлајн података, чије смо у суштини жртве, јер смо пред њима немоћни, губимо поверење у сопствену самосвојност, или пак билдујемо погрешне особине на најрањивије делове своје личности Колико сте лично ослоњени на модерне начине комуницирања? Много, уз сву своју скепсу и свест о слабостима сајбер цивилизације. Ко може да одоли толиким предностима. То вам је као са шећером, сви знамо да шкоди, а само најупорнији у свом протестантском одрицању га разумно избегавају. Убава Приселац НА ОВОГОДИШЊЕМ ФЕСТИВАЛУ СВАКОГ ДАНА КРАТКИ ФЕСТИВАЛСКИ ДНЕВНИК ВОДИЋЕ ЈЕДАН ОД ЊЕГОВИХ УЧЕСНИКА... ДНЕВНИК Тине Коси, управнице Словенског људског гледалишча Цеље 21. април Пробудила сам се ујутро са мишљу како ми је драго да сам у средини мојих пријатеља и сарадника из Кикинде. Упознали смо се кад сам тек почела да радим у Цељу, и то на Фестивалу професионалних позоришта Војводине. Током фестивала сам срела директоре, глумце и организаторе из различитих театра. Из тог познанства развила се јако лепа прича, почели смо да сарађујемо и размењујемо представе са пријатељским позориштима из Војводине. Та сарадња траје већ 12 година. Пошто је још рано, успевам да прочитам једно поглавље романа Аните Наир "Женски купе" који говори о животу жена у Индији. У десет сати преподне је представа за децу Позоришта младих из Новог Сада, која ме јако интересује, јер и у нашом позоришту сваке године радимо представу за децу. Представа "Како је откривено летење?" прекрасан је пример како се може склопити 3 фантазија позоришта са школским сатом математике, уз виртуозност једног глумца. Она приказује магију позоришта на један симпатичан, духовит начин, који истовремено инспирише и одраслог гледатеља. Дивим се колегима из Србије који са јако ниским буџетом за представе направе чуда, који са скромним средствима за сценографију успеју да прикажу чаролију на сцени. После представе се упознајем са екипом из Новог Сада и онда се налазим са директором Народног позоришта Кикинда Бранетом Маријановићем, да се мало подружимо и попричамо о наставку наше сарадње и текућим проблемима који постоје данас у нашом послу. Послеподне сам гошћа у емисији на Радио Новом Саду, разговарамо о позоришту у Словенији и Војводини, разликама у нашом послу, уметничком програму... Време брзо пролази и већ одлазим на презентацију књиге о позоришној музики. Пратећи програми увек имају проблем са публиком. Она не долази на пратеће догађаје. И увек се питам зашто се организација и гости намуче да све спреме и да покушају да отворе неке нове приче кад очигледно не постоји интерес за то. Иста је прича и са словеначким фестивалима. Највећи је успех ако неко успе да натера школарце да морају да седе тамо. Нажалост! После презентације се мало дружим са глумцима из Кикинде, увек су пуни енергије и планова за будућност. Већ је време за представу Српског народног позоришта тако да поново одлазим у театар. Гледам "Оставите поруку или Бегунци". Време фестивала за мене је увек посебно драгоцено јер могу у кратком периоду да видим представе различитих позоришта, упознам понеког новог позоришног човека, добијем неку нову идеју... И свакако проведем време са колегама, што ми је најдрагоценије.

ГЛУМИЦА САЊА МИКИТИШИН, ЈАСНА У ПРЕДСТАВИ ОСТАВИТЕ ПОРУКУ ИЛИ БЕГУНЦИ СНП А Ово је време апатије појединца али и целе заједнице ладу лекарку Јасну, која је почетком деведесетих година прошлог века М напустила тадашњу Југославију и отишла у Јужноафричку Републику, тумачи Сања Микитишин, која је, како каже, у том периоду имала слично, лично искуство. Јасну мучи страшна носталгија, очајна је што ништа не може да учини, али не може ни да ћути, а нема где да се врати: У том периоду осећала сам се врло слично као Јасна, само што је она храбра, револуционарка, и она једина говори да нешто није у реду, једина отворено прича о томе шта осећа. Бити избеглица у страној земљи, не својом вољом, и бринути за своје најближе, један је од највећих стресова који сам лично доживела. Нисам била у ја. У Грчкој сам провела две године и памтим тај период као један од најстреснијих и најтужнијих, не само везано за моју земљу, већ и за моју породицу, за моје пријатеље које сам изгубила и које више никада нисам срела. Ми спадамо у неки икс генерацију која је била на ивици да остане и да оде у рат, а да момци пре тога нису прошли ни основну војну обуку. Неке од пријатеља сам изгубила, после три месеца они се једноставно нису вратили кући. То је наша лична прича и због тога ми није било тешко да разумем шта се дешавало тим људима. Додуше, лик Јасне се врло разликује од мене, јер је она врло ватрена, отворена, темпераментна и покушава нешто да реши, а, решења, нажалост, у том моменту, у том времену, заиста, није било., каже Сања Микитишин у једном даху, после извођења представе. Глумица каже да верује да је једнако страшно бити у ратном окружењу и рат посматрати са стране и бити немоћан. За појединца који га посматра, то је емотивно разарајуће: Познајем много људи који су покушали да се врате и вратили су се, али са озбиљним болестима које су зарадили у иностранству живећи у такозваном миру. Каже Микитишин. Говорећи о реакцијама публике, Сања Микитишин каже да познаје много људи који су током представе били много потресени, па им је требало више дана да смире емоције, јер је природно да човек жели да заборави ружан период: Ја, ипак, сматрам да не смемо да заборавимо, да је то нешто што треба да буде опомена свима нама, да нам се не деси поново, а све говори да идемо у нека времена која подсећају на деведесете. Зато мислим да је ова представа настала у право време. Нажалост, чини ми се да људи више немају ни снаге, ни воље за било какве промене. Уморни су, настала је велика апатија, не само појединца, већ већине. Зато и даље мислим да треба људе подсећати, треба изазивати емоције а ова представа је пуна емоција. Ово није политички говор, већ емотивна, људска прича о сеобама, које су увек потресне. Оне су обично изнуђене морањем, а не жељом човека. Тако је било увек у историји, а деведесете су донеле велику сеобу, миграцију која још није заустављена и траје, дешава се и сада, и то је опомена., сматра Сања Микитишин. Представа Оставите поруку или Бегунци на матичној сцени СНП а изводи се на камерној сцени и сада је први пут играна у класичној сали. Због тога глумци током играња нису опажали реакцију публике на начин на који то могу када је и публика на сцени. Ипак, апалуз на крају је био довољна потврда међусобног разумевања. Рада Шегрт 4

МИОДРАГ ПЕТРОВИЋ, ПЕРО У ПРЕДСТАВИ ОСТАВИТЕ ПОРУКУ ИЛИ БЕГУНЦИ Сви некуд беже, цео свет је у вртлогу еро је избеглица, дилер девизама, П почетком деведесетих преживљава продајући немачке марке. Доживљава страшну трагедију јер губи сина јединца... У представи Оставите порукуку или Бегунци игра га глумац Миодраг Петровић. Борислав Чичовачки, осим што је сјајан човек, добар композитор, флаутиста... је и генијалан писац који је савршено написао ту причу од које је Вида Огњеновић мајсторски направила драму о времену које, нажалост, није завршено., каже Петровић. Играм човека који од почетка носи трагичност. Избеглица је, побегао је од нечега, проба да се снађе. То је обичан човек који верује у нешто, нема везе у шта верује. Честит је, али страда, гине му син јединац. Тема јесте тешка и публика је доживљава и проживљава на свој начин. Ми мислимо да су ове теме прошле, али нису. Од нашег личног и националног, сада је ово постала универзална тема. И данас из наше земље, у потрази за неким бољим местом за живљење, беже млади људи. Траже негде посао и то је трагично, али не знам да ли то неко види!? С друге стране, кроз Србију свакодневно пролазе емигранти, беже са Косова, велики број људи који су бежали од рата и несреће утопио се ових дана у мору. Цео свет је у неком вртлогу, узнемиравајућем комешању. Страшно. Као да је ово век сеоба. Па оно што смо ми мислила да је само нека наша тема и мука, је тема целе цивилизације данас... Мисли да људи сада гледају како да проживе свој мали живот и време што им је бог дао. Можда је то и мудрост нашег човека. У ситницама пронађе неку срећу. Није срећа у великим стварима. Срећа је некада лепо осмислити дан. Навијам за свакога ко нешто ради. И надам се да ће свету доћи из дупета у главу, јер не могу да верујем да је свет, да је Човек толико самоубилачки настројен. Свет воде велики бедници. А наш човек мора да преживи., каже глумац који ће и ове године у Мокрину говорити стихове Мике Антића. Рада Шегрт ГЛУМАЦ ЈУГОСЛАВ КРАЈНОВ, ЕМЕМКУТ У ПРЕДСТАВИ ПОХВАЛА СНЕГУ Човек је дете својих мисли ајтеже је играти за децу!, каже Н Југослав Крајнов, Емемкут у представи Похвала снегу Новосадског новог театра. Деца су публика пред којом нема лажи, нема преваре. Припремајући ову представу, ми глумци смо се доста играли и уживали радећи. Надам се да ће то и публика осетити. Ово је представа за мало старију децу, али и родитеље. Родитељи кажу да се прича јако лепо прати, да је пребогата сликама, порукама а најважнија је да је човек дете својих мисли. Ми се у животу морамо непрестано играти, јер без игре нема ничега. У игри су и љубав, и срећа, и радост., каже глумац и додаје да и његова десетогодишња ћерка Ања воли да гледа ову представу: Ово је зрела прича из које може много тога да се научи. Похвала снегу је едукативна и зато је јако важна. То је продукцијски, глумачки и редитељски велика представа. Велика је и улога Новосадског новог театра на културној мапи Новог Сада али и Војводине. У Новом Саду, поред СНП а и Позоришта младих, нема позоришта на српском језику. Град те величине заслужио је бар четири пет позоришта. ННТ игра представе у сали гимназије Лаза Костић и мислим да ће добрим и упорним радом и репертоаром постати једно лепо градско позориште. Насеља Лиман и Телеп су велики делови Новог Сада и тој публици потребно је позориште. Важно је што је ННТ примљен у Заједницу професионалних позоришта Војводине и већ прве године је на фестивалу, и то у такмичарском делу., закључује глумац Крајнов. Рада Шегрт 5

ТАКМИЧАРСКИ ПРОГРАМ Понедељак, 20. април 2015. 20.00 Свечано отварање 65. Фестивала професионалних позоришта Војводине Народно позориште Кикинда Ежен Јонеско Носорог Режија: Снежана Тришић Уторак, 21. април 2015. 10.00 Позориште младих Нови Сад (сцена за децу) Како је откривено летење по мотивима приче Маргарете Минкове Режија: Емилија Мрдаковић 20.00 Српско народно позориште Нови Сад Вида Огњеновић Оставите поруку или Бегунци према мотивима из романа Борислава Чичовачког У старини име му беше Хемус Режија: Вида Огњеновић ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИЋ, РЕДИТЕЉ ПРЕДСТАВА ПОХВАЛА СНЕГУ И ЗЕЦ, КОРЊАЧА И КОМПАНИЈА Треба наћи прави кључ Среда, 22. април 2015. 12.00 Новосадски нови театар Нови Сад Стеван Пешић Похвала снегу Режија: Драгослав Тодоровић 19.00 Српско народно позориште и Савез драмских уметника Војводине (копродукција) Нови Сад Ђорђе Лебовић и Александар Обреновић Небески одред Режија: Миа Кнежевић Четвртак, 23. април 2015. 11.00 Дечије позориште Дјечије казалиште Gyermekszinház Суботица Снежна краљица по мотивима бајке Ханса Кристијана Андерсена Адаптација и режија: Тодор Валов 20.00 Újvidéki Szinház Новосадско позориште Јожеф Катона Bаn Bаnk Режија: Андраш Урбан Петак, 24. април 2015. 11:00 Народно позориште Тоша Јовановић Зрењанин (луткарска сцена) Милена Деполо Зец, корњача и компанија Режија: Драгослав Тодоровић 20.00 Народно позориште Стерија Вршац (сцена на румунском језику) Сан летњег сна адаптација драме Вилијема Шекспира Сан летње ноћи Режија: Елена Иванка Субота, 25. април 2015. 12.00 Народно позориште Сомбор Принц Родољуб и принцеза Виолета Текст и режија: Нинослав Ђорђевић 20.00 Народно позориште Сомбор Крушевачко позориште (копродукција) Бранислав Нушић Доктор Нушић Адаптација и режија: Кокан Младеновић Недеља, 26. април 2015. 20 сати Гала представа за награђене и свечана додела награда валитет представа за децу које ради К Драгослав Шиља Тодоровић потврђен је и на овогодишњем фестивалу, јер је селектор Љубослав Мајера, одабрао чак две које је он режирао. То су Похвала снегу у извођењу Новосадског новог театра и Зец, корњача и компанија Луткарске сцене зрењанинског позоришта Тоша Јовановић. Нису пречесте овакве ситуације али се и раније дешаваало да на једном фестивалу имам две представе. Ове две су врло различите, јер је једна жива, са глумцима, а друга је луткарска. Писац Стеван Пешић, познат по тексту Међу јавим и међ' сном аутор је приче о скупини Ескима и њиховој љубавној причи у којој се сви актери играју и живе кроз игру, измишљања, и разраду измаштаног. Ове две представе намењене су различитим узрастима. Похвала снегу није за најмлађу децу, већ за школарце, јер је прилично слојевита. Могу да је гледају деца од осам година и одрасли до 88 година. Има доста порука и за родитеље и оне који доводе децу у позориште., каже редитељ. Представа Зец, корњача и компанија настала је на основу познате басне а идеју да она буде испричана и на духовит начин Милени Деполо дао је редитељ. Тако је настао текст за лутакрску сцену... Желео сам да и ова прича буде интересантна и родитељима и деци, исто као што су им занимљиви Астерикс или Мапет шоу на пример. Деполо је написала сјајан текст. Колико је тешко басну преточити у представу са луткама? Треба да се нађе први кључ, као и за све друго уосталом. Басне се суштински разликују само по наравоученију. Код Доситеја је то велико питање о моралним предрасудама, код Езопа је све сведено на форму, афоризам, све је прецизно и концизно. Кључ у отварању су односи међу ликовима, да не буде дводимензионално, да не буду топови него ликови. У бајкама су типови, зато што су једнозначни у карактеру, принц је добар па добар а лик мора да има особине и да добије трећу димензију. Колико је онда зрењанинска представа технички компликована? Богата је у костиму, али је технички врло сведена. Светло има битну улогу као и добри глумци. Каква је луткарска сцена у Србији у односу на регион, на пример? Доста добро стојимо, јер имамо седам позоришта. Нажалост, мало је фестивала. Тиба је укинута, па је ФППВ јако важан и добро је да опстаје. Врлина зрењанинског ансамбла је у томе што су у стању да играју и колективне и појединачне ликове. На пример, у сцени где су сенке као на филму сви учествују а публика види само два лика, лисца и гаврана. За Нови новосадски тетар могу да кажем да је настанак тог позоришта велики подухват Љубише Милишића. И у свету се ново позориште, као објекат, сазида једном у 50 година, а ново позориште се оформи за 10 до 20 година. ННТ није група већ сасвим ново позориште у најлепшем смислу те речи. Осим тога, сем Наташе Милишић, која је из зрењанинске Луткарске сцене, сви остали су драмски глумци и велика је ствар како су приступили овом комади, бране своје ликове, стоје иза њих и бескрајно лепо се играју. У весељу смо радили представу. Имате богато искуство, радили сте у иностранству, како се тамо едукује најмлађа публика? Они доста разговарају са публиком, уводе је у позориште. Код нас су толико смањени буџети да се све претворило у општу кукњаву. Позоришта имају једну или ниједну премијеру за децу у сезони. Не може се нешто вртети до бескраја. Сви растемо и мењамо своје укусе. Много је, на пример, поставки Шекспира, али је богатство што је то сјајан предложак, а свако то види на свој начин, па настају увек нове, различите представе. Рада Шегрт 6

ПРOМOЦИJA КЊИГE ПOЗOРИШНA МУЗИКA Глумци нoсиoци музичкoг дeлa рeпeртoaрa Књигa Пoзoришнa музикa aутoрa Jaдрaнкe и Свeтoзaрa Рaдeтa Рaдуjкa прeдстaвљeнa je синoћ у Грaдскoj библиoтeци. Нeпoсрeдни пoвoд зa писaњe књигe, прeмa рeчимa aутoркe Jaдрaнкe Рaдуjкo, je билa гoдишњицa oснивaњa Српскoг нaрoднoг пoзoриштa. Књигa гoвoри o рaзвojу музичкe грaнe oвoг тeaтрa oд oснивaњa дo Првoг свeтскoг рaтa. To je пeриoд кojи je, кaкo je нaглaсилa aутoркa, биo врлo мaлo истрaживaн и o кojeм сe мaлo знaлo, чaк je билo мaлo тoгa и у писaним дoкумeнтимa вeзaним зa пoзoриштe: To je зaхтeвaлo oбимнo истрaживaњe, нe сaмo пoзoришних публикaциja, вeћ смo сe oслaњaли и нa днeвну пeриoдику. У тo врeмe je у Нoвoм Сaду излaзилo нeкoликo нoвинa. У oвoj књизи oбрaђуjeмo услoвe у кojимa сe рaзвиjaлa музикa у пoзoришту. Oни су били вeoмa тeшки jeр ниje билo прoфeсиoнaлних музичaрa. A рeпeртoaр je зaхтeвao и музички дeo, jeр су у 19. вeку и пoчeткoм 20. вeкa у Вojвoдини били пoпулaрни пoзoришни кoмaди сa пeвaњeм. Пoстojaли су прoблeми измeђу дилeтaнтскoг и прoфeсиoнaлoг извoђeњa. Увeк би биo aнгaжoвaн oркeстaр пeтрoвaрaдинскoг пукa. У 19. вeку Чeси пoдижу музички нивo, a пoчињу и нaши људи дa сe музички oбрзуjу. Meђу њимa су били Aксeнтиje Maксимoвић и Исидoр Бajић. Taдa крeћe прaви рaзвoj пoзoришнoг живoтa., причa aутoркa. Вaжнo je пoмeнути, кaжe Jaдрaнкa Рaдуjкo, дa су глумци нoсили рeпeртoaр пoзoриштa у свaкoм пoглeду: To су били мaњи aнсaмбли, путуjући. Вeћинa глумaцa су били и дoбри пeвaчи тe су нoсили музички дeo рeпeртoaрa. Пoчeткoм 20. вeкa у рeпeртoaр вeћ пoчињу дa сe убaцуjу oпeрeтe кoje су билe изузeтнo пoпулaрнe. Пoштo смo били у сaстaву Aустрoугaрскe, интeлeктуaлци из нaшe срeдинe су ишли нa шкoлoвaњe у Бeч и Будимпeшту. Инaчe, вeлики дeo књигe пoсвeћeн je Исидoру Бajићу кojи je зa вojвoђaнскe приликe биo нajзнaчajниjи aутoр. Oн je aутoр и првe српскe oпeрe нa oвoм пoдручjу и тo Кнeз Ивo oд Сeмбeриje, дoдaje Jaдрaнкa Рaдуjкo. Убaвa Присeлaц РАДИО НОВИ САД ДЕО ПРОГРАМА ПОСВЕТИО ФЕСТИВАЛУ О позоришту, музици, култури... Радио Нови Сад јуче је, у част фестивала, део свог програма емитовао уживо из кикиндског позоришта. Емисија је трајала од 13 до 17 сати. Попекспрес плус а у наставку поподневни програм били су у знаку кикиндских гостију и домаћина. У програму су, између осталих, учествовали: Угљеша Шајтинац, Игор Бурић, Бранислав Маријановић, Срђан Тешин, Тина Коси, Марија и Драган Остојић, Славољуб Матић, Анита Иличић, Радован Петровић, Вања Грастић, Драган Влајнић, Владислав Вујин. 7

АЛАДИНОВО ЧАРОБНО ОКО 8

УЧEСНИЦИ ФEСТИВAЛA ПРEПOРУЧУJУ: Штa глeдaм, штa читaм... Марина Воденичар, глумица НП Кикинда Тренутно читам један психолошко филозофски роман Ирвана Д. Јалома,,Лечење Шопенхауером''. Последња представа коју сам гледала, а која је оставила добар утисак на мене, у ствари, одушевила ме, је представа,,трпеле'' у режији Бобана Скерлића. Ђорђе Марковић, глумац НP Кикинда Волим руску литературу. Недавно сам прочитао роман Снаф Виктора Пељевина. То је сјајна књига која говори о предапокалиптичном времену. Тренутно читам врло узбудљивог Љермонтовњевог Јунака нашег доба. То ми је до сада некако промакло. Можда је некада било лектира у школи, али мени није. Препоручујем и недавно преминулог нобеловца Гинтера Граса и његов Лимени добош. У позоришту препоручујем Казимира и Каролину Снежане Тришић и Атељеа 212, као и Струјосек где игра Марко Гверо, такође у Атељеу. Вида Огњеновић, писац и редитељ "Прекјуче сам гледала премијеру представе ЦРВЕНА, самоубиство нације, по тексту Милене Богавац у режији Војислава Арсића у Битеф театру, са добром екипом младих глумаца и сарадника на представи. Препоручујем је гледаоцима који верују да позориште није ни пука забава, ни пропагандни постер, већ уметничко дело које није ни аполитично, ни досадно. Управо сам завршила две књиге одличних прозних ауторки. Једна је књига Милице Мићић Димовска После мене, у којој су приче, аутобиографске забелешке, и есеји савременика о ауторки. Друго је збирка приповедака Радмиле Гикић Петровић Стара прича. Обе књиге су примери прозне мајсторије. Ретке у овој наплави позерских пренемагања, забавног кича и лагарија. Немојте пропустити да их прочитате. Бићете ми захвални на препоруци." Сања Миктишин, глумица СНП а Недавно сам прочитала књигу Ја сам забрањена која говори о Јеврејки која има проблем да се уклопи у моралне кодексе своје нације. Иначе, поред кревета увек имам Филозофију паланке и то, с времена на време, прелиставам, читам, подсећам се неких лекција. Представа коју топло препоручујем је Ивона, књегиња бургундска Ралета Миленковића која ми се веома дојмила, јер је храбра и добра представа. Миодраг Петровић, глумац СНП а Читам старе наслове, попут Андрића, Црњанског. Одувек ме занимала астрономија, па читам све што нађем о космосу. Сјајна је представа Небески одред и препоручујем је фестивалској публици, обавезно је треба погледати. Мада су ми неке старе представе живље од неких садашњих. Жељко Бодрожић, новинар, уредник Кикиндских У последње време читам тематику из Другог светског рата а посебно ме занимају књиге које говоре о Кочи Поповићу, који је ванвременски човек, један од највећих људи који је живео на овим просторима. Бивши комунистички функционер Душан Чкребић написао је књигу о Кочи и врло је занимљива, мада је јако чудно да ју је написао баш тај аутор. Што се представа тиче, гледам кикиндско позориште и мислим да је оно у врху српског позоришта. Одушевљен сам представама Носорог и Каубоји и топло их препоручујем. У Звездара театру недавно сам гледао Кумове. ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ Понедељак, 20. април 2015. 18.30 Отварање изложбе Ђорђе Лебовић Сведок против своје епохе Учествују: Ивана Кочи, ауторка изложбе, Зоран Максимовић, директор Позоришног музеја Војводине Гaлeриja Terra Уторак, 21. април 2015. 18.00 Промоција књиге Позоришна музика Учествују: Јадранка и Светозар Раде Радујко, аутори, Зоран Максимовић, директор Позоришног музеја Војводине, и домаћин Милена Живков Градска библиотека Среда 22. април 2015. 18.00 Промоција књиге Велике представе кикиндских позоришних аматера Учествују: аутор Сава Савин, Бранислав Шибул, Мирослав Радоњић, Дејан Пенчић Пољански и домаћин Милена Живков Градска библиотека Четвртак 23. април 2015. 17.00 Био једном један tour retour представа на мађарском језику (II година глуме) Департман драмских уметности Академије уметности Нови Сад Класа Ласла Шандора Висока школа струковних студија за образовање васпитача 18.00 Промоција часописа Нити и књиге Лутка и маска у српској култури Учествују: Љиљана Динић, главна уредница часописа и приређивач књиге, Зоран Ђерић, уредник часописа и приређивач књиге, и Мирослав Радоњић, рецензент, Позоришни музеј Војводине и домаћин Милена Живков Градска библиотека Петак 24. април 2015. 18.00 Јован Стерија Поповић: Жалостна позорја Приредио Радослав Ераковић, Нови Сад, Стеријино позорје, 2014. Јован Стерија Поповић: Весела позорја Приредила Зорица Несторовић, Нови Сад, Стеријино позорје, 2014. Учествују: Мирослав Радоњић и домаћин Милена Живков Градска библиотека Важна напомена Исправни термини представа и пратећег програма налазе се у Билтену а грешке које се налазе у осталом штампаном материјалу који прати фестивал настале су из техничких разлога. Издавач: Народно позориште Кикинда За издавача: Бране Маријановић Уредник Билтена: Снежана Милетић Пишу: Рада Шегрт и Убава Приселац Фото: Аладин Бакхит Дизајн и прелом: Мирослав Драгин Електронско издање www.zppv.org/bilteni/