Морамо стварати савремено позориште за децу и младе

Átírás

1 БРОЈ 2 /// Кикинда, 21. април године МАРИНА ВОДЕНИЧАР Радом и трудом ваљда ћу зарадити уважавање ЕМИЛИЈА МРДАКОВИЋ Морамо стварати савремено позориште за децу и младе САША ЛАТИНОВИЋ Интерактивна спознаја себе

2 Ежен Јонеско НОСОРОГ Народно позориште Кикинда Режија и адаптација: Снежана Тришић Сценограф: Дарко Недељковић Костимограф: Мирна Илић Драматург: Бојана Марић Композитор: Срђан Марковић Дизајн звука: Јаков Мунижаба ИГРАЈУ: Беранже Марко Гверо Дејзи Марина Воденичар Жан Дорђе Марковић Логичар, Дидар Никола Јоксимовић Келнер, Ботар Драган Остојић Стари господин, Господин Папијон Славољуб Матић Госпођа Беф Марија Остојић Функционер Миљан Давидовић Статисти Јожеф Поцик и Милан Вујић Реч редитеља У време велике егзистенцијалне кризе у једном провинцијалном градићу сви становници почињу полако да се претварају у носороге и групишу у крдо. Носорог преиспитује фанатизам масовних идеолошких заслепљености током крупних друштвених промена и положај појединца насупрот психологији масе или стада. Кроз искуство локалних социолошких и политичких промена, ово постаје прича о друштву које регресира уједињујући се у једноумну масу или крдо. Занима ме појединац који тада мора да донесе избор. Ово је прича о изборима у тренутку када је опстанак регресиван по друштво и појединца. Реч селектора Meтaфoрa oд пoчeткa дo крaja присутнa нa сцeни, никo je нeпримeћуje, нe кoнстaтуje, уoстaлoм кao и у живoту oпaснoст пoгубну зa цeлу зajeдницу oсeћaмo нeкaкo бoчнo мaргинaлнo a нe цeнтрaлнo!? Уjeднaчeнa глумaчкa eкипa, духoвит пaрaдoксaлни, aпсур дни хумoр трaнсфoрмaциja пojeдинцa у бeзличну oпaсну мaсу oпeт je рeч o oдлуци, избoру или o слaбoсти дa сe смoгнe дoнкихoтoвскa снaгa? 2

3 лада Панчевка Марина Воденичар у кикиндско позориште стигла је пре три и по године и појачала ансамбл у вампирској симфонији Сава Савановић. Са собом је донела диплому са Факултета драмских уметности у Београду, у класи Владе Јевтовића, енергију, таленат и лепоту али и пун кофер глумачких награда. За Нину из Аудиције на Фестивалу студентских представа у Бугарској награђена је за најбољу женску улогу. Најбоља глумица била је и на Фестићу у Београду, као Лименка у Чаробњаку из Оза. Проглашена је најбољом и на 20. Данима хрватског филма, за улогу у краткометражном играном филму Паметнице, где је глумила Босанку. Веома јој прија изјава хрватског писца, Сплићанина Анте Томића да су се у тај лик сви заљубили. Глумила је и у телевизијским серијама Вратиће се роде, Љубав и мржња, Жене са Дедиња... а најпопуларнија је као Славица из Рода. Играла је и у филмовима Вир и Варвари. М Прву награду за кикиндско позориште освојила је прошле године на фестивалу ЈоакимИнтерФест, за улогу Дејзи, коју јој је у представи Носорог поверила Снежана Тришић... Снежана и ја смо генерација са факултета а у Кикинди смо радиле први пут. Награда за Дејзи ми је драгоцена због тога што је фестивал у Крагујевцу интернационални и један од значајнијих у нашој земљи. Драга ми је и као члану кикиндског позоришта, јер ми је прва за ово позориште, а представа је добила укупно три награде. Ми сви јако волимо Носорога, волимо да га играмо, добро ГЛУМИЦА МАРИНА ВОДЕНИЧАР ДЕЈЗИ У НОСОРОГУ Радом и трудом ваљда ћу зарадити уважавање улога. Колико ти је важна? Комад је јако тежак и компликован. Све улоге су захтевне а поготово моја, јер сам све време на сцени. Тешка је и због тога што говори о шизофренији, није лако играти лудило а да није банално. Надам се да сам, уз помоћ редитеља, успела да донесем неку нову боју, коју кикиндска публика до сада није видела код мене. До сада овде нисам играла нешто слично а одавно нисам играла нешто тако озбиљно. И због тога ми је јако стало до ове улоге и много ми значи глумачки сам узнапредовала без обзира какав ће позоришни живот имати та представа. Задовољна сам реакцијама публике на премијери и на првој репризи. По неким критеријумима, кикиндско позориште је мало. Ипак, последњих неколико година овде су радили познати и успешни редитељи: Снежана Тришић, Никола Завишић, Анђелка Николић, Бобан Скрелић, Кокан Младеновић. Имала си добру шансу... То много значи, јер редитељ може много да помогне глумцу да он буде још бољи. Без обзира да ли је позориште мало или велико, да ли је у Овде је врло мирољубива атмосфера. Можда се ради само о сударању енергија, можда понекад у споријем прихватању неких новитета, јер млади редитељи имају идеје са којима се неке старије колеге до сада нису сусретали. Овде су људи отворени и спремни да уче, што се каже, и под старе дане. Ово је мали ансамбл и сви се држимо заједно и атмосфера је врло добра. Стара је оцена критичара да је дуго година женски део кикиндског ансамбла био лошији од мушког. Осећаш ли да си појачала женску страну? Сигурно јесам, без лажне скромности. Школовала сам се на државној академији, што је мени јако важно. Добро сам се показала, бар по досадашњим улогама. Можда су у доба када је позориште било аматерско мушкарци били доминантнији, али мислим да се ситуација променила. Ја сам за сада била у свакој подели а када се колегинице врате са породиљских боловања, бићемо још јаче. Ипак, нема сталног посла. Да ли си разочарана, поколеба ли те то? Како да не, сваког дана ме разочара. Али... ја сам глумац, волим свој посао, од тога живим, и комуницира са публиком, јер кокетира са тренутним стањем у држави. Размишљаш ли икада унапред о наградама, надаш ли се? Дејзи си сада поново играла на фестивалу... У принципу не, али пошто је Носорог већ добио награде, пало ми је на памет да се то, можда, може поновити. До сада су ме све награде које сам добила јако изненадиле и ниједну нисам очекивала. Вероватно се оне догоде онда када се човек најмање нада. Мислим да је сада значајно што се кикиндско позориште пласирало на војвођански фестивал чиме је још једном потврђено да је Носорог добра представа. Прошле недеље премијерно си одиграла Мурлин Мурло у режији Бобана Скерлића. То је велика престоници или у унутрашњости, важне су добре представе и добре улоге. Ја сам у последње време имала срећу да добијем добре улоге, које одговарају мом глумачком сензибилитету и кроз њих сам напредовала. Важно је радити са добрим редитељима, који имају велико знање и велико искуство, јер они из глумца могу да извуку оно најбоље. Зато ми је јако драго што сам у кикиндском позоришту јер имам прилику да радим добре и велике улоге са великим редитељима, који ме подстичу да будем још боља, него што би, можда, била у неким већим позориштима. Припадаш млађој генерацији глумаца кикиндског позоришта који су последњих десетак година дошли са академије. Постоји ли у ансамблу сукоб генерација? надам се да ћу трудом и радом завредити да ме уваже и на тај начин. Неколико вас који сте у кикиндском позоришту а живите у другим градовима, када дођете у Кикинду заједно радите али и живите у позоришним становима, популарним келијама. Колико вас то зближава? То нас је јако зближило, остварили смо пријатељске односе. Добро се слажемо, приватно се дружимо и добро функционишемо. У супротном би било јако тешко, јер дођемо на месец или месец и по дана и тада смо усмерени једни на друге, и на пробама и мимо проба. Добра смо екипа и то се често види и на сцени. Кад је међу људима добра енергија приватно, и представа ће бити боља. Рада Шегрт 3

4 ЂОРЂЕ МАРКОВИЋ, ЖАН У ПРЕДСТАВИ НОСОРОГ Труднице су јако важне за моју каријеру:) ри украдена романа, Зеко, зеко, Т Мирандолина, Носорог, Каубији и Мурлин Мурло представе су кикиндског НП у којима игра Ђорђе Марковић. Био је инспектор, син који тргује оружјем, заљубљени витез, срчани каубој, смушени младић из града који долази у провинцију пуну очајника. За лик Жана у представи Носорог на фестивалу ЈоакимИнтерФест у Крагујевцу добио је награду за најбољу мушку улогу. То је кратак биланс његовог троипогодишњег рада у кикиндском позоришту: Са Снежаном Тришић радио сам представу Чудо у Поскоковој Драги у суботичком позоришту. На кастингу сам добио две улоге а касније се испоставило да сам играо седам, осам ликова. Некако у исто време Оља Ђорђевић је у Кикинди радила Пиџаму за шесторо и препоручила ме директору кикиндског позоришта Бранету Марјановићу. И колегиница са класе Марина Воденичар пустила је о мени неки добар глас и дошао сам у Три украдена романа. Захваљујући колегиницама које су отишле на трудничка и породиљска боловања, остао сам овде дуже од три године. Труднице су јако важне за моју каријеру, мада ја томе ништа нисам допринео:) Да ли је Жан твој фаворит? Јонеско је мој фаворит. Он ме прати од академије, где сам се, ваљда, доказао испитном представом Лекција на трећој години, у којој смо играли ми са класе професора Владимира Јевтовића: Катарина Марковић, Михајло Лаптошевић и ја. Имао сам улогу професора, врло значајну за мене. Тада је почела моја веза са Јо не ском. Сада сам на докторским уметничким сту дијама у Београду и Јонеска сам узео као те му а у међувремену је дошао диван рад са Снежаном Тришић у Носорогу. Добио сам и награду за Жана, тако да ме Јонеско прати на најбољи могући начин. Лик Жана је био врло изазован за мене, јер смо откривали како баш он, који има чврст морални код, на крају поклекне и постане део крда. Неки редитељи кажу да је за кикиндско позориште права срећа што београдска позоришта не запошљавају глумце, јер ти у супротном не би био у Кикинди? Посао у престоници делује као нешто јако далеко. Као да треба да се трчи маратон од 42 километра. Делује као оковани Прометеј, ту је вода, ту је храна, близу ти је, а не можеш да га дохватиш. Осећам да је то питање случаја, а можда и социјалне интелигенције, прилагођавања, друштвене вештине да се негде инкорпоришеш у Београду. Мада је све питање случаја. Неко је добио шансу одмах после академије и није пролазио пут који ја пролазим. То не значи да је мој пут лош. Овде сам одиграо неке улоге које, вероватно, не бих могао да добијем у Београду и то је велика ствар. У Кикинди је здрав ансамбл, међуљудски односи су добри, колегијални, и видим ово као мој добар пут. Не знам где ће ме одвести и колико ће трајати, али мислим да вреди и задовољан сам. Осећам да нешто на себи радим и да то што радим има смисла. И овде си радио са признатим редитељима који раде и у Београду, Темишвару, Словенији, Хрватској... Тако је. И треба да се настави тај тренд, да долазе признати, велики редитељи, јер је Кикинда место где они могу да покажу свој потенцијал а тиме се доказује да је кикиндско позориште место где они могу да остваре своје уметничке идеје. Овде може штошта квалитетно да се игра и конкурентно великим кућама. Остварио си ангажман у Русији? То је срећна околност. Колега Милош Биковић је у Русији радио филм Сунчаница чувеног Никите Михалкова. Он ме препоручио свом агенту у Москви и ја сам прошао кастинг и добио улогу у серији Опчињени/зачарани у преводу. То је акциона серија која говори о илегалној трговини органима и Жутој кући на Косову. Цела прича је хуманитарна мисија главног лика који је нека врста Џемса Бонда, игра га Сегреј Губанов. Из Србије играмо Данијел Ковачевић и ја. Редитељ жели да се бави заташканим злочинима, прећутаном истином, оним што још до краја није изашло на видело. Из Русије носим огромно искуство и велико задовољство. Одрастао сам на руској књижевности и кинематографији. Русофил? То ми некако звучи више политички. Можда више словенофил, јер су и Руси словенофили, па ми више прија да станем под тај кров. Кад се очекује емитовање? То би требало да буде на националном руском каналу Русија 2, за петнаестак дана. Снимали смо на Криму, Јалти, на Севастопољу и Црном мору, било је много акције и мислим да ће серија бити добра. Шта је са серијом Далеко је Холивуд коју си летос снимао у Кикинди са Предрагом Ејдусом, Петром Божовићем, Даницом Максимовић, Борисом Комненићем...? То је на чекању. Рада Шегрт НА ОВОГОДИШЊЕМ ФЕСТИВАЛУ СВАКОГ ДАНА КРАТКИ ФЕСТИВАЛСКИ ДНЕВНИК ВОДИЋЕ ЈЕДАН ОД ЊЕГОВИХ УЧЕСНИКА... ДНЕВНИК Игора БУРИЋА, април Данас путујем у Кикинду, на Фестивал професионалних позоришта Војводине. Пустили су ме у Дневнику да се на миру спакујем. Мада, нема мира уочи пута, још мање кад знам да ме чекају колеге у жирију. Навикао сам се да сам оцењујем представе. Ево мени Дневника. Из билтена ме питају, да ли би за фестивалски билтен написао који редак. Уф, пристајем и пре него што схватим да такво нешто нисам радио још од средње школе. Да то подразумева отвореност, интимност, коју у последње време кријем у некаквим песмолетцима. Уносим их у андроид, да не будем параноид зато што избегавам све друге технолошке новотарије. Ево једне насумично изабране: смрт игора иљича ако је све тако безлично ако сви умиру онда не умирем ја Смештени смо у Твитеру. Што ће рећи да сам већ фамилијаран са Твин Пикс атмосфером у Крстајићевом Твентију. Требаће му много више улагања у културу да му опростим оно поигравање са Месијем на Светском првенству. Фестивал почиње, Носорог се захуктава Сутрадан ујутро, прво јутро. Није ми зло, што ће рећи да сам био добар синоћ. Пар непар, моја стара фестивалска игра, можда изостане овај пут. Ставићу све на црно. Слаже ми се са плочицама. У соби, не на трбуху. Прва шетња без моје Рее. Она би баш волела да профејсбучи на кикиндским њалл овима. Тако један мој другар објашњава њихово застајкивање и детаљну форензику сваке травке, канте, банкине Реа је пас. И моја већ друга компензација за пасивност у кораку с временом, новим друштвеним обичајима и навикама. Гледам Како је откривено летење?. Не чудим се што деца не аплаудирају кад видим да то ни васпитачи не раде. 4 Гризе ме савест што нисам споменуо све драге људе које срећем у Кикинди, породицу у Новом Саду И Дневник је усамљенички посао. Ево још једна за крај, to be continued: сировина за њега нема алкохола топлог стана телевизора нема новака ђоковића богова ни олимпа он је човек сакупљач секундарних сировина седне на бицикло и воза се са кесама он је сакупљач секундарних сировина бројна му је породица

5 озориште младих на овогодишњем П фестивалу изводи представу за децу Како је откривено летење коју је по мотивима приче Маргарита Минкова, режирала Емилија Мрдаковић. Са њом смо разговарали не само о овој представи и редитељском послу, већ и о директорској улози у Позоришту младих коју обавља однедавно... За почетак, како је откривено летење на сцени вашег позоришта? Рад на овој представи се десио изненада. Планирана је била представа за најмлађе, али је било потребно да се изради 11 лутака, четири костима и сценографија за коју претходна управа није била расположена да одвоји новац. Онда је морао да се промени план и програм, да се стави нови наслов који би био знатно јефтинији да би се уклопио у буџет предвиђен за луткарску представу. Потом су кренули преговори око наслова и глумца који су трајали више шест месеци. Најзад сам добила Сашу Латиновића, кога сам тражила, пар шперплоча и један пар ципела за степ, и од тога је требало да направим представу. Тако је отпочео и наш лет. Саша Латиновић и ја смо се трудили да надокнадимо све оно што немамо. Хтела сам да уклопим на први поглед неуклопиве ствари као што су: шперплоча, прича о роди која је открила летење, музику Јохана Себастијана Баха, степ и препознатљиво школско градиво из геометрије. Поставили смо себи задатак да ову малу причу бугарског аутора Маргарита Минкова претворимо у необичан, занимљив школски час, да покренемо дечију машту у правцу истраживачког духа. Борите се да Позориште младих и даље има луткарску сцену јер је пре више од 80 година и основано као такво? Колико сте близу тог циља? Позориште младих је основано као прво луткарско позориште на просторима бивше Југославије и све ове године успешно чува традицију луткарске уметности. Посвећеност раду и заљубљеност у луткарску уметност неколико генерација глумаца и редитеља донела је Позоришту више од стотину награда и признања на регионалним и иностраним фестивалима. Данас ретко ко размишља о позорушту за децу и младе а луткарска позоришта се полако гасе. У претходних пар сезона у Позоришту младих луткарска продукција је била сведена на минимум. Репертоарска политика била је на штету дечије сцене. Било би добро да се убудуће позориште води у правцу стварања савременог, модерног позоришта за децу и младе у којем драмска и луткарска уметност треба да живе у равнотежи, где би се уважавао старосни ниво публике при креирању репертоара за најмлађе, за школарце, за тинејџере и за младе. И наравно, веома је важно да се води рачуна о глумачко луткарском кадру и о његовом уметничком развоју и напретку ка савременим позоришним тенденцијама. Луткарска сцена изгледа није у кризи само у Зрењанину, док у остатку Србије јесте. Ко вас подржава у настојању да се то промени? Живим у Србији од године. Последњих 15 година, и дуже, културу као да је погодила елемнтарна непогода. Стално смо под неком тензијом. Проблеми у култури су само рефлексија кризе у држави. Наравно да се то односи и на луткарски театар и театар за децу и младе. Чињеница је да се више од 20 година прича о томе да ће се отворити луткарски смер на некој државној академији, а од тога нема ништа. Не треба се стално правдати кризом и тешким материјалним положајем, треба се посветити тој уметности која крије неисцрпно богатство креативности. ЕМИЛИЈА МРДАКОВИЋ, РЕДИТЕЉКА И В.Д. ДИРЕКТОРКА ПОЗОРИШТА МЛАДИХ Морамо стварати савремено позориште за децу и младе Јавно сте рекли да телевизијској серији Др жавни посао није место у позоришту и да је по грешно представљати је као позоришни пројекат ваше куће јер је то потцењивање глумаца. Остаје ли он на вашем репертоару? Позориште је огледало друштва. По природи ствари, позоришту приличи уметничка слобода. Због свог непосредног обраћања публици, позориште је веома погодан медиј за преношење идеја и порука о реалном животу и људима. Зато треба да се користи за подизање свести и образовање народа, да се бави човеком појединцем и тако утиче на изграђну личности. Због свега тога позоришта се морају препустити струци. Опасна је чињеница данас да је телевизија главни манипулатор у стварању укуса и модела понашања. Она већ годинама ствара клишее и модне тенденције који почињу да диктирају правила у свим сферама живота, па чак и какво треба да је позориште. У том контексту била сам против тога да се Државни посао представља као представа сензација на нашем репертоару. Мислим да је у питање манипулација укусом публике. Немам ништа лично против људи који то раде, мислим да су пронашли добар ТВ модел. Свима треба да буде јасно да позориште не може да се самофинансира, осим ако некоме не падне на памет да га претвори у естраду. Недавно сте постали директор. Колико је та улога оптерећујућа за ваш редитељски посао и сензибилитет? То јесте моја нова улога, тако сам то прихватила. Као неко ко темељито ради на својој новој улози, трудим се да је најбоље одиграм. Да ли је позиција директора променила ваше гледање на позориште као установу, институацију, у којој мери и на који начин? Управљање једном значајном градском културном институцијом, што Позориште младих свакако јесте, сматрам веома одговорним и захтевним подухватом. Поред велике одговорности, покушавам конструктивно да гледам на проблеме, креативно, у правцу да се реше, па чак и тада када изгледају нерешиви. Може ли, и у којој мери менаџерско место утицати на уметничко у вама? Оба се узајамно допуњују. Да ли сте према сарадницима строжи као директорка или као редитељка? Од себе, па тако и од свих запослених, очекујем и тражим да своје послове обављају професионално. Нема строгости, само професионализма. Рада Шегрт 5

6 ТАКМИЧАРСКИ ПРОГРАМ Понедељак, 20. април Свечано отварање 65. Фестивала професионалних позоришта Војводине Народно позориште Кикинда Ежен Јонеско Носорог Режија: Снежана Тришић САША ЛАТИНОВИЋ, ГЛУМАЦ У МОНОДРАМИ ЗА ДЕЦУ КАКО ЈЕ ОТКРИВЕНО ЛЕТЕЊЕ Интерактивна спознаја себе Уторак, 21. април Позориште младих Нови Сад (сцена за децу) Како је откривено летење по мотивима приче Маргарете Минкове Режија: Емилија Мрдаковић Српско народно позориште Нови Сад Вида Огњеновић Оставите поруку или Бегунци према мотивима из романа Борислава Чичовачког У старини име му беше Хемус Режија: Вида Огњеновић Среда, 22. април Новосадски нови театар Нови Сад Стеван Пешић Похвала снегу Режија: Драгослав Тодоровић Српско народно позориште и Савез драмских уметника Војводине (копродукција) Нови Сад Ђорђе Лебовић и Александар Обреновић Небески одред Режија: Миа Кнежевић Четвртак, 23. април Дечије позориште Дјечије казалиште Gyermekszinház Суботица Снежна краљица по мотивима бајке Ханса Кристијана Андерсена Адаптација и режија: Тодор Валов Újvidéki Szinház Новосадско позориште Јожеф Катона Bаn Bаnk Режија: Андраш Урбан Петак, 24. април :00 Народно позориште Тоша Јовановић Зрењанин (луткарска сцена) Милена Деполо Зец, корњача и компанија Режија: Драгослав Тодоровић Народно позориште Стерија Вршац (сцена на румунском језику) Сан летњег сна адаптација драме Вилијема Шекспира Сан летње ноћи Режија: Елена Иванка Субота, 25. април Народно позориште Сомбор Принц Родољуб и принцеза Виолета Текст и режија: Нинослав Ђорђевић Народно позориште Сомбор Крушевачко позориште (копродукција) Бранислав Нушић Доктор Нушић Адаптација и режија: Кокан Младеновић Недеља, 26. април сати Гала представа за награђене и свечана додела награда икиндски малишани данас су имали К прилику да виде монодраму редитељке Емилије Мрдаковић Како је откривено летење? рађену по мотивима приче Маргарета Минкова. Представа је, према речима глумца Саше Латиновића, настала неплански а идеја за њу тињала је дуже време: Представа је требало да сачека још неко време јер је Емилија у прошлости већ радила малу форму. А околности са финансијама у култури су такве да не можете да направите представу ни са три глумца а не нешто веће и скупље. Решили смо да уз помоћ штапа и канапа направимо представу и то по причи Како је откривено летење?. Направили смо по њој текст, искористили смо пар реченица а остало смо сами писали, заправо стварали на пробама. Првобитно смо мислили да буде без музике, само да се чују моје степ ципеле којима бих ударао ритам. Схватили смо да би то било преглуво, ем је један глумац, ем нема пуно колорита, све је црно бело, од шпера су направљени реквизити. Мислили смо да ће бити прескромно. Онда смо, с обзиром на то да има математике, пронашли Баха који је савршено математички писао композиције. Тако смо то склопили у лепо уметничко дело., прича Латиновић. Представа је изузетно физички захтевна. Колико вам је то представљало проблем? Јесте захтевна. Степ је самоуко учење. Нешто смо гледали на интернету, нешто су Оливера Ковачевић Црњански и Фросина Диммовска, наше сараднице за покрет, помогле. Сами смо степовали и нашли добре кораке. И то, рекао бих нескромно, добро радим. Изузетно је физички захтевна: када је један глумац, једна лутка, онда тај глумац мора да буде у једној секунди на пет страна. Емилија је инсистирала да то будем ја, јер је у мени видела потенцијал. Представа говори о истраживању, откривању себе. Колико деца у предшколском узрасту могу то да препознају? Публика која је била на представи можда је за нијансу млађа него што би био идеалан узраст за њу, и можда их је било више. Можда је простор превелик за овакву представу. Жао ми је што је тако испало. За школски узраст јесте. Деца су јако радознала, то им је основна карактеристика. Њих занима како нешто може да лети. Њима геометрија можда није јача страна, али им објасним шта је троугао, квадрат, добију доста информација а што су деца старија, представа добија другу димензију. Што је публика старија, комуникација међу нама је боља. Представа је, пре свега, интерактивна. Предајете сценски говор на новосадској Академији, какви су на говору данашњи глумци за децу? О томе се, наравно, учи на Академији, сценски говор је један од основних предмета, без тога падају годину. Проблем настаје када глумци престају да бивају ђаци, постају уметници, и када престају да размишљају о свим аспектима о којима треба да воде рачуна приликом играња у позоришту. Онда се они окрену томе како да направе свој лик, концентришу се уско на глуму, заборављају остале вештине којима смо их учили на Академији, осим ако им редитељ то тражи. У представама за децу глумци су изузетно оптерећени, њихов глас је оптерећен. Бука је у сали и још на тај глас који је обликован морате да додате гласност. Нечији говорни апарат није довољно способан да тако нешто испуни. Нисам незадовољан говором наших глумаца. У представама за децу гласнице страдају, а не можете их заменити. Када их једном оштетите тешко је повратити њихов оптималан квалитет. Какав је сценски говор данашњих глумаца који раде представе за одрасле? Те представе су мање захтевне када је у питању трансформација гласа. Потребна је доза веће емоционалности и топлине у гласу. Глумац мора сам да процени каква је акустика у сали. То говори о другој вештини, а то су слух и осећај за простор. На Академији су учионице као собе и у њима радите у другој атмосфери. У позориштима свака сцена има посебну акустику. Генерално нисам незадовољан њиховим говором и техникама. Наравно да би то, као и све друго, могло да буде много боље. Стојим им на располагању, радо ћу учествовати у свакој представи, бар што се тиче лекторисања и рада на говору. Убава Приселац 6

7 ФЕСТИВАЛ ЈЕ ОТВОРИО СЛАВИША ГРУЈИЋ, ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАР ЗА КУЛТУРУ И МЕДИЈЕ Подршка култури у мањим срединама Жири на театарском задатку Бурић, Шајтинац и Панчић Маријановић и Грујић Поздрављајући госте фестивала, председник заједнице професионалних позоришта Војводине и директор кикиндског НP Бране Маријановић захвалио је локалној самоуправи, Покрајинском секретаријату за културу и информисање и Министарству културе на подршци овом културном догађају. Учеснике и публику поздравила је и Станислава Хрњак, чланица Општинског већа за културу и информисање а Фестивал је отворио покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић који је том приликом рекао: Лепо је што смо у овом амбијенту и добро је што се нешто померило, од паркета и столица, па ће ваљда и на сцени нешто да се отвори. У таквој земљи живимо да се крене од столица и паркета па нам се тек онда отвори нека сцена. Често ми се учини да живимо у сали пуној огледала која нам дају искривљену слику стварности. Позориште је оно равно огледало које нам даје информацију од које се осећамо боље када изађемо из сале. Стварност је пуна скарадности и непристојности. Тешко је бити глумац у овом тренутку. Тешко је определити и паре, али сваки нови фестивал покаже да вреди улагати у позориште. Наша жеља је да више улажемо у позоришта ван великих средине., рекао је између осталог Грујић. Р.Ш. Изложба Ђорђе Лебовић Сведок против своје епохе Омаж свестраном ствараоцу и интелектуалцу Изложба Ђорђе Лебовић Сведок против своје епохе ауторке Иване Кочи отворена је синоћ у галерији Тера. Ауторка, кустоскиња Позоришног музеја Војводине, каже да је ову изложбу приредила јер сматра да је Ђорђе Лебовић неправедно запостављен, скрајнут у нашој култури. Напоменула бих да је он припадао интелектуалном кругу независних интелектуалаца Београда. Дружио се са Бориславом Пекићем, Данилом Кишом, Мирком Ковачем, Филипом Давидом. Био је енормно плодан стваралац. Поред драмских дела. писао је сценарија за телевизијске драме и серије, али и филмове међу којима је и култни Валтер брани Сарајево. Писао је и радио драме и новеле. Његово животно искуство било је веома тешко јер је са петанестак година био у Аушвицу. Он се стално враћао томе, заправо је увек сублимисао ту етику зла кроз своја дела. Најзначајнија је логорашка трилогија Недески одред, Халилуја и Викторија. Ту је побрао и Стеријине награде. Ширина његових интересовања била је заиста импозантна. Проучавао је српску историју и културу као и српске ствараоце. Иначе, доста је игран у иностранству а његове радио драме су награђиване чак и у Латинској Америци., наводи Кочи. Позоришни музеј Војводине, како напомиње ауторка, стао је иза ове изложбе, а директор Зоран Максимовић, Маријановић и Савин Максимовић каже да су на овај начин хтели да одају част и направе омаж драмском опусу Ђорђа Лебовића. Он је значајан за позоришну културу и позоришни живот. Занимљив нам је из списатељског сегмента. Хтели смо да младе нараштаје научимо а старије подсетимо на његово прегалаштво и рад., рекао је Максимовић. Поред Максимовића, на отварају изложбе говорили су и директор НП Кикинда Бране Маријановић и глумац Сава Савин Моца. Убава Приселац 7

8 УЧEСНИЦИ ФEСТИВAЛA ПРEПOРУЧУJУ: Штa глeдaм, штa читaм... Сaшa Лaтинoвић, глумaц Пoзoриштa млaдих и дoцeнт нa AУ Нoвoм Сaду Tрeнутнo сaм у стручнoj литeрaтури, збoг глaсa... Сeсил Бeри O глaсу прeпoручуjeм глумцимa, или нeкa читajу књигу Moћ глaсa кojу смo нaписaли Aгoтa Виткaи Кучeрa и ja. Скoрo сaм у Oсиjeку глeдao Aну Кaрeњину, фaсцинирaн сaм рoтaциjoм кoja рaди кoд њих и кoja je прeдстaви дaлa сaсвим нoву димeнзиjу. Кoд нaс нe знaм пoзoриштe у кojeм, aкo je и имa, рoтaциja рaди. Кaкo мeсeчнo игрaм 32 прeдстaвe, нe стижeм бaш пунo дa глeдaм другe кoлeгe. Вoлeo бих дa видим сoмбoрскoг Чaрoбњaкa jeр сaм чуo дa je oдличaн, зaпрaвo нисaм чуo нити jeдaн хejтeрски утисaк o њeму, штo je рeткoст. Вoлeo сaм, нa примeр субoтичкo Чудo у Пoскoкoвoj Дрaги a joш нeкa дoбрa прeдстaвa, пa... Пoштo сaд у Oсиjeку рaдим кao aсистeнт зa гoвoр нa Сумњивoм лицу у рeжиjи Oливeрe Ђoрђeвић, присeћaм сe сjajнe сoмбoрскe прeдстaвe и нeнaдмaшнoг Toрлaкoвићa кao Jeрoтиja. To je билo зa мeнe нaшe нajбoje Сумњивo лицe. Никoлa Глaвинић, музички урeдник и нoвинaр Рaдиo Нoвoг Сaдa: Збирку причa Првa љубaв Итaлиjaнa сa нoвoсaдскoм aдрeсoм Maриja Лигуoриja, зaтo штo су лaкo читљивe, духoвитe, сa мирисoм Meдитeрaнa a oни кojи вoлe дa вaдe цитaтe из књигa у oвoj збирци причa имaћe дoбaр улoв. Прeпoручуjeм кoнцeпт Дрaмскoг тaкмичeњa у Нoвoсaдскoм пoзoришту, три прeдстaвe нa jeдну тeму зaтo штo трaжи oд писaцa и eкипe мaксимaлну крeaтивнoст у минимaлнoм рoку. Писaц Mилoш Лaтинoвић, дирeктoр Битeф тeaтрa: Прeдстaву Живoт стojи, живoт идe дaљe, Филипa Вуjoшeвићa у рeжиjи Jeлeнe Бoгaвaц и прoдукциjи Битeф тeaтрa, млaђeм свeту прeпoручуjeм дa види Дoгвил, збoг aктуeлних сoнгoвa aли и другaчиjeг приступa филмскoм мaтeриjaлу. Oд књигa прeпoручуjeм Умбeртa Eкa и њeгoву Истoриjу митских зeмaљa. Нaтaшa Гвoздeнoвић, нoвинaр Рaдиo Нoвoг Сaдa Tрeбa видeти студeнтскe Рaзгoвoрe у чeтири oкa у рeжиjи Moмчилa Mиљкoвићa нa Oф сцeни Пoзoриштa млaдих a прeпoрукa зa читaњe би билa Сaбo je стao Oтa Хoрвaтa. Eмилиja Mрдaкoвић, рeдитeљкa и в.д. дирeктoркa Пoзoриштa млaдих Meни je нajупeчaтљивиja билa прeдстaвa Нeoплaнтa у Нoвoсaдскoм пoзoришту a трeнутнo читaм књигу Сњeжaнe Бaнoвић Кaзaлиштe кризe. Прeпoручуjeм je. АЛАДИНОВО ЧАРОБНО ОКО ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ Понедељак, 20. април Отварање изложбе Ђорђе Лебовић Сведок против своје епохе Учествују: Ивана Кочи, ауторка изложбе, Зоран Максимовић, директор Позоришног музеја Војводине Гaлeриja Terra Уторак, 21. април Промоција књиге Позоришна музика Учествују: Јадранка и Светозар Раде Радујко, аутори, Зоран Максимовић, директор Позоришног музеја Војводине, и домаћин Милена Живков Градска библиотека Среда 22. април Промоција књиге Велике представе кикиндских позоришних аматера Учествују: аутор Сава Савин, Бранислав Шибул, Мирослав Радоњић, Дејан Пенчић Пољански и домаћин Милена Живков Градска библиотека Четвртак 23. април Био једном један tour retour представа на мађарском језику (II година глуме) Департман драмских уметности Академије уметности Нови Сад Класа Ласла Шандора Висока школа струковних студија за образовање васпитача Промоција часописа Нити и књиге Лутка и маска у српској култури Учествују: Љиљана Динић, главна уредница часописа и приређивач књиге, Зоран Ђерић, уредник часописа и приређивач књиге, и Мирослав Радоњић, рецензент, Позоришни музеј Војводине и домаћин Милена Живков Градска библиотека Петак 24. април Јован Стерија Поповић: Жалостна позорја Приредио Радослав Ераковић, Нови Сад, Стеријино позорје, Јован Стерија Поповић: Весела позорја Приредила Зорица Несторовић, Нови Сад, Стеријино позорје, Учествују: Мирослав Радоњић и домаћин Милена Живков Градска библиотека Важна напомена Исправни термини представа и пратећег програма налазе се у Билтену а грешке које се налазе у осталом штампаном материјалу који прати фестивал настале су из техничких разлога. Издавач: Народно позориште Кикинда Уредник Билтена: Снежана Милетић Билтен За издавача: Бране БР.2 Маријановић / / / 65. ФЕСТИВАЛ Пишу: Рада Шегрт ПРОФЕСИОНАЛНИХ и Убава Приселац Дизајн ПОЗОРИШТА и прелом: Мирослав ВОЈВОДИНЕ Драгин /// Штампа: април године Кикинда МираГраф, Kикинда Фото: Аладин Бакхит Тираж: 300