НО ВА СЕ РИ ЈА НЕ ВЕ НА КУЛ ТУР НОГ, КЊИ ЖЕВ НОГ И УМЈЕТ НИЧ КОГ ГЛА СИ ЛА И З БУ Д И М П Е Ш Т Е

Е С Е Ј И РА Д А С ТА Н А РЕ ВИ Ћ НО ВА СЕ РИ ЈА НЕ ВЕ НА КУЛ ТУР НОГ, КЊИ ЖЕВ НОГ И УМЈЕТ НИЧ КОГ ГЛА СИ ЛА И З БУ Д И М П Е Ш Т Е Срп ск а ш т а мп а у М ађ а рској и м а д у г у т р а д и ц и ју. Уп у ће н и 1 ист ич у д а с у у п р ав о т у, у с јев е рној д ијаспори, С рби пок р ен ул и св о је п р в е но ви не. Де си ло с е т о о зна ме н и т ом ју би ле ју, на с т о г о д и ш њи ц у Вел ике сеобе под пат ри јархом Ар се н и јем Чар но је ви ћем, а сам пр ве нац, штам пан у Бе чу 1791, звао се Сербскија посведневн и ја н о в и н и. На ред н и х де це н и ја и з ла зи у Б еч у и Пеш т и више л ис т ов а, а л и се и га се, та ко да је кон т и н уит е т са п рво би т н и м с рп ск и м но ви на ма о с т в а р ен т ек у по р н и м з а л а г а њ ем Те о до р а П а в ло ви ћ а, 2 под чи јим уред ни штвом се у Пе шти, по чев од 1838, об ја вљу ју, опет, два пу та не д је љ но, Серб ске на род не но ви не. Ж и в о т ов а к в е а к т у е л не, д нев но по л и т и ч ке с рп ске ш т а м пе у М а ђа р ској по с т о ји, у но в ом ви д у, и у п р о м и је њ е н и м по л и т и ч к и м окол но сти ма, и у дру гој по ло ви ни 20. ви је ка. Та ко се, пре ко Де мократ ског са ве за Ју жних Сло ве на (ДСЈС), све до ње го вог уки да ња 19 9 0. г о д и н е, у Бу д и м п е ш т и по ја в љу је г л а с и ло С р б а, Х р в а т а и 1 О ис т орији с рпск и х новина у Мађа рској погледат и: Васил ије Ђ. К р ес т и ћ, Исто ри ја срп ске штам пе у Угар ској 1791 1914, Но ви Сад 1980; Пе тар Ми ло шевић, Срп ске на род не но ви не да нас и не кад, у: Да н а с, ј у ч е, п р е к ј у ч е, Бу димп е ш т а 2 0 0 8; Д р а г о м и р Д у ј м о в, З аб ор ав љ ен и с р п с к и л и с т о в и у Бу д и м п е ш т и (186 6 1914), д в о је з и ч н о с р п с ко - м а ђ а р с ко и з д а њ е, Бу д и м п е ш т а 2 0 0 7 (н а в о д и м о пре ма при ка зу ове књи ге ко ји је на пи сао Пре драг Сте па но вић у Не в е н у за 2009. г о д и н у, 11). О и с т ор ији р ан ије г Нев е н а п ог л е д ат и и нт е рвј у Пет р а М ил ош ев ић а с а С т о ј а н о м В у ји ч и ћ е м, з и м а 1985/ 8 6, п од н а с л о в о м Не в е н ко н т и н у и т е т пи са не ре чи, ко ји је као фак си мил пре ни јет у Не в е н у за 2003. го ди ну, 11. 2 Те о д о р П а в л о в и ћ, п р а в н и к и н о в и н а р, п р в и ф о р м а л н о и з а б р а н и с е к р е тар Ма ти це срп ске, ко ја је осно ва на у Пе шти 1826. го ди не. 794

Сло ве на ца срод ног име на: На родне новине, чи ји је по сљед њи уредник био Мар ко Мар ко вић. Те На род не но ви не су ујед но би ле ма тич ни лист Не ве на. Невен је осно ван 1982. на по зив глав ног уред ни ка Мар ка Мар ко ви ћа, ко ји је ујед но био и од го вор ни уред ник овог гла си ла по себ не на мјене. Бу ду ћи да је био усмје рен на кул ту ру, књи жев ност и умјет ност, а не на днев ну по ли ти ку, при род но је што је пред сјед ник уре ђив ач ког од б о р а Не в е н а по с т а о в о де ћ и п је сн и к сје в е р не д и ја спо р е, С т о ја н Ву ји ч и ћ. Као при лог На род н и х но в и на за књи жев ност и кул ту ру Не вен од 1982. до 1988. из ла зи по вре ме но, а ње гов уре ђи вач ки од бор по ред по ме н у т и х ч л а но в а ч и не још М и јо К а р а г и ћ, Пе т а р М и ло ше ви ћ, Пре драг Сте па но вић и Ђу ро Шар кић. По у к и да њу Де мо к рат ског савеза Ју ж н и х Сло ве на п ре с та ју да из ла зе и На родне но ви не, па Ср би у Ма ђар ској по но во оживљавају, и т о на ва ж н у д вје с т а г о д иш њи ц у 1991, т рад иц ију п рвоби тн и х срп ских на род них но ви на, као што ће ка сни је под кро вом тих сво јих но ви на из но ва по кре ну ти и но ву се ри ју Не в е н а. Из да вач Срп ск и х на род ни х но в и на, ко је са тим име ном из ла зе у Бу д и м пе ш т и од 1991. до 20 09, по с т а је Срп ск и де мо к рат ск и са ве з, глав ни уред ник је до 1999. Пе тар Ми ло ше вић, а на кон ње га Ми лан С т е п анов. Од 20 0 9. т р а д и ц и о н а л не но ви не, с а т р а д и ц и о н а л н и м за гла в љем и ру бри ка ма, за мје њу је но ви л ист, до би в ш и и д ру го и ме: Срп с ке не де љ не но в и не. И з да в ач је Са мо у п ра в а Ср ба у Ма ђар ској, док је глав ни и од го вор ни уред ник Дра ган Ја ко вље вић. По ш т о с у с е, д а к ле, де в е де с е т и х г о д и н а 20. ви је к а р а сп але з а јед н и ч ке ј у ж н о с л о в е н с ке о р г а н и з а ц и је, т а мо ш њи С р б и с у с е пре стро ји ли, те је и у обла сти кул ту ре ство ре на мо гућ ност да се по к рене нова серија Невена. Поч иње он си мбол и чно да излази 2003, т ач но на д ва де се т о г о д и ш њиц у пок рет а њ а ис т о и ме ног п ре т ход ног л и с т а ч и ји м у р е ђи в ач к и м од б о р ом је у оно в ри је ме п р ед сје да в а о С т о ја н Ву ји ч и ћ. И у п р а в о у д у х у С т о ја н а Ву ји ч и ћ а, а з а р а з л и к у од Српс к и х неде љ н и х но в и н а, но ви Не ве н ни је ми је њао ни име, ни за гла вље, не го их је, на про тив, до сљед но са чу вао. Тим пу тем су чланови уредништва нове се рије Неве н а, Пе тар Ми ло ше вић, Милан Сте па нов и Пре драг Сте па но вић, ис та кли свој про грам: да у св аком по глед у, у порно и ис т рајно, од р ж а в а ју т рад иц ију, односно кон ти ну и тет дра го цје не, ви ше вје ков не срп ске кул ту ре, књи жевно с т и и у м је т но с т и у М а ђа р ској. И де ја з а по к р е т а њ е но в е с е ри је ли ста је по те кла од јед не по себ не у тој обла сти, по ка за ће се, т емељ не на ц и о на л не и н с т и т у ц и је, осно ва не 1988. у Бу д и м пе ш т и, а то је За ду жби на Ја ко ва Иг ња то ви ћа. 795

У исто ври је ме, 2003, би ла је пр ва го ди шњи ца смр ти Сто ја на Ву ји чића. Он је, уосталом, био заслужан и за осни ва ње За ду жбине, 3 ко ја је с а п р е с т а н ком и з л а же њ а п р е т ход ног ју ж но с ло в ен ског Не ве на по ста ла но ви осло нац за да љу кул тур но-књи жев ну и умјетнич ку дје лат ност ње го вих сарадни ка а затим и насљедника. Стога је пр ви број но ве се ри је Невена скоро у ц је ло с т и ње м у по све ћен, али је пре ко ње га по све ћен и исто ри ји са мог ли ста. Јер на слов на стра на но вог, мај ског Не в е н а и з 2 0 03. д о н о с и н а с л о в н у с т р а н у сво је вре ме ног Не ве на из ма ја 1984. го ди не (опет сим бо ли ка: Стојан Ву ји чић је ро ђен 15. ма ја 1933), ко ја пак до но си на слов ну стра ну јед ног мно го, мно го ста ри јег Не ве на, штам па ног 1884. у Ба ји, ко ји је уре ђи вао Бу ње вац Ми јо Ман дић у Каћ ма ру. Ду бо ко се же пам ће ње сје вер ног ра си ја ња! Да би се оно ис пољи ло, при мије ње на је у но вом Не вену, како видимо, једна комплексна умјет нич ка фор ма фор ма окви ра. Иде се пу тем на слов не стра не из јед ног у дру ги и у тре ћи, нај ста ри ји оквир. Да ле ка прошлост пре сли ка ва се на са да шњост, а ова по ста је пу то каз за бу ду ће в ри је ме. 796 Ли р и ка На тај фор ма лан на чин као да је озна че на и са ма су шти на поези је С т о ја на Ву ји ч и ћ а, ко ју у б о г а т ом и з б о ру, о б у х в а т и в ш и о бје с т в а р а л ач ке ф а з е, п р ед с т ав љ а поче тн и б р ој нов е с ерије Нев ен а. Фор ма но ви на са о бра же на је са др жа ју, свр сис ход на је и има по себну пу но ћу на тај на чин што Ву ји чи ће ва по е зи ја ис ка че из окви ра (ма ђар ске) сва ко дне ви це и ура ња, пу тем ма тер њег је зи ка, у пра 3 О с н ив ач и З ад у ж б и н е Ја к о в а И гњ ат о в и ћ а и п о т п и с н и ц и о с н и в а ч к о г пи сма (ста ту та) би ли су: Сто јан Ву ји чић, др Ра до мир Ла стић, др Пре драг Степ а н о в и ћ, д р Ол г а О б р е н о в и ћ и д р Пе т а р М и л о ш е в и ћ. И з вје ш т ај Д в а д е с е т г о д и н а у с л у ж б и к у л т у р е С р б а у М а ђ а р с кој о р а д у З а д у ж б и н е, од и н и ц и ја т и в е Стојана Вуји чића да она буде основана сто годи на по сли је смр ти Ја ко ва Иг њат о ви ћ а, па п р е ко у ру ч и в а њ а п р в е ме да љ е с а л и ком Ја ко в а И г њ а т о ви ћ а До бри ц и Ћо си ћу и Ж и в о јин у Б ош кову, по с тх у мне дод јеле одл иков ањ а Ве љк у Пет р овићу и М ил ан у К а ш а н и н у, о р г а н и з о в а њ а с в е ч а н о с т и п о с в е ћ е н е т р и с т а г о д и ш њи ц и Ве ли ке се о бе, отва ра ња Му зе ја Епар хи је бу дим ске, ор га ни зо ва ња при ред би пов о д о м с т о г о д и ш њи ц е р о ђ е њ а И в е А н д р и ћ а (19 9 2), п е д е с е т о г о д и ш њи ц е с м р т и Јо ва на Ду чи ћа (1993), сто го ди шњи це ро ђе ња Ми ло ша Цр њан ског (1993), уруч ив ањ а н аг р ад е З ад уж б ин е С т оја н у В ујич ићу, Пет р у М ил ош ев ићу, П р ед р аг у Сте па но ви ћу, про мо ци је дје ла Дин ка Да ви до ва, Ко сте Ву ко ви ћа, Ми ла на Степа но в а и Во ји с ла в а Га л и ћ а (1995), о би љ е ж а в а њ а 175. г о д и ш њи це р о ђе њ а Јо в а на Јо в а н о в и ћ а З м а ја (1988), у р у ч и в ањ а н а г р ад е С т е в а н у Ра и ч ко в и ћу (19 9 9), п а с в е до из бо ра но вог пред сјед ни ка Задужбине на кон смр ти Сто ја на Ву ји чи ћа, Ра дом и р а Л а с т и ћ а, од б о р а з а д о д је љи в а њ е н а г р а д а (п од п р ед с јед н и ш т в о м П р е д р а г а С т е п а но ви ћ а) и од б о р а з а и з д а в ач к у д је л а т но с т (под п р ед с јед н и ш т в ом Пе т р а М и л о ш е в и ћ а), и т а ко р е д о м п од н и о је д а н а ш њи п р ед с јед н и к З а д у ж б и н е, д р Ра до мир Ла стић (ви ди Не в е н за 2009 го ди ну, 2 3).

знич ну, ре ли ги о зну и ду бо ку (срп ску) ин ти му. Као при мјер на води мо од лом ке из пје сме Опро штај на из збир ке Рас т о че ње (1972), упра во она ко ка ко је чи та мо у Не в е н у 2003: пи је мо ви но цр но као коб к и д а мо по г а че б е ле и ш че з а в а ју ћ и х д а н а у р л а мо и ш а п у ће мо по ји мо св е ч а но т р о п а р е и пра ста ре пе сме по к ај не и р а з у з д а не ис к у п љу је мо с е (...) ћу т ке по л а зи мо т а д а и це ли ва мо се г р л и мо не мо у под све сној слут њи пред сто ји ли нам још су срет ко ји за истим тр пе за ма љу ба ви где су у сет ном по ме ну ва зда сви с на ма и пи ју истом ме ром и где сви ми по т и ш т е но је њ а в а мо к а о н а ш а ус х и ће н а б е сн а пе см а На истим стра ни ца ма Не ве на да ти су 4 ч и та о ц и ма, по п р ви п у т, и на по ред но са по е зи јом из пр ве фа зе, не ки чак у ру ко пи су, сти хови Ст о ја на Вујич ић а и з з ао с т а вш т ине, а нас т а л и су т о ком ње г о вог б о ра в к а у Њу јор к у де ве де с е т и х г о д ина. О ви с т и хо ви, са бра н и под на с ло в ом Ме н хе т е н с ка п р и в и ђе ња, ис по вјед н и с у и с а мо т н и ч к и. Не ма ју ви ше об ред ни ка рак тер уну тар ма њин ске за јед ни це. Ис пис а не у да љи н и, т ек к а о ис к и да н и, к р ат к и од бл и је сц и, С т ојанов е по сљед ње пје сме ево ци ра ју већ оно стра не пре дје ле: П У Ч И Н А Т И Ш И Н Е све што над жи ви смрт и з д ај с т в о ћу т а њ а в е л и к и по т оп 4 Уп. Пет а р М и л о ш е в и ћ, Од Ра с т о ч е њ а д о Ме н хе т е н с к и х п р ив иђ ењ а. Пе с н и ш т в о С т о ја н а В у ји ч и ћ а, Не в е н, 2003, 6 7. 797

бо ље је ако се на ла зи мо ме ђу п р о г а њ а н и м а не г о ме ђу п р о г о н и т е љи м а п р о к ри ју м ч а ри м ис под к а п а к а ви д а о с т а ће мо је ћу т а њ е да одем из жи во та и з м и че што је чи ни ло мој жи вот сме стим у сво је ср це као у ко ра бљу. И у на ред ном бро ју Не в е н а (2004) уред ни ци су при ми је ни ли фор му окви ра на на слов ној стра ни. А и раз ло зи за та кав по сту пак су јед на ко увјер љи ви као што су би ли у пр вом бро ју но ве се ри је. Јер, опет је озна чен је дан ва жан ју би леј: два де сет го ди на од об јав љи в а њ а д ви је а н т о ло г и је п је с а ма с рп ск и х и х р в ат ск и х ау т о р а у М а ђа р ској. Н а с лов на с т р а на ов ог б р о ја л и с т а о б л и ко в а на је т а ко да је у њу умон ти ра на на слов на стра на јед не од ан то ло ги ја, да би у њу, у ма њем фор ма ту, би ла угра ђе на на слов на стра на дру ге ан толо г и је. О бје а н т о ло г и је п ри р е д ио је Пе т а р М и ло ше ви ћ, ко ји је з а овај број Не ве на на пи сао ме мо ар ск и есеј о зна ча ју на ве де ни х зби р к и за књи жев ни жи вот на ше ди ја спо ре у Ма ђар ској, а сво ја емо тив на сје ћа ња на ври је ме ка да је при пре мао ан то ло ги је пе дант но је доп у н ио с т а т и с т и чк и м подац има о з ас т уп љ ен и м аут орима, г од ин и и мје сту њи хо вог ро ђе ња, као и бро ју и вр сти до та да об ја вље них дје ла. Не ка се зна и не ка се пам ти. Ан то ло ги ја Где п ре с т а је г л а с? до би ла је на с лов по ис т о и ме ној п је см и Д р а г о м и р а Д у јмов а, у њ ој с у о б ја в љ е н и с т и хо ви де с е т о ри це н ај м л а ђи х ау т о р а и ш т а м па на је у Бу д и м пе ш т и, док је а н т о ло г и ја На дру гој оба ли на зва на та ко по пр вој пје сми из збир ке Рас то че ње Сто ја на Ву ји чи ћа. Она је сумарна, са д р ж и т екс тове с тари ји х и најм лађи х к њижевн ика, у к у пно њих де вет на ест, и штам па на је у Ср би ји. Не ма г о т о в о н и јед ног б р о ја но в е с е ри је Не в е н а а да у ње му н и с у о б ја в љ е н и но ви с т и хо ви с рп ск и х п је сн и к а и з М а ђа р ске. То с у: Д р аг ом и р Д у ј мов, Јо л а н к а Ти ш ле р, Во ји с л а в Га л и ћ, Ви к т о р Добро ми ро вић, Грга Олах, Даница Брцан, Ка та ри на Ве сић Ву ја кови ћ, Ре на т о Ву ја ко ви ћ, Д р а г а н Ја ко в љ е ви ћ, М и л а н Ђу ри ћ, Б ен це А к на и, Јо ва на Ве ч и ћ, Н и ко ла Ла с т и ћ, Пе т ар М и ло ше ви ћ. У бро ју за 2007, као и за 2008. го ди ну, пред ста вље на је још јед на ан то лог и ја т р о је м л а д и х п је сн и к а у и з да њу Ра д и о н и це Вен ц ло ви ћ и з 798

Бу д и м пе ш т е. 5 Н а с лов а н т о ло г и је Пе с м а бу д и л н и ка (20 07 ) по т и че од исто и ме не пје сме Гр ге Ола ха, док су дру га два ау то ра Да ни ца Бр ц а н и Ви к т о р До б р о м и р о ви ћ. 6 За тим у бро ју за 2008. го ди ну Пе т а р М и ло ше ви ћ т ек с т ом А г о н и ја и сјај пе ри ф е ри је под сје ћ а чи та о це на са мо ста л н у зби рк у пјесама Воји сла ва Га л и ћа Вер то град на Дуна в у, об јав ље н у п ри је пе т на ес т го д и на у Бу д и м пеш т и ( Изда н, 1993), иста кн утог, реп резентат и вног с рпског л и ри ча ра у Ма ђар ској и јед ног од мо г у ћ и х на сљед н и ка Ст о ја на Ву ји ч и ћа. По ри је к лом из св е ш т е н и ч ке пор о д и це, Во ји с л а в Га л и ћ је з а в р ш ио б о г о с ло ви ју у Ср ем ск и м К а р лов ц и ма и с т у д и р а о т е о ло г и ју у Б е о г р а д у, а на кон по све ћ ивања сл у ж ио ка о све ш т е н и к у Сен т а н д ре ји. Ње г о ва п је сма Вер то град на Ду на ву, по ко јој је и збир ка до би ла на слов, по свеће на је Сен тан д ре ји, род ном мје ст у Ја ко ва И г ња то ви ћа, и д у хов ном, ду шев ном и етич ком цен тру сје вер ног срп ског ра си ја ња: у в е р т о г р а д у Ч а р но је ви ћ а б о р а ви м ме ђу сво ји ма сам из ме ђу са мих са ли ца оти рем из дај нич ку сре ћу раз ду жен опа нак са бра та и дру га с а к а т ом хо д у сп р е м а п р т и н у II ба шти ним око са мо да га скло пим без дет но опи рем се утри ни сна још са мо па зим да ка ко про шлост сво ју не по га зим и у хо ду за трем се бе као се ме ма кар за дру гог кли ја III још нам се чи ни да је ме се чи на же ља а ис под с е д а м к р с т о но сн и х к и п а ри с а у на шем вр ту ста рост пре трг ну та са за тра вље не хум ке по гле дом ис пра ћа де цу ко ја за у век од ла зе из вер то гра да и не ста ју на ру бу из да је 7 5 Ра ди о ни ца Вен цло вић је осно ва на 2007. го ди не. Уред ник је Пе тар Мило ше ви ћ. Пе с м а бу д и л н и ка, у под на с ло ву А н т о ло г и ја м ла д и х с рп ск и х пе сн и к а у Ма ђар ској, пр ва је пу бли ка ци ја Ра ди о ни це Вен цло вић. 6 П р ик а з о в е а н т о л о г и је н а ј м л а ђ и х с р п с к и х п је с н и к а у М а ђ а р с кој, п од н а с лов ом М ис л и о Песм и буд и лн ик а, п ише Н и кол а Л а с т и ћ у Не в е н у за 2008. г о д и н у, 4. 7 Ц и т и р а н о п р е м а : На ш а п о е з и ја у д и ја с п о р и, Са ра је во 1991, 111. 799

800 Се н т а н д ре ј с ка т е м а С ен т а н д р е ја је не п р е с у ш на у м је т н и ч к а и н сп и р а ц и ја и т е ма да на шњих по то ма ка на ро да ко ји се на че лу са Чар но је ви ћем 1690. го ди не та мо исе лио, али та ко ђе и мно гих ства ра ла ца у ма ти ци, ода кле је због на ле та тур ске вој ске до би је га и се о бе до шло. По че так но в ог ж и в о т а Ср ба у С ен т а н д р е ји, и уло г у па т ри ја р х а и нар одног с т а р је ш и не Ар с е н и ја Ч а р нојеви ћ а у т о ме, оп и с у је Д и м и т ри је Е. Сте фа но вић у при ло гу за Не в е н 2006. на сље де ћи на чин: Па три јарх се са сво јом прат њом и број ним на ро дом сме стио у опу сте лу Сен тан дре ју на Ду на ву, за пра во, на по чет ку свог бо равка на под руч је бли зу то га ме ста, ко је се до да нас зо ве Збег. Не што к а сн и је с е п р е с е л ио у с а м у С ен т а н д р е ју, где је у б р з о по с ле Ве л и ке се о бе од ка ме на подигнута Саборна или Бе о град ска цр ква. У близи н и ц р к в е и д а н а с с е н а л а зи з г р а д и ц а ( п а т ри ја р ше ско з д а њ е) з а ко ју се у пре да њу ка же да је у њој би ла па три јар хо ва ће ли ја. Успоме н а н а п а т ри ја р х а у С е н т а н д р е ји, п р е м а н а р од ном п р е д а њу, ч у в а се и у на зи ву јед ног из во ра во де Ста ра во да, то јест Ста ро га во да. На ме сто те че сме би оста ре ли је рарх до ла зио да одах не од бри га ко јих је би ло на пре тек. По што је че сто био на пу ту, од ла зио је из гра ди ћа на Ду на ву и вра ћао се у ње га. Јед ном при ли ком беч ке в л а с т и с у х т е ле д а м у ог р а н и че ју рис д и к ц и ју с а мо н а С ен т а нд р еју и ње го ву око ли ну. На се вер ном из ла зу из тог ме ста сто ји крст ( виног ра да рск и ) з а који с е г ов ори да с е пат рија рх уоч и одласк а у Б еч, где се убр зо упо ко јио, на том ме сту по след њи пут ви део са Сентанд р е ј ц и м а. Ве л и к и успон С е н т а н д р е је т о ком 18. в е к а м но г о д у г у је п а т ри ја р хо в ом р а н и је м б о р а в к у у њ ој. 8 У С е н т а н д р е ји по с т о ји с е д а м ц р к а в а (код Га л и ћ а, л и рс к и, с е да м к р с т о но сн и х к и па риса ), које су Срби под игл и к а д су бил и у успо ну у 18. ви је ку. Ме ђу тим, пре да ње ка же да су пр во на бр зину по ди гли др ве ну цр кву на оба ли Ду на ва ка ко би у њој чу ва ли м о ш т и ц а р а Л а з а р а ко је с у у с еоб и п он ијел и с а с об о м. К р ај т е 8 Уп. Не в е н, де цем бар 2006; У ру бри ци Три ста го ди на од упо ко је ња пат р и ја р х а А р с е н и ја Ч а р но је в и ћ а : Д и м и т р и је Е. С т е ф а но в и ћ, До п р а т и ш е А р с е н п а т р и а р а, 10. До да је мо да о по но вље ном из бје гли штву, тј. о окол но сти ма ко је су до ве ле до Д ру г е ве л и ке с е о б е Ср ба, к а о и о бјек с т ву па т ри јар х а Ар с е н и ја I V Ша к а б ен т е 1737. из Пе ћи у Угар ску, а по во дом 260 го ди на од ње го вог упо ко је ња, исти ау тор, Ди ми три је Сте фа но вић, пи ше у Невену за 2008. го ди ну. Уз свој текст Сте фа новић при ла же за пис о том дра ма тич ном до га ђа ју из пе ра оче ви ца и уче сни ка, па три јар хо вог про то син ђе ла Па р те ни ја Па вло ви ћа. При ло же ни до ку мент, нап и с а н н а ц р к в е н о с л о в е н с ко м, С т е ф а н о в и ћ д а је у п р е в о д у н а с а в р е м е н и с р п с к и је зик, исто, 10.

цр кве Све тог Лу ке ра ди ла је пре пи си вач ка ра ди о ни ца под ру ковод с т вом К и п ри ја на Ра ча н и на. До ша в ш и из ма на с т и ра Ра ча по к рај Дри не у Сен тан дре ју, он и ра чан ски мо на си на ста ви ли су књи жевну и ико но пи сач ку дје лат ност. Про зван по свом ма тич ном ма насти ру Ра ча нин, Ки при јан је у но вој сре ди ни ра дио и на опи смења ва њу на ро да, у ко јем по слу се ка сни је ис та кла, оста вив ши и као у м је т н и к не и зб риси в т р а г, једн а не оби чн а, т а ја н с т в е н а л и ч но с т Га врил Сте фа но вић Вен цло вић. Вен ц ло ви ћ а смо м и, ч и т а о ц и, нај п ри је у по зна л и з а х в а љу ју ћ и к њи же в н и к у М и ло р а д у П авићу: лег е нде, б е с је де и п је сме 9 овог на шег ства ра о ца с по чет ка 18. ви је ка об ја вио је Па вић, на осно ву оби м не рукоп исне за о с т а в ш т и не, са да већ да в не 1966. г од ине. А л и је Венц ловић а П а ви ћ овје ко вје ч ио и к а о л и т е р а р ног јун ак а у не т а ко да в но о б ја в љ е ном р о ма н у Д р у го т е л о (2006), чи ји од ло мак мо же мо да чи та мо у јед ном од бро је ва но ве се ри је Не в е н а. 10 Међу тим, Вен цло ви ћа као ре фор ма то ра и јед ног од нај ра ни јих утеме љи в ача с рпског к њи жев ног је зи к а на о сно в а ма ж и в ог нар одног го во ра от кри ва нам, у пра вој, истин ској ве ли чи ни, тек књи га Венцло ви ћев сен тан дреј ски буквар 1717. Фототипско издање Венцлови ће вог бу к ва ра 11 са ра ш ч ит ан и м т екс т ом и са вре ме н и м п ре во дом п ри р е д и л а с у и на п и с а л а п р о п р ат не с т у д и је д в о ји ца с т ру ч њ а к а, То м и с л а в Јо в а но ви ћ и Д им ит рије Е. С т е ф а но ви ћ, док је д је ло у би бли о те ци Ба шти на об ја ви ла Ра ди о ни ца Вен цло вић из Бу димпе ш т е 12 за јед но са из да ва чем Ар те из Бе о гра да, 2013. го ди не. На с лов на ко ри ца Вен ц ло вићев ог Букв ара на шла се, на рав но, на на слов ној с т ра н и Не ве на, исте го ди не ка да је и књи га об ја вље на. Скло ни смо да вје ру је мо да је ово ка пи тал но дје ло ну жно мо ра ло да по тек не (шта је ов дје узрок, а шта по сље ди ца?) баш од оног из да ва ча у чи јем се ам бле му на ла зи в(иј)енац ко ји је, при је три ви је ка, на цр тао Га врил Сте фа но вић, као ли ков ни вид свог пре зиме на пре ве де ног са грч ког на срп ски је зик, као што је и ам блем са к ру ж н и м на п исом Ра д и о н и ца Вен ц ло ви ћ у да том мо мент у н уж но мо рао да бу де при ка зан, у мак си мал ном уве ћа њу, на на слов ној страни но ве се ри је Не в е н а! 13 9 Га в р и л С т еф а н о в и ћ В е н ц л о в и ћ, Ц р н и б и в о у с р ц у, из бор, пред го вор и р е д а к ц и ја М и л о р а д П а в и ћ, Б е о г р а д 19 6 6. 10 Ви ди: Ми ло рад Па вић, Дру го те ло, Не в е н, 2009, 6 7. 11 У на у ци се ду го ми сли ло да је Буквар из 1717. нап иса о К ип рија н Рачан и н, да би се тек у но ви је ври је ме до ка за ло да је ау тор ње гов нај бо љи уче ник, Га врил Ст е фа но ви ћ. Уп. Том и сла в Јо в а но ви ћ, Сен т а н д р еј ск и бу к в ар на ра з ме ђи епо х а, у: Вен цловићев сентан дреј ски бу квар 1717, Бу дим пе шта Бе о град 2013, 329 340. 12 Ве н ц ло ви ће в Бу квар је п р в а п у б л и к а ц и ја и з ед и ц и је Б а ш т и н а Ра д ио ни це Вен цло вић. 13 Не вен за 2007. го ди ну. Ам блем су осмислили и реализовали Петар Мило ше вић и Ми лан Ђу рић. 801

О ле г ен да р н и м в р е ме н и ма и л и ч но с т и ма С ен т а н д р е је п и с а ли су, 14 и н а с т а в и л и 15 д а п и ш у, и с а в р е ме н и с р п с к и п јес н иц и и к њи жев н и ц и и з Ма ђар ске. М и лошевиће в а зби р к а по е зи је и з 199 0. године, Сенан дреј ски ти пик, са др жи два ци клу са по све ће на Ве ликој се о би и Сен тан дре ји. А сам Вен цло вић је је дан од ли ко ва Мило ше ви ће вог р о ма на Ми же Се н т ан дреј ц и. 16 И з да на к д ве ју Се о ба, Вен цло вић нам је при ка зан као сли кар ико на и као не при зна ти умјет ник, ме ђу тим, ро ма но пи сац га, на осо бен на чин, у ско ку кроз ви је ко в е, п р ед с т а в љ а и к а о н а шег с а в р е ме н и к а, док р о м а не ск н а Сен тан д ре ја, у још ве ћем ско к у, сем зе ма љ ског за до би ја и бе см рт ни лик срп ске Атлан ти де. Та к ву јед н у на д ре а л н у ви зи ју Сен та н д ре је с т во рио је и Вељ ко М и хај ло ви ћ, а кадемск и сл икар из Бео г рада, у новом 17 ци клу су, под на сло вом: СЕ О БЕ Ра ча Сен тан дре ја, и при ка зао је на из лож би 20 08. г о д и не у Гра д ској г алерији у Сент а нд р еји. На о т в арању и з ло ж б е г о в о рио је п је сн и к Во ји с л а в Га л и ћ, на по м и њу ћ и да с л и ке Ве љ к а М и х ај ло ви ћ а у ви јек до ж и в љ а в а к а о по е зи ју, т е да с е у њ ег ови м ц рт ан и м п јесмама ко је г ов ор е о ц р к в а ма и св е т и т е љи ма мо же от кри ти онај умјет нич ки став по ко ме су на кра ју сви ви је кови и сви људ и спојен и у буд ућ нос т и. 18 У по т в р д у т а к в ог ч у де сног д је ло в а њ а у м је т но с т и, и з на д г ран ица п р ос т ора и в р емена, г ов ори ч и ње н и ца да је посл ије изло жбе у Сента н д ре ји М и хај ло ви ћев но ви сен тан дреј ски ци клус сти гао у Ра чу. Из ло жбу је отво рио Ми лоше ви ћ, р е к а в ш и да у ис т о ри ј ском в р е ме н у С ен т а н д р еј ц и не с т а ју са сце не, али да се вра ћа ју на дру га вра та, на сли кар ску сце ну у ви ш и м ви з у е л н и м п р ед је л и ма, св е ча но ко р а ча ју по к р о в о ви ма и фа са да ма, и тор же стве но хо да ју у не бу. 19 Тре ба ли уоп ште спо ми 14 Под с је ћ а м о н а И г њ а т о в и ћ е в е р о м а н е Ва с а Ре ш п е к т и Ве ч и т и м л а д о ж е њ а, као и на ње го ве ме мо ар ске успо ме не на дје тињ ство у Сен тан дре ји. У н а п и с у С е н т а н д р е ја у с р п с кој к њи же в н о с т и ( у к њи з и Да н а с, ј уч е, п р ек ј уч е, Бу д и м п е ш т а 2 0 0 8) о т о м е о п ш и р н о п и ш е Пе т а р М и л о ш е в и ћ. С е м И г њ а т о в и ћ а у т е к с т у с у п р и к а з а н и и д р у г и а у т о р и ко ји с у п и с а л и о С е н т а нд р еји: С т ој а н В у ји ч и ћ и њ е г о в а Пе с м а Ла з а р и ц а, п о с в е ћ е н а С е н т а н д р е ји и к н е з у Л а з а р у, и з ма ти це: Ми лош Цр њан ски и ро ман Дневник о Чарнојевићу, циклус пјесама Четири зво ника у Сент -Ан дре ји Ми ло ра да Па ви ћа об ја вље них у збирци Пал и мп се с т и, и пје сма Вас ка По пе Сен тандре ја. Овоме списку додајемо стихове Миод р а г а П а в л о в и ћ а, С в е т и А н д р и ја, а п о с т о л С л о в е н а, В е л и к а с е о б а С р б а љ а и Хо до ча сник на рас кр шћу, ко ји су об ја вље ни у Не в е н у за 2014. го ди ну, 3. 15 Уп. Дра го мир Дуј мов, С а б љ а у је з и к у. Од ло мак из ро ма на са опи сом В е н ц л о в и ћ е в о г д је т и њ с т в а о б ја в љу је Не в е н, 2014, 9. 16 Пе т ар М и ло ше ви ћ: Ми же Се нт а ндре јц и, Ма ти ца срп ска Из дан, Но ви Сад Бу дим пе шта 1997. О дје лу, у скло пу те мат ског бло ка о по ро дич ном рома ну, по гле да ти: Рада Станаревић, Је дан породични роман, Нев е н, 2005, 8 9. 17 По сто је на и ме два ци к л у са сли ка Вељ ка Ми хај ло ви ћа о Сен тан д реји. Први гра фич ки ци клус је ура дио 1989, о че му го во ри Ко ста Ву ко вић, в. Не ве н, 2008, 3. 18 Ис т о, п а р а ф р а з а Га л и ћ е в и х р и је ч и. 19 Ис т о, п а р а ф р а з а М и л о ш е в и ћ е в о г г о в о р а. 802

ња ти да се на на слов ној стра ни Невена 2008. го ди не на шла јед на од Ми хај ло ви ће вих сли ка гдје се приказује над ре ал на Сен тан дре ја? Ве л и к а с е о ба, п а т ри ја рх Ар с е н и је Ч а р но је ви ћ и Вен ц лови ћ по но во су ожи вје ли, у но вом свје тлу, на плат ни ма сли ка ра Да ни ла Ву к с а но ви ћ а, ко ји је 2015. г о д и не, у о р г а н и з а ц и ји Му з е ја Срп ске п р а в о с л а в не епа р х и је бу д и м ске, и ма о и з ло ж бу у С ен т а н д р е ји. О и з ло ж би у Не в е н у з а т у г од и н у п ише Кос т а Ву ко ви ћ, у к а з у ју ћ и н а и н сп и р а т и в н у д в ој но с т Ву кс ановић еви х с л и к а, н а ко ји м а с е с у с р ећу и м и јеша ју мо т и ви ћ и ри л ск и х с ло в а и де т а љи и з с рп ск и х ру ко пи сних књи га са ко ла жним апли ка ци ја ма, чак и ре про дук цијама музејских експоната, чиме се рађа одређе на тен зи ја и екс преси внос т у л иковном и з ра зу, од но сно до ла зи до (с)л и ков не об но ве тра ди ци је. На из ло жби су при ка за на и два пор тре та, лик Па тријар ха и лик Вен цло ви ћа, а Ву ко вић нам о њи ма да је вр ло ври јед но ту ма че ње ка да ка же да је као пред ло жак за пор трет па три јар ха Арсен ија I I I Чар но је ви ћ а по сл у ж и ла по зна т а и че с т о п убл иков ана пред ста ва ко ја је на сли ка на у скло пу јед не ико не Хри ста Ар хи јере ја, у пр вим го ди на ма 18. ви је ка, а да је ипак пор трет на сли кан у по п р сју и к а ко и з ра њ а исп р ед п ла ве поз ад и не са т ек на зна че н и м ћи рил ским сло ви ма. Слич но то ме, и дру ги пор трет по ла зи од Венц ло вићев е и л ум инац ије у рукоп и сној к њизи и з п рв е половине 18. ви је к а, ко ју је М и ло р а д П а ви ћ р а з у м ио к а о мо г у ћ и и деал из ов ан и Вен цло ви ћев ау то пор трет, да би да на шња сли ка ука за ла на свес т ра н у, в р е менск у и м ис аон у, с а мор е флексију не с амо Павић а већ и ау т о р а Ву к с а но ви ћ а. 20 Пр о з а По чев од пр вог бро ја но ве се ри је, Не в е н у по зна је ч и т а о це с а н ајновији м п р озн и м о с т в а р е њи м а с рп ск и х п и с а ц а у М а ђ а р ској, би ло да п ре но си ди је ло ве из њи хо ви х још нео бја вље ни х д је ла, би ло да да је при ка зе и кри тич ке освр те на дје ла што су иза шла из штампе. Пош т о п р озн и ау т о ри н а ше с је в е р не д и ја спо р е н ис у б р ојн и, 20 И з лож б а Д ан ил а Ву кс ановић а и м ал а је, с ад а је в е ћ ја сно и з а ш т о, н а зи в Пла ви круг (с)ли ков на об но ва. То је ујед но и на слов ин тер пре та ци је из ло жен и х с л и к а и з пе р а Ко с т е Ву ко ви ћ а, ч ије ријеч и овд је ско р о до с лов це п р е но си мо. Ви д и Не в е н, 2015, 12. Л и ков н и п р и к а з С е н т а н д р е је д а о је н а о р и г и н а л а н н а ч и н и Пе т а р М и л о ше ви ћ. Пр е т о ч и в ш и св ој р о м а н Ми ж е Се н т а н д р е ј ц и у по з о ри ш н и пе рф о рм а нс О п е л о Гл а в а т е На т е, п о је д и н е п р и з о р е и ј у н а ке је и л и ков н о п р ед с т а в и о, ш т о с е мо же ра з гле да т и у Не ве н у за 2014. го ди ну. Ра ди се о мон та жи цр те жа и фо тогра фи је: на јед ној од сли ка при ка зан је Ја ков Иг ња то вић у крат ким пан та ло нама, док се на на слов ној стра ни тог бро ја Не в е н а н а л а з и в е л и к и је д р е њ а к, ч и је н ај в и ш е у з в и јо р е н о је д р о п р ед с т а в љ а с л и к у П а је Јо в а н о в и ћ а С е о б а С р б а љ а. 803

ч и т а о ц и и м а ј у м о г у ћ н о с т д а п р е ко Не в е н а пра те њи хов рад из го ди не у го ди ну. А у Не ве н у нас т у пају са м и т и ау т о ри и ка о п и сц и, и као кри ти ча ри, а, пре ко ин тер вјуа ко ји се об ја вљу ју на зад њој стра ни ли ста, и као ту ма чи соп стве них при ча и ро ма на. Пр ед ра г Ст е па но ви ћ, по зна т и на ш п ри по вје дач и з Ма ђар ске, об ја вљи вао је свој ро ман Жи вје ти на гра ни ци у на став ци ма у Српс к и м н ар о дн и м н ов ин ам а, да би јед но по гла вље за тим све ча но иза ш ло у п р вом бро ју но ве се ри је Не ве на, 2003. го ди не. На слов и у Невену гла си Жи вје ти на гра ни ци, а под на слов Бол ман ци вели ки и ма ли. Ка да про чи та мо ову при чу о Бол ман ци ма, са за довољ ством кон ста ту је мо да је, иа ко дио ве ће еп ске тво ре ви не, она та ко вје што уоб ли че на да мо же и са мо стал но да сто ји. Дје ло спа да у тзв. ствар но сну про зу : глав ни лик ко ји при ча о сво јим пре цима и о про шлим вре ме ни ма по сто јао је и у ствар но сти. Ствар но му је и име: Ђу ка Бол ма нац. Осим то га, и сви дру ги ли ко ви, по чев од пра дје де (у при чи, ло кал но: прам дје да ) Сте ва на ко ји се из Бол ма на пре се лио у Мо хач и због то га му је ци је ла по ро ди ца од та да па на да ље би ла зна на као Бол ман ци, пре ко ње го вих си но ва Ђор ђа и Јо це, и њи хо вих си но ва Ко сте, Си ме, Ни ке и Са ве, про званих ве ли ким Бол ман ци ма, и Ла зе, Са ве, Јо ца на, Си ме, Иси до ра, због оче вог ни ског ра ста, ко ји су на сли је ди ли, по зна ти као ма ли Бол ман ци, све до Ђу ке Бол ман ца, си на Ни ки ног, ко ји се ја вља и као при по вје дач, и, још да ље, све до ли ка ко ји ту по ви јест сво га де де-тет ка Ђу ке слу ша и би ље жи, да кле, сви су ти ли ко ви припад ни ци ствар них, а не из ми шље них по ро ди ца. При ча је за ни мљива због то га што је пра дје да био пр гав, пр жен ца, у че му су га насли је ди ли ма ли Бол ман ци, ода к ле опе т п ро ис ти че низ не за бо рав ни х до г о дов ш т и на и ле г ен д и, док је, с д ру г е с т р а не, Ђу к и н п р о по вје дач ки дар, ње гов из вор ни го вор о тим дав ним а дра гим и уз бу дљиви м до га ђа ји ма, с п у но с та ри х, ориг ина л н и х и у з бу д љи ви х из ра за, ва ђе них, нај че шће, из ије кав ског зден ца (упо ре ди ти на слов: Жи вје ти н а гран иц и) п р е по зна о, и ау т ен т и ч но г а п р е н ио, 21 је дан та ко ђе дар о ви т п ри по вје дач к и л и к и з п ри че, у ко ме не п р е по зна је мо н и ког дру гог до пи сца Пре дра га Сте па но ви ћа. Ли ко ви Сте па но ви ће ве при че ни су, да кле, они по пут Ни ко лети не Бур са ћа за ко га тек на га ђа мо да га је пи сац, за јед но с име ном и п р е зи ме ном, до с лов це п р е с л и к а о и з с т в а р но с т и у фи к ц и ју, в ећ 21 Пре драг Сте па но вић је по про фе си ји лин гви ста. Ње го ва док тор ска дис е р т а ц и ја Го в о р и С р б а и Х р в а т а у Ма ђ а р с ко ј ш т о к а в с ко н а р е ч је иза шла је у Ср би ји 1994, а при је то га, 1986, об ја вље на је на ен гле ском је зи ку. У Бу дим пе шти му је 2000. го ди не штам па на књи га Го в о р и С р б а и Х р в а т а у Ма ђ а р с ко ј. Био је п ро фе сор на К а т е д ри за сла ви с т и к у Фи ло зоф ског фа к ул т е т а Ун и ве р зи т е т а Ет веш Ло р а н д у Бу д и м п е ш т и. 804

су то она кве, уи сти ну ствар не лич но сти, са сво јим ствар ним имени ма и суд би на ма, ка кве сре ће мо у јед ном дру гом Ћо пи ће вом дје лу, у Те ф т е р у. И па к, т у по с т о ји би т на ра з л и к а. Ст епановићев а при ча о Бол ман ци ма је дио јед ног ро ма на, док Ћо пи ћев Теф тер не п рипада фи кт и вној п ро зи. К а ко би уск ла д ио д ва под јед на ко ва ж на аспек та тек ста, до ку мен тарно -биографски и литерарно -умјетнички, Сте па но вић је ду го ра дио на фор ми. Ре зул тат тих на по ра је да у ко нач ној вер зи ји, ко ја се по ја ви ла под но вим на сло вом Жи в е т и у Мох а ч у т ек 20 0 6. г о д и не, 22 и м а мо д в а н а р а т о р а ко ји п рич ају у пр вом ли цу, али роман сада надвисује појединачну повијест о прош лост и једне пород ице и залази у неух ватљи ва, за м р ше на под ру ч ја жи во та Ср ба у по гра нич ним обла сти ма из ме ђу дви је др жа ве, мађарске и с рп ске, од половине 19. до посљедњи х де це н и ја 20. ви је ка. О конач ној форм и р омана аут ор к аже: Ђу к и но к а зи в а ње са м ста вио у оквир ко ји сам дао ја. Оквир це ле по ве сти чи не пр во и по с ледњ е погл а в љ е, а л и и појед ине п риче у н у т а р це л и не и м а ју сво је ма ле окви ре ко ји их на не ки на чин по ве зу ју. За сам си же сам гле дао да оста не што ори ги нал ни ји, да се у ње му са чу ва што ви ше од и з в о рног к аз и в а њ а у н у т р а ш њ е г п р и по в е д а ч а. (...) Н ар а вно у по тп унос т и се то н ије могло ос т вари т и, а л и у вел икој мери јес те. 23 Ко ли ко је пи сцу Сте па но ви ћу, по ред фор ме, ипак би ло ва жно да се са чу ва ју не по бит на свје до чан ства о про шло сти Ср ба у Ма ђарској и он да ка да њих та мо ви ше не бу де би ло, ви ди мо по то ме што је н а к р а ју к њи г е п ри ло ж ио ф о т о г р а фи је л и ц а и п ри по вје д а ч а у ро ма ну: сли ку Ђуке Бол манца, његове жене Наталије рођене Шума но вић, сли ку на дан њи хо вог вјен ча ња, сли ку њи хо ве ћер ке Емице, и Еми це са му жем Ми шком Ко зи ћем, Ђу ке са дје да Ми ла ном и уј ка Јак шом, фо то гра фи је дје да Ми ла на Па ни ћа са же ном Вер иц ом р о ђ е ном Шум анов и ћ, њихо в е ћ е рке Д а н и ц е, и, н а к р а ју, п р о т о је ре ја Ра до в а на Ст е па но в а, ко ји је у бра к у са Да н и цом до био си на Пре дра га Сте па нов(ић)а. Сте па но вић је ро дом из Мо ха ча, дје тињ ство је про во дио код сво је па ор ске род би не, слу шао и упио њи хов је зик, упам тио празн и ке и о бич аје, у чес т в ов а о у п р ос л а ви Б ож и ћ а, в е р т е п у, б е р би гро жђа, за ра на за пи си вао њи хо ве при че да би оне, те при че из мађарског ди је ла Барање, из ју жних по гра ничних на се ља бли зу Дуна ва, при че ко је су со бом по ни је ли и оп тан ти ка да су се по но во и 22 Ро м а н је и з а ш а о у и з д а њу Уд ру же њ а к њи же в н и к а С р би је и З а д у ж би не Ја ко в а И г њ а т о в и ћ а, Б е о г р а д Бу д и м п е ш т а 2 0 0 6. 23 Уп. и нт е рвју с а П р е д р а г ом С т е п а но в и ћ е м у Не в е н у за 2005. го ди ну, 12. Под р о б н и ј у а н ал из у р о м а н а, з а јед н о с а у л о г о м д в ој н е н а р а ц и је, к а о и д в ојак и х вре мен ских рав ни, под на сло вом Ствар на про за, од Пе тра Ми ло ше ви ћа, нала зи мо у Не в е н у за 2006. го ди ну, 8. 805

у о б р н у т ом п р а в ц у п р е с е љ а в а л и и з јед не у д ру г у д р ж а ву, и з Мо ха ча у Бе ли Ма на стир, из Ме ди не у Ло ја ни це, на пу ту од Шап ца за Ва ље во, да би све то исто риј ско и је зич ко бла го ствар ни пи сац пре то чио у књи ге ко је да нас има ју пре да не по кло ни ке и у ов даш њ ој м ат иц и. Пос л ије м ох ачко г р ом ан а С т еп ан ов и ћ о бјав љује з би р к у п ри по ви је да к а Ус уд не ре ч и. 24 Чи ни је де вет при ча. Све су оне о б ја в љ е не в ећ р а н и је, о си м јед не ко ја с е ов д је по ја в љу је п р ви пут. Зо ве се Сре тан чо јек и чи та о ци у њој про на ла зе истин ско о б о г а ћ и в а њ е р о ма на Жи в е т и у Мо х а ч у, јер је та мо шњој при чи о д је да - т е т к у Ђу к и Б ол ма н ц у с а да п ри с а је д и њ е на п ри ча о п и ш че вом дје ду Ми ла ну Па ни ћу. И овај лик, као и онај у ро ма ну, припо ви је да у пр вом ли цу, о свом жи вот ном пу ту, по чев од мла до сти и оца Јак ше до са мо стал не бор бе за сти ца ње има ња, ку ћа, са ла ша, ви но гра да, сто ке, гу бит ка имови не у но вом по рет ку по сли је Другог свјет ског ра та, и, ко нач но, до по нов ног опо рав ка и по вра ћа ја има ња, ка да, као сре ћан чо вјек, у ста ро сти и пен зи ји мо же сво јим бли жњи ма, истим они ма ко је зна мо из ро ма на, тет ку Ђу ки, уја ку Јак ши и зе ту Ми шки, да при ча о све му то ме. При ча дје да Ми ла на је пре пу на жи во та. Из ње дре на из јед ног да ха, сна жно, моћ но са здана, п р ед с т а в љ а најб о љи п рим је р С т епа но ви ће в ог п ри по вје дач ког мај с т о р с т в а. У од но су на ту жи вот ну па ор ску при чу, дру га јед на, мо жда и п о з н ат ија С т еп ан ов ић ев а п р и ч а, С м р т ц и м б а л и с т а П и ш т е, ко јо м с е з а в р ш а в а з б и р к а Ус у д н е р е ч и, д је л у је д о н е к л е ш т у р о. Н а с т а л а 1974, сп а д а у р а н у ф а з у С т е п а но ви ће в ог с т в ар ал аш т в а. У њој се пред ста вља лик мла дог под о фи ци ра ко ји из би је са уби ја ци ган ског сви ра ча јер му се овај не да по ко ри ти. Због ове при че, за сно ва не та ко ђе, као и дру ге, на исти ни том до га ђа ју, ау тор је у ма ти ци, гдје је при ча пр ви пут и об ја вље на, био на пад нут као пол ит и чк и н е п о д о б а н, је р је н а в од н о р уш и о у г л ед ј у г ос л ов е нс ке в ојске. С т в ор ен а је п р ав а а ф ер а, која је ау т о р а в е о м а по г о д и л а. Али, гле да но из да на шње пер спек ти ве, на па ди до ма ће зва нич не к ри т и ке на Пр е д р а г а С т е п а но ви ћ а п р ед с т а в љ а ју т ек з а г ри ја в а њ е и за лет пред јед ну још ве ћу хај ку, овај пут на Да ни ла Ки ша. Ме ђу тим, и у дру гим зе мља ма има мо слич них при мје ра. У Ау стро у гар ској је на пре ла зу ви је ка до шло до осу де и про го на ау тора Ар ту ра Шницлера поводом те матски сличне приповијетке о подо ф и ц и р у Г у с т л у : о бје п р и п о в и је т ке и о бје н е г а т и в н е а т и п и ч н е 24 О б ја в љ е н а 2 0 0 8. у и з д а њу Ра д и о н и ц е В е н ц л о в и ћ и з Бу д и мп еш т е и Н а р од н е к њ и г е и з Б е о г р а д а. Д в ије п р ич е од њ и х д е в е т, И з г у б љ е н и г р о б и Смрт цим ба ли ста Пи ште, иза шле су у но вој се ри ји Не ве на, 2004, од но сно 2007. г о д и н е. О з б и р ц и д а ј у п р и к а з и т у м а ч е њ е Иб р а х и м Х а џ и ћ ( Чув а р о б ич аја и је зи ка ) и Ан ђел ко Ер де ља нин ( Жи ве ти и не ста ја ти ) у Не в е н у 2010, 10. 806

л и чно с т и и з офиц и рског м иљ е а, и Ш н и ц лер о в а и Ст е па но ви ће в а, иза зва ле су бу ру у јав но сти упра во за то што су раз от кри ва ле неми лу исти ну о ску че ном самољубљу и себич но сти љу ди ко ји припадају пов лаш т е ном д руш т веном слоју. Код Ш н и ц ле ра под о фи ц и р Густл до ла зи у кри зу ка да ње го ву ис пра зну част по ври је ди је дан пекар, а код Сте па но ви ћа тај су коб уми шље ног под о фи ци ра са свира чем Ци га ни ном еска ли ра у убиство. Тамо пекар изненадно умире од ин фарк та, па Густл мир но мо же да на ста ви свој бес ко ри сни жи вот, док ов дје син си ро ма шног и бе зна чај ног оца, тек што је уна при је ђен у офи цир ски чин, гу би кон тро лу над со бом и на кон без раз ло жног чи на уби ства схва та да је ти ме и ње го вом жи во ту на гло до шао крај. И са при по вје дач ке тач ке гле ди шта, што је за право од пр во ра зред не ва жно сти, ове при че су срод не. У По р у ч н и к у Г у с т л у Ш н и ц ле р до с љ ед но ко ри с т и т ех н и к у у н у т р а ш њ ег мо но ло г а, а С т е па но ви ћ је п ри по ви је да њ е с т а вио у ус т а у би це ц и м ба л и с т а П и ш т е, под о фи ц и р а Јо в а н а. 25 На ред ни про зни пи сац о ко ме ће мо го во ри ти, Пе тар Ми лоше вић, ро ђен је у Ка ла зу, не да ле ко од Сен тан дре је, а сје вер но од Буд и м пе ш т е. О н 2012. о бја в љује у Нев ен у од ло мак из ро ма на о К а ла з у. 26 Пош т о је на кон д у г о г о д и ш њ ег ра да з а в р шен, р ома н под на сло вом Ти ња Ka laz из ла зи 2013. го ди не у из да њу Аго ре из Зрењ а н и на и З а д у ж би не Ја ко в а И г њ а т о ви ћ а и з Бу д и м пе ш т е. Од лом ц и ро ма на об ја в ље н и у Не ве ну са бра ни су у дви је гру пе: пр ва су Калашки раз го во ри, а дру га Ка ла шки там бу раши. Искусни јем чи та о цу од мах па да у очи да је је дан одје љак ка зан у тре ћем ли цу (ау тор), а дру ги у пр вом ли цу (ја). Ти ме су већ са ми од лом ци на г о ви је с т и л и д ва ви да на ра ц и је ко ји ће до сљед но и на из мје н и ч но би ти спро ве де ни у све у куп ном ро ма ну. Ово на че ло двој ног припо ви је да њ а је у р о ма н у још на гла ше н и је је р с у д и је ло ви т екс т а с а ја-наратором писа ни ћи ри ли цом, а они дру ги, са ау то ром-на ра тором, нап исан и су лат ин ицом. Дак ле, ћ ирил и чно -лат ин и чн и наслов дје ла ни смо на ве ли по гре шно. Мо же мо са мо да до да мо да је та ко на пи са но и пи шче во име на ко ри ци књи ге, али у обр ну том, 27 25 Не са мо у ро ма ну Жи в е т и у Мо х а ч у, и не са мо у при чи Смрт цим бали ста Пи ште, већ и у дру гим при по ви јет ка ма из збир ке Ус у д н е р е ч и а у т о р з н а л ач к и ко р и с т и т е х н и к у п р и п о в и је д а њ а у п р в о м л и ц у, ш т о м у о м о г у ћу је д а бу де крај ње увјер љив. То је слу чај и са Бо жић ном при чом, на по чет ку збир ке (у ко јој сре ће мо исте мо хач ке ју на ке као у ро ма ну: ау то ра, овај пут, ка ко из пер спек ти ве дје те та при ча о сво јим до жи вља ји ма у Мо ха чу, дје да Ми ла на, дје да- -тет ка Ђу ку и дје да-уја ка Јак шу), та ко ђе је то слу чај и са при чом Аф га ни стан, П а к и с т а н, д ок п р е т по с љ ед њ а п р ипов ије тк а, Гол ем и ја д и јед ног у н и ја т а и м а об лик пи сма. 26 Уп. Пе тар Ми ло ше вић, Из ро ма на о Ка ла зу, Не в е н, 2012, 6 7. 27 С л и ч а н т и п о г р а ф с к и е кс п е р и м е н т н а л а з и м о и у п р в о м п и ш ч е в о м р о ма ну (1994). Та мо су на сло ви по гла вља пи са ни час јед ним, час дру гим пи смом, 807

ла тинично -ћириличном редослиједу: Petar Милошевић. Та досљедно сп р о в е де на т и по г ра ф ск а д в ој но с т р о ма на к а о да с једне с т ране ука зу је на чи ње ни цу да је пи шчев отац био стро ги ло ги чар, да је у гим на зи ји пре да вао ма те ма ти ку, док би с дру ге стра не вир ту о зна игра са пи сми ма и са на ра ци јом има ла да про ис ти че из умјет нич ке при ро де пи шче вог де де Вељ ка, у чи јој се ку ћи и ро дио, рад ни ка и се ља ка, а ли у су шти ни умјетни ка тамбу ра ша у ка ла шком ор ке ст ру. Те ма у м је т нос т и, р ек л и бисмо, и з д иже с е у р оман у, међут и м, она је за сно ва на на фак ти ма, ко ји су опет не ка да ствар ни, а не када из ми шље ни. Ствар ни, до ку мен тар ни вид ро ма на ви дљив је већ у од лом ку из Не ве н а, ма да он исто вре ме но об у хва та и онај дру ги, су прот ни вид. Текст у Не в е н у за по чи ње на и ме ова ко: Једне п ро лећ не вечери у кала ш ком к л убу после п редс т ав љања к њиг е М илана Неде љков а Из п рош ло с т и Ср ба у се л у Ка л а з у (2003) раз ви ла се ди ску си ја о оно ме што је из књи ге из о ста ло, че га не ма у ис т о ри ј ск и м до к у ме н т и м а, ле т о п и си м а и м а т и ц а м а, а л и ж и ви у пам ће њу и усме ном п ре да њу, а ж ивеће само док буде памћења и усменог пре да ња (уса на за пре да ње). 28 Дру га чи ње ни ца је да при лог у Не ве н у на к ра ју до но си ф от о г ра фи ју са ч ла но ви ма ка ла ш ког ор ке с т ра. Сн и м ље на је 1930, испод фо т о г ра фи је су на п и са на с т вар на и ме на м у зи ча ра, a де да Вел им и р, са там бу ром у ру ци, сје ди у пред њем ре ду. 29 Да, али ко су пре ци де да Вељ ка? То пи ше у књи зи Ми ла на Не де љ ко в а о К а ла з у, спо ме н у т ој у р о ма н у, гд је с е на ла зи по да т а к да је у К а л а з у м но г о п ри је Ве л и ке с е о б е би ло з а би љ е же но де в е т срп ских по ро ди ца, и Не дељ ков их по и ме ни це на бра ја. И ка ко се из т е ч и њ е н и це п ри ча у р о ма н у р а з ви ја, п р о д у бљу ју ћ и с е и ш и р е ћ и у не ч ињен и чном п ра вц у, тако се п ред ч и та о цем све ви ше и ви ше отва ра је дан фан та сти чан сви јет: де вет по ро ди ца је у ства ри седмо чла ни ор ке стар ко ји је са осмим чла ном, ци ган ском пје ва чи цом, и девет и м ч ла ном, би р та шем, с т и гао т у ра н и је не г о Чар но је ви ће ви Ср би! На тај на чин, пре ко ци ган ске пје ва чи це, пи сац гра ди основ за те му Ко шта не. Цен трал ну те му. Јер, пр во бит но се ро ман и звао Ка л а ш ка Ко ш т а н а. Ме ђу т и м, иа ко би мо гл а и з гле да т и по т п у но ри је ч и т ек с т а по м и је ш а н и м п и смом, док н а с лов и з гле д а ов а ко: Пе т а р M i lo s e v it s, L o n d o n, По м а з. И из да вач је мје шо вит: Ма ти ца срп ска, Но ви Сад, Római Kiadó, B u d a p e s t. 28 В. Не в е н, 2012, 6. У ро ма ну је овај текст на пи сан ла ти ни цом, 61. 29 Ис т у ф о т о г р а ф и ј у н а л а з и м о, з а јед н о с а јо ш п е т ф о т о г р а ф и ја, н а п р ед њој ко ри ци књи ге у из да њу Аго ре. 808

фан та стич но, те ма ка ла шке Ко шта не се од по чет ка те ме љи на нео би ч ној а л и ис т и н и т ој р е а л но с т и. Ро ма н на и ме ба ш т а ко, р е а л и стич но, и за по чи ње: На сце ну уле ћу де вој ке у шал ва ра ма, пред во ђе не крх ком гимна зи јал ком мо јом ку зи ном. Тако је по че ла Ко шта на у из во ђе њу уче ни ка пе штан ске српско х р в а т ске г и м н а зи је н а Ф е с т и в а л у по з о ри ш н и х а м а т е р а, Печ у ј 1986. Се део сам у жи ри ју као Про ме теј. Је тра угро же на, а би фе д а ле ко. 30 Ис под наслов а р омана п иса ц је с т а вио ж а нр овск у одредн иц у, а у ства ри дје ло не при па да уо би ча је ном жан ру, јер да је та ко, одред ни ца не би гла си ла Ли те рар но де ло. Шта то зна чи? Дје ло сачи ње но од сло ва? Исто та ко ово дје ло не мо же би ти јед но стра но у в р ш т е но н и у к а т е г о ри ју ау т о би о г р а ф ског р о м а н а, је р н а к р ају књи ге, у Бе ле шци о ау то ру, сто ји са мо јед на ре че ни ца: Ро ђен је у Ка ла зу где се од и гра ва овај ро ман. Ком по зи ци ја ро ма на је сље де ћа: он се са сто ји из два ве ћа ди је ла под јед на ке ду жи не; ти с е д и је ло ви у н у т а р с е б е р а з ви ја ју к р о з ви ше к р а ћ и х п ри ч а ко је има ју и сво је на сло ве; пр ви дио се зо ве Ка ла шка Ко шта на, а други има на слов Ka laš ki raz govori ; наред на трећина романа обухвата још че ти ри на сло ва: Пост скрип тум, Ка ла шке чи ту ље, San i Fi l m, К рп ице и з т екс т - с т и л не р а д и о н и це ; н а с а мом к р а ју с е налазе До даци (би бли о гра фи ја и рјеч ник ма ње по знатих ријечи). Не ће мо се упу шта ти у по је ди нач но освје тља ва ње ни тих дије ло в а н и ц јел ине М ило ше ви ће вог р омана. Ум је с т о т о г а ис т и че мо да де ло Т и ња Ka la z т р е ба по сма т р а т и у ск ло п у М и ло ше ви ће ви х т е о ри ј ск и х на п и с а о оној в р с т и ви ше с лој не п р о зне фи к ц и је ко јој при па да ју још од дав ни на по зна та и чу ве на дје ла по пут Од и се је или Дон Ки хо та, али и она мо дер на ли те рар на оства ре ња, Свифтов Г у л и в е р, Хоф ма нов Ма чак Мур, С т е ри ји н Ро ман без ро ма на, з а т и м р о м а н и С е л и н џе р а, Бу л г а ко в а, Ко р т а с а р а, Ц рњ а нског с а Днев ни ком о Чар но је ви ћу, па се њи ма он да при дру жу ју Да ни ло Киш и Е с т е р х а зи с а св о ји м по р од и чн и м т ри ло г ијам а. 31 О в ој д в ојиц и 30 Пе т ар М и ло ше ви ћ, Ти ња Ka la z, А г о ра За д у ж би на Ја ко в а И г њ а т о ви ћ а, З р е њ а н и н Бу д и м п е ш т а 2 013, 7. 31 Уп. П. М и л о ш е в и ћ, Де ( р е) ко н с т р у к ц ија п ор од и чн о г р ом ан а ( К и ш и Естер ха зи), у: Од десетерца до хипер тек ста, Бу дим пе шта 2007. Текст је претход но об ја вљен у Не ве н у, 2005, 4 5. Уз текст, што је на ро чи та, екс клу зив на вријед н о с т Не в е н а, п р и л о же н а с у д в а д о к у м е н т а : ф о т о г р а ф и ја Д а н и л а К и ш а п р ед џ и нов ск и м п је ш ча н и ком у П а ри з у и п р в а с т ра н и ца п и сма К и шо в ог оца, ори г и на л н и ру ко п ис на ма ђар ском је зи к у, п и сма ко је је К и ш у н ио у свој аутобиог рафск и 809

по сљед њих свој стве но је да су ди је ло ви њи хо вих ро ма на раз лич и т и у по гле д у ф о р ме, 32 да су упра во њи хо ви по ро дич ни ро ма ни на гла ше но ау то би о граф ски, да бит ну уло гу у при чи игра ју по родич ни до ку мен ти, и то, ба рем ди је лом, ствар ни. Али, по ред и пов рх т ог а, д а К и ш и Е с т е р х а з и о т к р и в а ју (ау т о) би о г р аф ију к а о д в ој но о си г у р а њ е: к а о ч в р с т у и не о спо р н у в е з у с р е а л но ш ћу, а л и у јед но и као те рен сло бод ног ба ра та ња, до г ра ђи ва ња и из м и ш ља ња (јер не пи шу ме мо а ре). 33 Тај тип ро ма на Ми ло ше вић про мо ви ше као трик-ро ман. 34 И упра во у ту вр сту се убра ја и ње гов ро ман Ти ња Ka laz. У ње му се, с л и ч но Е с т е р х а зи је ви м по р о д и ч н и м р о ма н и ма, н и ж у р а з л и ч и т и сло је ви фраг ме на та, а да се цје ли на ипак на зи ре у по за ди ни. Но уоч љив је још је дан мо ме нат и код Естер ха зи ја и код Ки ша и код Ми ло ше ви ћа, а то је умно жен фо кус при по ви је да ња. Па када Мило ше ви ћев на р а т о р у че с т ву је у до г а ђа ји ма, он да он п ри по ви је да у пр вом ли цу (ја: Ка ла шка Ко шта на ), а ка да исти тај на ра тор при по ви је да у тре ћем ли цу, он да он мо же да го во ри и из фо ку са у чесн и к а у до г а ђа ји ма и и з фо к у са оп и си в а њ а т и х до г а ђа ја (ау т ор: Ka laš ki raz go vo ri ). Ипак не сми је мо смет ну ти с ума да су и је дан и дру ги са мо два ви да јед ног те истог на ра то ра и да при па да ју свије ту фик ци је, а да се из над свих фик тив них на ра ци ја уз ди же њихов истин ски тво рац, а то зна чи ствар ни, ре ал ни пи сац. У р о м а н и м а ов е в рс т е појави с е не к а д ау т о би о г р а ф ск и л и к ко ји је жен ског ро да, иа ко је ре ал ни пи сац су прот ног по ла. Да кле, опет је дан трик. 35 А на лог но т о ме, код с а мог М и ло ше ви ћ а на и л а зи мо на не о би чне п рим јер е м ијешањ а фи кт и вн и х и нефи кт и вн и х жан ро ва. Он, ре ци мо, и у пу то пи сни текст ко ји сам по се би, ка ко т о т у ма ч и Ке т е Х а м бу р г е р, не п ри па да фи к ц и ји, у ба ц у је л и ко в е ко ји не по сто је у ствар но сти, или бар не ма мо са зна ња о њи хо вом постојању. У пу то пи су По се та ча роб ном бре гу, об ја вљеном у Неве н у 2010, Ми ло ше вић опи су је свој од ла зак у Да вос да би по сје тио са наторију м у ко јем се од ви ја ра д ња Ма но вог ро ма на Ча роб ни брег. О в ај п у т о п и с, ме ђу т и м, м а д а је з аснов а н н а с т в а рном д ог ађ ају, има исто вре ме но и оби љеж ја фик ци је, са мим тим што се у ви ду дијало га и односа између ствар ног пи сца и ње го ве не ствар не са путро ман Пе ш ч а н и к. Овај број Не в е н а у јед н о о б и љ е ж а в а с е д а м д е с е т о г о д и ш њи ц у р о ђ е њ а Д а н и л а К и ш а. Уп. Пе т а р М и ло ше ви ћ, К и ш 70 и Пр е д р а г С т е п а но ви ћ, Фраг мен ти о Ен ци кло пе ди ји мр твих, 2 3. 32 Исто, 223. 33 Исто, 226. 34 В. С р пс к и т р и к- р ом а н. П р омоц ија т е рм ин а и комп ар ат и вн а с к иц а с а срп ским при ме ри ма, у: Од д е с е т е р ц а д о х и п е р т е к с т а, 228 236. 35 Уп. М и л о ш е в и ћ е в п р и м је р М и к л о ш а Ме с е љ а и њ е г о в о г р о м а н а Смрт а т лет е, гдје пи сац ко ри сти жен ског при по вје да ча. У: Срп ски трик-ро ман, 234. 810

ни це, го спо ђе Али не, ре кон стру и ше на ли цу мје ста од нос ма дам Шо ша и Хан са Ка стор па из Ма но вог ро ма на. Уз текст пу то пи са Ми ло ше вић је при ло жио сли ку Да во са с бал ко на со бе бр. 34, што пи ше ис под сним ка, а за тим и сво ју фо то гра фи ју ка ко се на бал кону ис пру жио на ле жаљ ци ка кве ко ри сте ју на ци Ма но вог ро ма на. И шта ви ди мо? Ви ди мо, са сли ке, гдје се ре ал ност пре ру ша ва у ту ђи ро ман. Осим то га, у пу то пи су се на по чет ку и на кра ју спо миње лик са не ствар ним име ном Хи пер бо ре јац. Ко се кри је иза тог име на, не зна мо, је ди но зна мо да је пи шчев при ја тељ, да је за љубље ник у Ма нов(е) ро ман(е) и да је адре са на ко ју му ау тор ша ље раз глед ни цу из Да во са у Бу дим пе шту, о че му нас оба вје шта ва на кра ју при че, да је та адре са, иа ко ни је на ве де на у тек сту, мо жда ствар на, па да је и раз глед ни ца из Да во са сти гла до ствар ног прим ао ц а. Би ло к а ко би ло, л и ко ви по п у т А л и не и Х и пе р б о р е ј ц а не мо гу се сре сти у ина че вр ло мо дер но и ма што ви то и рас пје ва но с а зда ном Х ај не о в ом с т в а р ном Пу т о в а њу п о Ха р ц у. У М илош ев ић ев ој п р ич и, о бјав љ еној т а ко ђ е у Не в е н у, под н а с л ов о м Н а п ос л едњ е м п р е д ав а њу, т ем ат из ир а с е у једн о с а ис п ри ча н и м до г а ђа ји ма и с а м ф е но мен т ри к- р о ма на. Мо т о п ри че је је дан ци тат, не пот пу но та чан, по ри је чи ма ау то ра: Сва ли ца по ме н у т а у овој при чи, жи ве, или су жи ве ла у ствар но сти. У овој к њи зи, ме ђу т и м, св а њи хо в а де л а, к а р а к т е ри, и р е ч и, п р е т в о р е н и су у ли те рар не кре а ци је ко је не ма ју ве зе ни са јед ним ли цем у стварно сти, не го пред стављају иреалне фикци је према пишчевој потреби з а п ри ч у о п р о ш ло с т и ( М и лош Ц р њ а н ск и: Код Х и пе р б о р е ја ца ). 36 При ча се од ви ја на пе штан ском фа кул те ту, на ко ме је ствар ни ау тор пре да вао срп ску књи жев ност. И раз гле да ју се, по во дом свеч а ног п р о мо в и с а њ а ау т о р ов е т е ор и је о т р и к- р о м а н у (sic!), не ке ста ре фо то гра фи је, а на јед ној се ви ди Бор хес, пи сац свјет ски чуве н и х т ри к-п рича. Зат и м с е, т раг ом ф от ог ра фи је, п ри ча и з Пе ш т е и из са да шњо сти пре мје шта у је дан дав ни до га ђај, на дру гом не ком ф а к у л т е т у, оном у С т р а з буру, гд је с e к а о Б о рхес ов с аг ов о рн и к ја вља је дан по то њи из вр стан пи сац т рик-ро ма на, Да ни ло К иш, ко ји је не ко ври је ме уи сти ну и био лек тор у Стра збу ру. И у овој при чи се по но во ја вља Али на. Оста је тај на, и не би ни ва ља ло да је друкчи је: ко је она? 37 И Дра го мир Дуј мов (ро дом из Сен те ша) ис ти че се као ре дов а н с а р а д н и к но в ог Не в е н а. По чео је ис пр ва као пје сник, да би од по че т ка 21. вијека, вођен А нд рићеви м ис к ус т вом, п и сао ис к љу ч и во ро ма не и п рипови је т ке. По е зи ја м у је по с та ла су ви ше т ијесна, како 36 Не в е н, 2015, 8. 37 Н а л и к А л и н е п р в и п у т н а и л а з и мо у М и л о ш е в и ћ е в ом р о м а н у Web sajt- -stori, ин тер нет-роман, На род на књи га / Ал фа Из дан, Бе о град Бу дим пе шта 2002. 811

је из ја вио у ин тер вјуу за Неве н. 38 Д у ј мов о брађује ис т ори јске т еме из жи во та Ср ба у Ма ђар ској. При то ме се и он осла ња на чи ње нице, ко је му слу же као ко стур за при чу. У ро ма ну Воз са ве сти (2005, 2009) Дуј мов при по ви је да о оп та ци ји, јед ном ши рој јав но сти ма ло по зна т ом а з а на ше сје в е р но р а си ја њ е в р ло б ол ном до г а ђа ју, к а да с у, д в а де с е т и х г о д и на п р ош лог с т о љ е ћ а, м но г и би л и на в е де н и да се опет се ле са вје ков них ог њи шта, овај пут из Ма ђар ске, на траг та мо ода кле су њи хо ви дав ни пре ци до шли. Од ло мак из ро ма на об ја вљен је у Не ве н у 2005. 39 До ж и вио је Воз са ве сти одл и чне к рит и ке, 40 па је ра зу мљи во да је, ка ко са зна је мо из Нев ен а за 2016. го ди ну, иза шао на ма ђар ском је зи ку као је дан од ода бра них прим је р а с рп ске к њи жев но с т и у д и ја спо ри. 41 Да су Ср би у Ма ђар ској би л и по т п у но не сп р ем н и да до че к а ју по бјед н и ч к у с рп ск у в ој ск у ка да је она по про бо ју Со лун ског фрон та про др ла све до Пе чу ја, а да су на оп та ци ју би ли још не спрем ни ји, при по ви је да Дуј мов у ро ман у Вре ме ме се ча ре ња (2014). 42 А на да не Ве ли ке се о бе из 1690. го ди не пи сац нас вра ћа у свом нај но ви јем ро ма ну Са бља у је з и к у (2016). И овај пут чи та о ци Не в е н а има ли су при ви ле ги ју да пр ви за вире у текст у настајању. Ро ман Са бља у језику је уто ли ко зна чајни ји јер да је још јед ну умјет нич ку, Дуј мо вље ву сли ку о Га ври лу Ст е фа но ви ћу Вен ц ло ви ћу. Шт а з а чо вје к а зна ч и и з г он и по т у ца ње по не зна ним и не про ход ним про сто ри ма у тра же њу спа са и но вог ж ив от а, о т к рив ају н а м Вен ц ловиће ви с т и хо ви ко ји с у с е н а ш л и као на слов за од ло мак из ро ма на об ја вљен у Не в е н у. Ц и т и р а мо т е с т и хо в е: Пи смо на ле ду по за ду же тра је, Не го ли на ши срећ ни и до бри дан ци У ми ру бо ра ве! 43 38 И н т е р в ј у п од н а с л о в о м О п р ож им а њу с т в а р н о с т и и м а ш т е, Не в е н, 2012, 12. 39 Од ло мак но си на слов При се ћа ња у во зу, исто, 11. 40 Уп. н а п и с П р е д р а г а С т е п а н о в и ћ а, По т р е с н а п о в е с т с а д и г р е с и ја м а, Не в е н, 2006, 9. 41 По р ед Д у ј м о в љ е в о г р о м а н а, Ра д и о н и ц а В е н ц л о в и ћ је у н о в ој с е р и ји из да ња дје ла на ших пи са ца у ма ђар ском пре во ду 2016. го ди не об ја ви ла Ми лоше ви ћев р о ма н L on d on, По м а з, као и ро ман Ми ла на Сте па но ва Ма у з о ле ј. И де ја за ову еди ци ју је по те кла од Ми ла на Ђу ри ћа, ди рек то ра Кул тур ног и до ку мента ци о ног цен тра у Бу дим пе шти, у чи јем окви ру дје лу је и Ра ди о ни ца Вен цловић, док фи нансиј ску пот по ру за преводе пружа Министарство културе и информи са ња Ср би је. Уп. Не в е н, 2016, 12. 42 Уп. Не в е н, 2008, 5. У и с т о м б р о ј у с е н а л а з и к р и т и к а и и н т е р п р е т а ц и ја ро ма на ко ју је на пи сао Да вид Кец ман Да ко. Кец ма нов чла нак зо ве се Ход из ме ђу два ам би са, 8. 43 Не ве н, 2014, 9. Ана ли зу дје ла и овај пут пи ше Да вид Кец ман, За пи си из у м ног на д не б е сја, Не ве н, 2016, 6. Са сво је стра не до да је мо да је Дуј мов у ро ма ну 812

Д р а г о м и р Д у ј мов је с т у д и р а о ју г о с ло в ен ск у к њи же в но с т и срп ски је зик у Но вом Са ду. Ра ди као про фе сор у срп ској гим на зи ји у Бу дим пе шти, а ту и жи ви. Го ди не 2007. об ја вио је збир ку Бу д и м ске при че, о про шло сти и жи во ту Ср ба у овом гра ду. А 2012. го ди не За ду жби на Ја ко ва Иг ња то ви ћа штам па ње го ву књи гу Б у д и м п е ш т ом с рпс к и з н аме н. Она има по себ но мје сто у опу су Дра го ми ра Д у ј мо ва, и ч и т а о ц и ма је т и м и н т е ре са н т н и ја је р у њој п риповиједа не ко ко се и сам на ла зи у при по ви је да ном про сто ру. Не ко ко нас во ди од зна ме на до зна ме на, од Бу дим гра да до при че о бу дим ској Са бор ној цр кви и ње ном уни ште њу, и да ље до Та ба на, па он да у Пе ш т у, до С а в е Те ке л и је, Ђу р е Ја к ш и ћ а, Те с ле, Д у ч и ћ а и Пе т р а До бро ви ћа, и, на кра ју, до Или ји не во де. Из про шло сти ће нас у за вр ш н и ц и п ри че Д у ј мов до ве с т и у бл и жа вре ме на, у Вац к у ул и ц у, у д ру ш т в о с а п р о т ом Д у ша ном Ву ји ч и ћем и њ е г о ви м си но ви ма Ти хо ми ром и Сто ја ном. Про ше та ће нас до ду нав ског кор зоа, гдје ће мо с р е с т и Ја ко в а И г њ а т ови ћ а, Л а з у Кос т и ћ а, Јо а к и ма Ву ји ћ а. 44 За хва љу ју ћи Дуј мо вље вој ли те рар ној шет њи кроз Бу дим пешту ус по ста вља се упра во оно што је Ср би ма у Ма ђар ској нај битн и је: кон т и н у и т е т њи хо ве к улт ур е. Је р к њи г а Д ра г о м и ра Д у ј мо в а ни је ни шта дру го до на ста вак, у друк чи јој, жи вој фор ми, сту ди је Ср би у Бу ди му и Пе шти ко ју је Сто јан Ву ји чић об ја вио 1997. го ди не. 45 По з о р и ш н и ж и в о т У бро ју за 2006. го ди ну Не вен сла ви двје ста го ди шњи цу рође њ а и с т о пе де с е т о г о д и ш њи ц у см р т и Јо в а на С т е ри је По по ви ћ а, ко ји је из ме ђу 1826. и 1828. сту ди рао фи ло зо фи ју у Пе шти. У истом б р о ј у Не в е н а о б ја в љ е н је т е кс т м у з и ч ко - с ц е н с ко г д је л а Ч у д о у Те ке л и ја н у м у Пе т р а М и ло ше ви ћ а, с а зда ног од усп је ле м је ша ви не фанта стич них, поучних, сентименталних и хумористичких елемена та. Ко мад је из ве ден у Те ке ли ја ну му, 27. ја ну а ра 2006, на Све тог Са ву, пра зник ко ји је оснивач исто имене задужбине, Сава Текели ја, сла вио као свој имен дан. и с п р ед св а ког од шесн ае с т погл ав љ а с т а в ио к а о мот о ц и т а т е и з В е н ц ло в и ћ е в и х дје ла. Пи смо на ле ду на шло је мје сто у 5. по гла вљу, ко је но си на зив Кал вари ја у До бро ке су. 44 Уп. при каз Дуј мо вље ве књи ге у Не в е н у 2 012. Н а д а х н у т о г а је н а п и с а о Пр е д р а г С т е па но ви ћ, под на с ло в ом Ше т ач бу д и м ск и м и пе ш т а н ск и м ул и ца ма, 11. Дуј мо вље ва књи га Бу дим пе штом срп ски зна мен има и дру го из да ње. Об јав љу ј у г а З а д у ж б и н а Ја ко в а И г њ ат о в ић а Бу д и мп е ш т а и С р пс к а н ар одн ос н а с а м о у п р а в а у Е р же б е т в а р о ш у, у Бу д и м п е ш т и 2 017. г о д и н е. 45 У кон т ек с т у оч у в а њ а на ц и о на л не сви је с т и и к ул т у р е т р е ба по сма т ра т и и к њи г у Н и ко л е Л а с т и ћ а Ис т о р и ја С р б а у Ма ђ а р с ко ј 1918 2012, ко ју је из да ла З а д у ж б и н а Ја ко в а И г њ а т о в и ћ а, Бу д и м п е ш т а 2 016. 813

Д је ло с а ч и њ а в а де в е т с л и к а, на н и з а н и х с ло б од но, б е з и најма њег по шти ва ња т ри ју д рам ск и х је дин ста ва. У п р вој се по ја вљу је Теке лијина сен, дух оснивача задужбине, износећи одозго податке о ње ном ус т рој с т ву, с т о г о д и ш њем т ра ја њу, об у с т а ви ра да т о ком Дру гог свјет ског ра та и на кон то га, и о ње ном бу ђе њу у са да шњем в р е ме н у, бу к в а л но у ов ом т р е н у т к у, п р ед по че т а к п р едс т аве, к ада Те ке л и ја н у мом на кон д у г о г о д и ш њ ег т а в о р е њ а по но в о од зв а њ а ју ра до сни и уз бу ђе ни гла со ви; у дру гој на сту па лик ко ји се зо ве Пе вач, и он за и ста и пје ва, го во ри сти хо ве, по то мак је де де те ке лијан ца, а у дра ма тур шком сми слу је во ди тељ кроз драм ску рад њу; у тре ћој на сту па ју лик Пи том ца 1 и Те ке ли ји на сен, на бра ја ју се и ме на п рве г енерац ије т екел и ја наца, а Сен се вра ћ а у г о д и н у 1806, ка да је у Ара ду по звао Ср бље (Сен го во ри он да шњим ар ха ич ним го во ром) да про сла ве Све тог Са ву она ко ка ко и дру ги на ро ди славе сво је све це, што ће се уи сти ну и оства ри ти, но тек по осни ва њу за д у жби не; че т вр та сл и ка сто га но си на слов Пр ва п ро сла ва, 1839, разни ли ко ви дају или прено се извјештај о прослави поводом отвар а њ а Те ке л и ја н у ма, о ис т о в р е ме ној п р о с л а ви Св е т ог С а в е, о св е ч аној б е с је д и, св е он а ко к а ко је оно в р е ме но ф а к т и ч к и одр ед ил а Мат ица с рп ск а је р јој је би ла до д и је љ е на у п ра в а на д з ад уж бином; у пе тој сли ци у сре ди шту је Ко ста Ру ва рац, Пе вач га пред ста вља к а о најб ољ ег т е ке л и ја н ца, и з но с е с е по с р ед с т в ом П и т ом ца 1, 2, 3, 4 и 5 по да ци о Ру вар че вом жи во ту, о ње му као ини ци ја то ру оснив а њ а д ру ш т в а Пр е од н и ца, к а о у р ед н и к у п р в ог б р о ја а л ма на х а П р е одн иц а, н а с цен у с т у п ају л иков и Л аз е Кос т ић а и С т ојан а Ву ји чи ћа, они, иа ко ро ђе ни у раз ли чи та до ба, са да удру же но гов о р е с т и хо в е по св е ће не Р у в а р ц у, њ е г о в ој р а ној см р т и, оп р а ш т а ју се од ње га, а на те сти хо ве се на до ве зу ју Ми ло ше ви ће ви лир ски ре фре ни на исте мо ти ве; у ше стој сли ци упри зо рен је на ко ми чан на чин онај ствар ни до га ђај ка да је у Бу ди му у ку ћи Јо си фа Станко ви ћ а од иг ра на п р ед с т а в а Ст еријиног ко ма да о К и р Ја њи, и к а да се због бо ле сти глав ног глум ца умје сто тог дје ла из во ди све га пар д ијалог а и з Ст е ри ји не По кон д и ре не т и кве, и то у ви ду по зо ри шта у по з о ри ш т у: т е ке л и ја н ц и с у р а зд р а г а на п убл ик а, у ж ив ају док с е на сцен и ра з г о л и ћу ју д ви је п р о т а г о н ис т к и ње Ст е ри ји не комед ије, а је дан дру ги лик, Опе ра тив на се кре та ри ца, у све му то ме има улог у ме ди ја то ра, те на тај на чин би ва мо до ве де ни до на ред не ко ми ч не сце не, сед ме, ко ја се зо ве Х и м на ; с т ижемо, дак ле, до шездесет и х г о д и на 19. ви је к а, Те ке л и ја н у мом у п р а в љ а Јо в а н Јо в а но ви ћ Змај, с л а ви с е с т о г о д и ш њи ца р о ђе њ а С а в е Те ке л и је, и п ри по ви је да с е она слав на анег до та ка ко су се јед не но ћи Ла за Ко стић, Змај и Стево Ка ћа н ск и са с т а л и да на бр зи н у на п и ш у на род н у х и м н у, за п и л и се, и у зо ру се раз и шли без оба вље ног по сла; осма сли ка по све ће на 814

је м у зи ч ком ж и в о т у, у ф о к у с у с у т е ке л и ја на ц и ком по зи т о р Исидо р Б а ји ћ и е т но м у зи ко лог Ти хо м и р Ву ји ч и ћ ; на т ај м у зи ч к и на ч и н у в о д и с е з а в р ш н и, де в ет и п риз о р, који ц ијелом ком ад у д аје ка рак тер рок-опе ре, бу ду ћи да се у ње му на ме ло ди ју пје сме Дај нам сун ца из мју зи кла Ко са чу ју са да већ са свим лич ни сти хо ви ствар ног ау то ра ко ма да, а они об је ди њу ју све о че му овај ко мад го во ри, ши ре ћи се на ци је ли сви јет и пје сни ков глас у ње му. И на ред ни ко мад овог пи сца, Ву ји чић blu e s, об ја вљен у Невену 20 0 9. г о д и не, и ма с л и ч н у с т ру к т у ру, 46 а на слов је до био по бра ћи Сто ја ну и Ти хо ми ру Ву ји чи ћу. Из ве ден је пре ми јер но 19. сеп тембра на сце ни Срп ског по зо ри шта у Бу дим пе шти, у знак сје ћа ња на Ти хо м и р а Ву ји ч и ћ а и на њ е г о ву по г и би ју у а ви он ској не с р е ћ и н а д а н П р еоб р ажењ а 19 75. г од ин е. Пош т о је Ти хо м и р В у ји ч и ћ ро ђен 1929, оби ље жен је исто вре ме но и тај ју би леј. У свје тлу нав е де н и х ју би ле ја, у Не в е н у за 2009. го ди ну су об ја вље на још два тек ста о ле ген дар ном му зи ча ру. Је дан пи ше Да ни ца Пе тро вић са Музико ло ш ког и н с т и т у т а и з Б е о г р а д а, ис т и ч у ћ и д а је Ти хо м и р Ву ји ч и ћ ком по но в а о си м ф о н и ј ск а, ба ле т ск а и опе р ск а д је л а ; био пос е б но п ло д а н ау т о р фи л м с ке м у з и ке, ч а к гл у м а ц у не ко л и ко ма ђар ск и х фи л мо ва; об ја вио ви ше зби рк и зап иса јуж нословенск и х н ар одн и х п јес ам а и з М а ђ а р ске, док је њ е г о в а по с т х у мно (19 78) обја в ље на зби р ка Му з ич ке т ра ди ц и је ју жни х Сло ве на у Мађарској, са око 400 ме ло ди ја пје са ма и ига ра, пра ва ри јет кост; да нас је у ње г о вању т е заос т а вш т ине од неп роц јењивог значаја ра д а нса мбла Ву ји чић. 47 Дру ги при лог у Не ве ну по т и че од Пре д ра г а Ст е па но ви ћа, и он је сво је вр сно умјет нич ко дје ло, исти ни та при ча јед ног свје до к а, очевица и об о ж а в а т е љ а ч у де сног м у зи ц и ра њ а Ти хо м и ра Ву ји ч и ћ а, ко ји би ча р о б н и м зву ц и ма св о је ф ру ле з а у с т а в љ а о да х сва ко ме ко га чу је. 48 Из но си мо д ва де та ља из Сте па но вићеве п риче: пр ви Ти хо мир сто ји на уском ис пу сту фа са де и из сво је фру ле и з ви ја ме ло д и ју од ко је с е п р о л а зн и ц и у Ва ц кој ул и ц и т р е н у т но па ра ли шу, и дру ги Ти хо мир сви ра у фру лу са ду нав ског мо ста док с е ви тк а д јев ојачк а т ијел а од о з до с а о ба ле и з ви ја ју у с у с р е т опој н и м зву ц и ма, ко ји ма с у ис т о в р е ме но оп ч и њ е н и и м л а д и ћ и у ча м ц у који т уда наилази. Први дет а љ је исп ри ча н и з пе р спек т и в е г ос т а у с о би по р о д и це Ву јич и ћ и з које је Ти хо м и р ис ко р а ч ио, а дру ги де таљ је дат као до жи вљај јед ног од мла ди ћа у чам цу. То јест, у оба слу ча ја, из пер спек ти ве пи сца по зна тог по ствар но сној 46 О п ш и р н и је о т о ме по гле д а т и у: Рад а С т а н ар е ви ћ, Хи ја з а м и х и п о с т а з а, Но ви Сад 2014, 37 40. 47 Уп. Да ни ца Пе тро вић, Се ћа ње на ет но му зи ко ло га и ком по зи то ра Тихо м и р а В у ји ч и ћ а, Не в е н, 2009, 4. 48 Пре драг Сте па но вић, Ча роб на фру ла Ти хо ми ра Ву ји чи ћа, Не вен, 2009, 5. 815

про зи! И Ми ли ћа од Ма чве на дах нуо је не ствар ни сви рач. Следстве но то ме је и уред ни штво, ка ко би употпунило јубилеј, за насловну стра ну Не ве на 20 09. ода бра ло М и л и ће ву сл и к у Пре о бра жен ск и на ле тн и к Тихом и р Вујич и ћ. Напом иње мо још да л и ков н и п ри к а з ле ген дар ног умјет ни ка има и на ста вак. Ње гов лик по ја ви ће се опет на на слов ној стра ни Не ве на за 2016. го ди ну, у ра ду Дра га на Март и но ви ћ а Х и мн а Б а лк ан ик а у с л аву Ти хо м и ру Ву ји ч и ћу, с а сли кар ске коло ни је одр жа не у Помазу, род ном мје сту дво ји це бра ће. По з о р и ш н и ж и в о т С р б а у М а ђ а р с кој н а р о ч и т о с е и с т а к а о 2013. го ди не. Опет ју би ле ји. А у ср цу до га ђа ја на ла зи се Ми лан Рус. Ро ђен у се лу Де ска по ред Се ге ди на, Ми лан Рус је сту ди рао глу му на Ака де ми ји умет но сти у Но вом Са ду и на пе штан ској По зо ришној и филм ској ака де ми ји, док је глу мач ки за нат пе као по прови н ц и ј ск и м по зо ри ш т и ма. Ра з вио се у све с т ра ног п ро фесиона лца: глу ми, игра, пје ва, сви ра, пи ше драм ске тек сто ве, ре жи сер је и дирек тор Срп ског по зо ри шта у Бу дим пе шти. То по зо ри ште по че ло је да ра ди 1993, с пре ми је ром ко ма да Се нтандреј ско је ван ђе ље, ко је је на пи сао он. Оку пио је за осни вач ку п редс та ву ама те р ске гл у м це Д у шан к у Си м и ћ, Д ра го м ира Д у јмова, То м у При н ца, Де ја на Ш и мо на, Д ра га на Си м и ћа, Ст е ва на Се м ле ра, Го ра на Ка ра г и ћа, Ха ри ја Р у са, Ма ри ц у Ман д и ћ, Ду ша на Вуковића. У на шој ра д и о н и ц и, ка же М и ла н Р ус, п и ш у се од но сно п ре во де т ек с то ви и ком по н у је се м у зи ка за п ред с та ве. Та ко су нас тале наше с ле де ће п р о д у к ц и је: Се н т а н д ре ј с ко је в а н ђе ље, Па с т и р в у ко в а, 49 Ава ла екс прес, Стари пештан ски орфеум, Сомборска ружа, Мил и о н е р Ми к и ц а, Чу д о у Те ке л и ја н у м у, Мо с т о в и Па р из а, В ујич и ћ bl u e s. Екс пе ри мен ти ше мо жан ро ви ма за ко је ми сли мо да су из о с т а л и и з с рп ске т е а т а р ске ис т о ри је: м и с т е ри ј ске и г р е, р ок- опе р а, опе р е т а, м у зи ч к а ко ме д и ја. 50 Сен тан дреј ско јеванђеље Ми ла на Ру са по дру ги пут је из веде но два де сет го ди на ка сни је, 2013, и то на исти дан кад је би ла и пре ми је ра, на ус кр шњу су бо ту. Та ко је на ва жан пра вославни празн и к п р о с ла в љ ена д в адес е т ог од иш њица рада Српског поз ориш т а у Бу д и м пе ш т и. Но п р е к л а па њ е да т у ма и з в о ђе њ а д р а ме с а ц р к в е ним пра зни ком ни је са мо фор мал не при ро де, већ је тај ус кр шњи да тум у пот пу ном скла ду са са др жа јем дра ме, са ње ним сми слом. Р у с о в о Је в а н ђе ље, к а ко с а мо и ме г о в о ри, п ри к а з у је ж и в о т Ис у с а Хри ста, по чев од вје рид бе Јо си фа и Ма ри је, бла ге ви је сти ко ју Мари ји до но си ар хан ђел Га ври ло, ро ђе ња Хри сто вог (Бо ж и ћ), к р ште ња у ри је ци Јор да ну, чу да ко је Хри стос чи ни (свад ба у Ка ни, ис цје ље ње 816 49 Ли бре то за ово му зич ко-сцен ско дје ло на пи сао је Дра го мир Дуј мов. 50 Ин тер вју О пу ту од Де ске до да ске, Не в е н, 2013, 12.

б о ле сн и х, и з ба в љ а ње г р е ш н ик а) и п ри лажењ а а пос т ола у п рвом д и је л у ( Ја в л е н и је п е р в о ), д о Тајн е в еч ер е, Ју д и н о г и з д ај с т в а, мо л и т в е н а Го ри, с у ђ е њ а Пон ц и ја П и л а т а, Х ри с т о в ог р а с пе ћ а и вас кр се ња у дру гом ди је лу. Те ма са ма по се би уз ви ше на, али код Ру са је она об ра ђе на у сти лу на род ног ко ма да, ка кав се игра на отво ре ном про сто ру, на град ском тр гу отуд Сен тан дре ја у на слову. Ко мад је на пи сан на род ним је зи ком, оним ко јим го во ре Ср би у Сен тан дре ји, По ма зу, Ка ла зу, Мо ха чу, Сан то ву, и посебно у Дески. 51 А он је при ро дан и сли ко вит до те мје ре да нам се чи ни да би смо овај свој да на шњи су во пар ни је зик тре ба ло да за бо ра ви мо и да се вра ти мо из вор ном го во ру. Текст је на пи сан у де се тер цу/ д в а на е с т е р ц у, с т и хо ви с е рим ују, т о је ок р ет а н, д инам ича н г ов ор, она ко ка ко га мо же ско ва ти са мо чо вјек глу ме, по кре та, ма ште и х умо р а. Неко ко и зн ут р а по зн аје поз ориш т е и поз ориш н у и г ру, осје ћа ри там из го во ре не ријечи, ко ријечи ускла ђу је са сво јом мемо ри јом, а пам тљи ве су и за пу бли ку ако има ма кар и ма ло слу ха. Ко мад је свет ко вин ски и по у чан, а у ту свр ху је уве ден лик на рато ра. Он се не по сред но обра ћа пу бли ци, и во ди игру од по чет ка до кра ја. Ту је и хор, све са ми еп ски еле мен ти дра ме, ка ко би се ш т о ви ше по в е з а л и п у бл и к а и и з в о ђа ч и. Ва ж н у уло г у у п р ед с т а ви има и му зи ка. На по чет ку ко ма да пје ва се вр ло про ду хо вље на и уз ви ше на хим на Ми же Сен тан дреј ци, у сце ни Хри сто вог рође њ а чо ба н и з а и г р а ју око в е р т е п а, и г р а с е Б а нат ско в е л и ко ко ло ко је је за пи сао Ти хо мир Ву ји чић у Ба та њи и у Де ски, у сце ни свадбе у Ка ни ор ке стар сви ра сва тов ско ко ло, за тим По ма шки па он да Ка ла шки сва то вац. На дру гом мје сту се пје ва Бе ћа рац. Да би смо до ча ра ли ко ли ко жи вот бру ји у сва кој ри је чи и пок р е т у Р у с о в о г Је в а н ђ е љ а, п р ен о с и м о од л ом ке д и ја л о г а и з м е ђу Ма ри је и Јо си фа у тре нут ку кад он от кри ва да му је же на за трудни ла од Све тог ду ха: МА РИ ЈА: Слу шај ме мој Јо со, би ћу Ти искре на За труд не ла је сам од Свја та го Ду ха. ЈО СИФ: Ко ти је ми ље ник, од мах из дај име, Да га смр вим ма чем у дво бој сас њи ме. (...) 51 Де ш ч а н с к и е л е м е н т и с у и з г л е д а н ај у п е ч а т љи в и ји. К а ко и н е б и б и л и, ж и в е у ау т о р у од п о ч е т к а. Уп. Пе т а р М и л о ш е в и ћ, Ус к р ш њ а н а р од н а д р а м с к а игра, у: Да н а с, ј у ч е, п р е к ј у ч е, 74. 817

818 Го во ри ми же но, са мо не мој ћу тат, За трен ока ћу те си ки ром раз лу пат. (...) Ски дај бур му с пр ста и ски дај ду ка те, Ма ра му са гла ве, умре ти спре мај се. (...) (Ди же хан џар да је уби је) (не мо же) Бо же ми опро сти, што сам кр ви же дан, Убио бих же ну, јер ми ду ша се ва. ( Ма р и ји) Узми Ма ро ових два дес т сре бр ни ка, Иди у пу сти њу, лу тај док си жи ва. ГА ВРИ ЛО: ( По ја в љу је с е) Бла го сло вен је си, што с се сми ло вао, Ср це ти је чи сто, слу шај ме ова ко: Ве р е н и ц а т в о ја п р е ч и с т а ја је с т е, Де те у утро би ство ре ње је Бож је. ЈО СИФ: От ку да сад овај глас и све тло јар ко, Ко го во ри из ду би не ду ше та ко? По што је на ста ло при је два де сет го ди на, Сен тан дреј ско је ванђе ље (по Ми ла ну) ће у Невену за 2013. би ти да то са мо у про ло шким сти хо ви ма. Али ће за то дру ги, но ви драм ски текст у истом бро ју Не ве на би т и п ре не сен ско ро у ц је ло с т и: Чу до у Рон де ли Ра до сла ва Зла та на До ри ћа. И са д до ла зимо до д ру гог ју би ле ја. На и ме, ан самбл Срп ског по з о ри ш т а у Бу д и м пе ш т и, у р е ж и ји М и л а на Р у с а, и з в е о је До ри ћев ко мад 6. де цем бра 2013. го ди не, оби ље жа ва ју ћи на тај нач и н д вје с т аг од иш њиц у п рв е п рофеси о на л не с рп ске по з о ри ш не предста ве, ко ју је 24. ав гу ста 1813. при ре дио Јо а ким Ву јић у пештанској Рон де ли, не ка да шњој стра жар ској ку ли на оба ли Ду на ва. Јо а к и м Ву ји ћ је р о ђен у Ба ји, ж и вио је у з бу д љи ви м ж и во т ом, п у т о ва о, а по зо ри ш т е г а је ок у п и ра ло по ш т о је 1812. у че с т во ва о у из во ђе њу дра ме Иштва на Ба ло га о Ка ра ђор ђе вом устан ку. Дра ма је п риказана у Рон де л и. Ву ји ћ је био т о л и ко од у ше в љен ма ђар ском дра мом о Ка ра ђор ђу да је текст од мах пре вео на срп ски, у на мје ри да га из ве де. Али по што за то ни је до био до зво лу од вла сти, од лучио се за дру гу дра му, Ко це бу ов ко мад ко ји се у ње го вом пре во ду з о в е К р еш т а л и ц а. И ре жи рао га и глу мио у ње му по ме ну те 1813. г о д и не.

Наравно, Дорићева драма приказује тај до га ђај, Ву ји ће во изв о ђе њ е К ре ш т а л и ц е на срп ском је зи ку на ма ђар ској по зо р ни ци, у Рон де л и. С а д р ж и До ри ће в а д р а ма п ри з о р е с а по с љ ед њ е п р о б е п р ед п р е м и је ру, п ри к а з у је с е у по че т к у к а ко с у Јо а к и м а Ву ји ћ а об у зе ли не из вје сност и бри га да чи та ва ствар не до жи ви крах, а он да, т о ком од л и ч не и з в ед б е, на с т а је по т п у н и п р е о к р е т, в е л и к и успјех, ра до ва ње, оза ре ност свих уче сника: чудо у Рондели. Главн и л и ко ви До ри ће в ог в е о ма па т ри о т и ч ног ко ма да, к а ко п и ше у под на слову д раме, већ ином су ис т ори ј ске л и ч но с т и: Јо а к и м Ву ји ћ, учи тељ и спи са тељ, Иштван Ба лог, слав ни ма ђар ски глу мац и писа ц, Ју л и ја на Балог, њег ов а сес т ра, гл ум ица, М и ло в а н Ви да ко ви ћ, срп ски ро ма но пи сац и др. До ри ћев ко ма д је п ри г од ног к а р а к т е р а. По св е ћен је Јо а к и м у Ву ји ћу и и с т о р и ј ском д о г а ђ а ју о по че ц и м а с р п ског поз ор иш т а. Али је у из вед би Срп ског по зо ри шта у Бу дим пе шти, са Ми ла ном Ру сом у глав ној уло зи и са од лич ним глум ци ма у свим оста лим уло га ма, До ри ћев ко мад Ср би ма у Ма ђар ској зна чио не што да ле ко ви ше и ва жни је. А Не вен за 2013. го ди ну, са сво је стра не, до ку мент ари с т и чк и дет а љно и звјеш т ава о ц ије лом дог ађају, и о п редс т ави, и о ути сци ма, и о кул тур ном зна ча ју све то, уз сам драм ски текст, он, као гла си ло за кул ту ру, књи жевност и умјетност, на интересантан и уз бу дљив на чин пре но си сво јим чи та о ци ма. Ти ме за вр ша вамо п рика з о новој сери ји Невена, са зак љу чком: Ср би у Ма ђар ској су ма ло број ни, али зна ју шта ра де. Да ли и ми то зна мо? 819

Не в е н, на слов на стра на пр вог бро ја но ве се ри је ли ста (2003) Не в е н, на слов на стра на за 2014. го ди ну 820

Па т р и ја рх Ар с е н и је I I I Ча р н о је в и ћ, рад Да ни ла Вук са но ви ћа, из ло жба Пла ви круг (с)ли ков на об но ва, Сен тан дре ја 2015. го ди не Га в р и л С т е ф а н о в и ћ Ве н ц л о в и ћ, рад Да ни ла Вук са но ви ћа, об ја вљен у Не в е н у 2015. г о д и не 821

Ми лић од Ма чве, Град ња цр кве брв на ре за Кне же ве мо шти 1690. у Се н т а н д р е ји, 1988. го ди не Бр а ћ а С т о ја н и Ти хо м и р Ву ји ч и ћ, мон т а ж а С т о ја но в е ф о т о г р а фи је из 1993. и Ти хо ми ро ве фо то гра фи је из 1974. го ди не, об ја вље но у Не в е н у 20 0 9. г о д и не 822

В о ји с л а в Га л и ћ Пре драг Сте па но вић, цр теж Мил а н а Ђу ри ћ а, Не в е н 2003. го ди на Пе тар Ми ло ше вић, рад Ми ли ћа од Ма чве, Не в е н 2005. го ди на Дра го мир Дуј мов, цр теж Ми ла на Ђу ри ћ а, Не вен 2012. го ди на Ми лан Рус, цр теж Ми ла на Ђу ри ћ а, Не вен 2013. го ди на Ра до мир Ла стић, цр теж Ми ла на Ђу ри ћ а, Не в е н 2009. го ди на 823