Уредници мађарског издања: Др Андреа Карпати Др Ђенђвер Молнар Др Петер Тот Атила Ласло Фезе

Átírás

1

2 Ова књига је направљена у оквиру мађарског програма Партнер у учењу, који Мајкрософт корпорација у Мађарској спроводи у сарадњи са Министарством просвете Мађарске, са циљем да се промовишу добри примери интеграције информационих и комуникационих технологија у школско окружење у свим аспектима од опремања школе до важних педагошких аспеката примене у настави. Књига је преузета за српски програм Партнер у учењу, уз усрдну дозволу мађарских аутора и власника ауторских права, и уз подршку Министарства просвете Републике Србије, са циљем да се наставницима у образовно-васпитним установама Републике Србије и директорима пренесу искуства мађарских педагога. Уредници мађарског издања: Др Андреа Карпати Др Ђенђвер Молнар Др Петер Тот Атила Ласло Фезе Идејни покретач: Адам Мерењи, канцеларија Мајкрософт корпорације у Мађарској Преводиоци: Мр Тадић Владимир Ласло, Електротехничка школа Михајло Пупин, Нови Сад Мартон Атила, Електротехничка школа Михајло Пупин, Нови Сад Коња Жолт, Електротехничка школа Михајло Пупин, Нови Сад Рецензенти: Небојша Лазовић, Министарство просвете Републике Србије Јелена Никић, Индие Медиа д.о.о. Катарина Милановић, канцеларија Мајкрософт корпорације у Београду Сва права задржана. Забрањена је репродукција, складиштење и обја вљи вање ове књиге или детаља из ње у било којој форми и било којим средством. Издавач и аутори су приступали са највећом пажњом изради књиге и не одговарају за евентуалне грешке.

3 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ БЕОГРАД 2010

4 АУТОРИ Др Миклош Чефалваи (мађ. Dr Cséfalvay Miklós), Виша техничка школа у Будимпешти, Центар за обуку наставника и инжењерску педагогију Ласло Хутаи (мађ. Hutai László), Гимназија Каринти Фриђеш у Будимпешти Др Андреа Карпати (мађ. Dr Kárpáti Andrea), Универзитет Лоранд Етвеш, Факултет природних наука, Центар за мултимедијалну педагогију и технологију образовања Др Ференц Мако (мађ. Dr Makó Ferenc), Виша техничка школа у Будимпешти, Центар за обуку наставника и инжењерску педагогију Др Ђенђвер Молнар (мађ. Dr Molnár Gyöngyvér), Универзитет у Сегедину, Педагошки завод, Мађарска Академија Наука - Универзитет у Сегедину: група за истраживање способности, група за истраживање теорије образовања Пал Молнар (мађ. Molnár Pál), Реформатски универзитет Кароли Гашпар Едит Немет (мађ. Németh Edit), Технички и економски универзитет у Будимпешти: Факултет економије и друштвених наука, Институт примењене педагогије и психологије: катедра за ергономију и психологију Балаж Пете (мађ. Pethő Balázs), Универзитет Лоранд Етвеш, Факултет природних наука, Центар за мултимедијалну педагогију и технологију образовања Др Иштван Шимонич (мађ. Dr Simonics István), Виша техничка школа у Будимпешти, Центар за обуку наставника и инжењерску педагогију Винце Сабо (мађ. Szabó Vince), студент Техничког универзитета у Будимпешти Др Петер Тот (мађ. Dr Tóth Péter), Виша техничка школа у Будимпешти, Центар за обуку наставника и инжењерску педагогију Шара Тимар (мађ. Tímár Sára) студенткиња Универзитета Корвинус у Будимпешти, Факултет друштвених наука

5 Поштовани наставници и директори школа у Републици Србији, Наш образовни систем је у реформи која тежи стварању школе 21. века, квали тетном образовању за све и образовању у функцији европских интеграција. Наш циљ је повећање до ступности, праведности, квалитета и ефикасности целокупног образовног система. Промене које теже децентрализацији, демократизацији, модер низацији, професионализацији и стандар ди зацији не спутавају аутономију школа и ино вације. Процес модернизације обухвата поправљање просторних и техничких услова рада школа, нове моделе наставе и учења, пројекте и нове наставне програме. Наше школе самоиницијативно и вредно раде на модернизацији. Пред нама, који смо у образовно-васпитном систему, је и велики посао верификације свих установа које се баве делатношћу предшколског, основношколског и средњошколског образовања и васпитања и акредитације високошколских установа. Овом послу претходи доношење стандарда, а онда, на основу њих, норматива простора, опреме и наставних средстава. Реформа мења традиционалну улогу наставника и ученика. У средишту пажње у настави треба да буде ученик. Треба полазити од тога шта можемо очекивати од ученика и чиме га можемо оптеретити. Планиране активности треба да су у складу са могућностима ученика и његовим искуством и потребама. Задатак наставника јесте да својим компетенцијама осигура пости зање циљева образовања и васпитања и стандарда постигнућа, уважавајући принципе образовања, предзнања, потребе, интересовања и по себне могућности ученика. Реформа образовног система тражи од наставника промену улоге старе (испоручилац информација, предавач, испитивач) у нову (во-

6 6 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ дич/ментор, стратег наставног процеса, организатор наставе, саветник, интелектуални вођа, управљач наставним процесом у коме се зна шта ко ради, чиме се служи и какве би резултате требало да оствари). Морамо бити свесни да свакодневицу ђака у 21. веку у великој мери одређују рачунар, медији, интернет и мобилни телефон. Све већи део знања ученика потиче из ваншколског окружења. Школа ће сачувати утицај на ученике ако од мноштва извора знања што више њих уведе у свој видокруг, уједини их и помогне ученицима у вредновању, одабиру и коришћењу информација које стижу различитим каналима. Пред Вама је књига Школа будућности коју су написали мађарски педагози да би наставницима дали примере добре примене информационих и комуникационих технологија у школи, уочене у непосредном школском окружењу и из сопствене наставне праксе. Књига се састоји из три дела. У првом делу, ЗГРАДА ШКОЛЕ, изложени су техничко-архи те к- тон ски параметри школе 21. века у функцији ефикасности уче ња и наставе уз уважавање принципа ергонометријског дизајна и антро пометријских карактеристика школске популације и несметаног протока људи, материјала и информација. Наглашено је да фактори наставног окружења никако не би смели негативно утицати на здравље ученика. У другом делу, ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ, су са знања о искуствима мађарских школа у коришћењу и опремању школа информатичком инфраструктуром (интерактивна табла, системи гласања, пројектори, рачунари са екраном осетљивим на додир, електронски дневник, евиденција присуства и кретања у школској згради...). Трећи део, ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ, ра зматра све аспекте критичке употребе нових информационо-кому никационих технологија у настави, вредновању знања и школској ад ми нистрацији. Министарство просвете Републике Србије подржало је објављивање ове књиге која је направљена у образовном систему Мађарске, јер мислимо да она представља драгоцена искуства наставника и организатора наставе из образовног система који је веома сличан нашем. Истовремено, дати су сасвим практични примери и преглед савремених образо в- них метода. Надам се да ћете у овој књизи, као и сви који годинама користе рачунар и интернет у свом наставном раду, пронаћи нешто што ће вам бити ново и интересантно за сопствени наставни рад или организацију школског живота, и што ће вас инспирисати да одете корак даље у осавремењавању метода свог рада и у сарадњи са својим колегама. Са сваким нашим кораком напред, унапређује се српско образовање: ква-

7 Уводна реч 7 литет наставе уз критичку примену мултимедије, квалитет наставе уз примену нових метода наставе, вођење школске документације уз помоћ рачунара, комуникацијa са родитељима. Ово су само неки од примера малих корака којe су поједини наставници и школе у Републици Србији већ направили. Наш циљ је да подстакнемо све наставнике и школе да стално праве корак по корак у правцу осавремењавања српског школства, у складу са својим могућностима и приоритетима сваке школе и сваког наставника. Надамо се да ће, поред великих инфраструктурних пројеката које је Министарство просвете урадило у циљу осавремењавања српског школства, и ова књига дати свој допринос у разумевању значаја и улоге великог информационог система Министарства просвете Републике Србије и напора које Министарство улаже да информатички опреми све школе, да обезбеди интернет приступ у свим основним и средњим школама и да обезбеди стручно усавршавање наставника за коришћење информационих технологија у настави. Захваљујемо компанији Мајкрософт што је омогућила да читамо о искуствима наших мађарских суседа у унапређивању образовања применом информационих и комуникационих технологија, и на спремности Мајкрософта да подржи информатизацију српског школства. Проф. др Жарко Обрадовић министар просвете Републике Србије

8

9 Поштовани директори школа и наставници у Републици Србији, Мајкрософт верује да образовање утиче на сваког човека, а кроз њега на породицу и ширу друштвену заједницу. Способност сваке државе да буде значајан учесник у светској економији заснива се на образованој и оспособљеној радној снази. Зато је Мајкрософт осмислио програм Партнер у учењу, чији је циљ да помогне појединцима, образовним институцијама и читавим нацијама да уз помоћ алата информационих и комуникационих технологија унапреде своје потенцијале. Кроз програм Партнер у учењу, који смо са Министарством просвете Републике Србије започели у јуну године, улагали смо у опремање школа, стручно усавршавање наставника за коришћење информационих технологија у настави, израду образовних садржаја за наставу информатике на српском језику и упутстава за коришћење модерних информатичких средстава у настави и школском животу. Више информација о програму Партнер у учењу у Републици Србији можете наћи на веб странама Мајкрософтовог сајта посвећеном овом програму Посебно смо поносни на два велика пројекта која смо до сада урадили: пројекат израде базе угледних наставних материјала Креативна школа, који je направљен у сарадњи са Заводом за унапређивање образовања и васпитања, које и сами можете користити јер су слободно доступни за преузимање на веб сајту те на пројекат дигиталне Антологије српске књижевности, који је направљен у сарадњи са Учитељским факултетом Универзитета у Београду, и којим је омогућено сваком дигитално писменом грађанину Републике Србије да уз два клика мишем преузме и прочита са веб сајта нека од најбољих дела српске књижевности. Захваљујем се Министар-

10 10 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ ству просвете Републике Србије што нас је подржало у овим пионирским подухватима, чији ће резултати имати дугорочан ефекат на наше образовање, и нашим драгим партнерима на овим пројектима Заводу за унапређивање образовања и васпитања и Учитељском факултету Универзитета у Београду. Надамо се да Ви и Ваши ученици користите и да ћете наставити да користите ресурсе које смо обезбедили са жељом да помогнемо модернизацију образовања у Републици Србији, те да ће ова књига бити један од тих добро коришћених и искоришћених ресурса. Владан Живановић генерални директор канцеларије Мајкрософта у Србији

11 САДРЖАЈ I део ЗГРАДА ШКОЛЕ 1. ЗГРАДА ШКОЛЕ И УРЕЂЕЊЕ ШКОЛСКИХ ПРОСТОРИЈА (ауто ри: Ђенђвер Молнар и Е дит Нем ет ) Организација простора у школи и учионици и повезаност п рос торија Ц ентрал но ор ганизовање п ро стора А тријумск а о рганизација пр ос то ра Орг ан изовање п рос то ра у обл ику чешљ а Прој ектова ње просто ри ја Пројек товање и опрема ње п росторија за об разов ањ е Намештај у учионици Потреба за простором и распоред столова у учионици Ергономија седишта и избор столица за учионицу Положај школске табле и уређаја за пројектовање слика и филмова у учионици Рачунарски кабинет (учионица) Уређење радног места са монитором Осветљење Специфична питања у вези са осветљењем радног места са монитором Боје зидова и плафона Климатски фактори квалитет и температура ваздуха Бука Људи у школском окружењу и људи као школско окружење II део ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ 2. ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ (ауто ри : Фе ренц Мако, Ђенђв ер Молнар, Л асло Х ут аи ) Мултим едија

12 12 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Образовно-технички критеријуми употребе електронске табле у наста ви (аутор: Ференц Мак о) Услови ефикасног коришћења електронске табле Гр ешке у коришће њу електр он ск е табле Сист еми гл асања у н аст ави (а уто р: Ђенђвер Молнар) Пројект ори у образовању ( ау то р: Ференц Мако) Типови пројектора и тумач ењ е њ ихови х основних ката лош ки х п одата ка при из бор у Важнији појмови везани за добар одабир пројектора и т умачење њ ихо вих техн ичких података Избор пројектора према функционалној употреби О колности које ут ич у на употребу проје ктора Одабир пројекци он ог платна Мод ерн и п реносни р ач унари (аутор: Ђенђвер Молна р) Р ач унари са е кр аном осет љивим на додир Ла копре нос ни персон ал ни рачун ар ПДА Шк олс ки п е рсонал ни рачун ар Информатичка подршка унапређењу релације наставник ученик родитељ: транспарентна и кориснички оријентисана школа (аутор: Ласло Хутаи) Електронски (дигитални) дневник Зашто би и дневник био дигиталан? Дневник напредовања и евиденција кашњења и изостанака Евиденција оцена Похвале и дисциплинске мере Обавештавање родитеља Питања која се тичу права ученика Планирање писмених и контролних задатака на дневном нивоу Ефикаснија и лакша расподела учионица Мала свеска на коцке, радна станица постављена у учионици или ПДА? Распрострањеност дигиталног дневника у мађарским школама Евиденција присуства и кретања у школској згради Картица са чипом за сваког у школи Трошкови Како постићи да ученици стварно носе своје картице? Улазак на главни улаз и евиденција отварања специјалних просторија Праћење кретања ноћног чувара Информационе тачке у школи

13 Садржај 13 III део ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 3. ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ (аутори: Андреа Карпати, Иштван Шимонич, Ђенђвер Молнар, Пал Молнар, Винце Сабо, Петер Тот, Миклош Чефал ваи, Балаж П ете, Фе ре нц Мако, Ша ндо р Шупл иц ) Образовн и софтвери и садр жаји у д иги талном о бли ку Шта је образовни материјал у електронском облику? (аутор : Андр еа Кар пати) Врсте дигиталног образовног градива и образовног софтвера (аутор: Ан дреа Карп ат и) Дигитални материјали и софтвери као образовно сред ство за с ам остално уч ење Дигитални образовни материјали и образовни софтвер ка о средст во за под ршку настави Дигитални садржаји и софтвер за процену постигнућа ученика Ок ружење за евиденц иј у р азвоја у ченика Комплексна окруж ењ а учења и/или наставе Аспекти вредновања образовног материјала у електронском обли ку (аутор: Андреа К арп ати ) Базе образовних материјала у електронском облику (аутори: Андреа Ка рпати и Ша ра Тимар ) Аспекти планирања и примене образовних садржаја у електронском облику и образовног софтвера (ау то р: Ш им онич Иштван) П едагошки аспекти Психоло шки аспекти Садрж ајни аспекти Уре ђи вачки ас пекти Приказивање текс ту алног сад ржаја Квалитет звука Уређив ање слик а Хипервез е и аним ације Методи учења и наставе подржани информационим и комуни ка цио ним техн ол ог ијама Групни методи наставе Сарадничка окружења учења (аутор: Андреа Карпати) Пројектни метод, припрема мултимедијалних пројеката (аутор: Ђенђвер Молнар) Метод расправе (аутори: Андреа Карпати и Пал Молнар) Проблемско е-учење (аутор: Ђенђвер Молнар)

14 14 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Комуникација на мрежи на примеру Windows Live обједињене услуге за комуникацију (аутор: Сабо Винце) Комуникација уз помоћ софтвера Windows Live Messenger -а Windows Live фото-галерија Windows Live Spaces Sky Drive Подршка индивидуалном учењу Лични простор учења (аутор: Андреа Карпати) Технике предавања у информатизованој учионици Презентационе технике (аутори: Тот Петер и Чефалваи Миклош) Електронска табла (аутор: Пете Балаж) Обрада наставне јединице методом анализе случаја коришћењем интерактивне е-табле (аутор: Ференц Мако) Веб заједница и образовање (аутор: Андреа Карпати) Вредновање и тестирање знања уз помоћ рачунара Мрежно окружење за тестирање, адаптивно тестирање (аутор: Ђенђвер Молнар) Вредновање знања базирано на ИКТ-у Мрежно окружење Адаптивно тестирање рачунаром Рачунарско вредновање и PISA тестирања Перспективе и проблеми

15 I део ЗГРАДА ШКОЛЕ

16

17 ЗГРАДА ШКОЛЕ И УРЕЂЕЊЕ ШКОЛСКИХ ПРОСТОРИЈА * 1.1. Организација простора у школи и учионици и повезаност просторија Приликом пројектовања савременог окружења за учење треба узети у обзир да окружење има утицаја на расположење и понашање ученика, као и на њихов осећај сигурности. Један од главних критеријума током пројектовања може да буде кохерентност простора, тј. доследна употреба и разумљивост архитектонских форми чија је сврха лакше сналажење наставника и ученика у простору, као и лакше препознавање зграде и појединих просторија. Прегледност и могућност контроле простора умањује се великим бројем малих просторија које одају утисак лавиринта, а тиме се умањује и осећај сигурности код људи. Осим тога, и само кретање у зградама налик ла ви рин ту је оте жа но, зах те ва пу но времена и изазива осећај нелагоде. Осећај нелагоде и стрепње може бити изазван и ниском таваницом, па је минимум за висину таванице у школи 2,9m по мађарским законима. 1 У даљем тексту ћемо приказати неколико примера организације простора и груписање просторија у школским зградама Централно организовање простора Код централно организованог простора, школску зграду одозго видимо у облику крста. У средишњем делу, у пресеку два крака, налазе се велике заједничке просторије, као на пример хол и фоаје. У њиховој непосредној близини налазе се просторије које су веома посећене и којима се лако приступа, на пример наставничка зборница, кантина за исхрану ученика, мокри Централно организовање простора * Аутори: Ђенђвер Молнар и Едит Немет 1 У класичној архитектонској литератури Нојферт, препоручена чиста висина таванице је 2,70 3,40m (Ернст Нојферт, Архитектонско пројектовање)

18 18 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ чворови и сл. Кракови се налазе на подједнакој удаљености од средишњег дела. Они морају да буду прегледни и њихово контролисање треба да се обавља без потешкоћа. Радијални краци су предвиђени за одвајање појединих организационих целина у функционалном смислу и олакшавају приступ одређеним просторијама. Осим тога, они омогућавају и издвојен рад, без ометања. Одговарајући организациони принцип може да буде подела по узрасту (генерацији), одељењима или врсти активности. Лоша стра на ова квог ре ше ња је та што је цен трал ни про стор, на пре се ку кра кова, лоше осветљен, што је могуће превазићи кровним светларницима Атријумска организација простора Атријумско организовање простора карактеристично је за заједнице које у већој мери теже очувању идентитета и аутономије. Овакав вид организовања углавном се примењује код објеката намењених свештенству и припадницима војске, али често и код образовних институција. Основна карактеристика оваквог организовања про сто ра је сте да је ве ли ки дворишни простор окру жен згра дом из ко је се мо же до бро ви де ти и контролисати. Зато је овакво организовање простора погодно за образовне институције чији полазници имају много слободног времена и у којима је битан појачани надзор. Атријум је погодна форма и за организовање различитих заједничких просторија и приредби. Лоша страна овакве просторне организације јесте што се код ученика може створити осећај затворености због утиска да је двориште мало у односу на површину зграде Ор га ни зо ва ње про сто ра у об ли ку че шља Организовање простора у облику чешља карактеристично је, пре свега, за типове институција у којима се одређене јединице могу функционално одвојити како с аспекта организације простора, тако и у архитектонском смислу. Основа зграде је најчешће у облику сло ва Е, а са ма згра да има три или ви ше крила. Она су најчешће вишеспратна, са степеницама. Овакво организовање простора је Атријумска организација простора Организација простора у облику чешља погодно за одвајање појединих функционалних јединица, на пример за одва ја ње ни жих и ви ших раз ре да у основ ној шко ли, као и за функ ци о- нално одвајање радионица и сале за физичко васпитање.

19 Про јек то ва ње про сто ри ја ЗГРАДА ШКОЛЕ 19 Приликом пројектовања школе 21. века требало би поћи од универзал них прин ци па про јек то ва ња (енг. De sign for All ), са ци љем да при мењена решења одговарају како свим корисницима, тако и онима са специјалним потребама (ови други не морају бити само ученици у колицима, већ и родитељи у време одржавања родитељског састанка у првом разреду основ не шко ле, на при мер, будући да сто ло ви и сто ли це у учи о ни ци ни су прилагођени њиховом узрасту). 2 Уред бом 19/2002. (V.8) ОМ, ко ја се ба ви архитектонским и техничким захтевима, прописује се помоћно упутство за пројектовање образовних институција без препрека. 3 На основу података из ових докумената у табели су приказани захтеви за минималном површином и бројем ученика предвиђених да се сместе у једној просторији. Табела: Про пи си из Уред бе 19/2002. (V.8) ОМ ко ји се од но се на ми ни мал ну површину и на број особа које просторија може да прими. Просторије Прописи за пројектовање Учионица Основна површина: 2m²/ученичко место (65 70m²) Библиотека Основна површина: 60 65m² Рачунарски кабинети и лабораторије Кабинет за стране језике Кабинет за ликовну културу Основна површина: 4m²/ученичко место (мин. 69m², макс. 99m²) Основна површина: 2m²/ученичко место (65 70m²) Основна површина: мин. 69m², макс. 82m²) Канцеларија директора Основна површина: 20 25m² Зборница Основна површина: 2m²/особи, 60 65m² (основ на шко ла) Основна површина: 3m²/особи, 80 85m² (гимназија, стручна школа) 2 На веб сајту Министарства просвете Репубике Србије, налази се колекција докуменaтa међу којима су и ближи услови о простору, опреми и наставним средствима које различите врсте школа треба да задовољавају по прописима Републике Србије. 3 Уредба мађарског закона која се бави архитектонским и техничким захтевима носи озна ку 19/2002. (V.8) ОМ.

20 20 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ На основу наведене уредбе у образовним институцијама требало би стварати функционалне јединице од просторија исте или сличне намене. Функционалне јединице се могу, ради ефикаснијег рада, организовати у фоајее, сале и др., при чему треба узети у обзир начин повезивања појединих функција код различитих радњи и различитих организација рада. Про је кат школ ске згра де би тре бало да омо гу ћи не сме тан про ток љу ди, ма те ри ја ла и ин фор ма ци ја у сва ком об ли ку. При то ме тре ба узети у об зир да се нај ве ћи обим са о бра ћа ја љу ди од ви ја код глав ног ула за у згра ду ко ји се кон тро ли ше на пор тир ни ци, док се дру ги нај ве ћи обим са о бра ћа ја од ви ја у фо а јеу (аули) и у ре сто ра ну. У овим про сто ри ма, чво ри шти ма, ди мен зи је и об лик про сто ра, вра та и про зо ре, вен ти лаци ју и гре ја ње и оста ле еле мен те тре ба про јек то ва ти та ко да бу ду у функ ци ји ве ли ког про ме та љу ди. Нео п ход но је узе ти у об зир и по тре бе без бед не ева ку а ци је ко ри сни ка шко ле, та ко да по про јек ту нај ве ће одсто ја ње до из ла за за слу чај опа сно сти тре ба да бу де 25m. При ода би ру про зо ра и вра та по себ но тре ба обра ти ти па жњу на њи хо во ин тен зив но ко ри шће ње и на опа сност од не зго да. За то ста кло тре ба да бу де си гур но сно, не сме да се рас пр ска ва у ко ма ди ће прили ком ло ма, а при уград њи мо ра да се обез бе ди да не ис па да. Спољ не иви це зи до ва тре ба оба ви ти об лим за штит ни ци ма до 2m ви си не ка ко би се спре чи ле по вре де уче ни ка и згра да одр жа ла у до бром ста њу. По ме ну та уред ба о про јек то ва њу обра зов них ин сти ту ци ја без пре пре ка да је ко ри сне са ве те за про јек то ва ње ход ни ка ко ји нам пома жу да ти про сто ри бу ду без бед ни ји за уче ни ке (на при мер да не уда ре гла вом у отво ре но про зор ско кри ло) и да се ход ни ци ефи касни је ко ри сте (нпр. уз по моћ од го ва ра ју ћих ин фор ма тив них нат писа). Та ко и у овом слу ча ју ко ри сти мо три кри те ри ју ма ер го но ми је: без бед но, ефи ка сно и ком фор но ко ри шће ње про из во да/око ли не. У за јед нич ким про сто ри ма се мо гу по ста ви ти и раз ли чи те ин фор маци о не тач ке. Мо ра им се обез бе ди ти лак при ступ, али се мо ра ју и из дво ји ти у од ре ђе ној ме ри ка ко би се на њи ма мо гло усред сре ђе но ра ди ти. У шко ли 21. ве ка се у ра зним за јед нич ким про сто ри ма, нпр. у фо а јеу (аули) или по ход ни ци ма, по ста вља ју ин фор ма ци о не тач ке са бе жич ним ин тер не том, не фор мал ни про сто ри за ко му ни ка ци ју у ко ји ма уче ни ци мо гу ла ко да при сту па ју ин тер не ту или да при пре мају груп не за дат ке.

21 ЗГРАДА ШКОЛЕ 21 А пре пре ка из над гла ве, B- пре пре ка на зи ду, C ква ке, D усме ра ва ју ће тра ке на по ду, Е ру бо ви за так тил ну и ви зу ел ну по моћ, F огра да за упо зо ре ње, G рубови на зиду за визуелну информацију Пројектовање ходника (Извор: Приручник о пројектовању образовних институција без препрека) Као што смо већ по ме ну ли, при ли ком про јек то ва ња про сто ри ја за од ре ђе не на ме не по треб но је узе ти у об зир њи хо ве функ ци је. Та ко је, ре ци мо, свр сис ход но по ста ви ти збор ни цу на цен трал но ме сто, та ко да се, с јед не стра не, уче ни ци ла ко мо гу обра ти ти на став ни ци ма у ве зи са сво јим про бле ми ма, а с дру ге стра не, и на став ни ци ла ко мо гу сти ћи до про сто ри ја у ко ји ма се др жи на ста ва. Раз ли чи те струч не учи о ни це, ла бо ра то ри је, ра ди о ни це и са лу за фи зич ко вас пи та ње тре ба пра ви ти из дво је но, чи ме се по сти же бо ља звуч на изо ла ци ја и без бед ност тих про сто ри ја. Већ код самог пројектовања просторије потребно је знати за какву врсту наставе је она намењена. Замислимо ситуацију да наставник хоће да при ка же звуч ни филм за вре ме ча са. То зна чи да про сто ри ју тре ба опремити и потребним аудио средствима, а платно, монитор и интерактивну таблу поставити тако да нема одсјаја (нпр. управно на правац природне светлости). Таблу треба поставити тако да ученицима природна све тлост до ла зи сле ва, а ако они на ча су ко ри сте пре но сне ра чу наре, онда ради мобилности морају имати одговарајући приступ мрежном

22 22 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Парапет канал, издигнут под, ДЛП-систем напону помоћу каналица у поду или на зиду како се не би преплитали каблови по поду Про јек то ва ње и опре ма ње про сто ри ја за обра зо ва ње Дизајн у складу са људским потребама сажета је дефиниција ергономског дизајна. Нажалост, искуства говоре да се у пракси слабо примењују сазнања о ергономском дизајну, па у планирању и извођењу радова на зградама и трговима, у пројектовању и изради средстава за рад ергономски недостаци долазе до изражаја тек онда када се деси несрећа или дође до повреде. Најчешће се већ након дубљег истраживања разлога несрећа и повреда долази до одговора на питање које основне ергономске захтеве планери нису узели у обзир. Наравно, тада је потребна накнадна корекција, али је она скупа и може да се реализује само уз одређени компромис. Зато је препоручљиво да се ергономски принципи узму у об зир већ у ра ној фа зи пла ни ра ња, али и то ком ре а ли за ци је пројекта. Ти принципи се морају примењивати и током пројектовања свих објеката с којима човек, тј. корисник може доћи у интеракцију, без об зи ра на то да ли је реч о рад ном окру же њу, сред стви ма ко ји ма се користимо, намештају, софтверу итд. Да би се обезбедили услови за безбедан, ефикасан и пријатан рад у школи, решавају се различити ергономски задаци. Приликом адаптације или изградње неке образовне институције постоје огромне разлике између рада у општим и специјализованим учионицама, као и између димензија тела ученика, начина кретања и снаге ученика различитих старосних група. Дакле, поједине просторије у којима се изводи настава можемо да класификујемо на основу врсте активности која се у њима одвија, а при томе не смемо заборавити ни различитост антропометријских карактеристика корисника који те просторије користе.

23 ЗГРАДА ШКОЛЕ 23 Узимање у обзир антропометријских људских карактеристика отежано је чињеницом да постоје различити типови људи они са мањим и већим одступањима од просечних. Ако посматрамо само једну такву карактеристику, на пример висину, њена вредност се стално мења током човековог живота, различитим темпом. У целој популацији та је вредност у од ре ђе ном оп се гу нпр. код де це се те ле сна ви си на бр зо ме ња и нај ве ћа је то ком пр вих 4-5 го ди на, а сле де ћи ве ли ки скок ра ста је у пубер те ту (код де вој чи ца се тај скок ја вља ра ни је, око 12. го ди не, док је код де ча ка око 13. или 14. го ди не, па су у шко ли де вој чи це од два на ест го дина у просеку више од дечака истог узраста). У протеклим столећима, а поготово у прошлом веку, запажено је да је у развијеном свету дошло до повећања телесне висине, а пре свега убрзаног развоја деце. У развијеним друштвима се ергономија разматра у скоро свим подручјима, тако да се на ергономске аспекте обраћа пажња у стану, у кан це ла ри ји, у шко ли, у са о бра ћа ју итд. У скла ду с тим се и о ефикасности може говорити из различитих углова, на пример: већи обим производње, виши квалитет или, у случају образовне институције, ефикасност учења и наставе и сврсисходност коришћења појединих средстава. Слично томе, и појам људских потреба треба шире посматрати. Осим што спречава оштећење здравља и обезбеђује физичку безбедност, ергономија има још један, подједнако значајан циљ да обезбеди комфор и добро расположење, као и радне услове који су неопходни за развој различитих људских способности. У данашње време се све више прихвата мишљење да је примена ергономије потребна не само због економске рационалности већ је она и индикатор развијености неког друштва и квалитета живота (Antalovits M, 1993). У овом поглављу ћемо показати које је опште и специфичне факторе окружења потребно узети у обзир у школи 21. века приликом пројектовања наставног окружења које потпомаже употребу савремених наставних метода и средстава Намештај у учионици Учионица просторија у којој се одвија настава различитих предмета треба да буде прилагођена свим врстама образовног рада од фронталне наставе, до групног рада и рада ученика на рачунарима. Осим то га, тре ба омо гу ћи ти да уче ник пра ти на ста ву и у сто је ћем и у седећем положају, седећи у клупи или на поду. У складу са претходно наведеним, учионице треба да буду одговарајуће величине и потребно је да се за њих обезбеди одговарајући намештај.

24 24 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Учионица не може бити оптимално уређена без добро пројектованог намештаја који одговара разноврсним образовним методама фронтални рад, рад у мањим и већим групама, рад у паровима, индивидуално учење итд. За то су нам потребни мобилни, лако покретљиви столови и столице. Столице и столови треба да буду у складу са телесним мерама ученика, па је за школу погодно да инвестира у ђачке столове и столице подесиве висине. Осим тога, важно је и да ивице буду заобљене и да не буде испупчења (нпр. на ивицама којима се спајају столови), како би се спречило евентуално повређивање ученика. Важно је да столице, столове и површине за писање који су ван употребе могу да се наслажу једни на друге и да се лако премештају како би заузимали што мање простора у учионици По тре ба за про сто ром и рас по ред сто ло ва у учи о ни ци Пре реорганизовања простора у учионици, треба размислити о потребама за организовање простора и о могућностима складиштења комада намештаја који се у неком тренутку не користе. Ако се настава организује на традиционалан начин, фронтално, док ученици седе у клупама, а између клупа постоји простор, онда треба оста ви ти раз мак од 70cm. Иза по след ње клу пе тре ба оста ви ти ве ћи размак због лакшег пролажења. Последња клупа је специфична и због клацкања на столицама, па треба размишљати и о заштити зида у висини наслона столице. Размак између клупа када Размак између клупа када нема места за обилазак има места за обилазак Ако желимо да обезбедимо пролазак између редова у којима су клу пе спо је не, а да уче ни ци при том не оме та ју сво је дру го ве, он да је по треб но оста ви ти раз мак од 90cm, а у по след њем ре ду од 100cm.

25 ЗГРАДА ШКОЛЕ 25 Потребан размак између редова Ако су у учионици столови организовани по редовима, онда између њих тре ба да по сто ји про лаз ши ри не 110cm, јер уче ни ци са обе стране ко ри сте овај про лаз (пре све га пре по чет ка и по сле кра ја ча са). Ако се на столовима, са стране, налазе држачи за торбу, онда пролаз треба проширити за додатних 20cm. Ако су у учионици држачи за капуте и торбе постављени поред ула зних вра та, са стра не, он да се ис пред тог де ла учи о ни це пра ви пролаз ширине 130cm, како би се несметано пролазило иза ученика који у др жач од ла же тор бу или је ода тле узи ма. Код груп ног уче ња дру гачи ји је и рас по ред сто ло ва у учи о ни ци. На при мер, ако у јед ној гру пи раде четири особе, оне могу да седе за четвртастим столом димензија cm или за окру глим сто лом по лу преч ни ка 50 60cm. Да би се за столом могло удобно седети и да би се кретање несметано одвијало, потребно је обезбедити додатних 60 70cm простора. Код групе од осам чланова потребан је четвртасти сто димензија cm или округли полупречника 65cm. Између ученика који седе за столом треба обезбедити растојање од најмање 23cm ради очувања личног простора. Ако се на школском часу дуже време пројектују слике на једном зиду учионице, тј. у једном правцу, онда се препоручује укидање групног распореда седења, јер би се тако оптеретила кичма и леђни мишићи. У циљу повећања разноликости више се не препоручују традиционални, правоугаони столови, већ они трапезасти и столице на точковима који се могу закочити. На сликама је дат шематски приказ учионице опремљене трапезастим столовима и конкретан пример једног начина

26 26 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ распоређивања у пракси. Ученицима основних школа умногоме би помогла на бав ка сто ло ва чи ја се рад на по вр ши на на ги ње под углом од 19 степе ни. Осим сто ло ва и сто ли ца, по треб не су и по ли це за књи ге и на став на средства, као и ормари погодни за смештање различитих информатичких средстава. При пројектовању ормара за одлагање информатичких средстава треба имати у виду да је потребно обезбедити: (1) одговарајућу вентилацију уређаја, (2) пуњење рачунара и (3) довољан простор да човек просечне висине може да допре до било ког уређаја (Molnár, 2007). Неколико начина распореда покретних трапезастих столова (Извор: Molnár, 2007)

27 ЗГРАДА ШКОЛЕ 27 Неколико начина распореда покретних трапезастих столова и столица Површине за писање које се лако одлажу Код групног рада, за одређивање положаја вишефункционалних табли треба узети у обзир и антропометријске мере корисника (нпр. различите висине ученика нижих разреда). Зато су за учионице најбоље табле подесиве висине, а уколико то није могуће, онда у нижим разреди ма та бле тре ба по ста вља ти на ви си ни од 60cm од по да уме сто на уобичајених 100cm. При осмишљавању размештаја опреме у образовним просторијама, ради што мобилнијег и прилагодљивијег распореда елемената у њи-

28 28 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ ма, треба осмислити простор за одлагање капута и торби. Било би добро, на при мер, да мо гу да се од ло же у ор мар по ред зи да, јер на тај на чин остаје већи простор за касније промене ентеријера. За бољи визуелни ефекат код различитог распоређивања опреме у просторији могу се користити материјали за прекривање у другим бојама. Тако се, на пример, саобраћајнице које су увек слободне, могу обележити неком бојом или у јед ном углу учи о ни це мо же да се по ста ви те пих на ко ме ће се се де ти то ком ра да са де цом из ни жих раз ре да Ергономија седишта и избор столица за учионицу При избору намештаја за образовну институцију посебну пажњу треба обратити на радне столице које дају најбољу потпору организму у развоју и омогућавају правилно држање тела. Сваког интересују критеријуми за избор радне столице која омогућава правилно седење, али се не може дати опште решење, због различитих телесних мера ученика и широког опсега радних активности у учионици. При избору радних столица треба одлучити има ли смисла обезбедити столице на точковима за ученике. Добра страна таквих столица јесте што се њима омогућава већа покретљивост деце, али лоша страна је да им стал но кре та ње од вла чи па жњу. Још јед на не га тив на стра на је та што се сто ли це ко је ни су у упо тре би не мо гу на сла га ти јед на на дру гу, па заузимају превише места, а услед неприкладне употребе овакве столице се бр зо оште ћу ју и ква ре. Без обзира на то да ли је реч о ра ду ко ји се обавља у седећем или стојећем положају, стално лоше држање тела, једнострано напрезање мишића и једнострана оптерећења могу пореметити мишићну равнотежу, што изазива деформације, ограничења у кретању и бо ло ве. За то то ком ра да и обра зов них активности морамо обезбедити ергономске услове који омогућавају удобно и природно кретање тела. Тако, на пример, дисциплинова ње де це у основ ној шко ли у сти лу: Се ди мир но! мо же да до ве де до ве ће ште те не го што има ко ри сти, јер се де ца при ну ђу ју на претерано круто или претерано опуштено држање (Károlyi, Hercegfi, 2004). Још увек се рас пра вља о на сло ну столи це, то јест о то ме да ли га уоп ште тре ба Оптерећење пршљенова у слабинском делу у стојећем, правилном седећем и погуреном положају

29 ЗГРАДА ШКОЛЕ 29 користити. Наиме, коришћењем наслона леђни мишићи дуж кичменог стуба полако престају да одржавају равнотежу, чиме се ремети мишићна равнотежа. Наслон столице је правилно постављен онда кад подржа ва струк, па не тре ба го во ри ти о на сло ну за ле ђа, не го о на сло ну за струк. Погодне столице за дуже седење налазимо међу онима које имају ни зак на слон, док ви со ки на слон не да је пот по ру стру ку већ у пре де лу лопатица, тако да уместо двоструког S, нормалног облика кичменог стуба, као последица се јавља погурен положај и грбавост. У природном стојећем положају оптерећење пршљенова у слабинском делу је 100%, у опуштеном лежећем положају оптерећење кичме је 28%, док је у седећем положају оптерећење кичме много веће него у стојећем положају, па чак и код најправилнијег седења, можемо сматрати да је оптерећење кич ме 140%, док је код по гу ре ног се де ња чак и 200%. Пра вил ним седењем смањује се оптерећење кичме детета и чува његово здравље. Ево при ме ра за то ка ко де те не тре ба и ка ко тре ба да се ди, што уче ни ци ма треба објаснити не би ли им се усадила навика правилног седења. A) Б) Пример за правилно Б) и неправилно седење A) Неправилан седећи положај може додатно да штети здрављу, јер се стомачни органи притискају у много већој мери него у стојећем или лежећем положају. Услед тога могу настати проблеми с варењем и затвор. Непосредна последица недовољног снабдевања организма крвљу (снабдевање кисеоником и хранљивим материјама) могу бити и умор, проблеми с концентрацијом, главобоља и несвестица. Додатна штетна дејства по здравље могу бити последица неодговарајућег седишта на столици. Наиме, ако висина седишта на којој дете седи није усклађена с антропометријским мерама и ако његове ноге висе (не додирују тло), онда ивица седишта притиска крвне судове бутине, због чега нога трне, а у крајњем случају могу настати проширене вене. Зато је битно да ноге, тј. стопала буду правилно ослоњена, уколико већ не до ди ру ју под. У шко ли је ово ра ши рен про блем и у та квим слу ча је ви-

30 30 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ ма де ца кла те но га ма, што је не са мо штет но по здра вље, већ ре ме ти и концентрацију. Овај проблем се превазилази употребом ослонца за стопала По ло жај школ ске та бле и уре ђа ја за про јек то ва ње слика и филмова у учионици Различите информације се пре свега обрађују визуелно. Зато приликом уређења школског ентеријера треба обратити пажњу на то да информације важне за ученике буду истакнуте на видљивом месту. Пошто се на ча су нај че шће се ди у ре до ви ма, а ђа ци се де је дан иза дру гог, ја вља се про блем са пре глед но шћу ко ји се обич но ре ша ва та ко што се ви ши ученици премештају у последње редове. Идеална видљивост је до 30 ле во и де сно од осе ока, али су при хва тљи ви и угло ви до 65. Вер ти кално ви дљи вост је иде ал на до 15 из над и ис под хо ри зон та. То је под руч је које лако можемо обухватити без великог оптерећења ока или вратног дела. Дакле, показна средства, нпр. таблу, интерактивну таблу, платно или монитор, треба поставити у то подручје. На рав но, пр ви ред тре ба да бу де до вољ но уда љен од та бле и то та ко да и они ко ји су на кра је ви ма тог ре да мо гу до бро да је ви де. Окре та њем главе шири се видно поље, али дуготрајно гледање у једном правцу или дуготрајно окретање тела може оптеретити вратни део, рамена, леђа и кичму. Зато је током школске године потребно више пута променити размештај ученика, да би се једнострано оптерећење смањило и на тај начин. 4 прихватљиво оптимално Одређивање повољног угла гледања Оптимално видно поље у учионици 4 У класичној архитектонској литератури Нојферт (Ернст Нојферт, Архитектонско пројектовање) препоручена максимална удаљеност последњег реда клупа од табле је 9m, а пр вог ре да од та бле је 2m.

31 Рачунарски кабинет (учионица) ЗГРАДА ШКОЛЕ 31 Док се критеријуми за избор рачунарске конфигурације мењају у од но су на зах те ве за софт ве р ко ји је по тре бан за рад, ако се из у зме критеријум цене рачунарске опреме, критеријуми за избор монитора, тастатуре и миша су чисто ергономски. Критеријуми за избор монитора су да сви знаци на екрану буду јасно пре по зна тљи ви (да има ју ја сне иви це, да не тре пе ре), да сли ка бу де стабилна и без светлуцања, да на монитору може да се подешава осветљеност и контраст, затим да буде могућ релативно широк угао гледања у монитор и да зрачење монитора буде минимално, због могућег штетног деловања на људе. То у пракси значи да треба бирати мониторе са великим екраном и великом резолуцијом екрана, а због мањег штетног зрачења добро је куповати мониторе са танким екранима (ТФТ-ЛЦД и пла зма), јер је код њих штет но зра че ње мно го ма ње не го код мо ни то ра са катодном цеви. Та ста ту ра тре ба да бу де одво је на од мо ни то ра и да мо же да се нагиње. Чак и код свакодневног дугог коришћења преносног рачунара препоручује се одвојена тастатура. Тастери на тастатури треба да буду без сја ја, а озна ке на њи ма тре ба да се ја сно раз ли ку ју и да бу ду чи тљи ве. 5 Уколико се користи преносни рачунар, обавезно уз њега треба обезбедити миша јер при дужем коришћењу тачпеда уграђеног у преносни рачунар долази до изражаја проблем са држањем ручног зглоба. Коришћењем лоше тастатуре и миша долази до упале лигамената, а затим и до појаве кумулативне повреде (енг. Repetitive Strain Injury Cummulative Trauma Disorder ) која настаје услед понављања истих покрета, а коју можемо да препознамо по симптомима да прсти побеле и да трну. Исто тако, може настати и повреда позната као тениски лакат. Све ово се спречава одговарајућим положајем зглоба и стављањем специјалне подлоге испод њега. Правилан положај зглоба се обезбеђује када су тастатура и миш одвојени и када се налазе на одговарајућој висини на којој су рука, зглоб и подлактица у природном положају. Миш треба поста ви ти у исти ни во са та ста ту ром и до вољ но бли зу ње та ко да из ме ђу 5 У Србији се користе тастатуре прављене за тржиште Америке и западне Европе, па на тастере треба налепити додатне ознаке за српска слова, као и интерпункцијске ознаке српског писма, прилагођене словима српске ћирилице или латинице: на тастер Q треба залепити налепницу Љ, на W налепницу Њ и тако редом. Осим налепница, могу се купити и навући специјалне капице за тастере у разним бојама, што се може користити и за олакшавање учења слепог куцања на тастатури, јер се тачно одређеном бојом означе они та сте ри ко ји се ку ца ју пр вим, дру гим или пе тим пр стом ру ке. У окви ру срп ског про грама Парт нер у уче њу на пра вљен је и софт вер за уче ње сле пог ку ца ња на ра чу на ру, ко ји се може бесплатно преузети са веб адресе slovo/default.mspx

32 32 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ та два уређаја не морају да се праве широки покрети (када се тастатура налази у фиоци стола која се извлачи, проблем представља недостатак ме ста да се миш по ста ви по ред та ста ту ре, та ко да се он ста вља на ра чунарски сто, што је лоше решење јер се рука онда помера горе-доле, а и не по сто ји под ме тач за зглоб ша ке). лоше нездраво лоше лоше здраво добро нездраво Правилан положај ручног зглоба приликом коришћења тастатуре и миша Миш тре ба да се др жи уз опу штен зглоб. Да нас већ по сто је же ла тина сти под ме та чи за ми ше ве (као што су већ одра ни је у упо тре би же латинасти подметачи за зглоб за рад са тастатуром). Појавом бежичних мрежа уређење радних места са рачунаром постало је још прилагодљивије. Али ни у оваквим случајевима не можемо да заборавимо на џунглу каблова, јер још увек постоји потреба за кабловима, па проблем њиховог развођења треба решити обезбеђивањем мрежних прикључака и мрежног напајања. Напајање за преносне рачунаре може се обезбедити на два начина: постављањем специјалних ормара за пуњење и складиштење преносних рачунара или посебним разводом електричне мреже између столова на којима се они обично налазе. У овом другом случају, приликом опремања просторије треба обезбедити могућност за развођење каблова по поду или зиду, на пример кроз ка на ли це за ка бло ве у по ду или на зи ду, што је ја ко ва жно за безбедност каблова, рачунара и података, али и за безбедност ученика

33 ЗГРАДА ШКОЛЕ 33 (да не дође до саплитања о каблове, повреде ученика и ломљења рачунарске опреме). Ергономска тастатура и миш Уређење радног места са монитором У овом поглављу ћемо се позабавити уређењем радног места са рачунаром, предвиђеним за седење, какво се често налази у рачунарским учионицама. Монитор треба поставити довољно високо да највиши ред на њему буде готово у висини очију, тј. да средња линија монитора буде 20 испод висине очију. Ово је тешко постићи када користимо преносни рачунар, па је зато боље користити одвојени екран или преносни рачунар треба да буде постављен на сталак подесиве висине (све наведено је важно за смањење оптерећења раменог појаса, врата и очију). Препоручено уређење рачунарског радног места са класичним седећим положајем

34 34 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Монитор треба поставити на 50 60cm од очију (због фокусирања). Он тре ба да је си ме трич но по ста вљен у од но су на ко ри сни ка, тј. на средини (ни лево, ни десно, него баш на средини) чиме избегавамо једнострана оптерећења, изврнути положај тела и последице ортопедске дегенеративне промене. Подлактица треба да буде у хоризонталном положају или за 10 испод хоризонтале, а надлактица треба да буде у вертикалном положају. Овакав положај руке добар је и за коришћење тастатуре и за употребу миша, па зато тастатуру и миш треба ставити на исту висину (одговарајућим положајем руку спречавамо и предупређујемо и кумулативна обољења). Шака и подлактица треба да буду у истој равни, а потребан је и ме ка ни осло нац за зглоб, или ма кар тре ба обез бе ди ти око 5cm про стора за по длак ти це, али та ко да се рад на пло ча сто ла не усе ца у ру ку (подлога за зглоб је такође битна ради смањења кумулативних обољења). Бутина треба да је у водоравном положају, нога у положају блиском вер ти кал ном, а тре ба обез бе ди ти и осло нац за но гу. Због ово га треба има ти по де сив сто и сто ли цу или, у слу ча ју фик сне ви си не сто ла, подесив ослонац за ногу. Седиште треба да буде одговарајућег облика и такво да је оптерећење равномерно (да би што мање притискало бутину и крвне судове у бу ти ни). Оно тре ба да је во до рав но или спу ште но за 2-3 пре ма сме ру гле да ња. Ова кав по ло жај је бо љи за кар лич ну кост не го да је пло ча нагнута у супротном смеру. Плочу за седење морамо обложити материја- Типични правилни (здрави) и неправилни (нездрави) начини седења на радном месту са рачунаром