Књижевник Миро Вуксановић,

Vesti J ГЛАСИЛО БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ ЈАНУАР 2010 ГОДИНА XIX БРОЈ 73 YU ISSN 0354 2866 J ПРОГРАМ РАДА библиотеке МАТИЦЕ СРПСКЕ У 2010. (САЖЕТАК) 2010. Библиотека Матице српске (БМС) ће радити као У прва и једина библиотека у Србији чији електронски каталог има више од милион записа о књигама и другим публикацијама, од Матичиног апостола из 13. века до најновијих издања у 2010. Електронски каталог БМС је основни и већински део Виртуелне библиотеке Србије (ВБС) и доприносиће даљем развоју овог значајног пројекта, који води Народна библиотека Србије (НБС). Реч је о узајамној каталогизацији (о обради публикација на SAdr@aj ПРОГРАМ РАДА БМС У 2010. 1 МИРО ВУКСАНОВИЋ ДОПИСНИ ЧЛАН САНУ 1 ИЗ РАДА БМС У 2009. 3 НОВКА ШОКИЦА-ШУВАКОВИЋ ЗАМЕНИК УПРАВНИКА БМС 5 НОВА ИЗДАЊА БМС 6 НОВИ СКЕНЕР ЗА ДИГИТАЛИЗАЦИЈУ 7 ИЗЛОЖБЕ 7 СТРУЧНИ ИСПИТ У НОВЕМБАРСКОМ РОКУ 10 ПОРТРЕТ 11 НАГРАДЕ, ПОСЕТЕ, ЗАХВАЛНИЦЕ 12 СЕМИНАРИ, СТРУЧНИ СКУПОВИ, САСТАНЦИ 13 СТРУЧНА УСАВРШАВАЊА 14 ГОДИШЊИЦЕ, СУСРЕТИ, ПРОМОЦИЈЕ 15 ДАРОДАВЦИ 16 ИЗ СТРАНИХ ЧАСОПИСА 18 НОВЕ КЊИГЕ 20 једном месту и аутоматском преузимању записа). БМС ће наставити рад на пресељењу библиотечке грађе из Чешког магацина у нову зграду која има укупно 4.300 м2, а која је завршена и опремљена 2007. године. Истовремено ће бити установљен бољи и подеснији распоред пуб ликација. Своју укупну делатност БМС ће обављати у складу са одговарајућим законским прописима, а у стручном раду према савременим међународним стандардима. БМС ће остваривати Програм рада повезујући сво ју богату традицију са захтевима информатичког доба и потребама ко рисника, уз сарадњу са својим оснивачем Матицом српском. БМС ће се залагати да у предстојећим изменама законске регулативе њен статус и обавезе буду МИРО ВУКСАНОВИЋ ДОПИСНИ ЧЛАН САНУ Књижевник Миро Вуксановић, управник БМС, изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) 5. новембра 2009. године, на предлог Одељења језика и књижевности. Повељу о избору за дописног члана уручио му је председник САНУ, академик Никола Хајдин, на свечаности која је поводом Дана САНУ одржана 26. новембра. Уручење Повеље

прецизно дати и да се истакнутије признају њено место и улога у укупној култури (као националне библиотеке и као матичне установе за библиотеке у Војводини). СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА БМС Тридесет и седма седница Управног одбора БМС одржана је 3. новембра 2009. године. Председавала је проф. др Марија Клеут, а уз чланове Управног одбора, мр Душицу Грбић, др Драгана Станића, Лазара Чурчића и Ђорђа Виловског, седници су присуствовали управник БМС Миро Вуксановић и руководиоци одељења. На седници су донете одлуке да се усвоји Програм рада БМС у 2010, Ребаланс финансијског плана за 2009, Ребаланс плана јавних набавки за 2009. и Основе финансијског плана за 2010. годину. Прихваћена је и информација о Закону о култури, а чланови Управног одбора заложили су се за примену Закона о Матици српској и уређивању односа Матице српске, као оснивача, и БМС. Такође, прихваћена је и информација о Нацрту закона о обавезном примерку, као и информација да је у припреми доношење Закона о старој и реткој књизи, Закона о библиотекама, Закона о архивској грађи и других закона из области културе. Похваливши Програм рада БМС у 2010. чланови Управног одбора истакли су да се континуирано наставља богата активност БМС. Нарочито су похвалили издавачку делатност, израду Библиографије Иве Андрића, као и послове на дигитализацији највреднијих публикација БМС. Са новим радним, читаоничким и магацинским простором БМС ће повећати број својих корисника и наставити дигитални начин позајмице. БМС ће наставити обраду, заштиту, коришћење, истраживање и презентовање своје ризнице старе и ретке књиге и легата. Планира се објављивање 7. књиге у Едицији Каталог старих и ретких књига БМС, која обухвата издања до 1867. године. Обавезним примерком, куповином, разменом, поклоном и депозитом ФАО и УНЕСКО БМС ће примити око 63.000 публикација. Традиционалном сарадњом са 320 институција у 54 земље размениће 12.000 публикација. Обавезни примерак БМС ће размењивати са НБС, као и са другим библиотекама које у складу са законом примају обавезни примерак. Остатак публикација из обавезног примерка биће упућен у размену са иностранством и на поклон библиотекама у нашој земљи. БМС ће наставити сарадњу са 50 удружења Срба у свету, лекторатима за српски језик и славистичким центрима. БМС ће у 2010. години наставити започету акцију да набави публи кације из наше земље које није у последњим годинама добила законским обавезним примерком. Уз ажурну именску, предметну и децималну обраду нових публикација, биће настављен и пројекат ретроспективне обраде уз истовремену ревизију збирки. У електронски каталог БМС биће унесено око 60.000 нових каталошкобиблиографских записа, укључујући 10.000 записа ретроспективне обраде. Наставиће се рад на уједначавању обраде библиотека учесница у узајамној каталогизацији. Према Концепцији библиографског рада у БМС, на основу грађе из електронске базе података, припремаће се Библиографија књига у Војводини, Библиографија Матице српске и библиографије добитника Змајеве награде. На основу уговора потписаног за Задужбином Иве Андрића у Београду БМС наставиће послове на изради Библиографије Иве Андрића (ИАБ). У БМС ће се уписати 6.200 чланова који ће користити више од 49.000 књига и наслова часописа и новина. У новом магацину са компактним смештајем биће (према новој концепцији) распоређене нове књиге, часописи и новине, као и актуелна издања пренета из Чешког магацина. У јавном каталогу примењиваће се електронски начин задуживања читалаца (с применом бар-кода). У Рефералном центру претраживаће се домаће и стране базе података (Индекси научних цитата на компакт дисковима, сервиси КоБСОН-а са 35.000 наслова часописа и 30.000 онлајн књига, као и онлајн хост DIALOG). Обавиће се 350 тематских претраживања. БМС ће обављати све послове АГРИС центра за Србију, а за потребе АГРИС базе израдиће се око 1.500 инпута. Наставиће се сарадња у међубиблиотечкој позајмици са Британском библиотеком и центром SUВITO. Наставиће се праћење цитираности научних радника на лични захтев и на захтев институција. Методама конзервације и рестаурације биће заштићено око 20.000 страница, а у фотолабораторији ће се израђивати микро снимци раритетних публикација. 2 вести гласило бмс јануар 2010

БМС ће наставити Пројекат дигитализације збирки, са циљем да се њене највредније публикације на још један начин заштите и истовремено учине доступним истраживачима у дигиталном формату. Набављена нова опрема омогућује да се настави са радом на дигитализацији. БМС ће обављати матичне послове за библиотеке у Војводини и организоваће полагање стручног библиотекарског испита у пролећном и јесењем року. Одржаваће се програмска оперативност рачунарског система и обављати заштита података редовним копирањем електронске базе БМС. Електронски каталог БМС, укључујући податке о појединачним примерцима раритета, биће доступан преко Интернета на адреси http://bmsalf.ns.ac.rs/cobiss/. БМС ће активно радити у систему узајамне каталогизације према прихваћеним пројектима и радиће на њиховим допунама. Електронска база БМС, која је основа ВБС, биће доступна и на адреси http://vbs.rs/cobiss/. БМС ће одржавати и ажурирати свој Интернет сајт, на адреси www.bms.rs. БМС ће наставити да делује у IFLI, учествоваће на њеној 76. генералној конференцији у Гетеборгу (Шведска) и обновиће чланство у другим међународним асоцијацијама (FID, EВLIDA и др.). Размена стручњака са иностраним библиотекама обављаће се у складу са обновљеним уговорима о културној сарадњи. Библиотекари и књиговесци из БМС, у сарадњи са колегама из НБС, учествоваће у програмима заштите културних добара манастира Хиландар. БМС ће припремати и објављивати нова издања у својим редовним едицијама, а пригодним изложбама и каталозима обележиће јубилеје из историје културе и науке (Никанор Грујић, Војислав Илић, Антон Павлович Чехов, Марк Твен, Ђерђ Лукач, Сербски народни лист, Фредерик Шопен, Мартин Кукучин, Даница, Меша Селимовић, Деже Костолањи и Стеван Христић). БМС учествоваће у припреми изложбе Србија култура између истока и запада, која би требало да буде одржана у Бечу, јуна 2010. Програм рада БМС у 2010. години урађен је према постојећим прописима. Уколико се они промене, Управни одбор БМС донеће његове измене и допуне. o ИЗ РАДА БМС У 2009. Б МС је у 2009. години успешно остварила свој Програм рада. Делатност БМС финансирана је из републичког буџета, преко Министарства културе, а део средстава обезбедило је Министарство за науку и технологију. Матичне функције финансиране су преко Покрајинског секретаријата за културу. * Управни одбор усвојио је Извештај о раду и Завршни рачун БМС за 2008. годину, Измене и допуне распореда изложби БМС за 2009, Финансиј ски план и План набавки за 2009. годину, Програм рада и Основе финансијског плана за 2010, Ребаланс финансијског плана и Ребаланс плана набавки за 2009. годину. Надзорни одбор размотрио је Завршни рачун БМС за 2008, као и Финансијски план и План набавки за 2009. годину. * Према пројекту Опис ћирилских рукописних књига БМС приређена је и публикована 14. књига у серији Ћирилске рукописне књиге БМС под називом Номоканони епитимијни. На основу селекције ситноштампаних публикација издвојени су и обрађени огласи из времена 1867. године. Припреман је за штампу каталог ових публикација, који ће чинити 7. књигу у Едицији Каталог старих и ретких књига БМС. Из збирке старе српске периодике обрађено је 185 наслова (4.058 годишта). Настављени су послови на уређењу и обради легата Владимира Отовића, донације Никол и Сретена Марића, Библиотеке Српске православне велике гимназије у Новом Саду, која се налази у БМС, и Библиотеке Бачке епархије. У електронској бази обрађено је 388 наслова књига и 31 наслов са 36 годишта периодичних публикација на микрофилму и 10 наслова књига на 15 DVD-а. Посебна пажња поклоњена је припреми публикација за конзерваторско-рестаураторску заштиту, микрофилмовање и дигитализацију. У магацину раритета обављана је редовна топографска контрола. У Читаоници за раритете издато је на коришћење 1.218 књига, 871 јединица периодике и 21 микрофилм. Поводом 500-годишњице манастира Крушедола начињен је избор књига за сталну поставку у новој ризници, књиге су потом преузете и донете у БМС, у циљу њихове конзервације и рестаурације. Начињен је шири избор публикација за изложбу Србија култура између истока и јануар 2010 гласило бмс вести 3

запада која би требало да буде одржана у Бечу, јуна 2010. * Свим видовима набавке БМС је примила и у своје збирке укључила 77.447 публикација. Обавезни примерак размењивала је са НБС и Централном народном библиотеком Црне Горе Ђурђе Црнојевић, а публикације је слала и Универзитетској библиотеци Светозар Марковић у Београду. Настављена је контрола достављања обавезног примерка. Купљено је 929 књига, 1.277 јединица посебних збирки и 329 бројева антикварне периодике за БМС. Разменом из иностранства примљене су 2.532 књиге, 98 публикација за посебне збирке и 3.100 бројева периодике. Партнерима у размени, лекторатима за српски језик и српским библиотекама у иностранству послате су 3.942 књиге и 4.429 бројева периодике, а домаћим библиотекама 34 књиге и 553 броја периодике. БМС је добила на поклон 28.509 публикација, од којих је у збирке укључено 21.414 публикација. Примљене су 234 публикације из депозита ФАО и УНЕСКО. У оквиру координиране набавке БМС је добила 150 бројева страних научних часописа. * Настављен је рад у систему узајамне каталогизације у оквиру пројекта ВБС. Ажурно је обављана имен ска, предметна и децимална обрада нових публикација, уз истовремену ревизију збирки. Укупно је обрађено 60.676 записа за све врсте публикација (књиге, наслови периодике, текстови из часописа и новина, ноте, географске карте и планови, ситни и документациони материјал и друго). Урађен је 2.321 CIP запис. Формирано је 50.929 предметних одредница и 65.607 децималних бројева. Редиговано је 8.386 записа и уједначено 2.038 записа. Настављена је аналитичка обрада прилога у периодици и обрада публикација посебних збирки. У Завичајној збирци Војводине настављени су попуњавање, обрада и заштита публикација. Објављена је Библиографија књига у Војводини за 2007. годину и настављени су послови на припреми наредних свезака. Настављен је рад на припреми 6. тома Библиографије Матице српске и грађе за библиографију добитника Змајеве награде. У оквиру израде Библиографије Иве Андрића укупно је обрађено 4.775 публикација, а креирано је 2.816 записа. Настављен је пројекат ревизије и ретроспективне обраде са књигом у руци (конверзија електронског каталога започета 1992. године). У току 2009. године ревизијом и ретроспективном обрадом укупно су обухваћене 12.903 публикације (8.874 књиге, 744 годишта периодике и 3.255 јединица посебних збирки). До сада је обављена ревизија и ретроспективна обрада 616.398 публикација (463.383 књиге, 46.344 годишта периодике и 106.671 публикација посебних збирки). Електронска база БМС 31. децембра 2009. године имала је укупно 1.067.607 записа (769.177 књига, 26.931 за периодику, 203.168 текстова из часописа и новина и 68.331 за публикације посебних збирки). Сваки од ових записа претражив је преко шездесетак параметара. * У 2009. години у БМС се учланило 5.262 корисника. У Читаоници за периодику и истраживачки рад, у Општој и Научној читаоници коришћене су укупно 37.404 публикације. У топографском каталогу књига евидентирано је 36.439 књига, а у топографском каталогу периодике 46.574 броја часописа и новина. У Нови магацин улагана је страна књига, енглеска књига, књига из обавезног примерка, а уложене су и збирке Иринеја и Стевана Ћирића и књиге из збирке барокне литературе Дејана Медаковића укупно 24.579 књига и 343 годишта периодике. * У Рефералном центру БМС обављено је 396 тематских претраживања из страних база података (базе података на компактним дисковима, КоБСОН-ови сервиси, Интернет, DIALOG), а издвојено је 488 чланка до нивоа апстракта и 266 чланака у пуном тексту. Међубиблиотечком позајмицом из иностранства (SUBITO, British Library и друге стране библиотеке) позајмљене су 324 публикације. На лични захтев корисника за 151 аутора обављено је 190 претраживања цитираности у Индексима научних цитата и нађено је 7.340 цитата и самоцитата, а посебно је праћена цитираност радова на међународним пројектима. За међународну базу АГРИС унета су 1.976 записа. 4 вести гласило бмс јануар 2010

НОВКА ШОКИЦА-ШУВАКОВИЋ, ЗАМЕНИК УПРАВНИКА БМС У складу са Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у БМС заменик управника БМС од 8. децембра 2009. године је информатичар Новка Шокица- Шуваковић. Рођена је 26. јануара 1961. године у Жабљу где је учила и основну школу. У Новом Саду је завршила гимназију, дипломирала је на Институту за математику 1983, две године по том радила као професор математике у Тите лу, а 1986. се запослила у БМС на пословима информатичара. Радила је на успостављању прве модемске везе према свету из Рефералног центра и обавила прва истраживања хоста DIALOG из БМС. Активно је учествовала у изради концепта узајамне каталогизације, у припреми и примени UNIMARC формата за каталошко-библиографски опис, у кориш ћењу других библиотечких и рачунарских стандарда, у пројектовању библиотечке мреже у Војводини, Србији и Југославији и у набавци и развијању хардверске и програмске подршке. Током 1997. и 1998. са колегама из ИЗУМ-а инсталирала је у БМС програмски пакет COBISS, чиме је обезбеђен континуитет рада и развоја електронске базе Библиотеке. Од 2001. до 2003. учествује у изради пројекта ВБС, а такође ради и као редактор софтвера електронског каталога БМС. Као лиценцирани предавач од 2003. до 2007. го дине предаје COMARC/H за кориснике система COBISS на курсевима у НБС. Члан је стручне комисије ВБС за каталогизацију. Новка Шокица-Шуваковић свакодневно прати и одржава програмску оперативност моћног рачунарског система БМС, функционисање COBISS софтвера и имејл сервера. Користећи софтвер COBISS и прилагођавајући га потребама БМС ради исписе из електронске базе и прелом каталога и библиографија с регистрима. Од 2007. ради као испитивач на предмету Библиотечка информатика за стручни испит за стицање звања библиотекара и стиче звање саветника. Од те године до децембра 2009. ради као руководилац Одељења за развој и матичне послове. Ангажована је на пословима дигитализације публикација из збирки БМС, као и на програму аутоматизоване позајмице периодичних публикација. Колегиница Шокица-Шуваковић била је често учесник, односно предавач на многорбојним научним скуповима из библиотечко-инфор матичке делатности. Њени радови објављивани су у стручним часописима. Из збирки Рефералног центра коришћене су 394 публикације. * Обављена је конзервација на 22.735 и рестаурација на 23.037 страница раритетних публикација. Урађено је 59.580 микроснимака и 8.446 дигиталних снимака раритетних публикација. Рађена је и заштита публикација Архива САНУ, Градске библиотеке у Новом Саду, Галерије Матице српске, Ризнице манастира Крушедола и Библиотеке Српске православне цркве. * У оквиру законских обавеза из домена матичних функција БМС је пратила и помагала рад и развој високошколских и народних библиотека у Војводини. Организовано је полагање стручних испита у пролећном и јесењем року, које је успешно положило 38 кандидата. Изложбама и каталозима обележено је 15 значајних јубилеја из наше и светске културне баштине. * Објављене су публикације: Номоканони епитимијни (14. књига у серији Ћирилске рукописне књиге БМС), Библиографија књига у Војводини за 2007, Годишњак БМС за 2008, Анализа рада народних библиотека у Војводини за 2008. годину, Анализа рада високошколских библиотека у Војводини за 2008. годину, Вести, гласило БМС (4 редовна броја), каталози изложби (од броја 153 до 167), као и једна свеска Раскршћа, књижевнофилозофског годишњака Сретена Марића. јануар 2010 гласило бмс вести 5

ОДЕЉЕЊЕ ЗА РЕФЕРАЛНУ И МАТИЧНУ ДЕЛАТНОСТ На седници Колегијума БМС, одржаној 7. децембра 2009. године, одлучено је да се спајањем Одељења за рефералну делатност и Одељења за развој и матичне послове формира Одељење за рефералну и матичну делатност. За руководиоца Одељења изабрана је Бранислава Аврамовић. У складу са Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у БМС основни задаци Одељења за рефералну и матичну делатност су: обављање матичних послова за библиотечке јединице Универзитета у Новом Саду и за друге научно-истраживачке установе у Војводини; oбављање матичних послова за библиотеке које су матичне у Војводини (Нови Сад, Суботица, Сомбор, Сремска Митровица, Зрењанин, Кикинда и Панчево); организација и полагање стручних испита; коришћење и одржавање рачунарског система БМС и развој програмске подршке; израда планова, извештаја о раду БМС, припрема Вести, гласила БМС, и анализа рада библиотека у Војводини; одржавање веб сајта БМС; документалистичка обрада, чување и коришћење непубликованих радова и полупубликација; чување и коришћење референсних публикација (на компактним дисковима и у конвенционалном облику); претраживање онлајн база података и укључивање у систем научно-технолошких и пословних информација у земљи и иностранству; међубиблиотечка позајмица и прибављање публикација из иностранства; израда ИНПУТА за међународну базу података АГРИС и обављање послова међународне сарадње. NOVA IZDAWA BMS БИБЛИОГРАФИЈА КЊИГА У ВОЈВОДИНИ ЗА 2007. Настављајући објављивање текуће библиографије монографских публикација БМС издала је Библиографију књига у Војводини, свеску за 2007. годину. Ова Библиографија обухвата публикације које су издате и штампане у Војводини, публикације издавача из Војводине, као и публикације савремених аутора са територије Војводине у издању других домаћих и страних издавача. Свеска за 2007. годину садржи 1.771 библиографску јединицу у којој су описане књиге на српском, мађарском, словачком, румунском и русинском језику, као и публикације на осталим језицима. Унутар сваког језика библиографске јединице су сређене азбучно, односно абецедно и нумерисане двојако, најпре у низу, затим унутар сваког језика од броја 1. Лакшем сналажењу у библиографској грађи доприноси седам регистара именски, предметни, стручни регистар децималних ознака, географски, регистар колекција по језицима и регистар издавача и штампарија по местима. У допунама Библиографији описане су још 223 књиге из претходних година накнадно објављене. Будући да се свака библиографска јединица Библиографије налази у електронској бази БМС, она је доступна преко Интернета и корисницима широм света. Аутори Библиографије су редактор Марија Јованцаи, редактори записа Љиљана Клевернић и Ката Мирић, Каталин Рафа, Весна Укропина, књигу је за штампу приредила Новка Шокица-Шуваковић, а њен уредник је Миро Вуксановић. НОМОКАНОНИ ЕПИТИМИЈНИ У серији Ћирилске ру кописне књиге БМС објављена је 14. књига под називом Номоканони епитимијни. Она обухвата детаљан каталошки опис 4. номоканона епитимијних, списак скраћеница које су коришћене у опису водених знакова, два научна прилога и 16 страна са илустрацијама. Номоканони епитимијни из збирке БМС настали су у 17. веку када се ти зборници интензивно умножавају за практичне потребе духовника, 6 вести гласило бмс јануар 2010

како преписивањем, тако и штампањем. Представљају драгоцене изворе црквено-правне и друге грађе занимљиве за разна научна и културноисторијска истраживања. Три у овој књизи представљена рукописа, Номоканон епитимијни попа Ореста из 1625/1635. године, те Номоканон епитимијни из 1655/1675. године и Магнит духовни из 1690. године, заједно увезани у једну књигу, значајно употпуњују слику о српској преписивачкој, преводилачкој, књижевној, уметничкој, црквеноправној и другој делатности на Светој гори. Аутори каталога су Душица Грбић, Катица Шкорић и Радоман Станковић (опис водених знакова). Душица Грбић ауторка је и научних прилога О номоканонима и Осврт на три светогорска рукописа из 17. века. Илустрације из описаних номоканона начинила је Силвиа Вал, редактор публикације је проф. др Вера Јерковић, а уредник Миро Вуксановић. izlo@be МИЛОРАД ПАВИЋ, 80 ГОДИНА ЖИВОТА И 25 ГОДИНА ХАЗАРСКОГ РЕЧНИКА НОВИ СКЕНЕР ЗА ДИГИТАЛИЗАЦИЈУ БМС током децембра 2009. године У инсталиран је скенер Bookeye 3 за дигитализацију. Нови скенер произвођача Image Accesses GmbH из Немачке предвиђен је за снимање књижне и друге библиотечке грађе без оштећења. То је колор скенер за снимање формата А2 са 7560 x 6442 пиксела и оптичком резолуцијом 400 x 600 dpi. Скенер има интегрисану колевку са стакленом подлогом и динамични LED систем осветљења. Уз скенер набављен је софтверски пакет Imageware components GmbH BSC 2 верзија 3 са OCR. Након инсталирања урађена су пробна снимања различитих формата књига која су показала квалитетан рад скенера. Део изложбе Поводом 80 година од рођења књижевника Милорада Павића и 25 година од објављивања Хазарског речника, БМС приредила је изложбу у витринама испред Свечане сале Матице српске. Изложба је трајала од 6. до 28. октобра 2009. Поставком су била обухваћена издања Хазарског речника, избор из критике и фотографије аутора. У пратећем каталогу изложбе дат је хронолошки попис 44 библиографске јединице, као и изводи из 22 текста који су поводом Хазарског речника објављени на страним језицима и на српском. Изложби је била прикључена књига Вештачки младеж, с компакт диском, коју је Издавачки центар Матице српске у Едицији Матица објавио поводом 80 година живота Милорада Павића. Прозаиста, песник, драмски писац и историчар књижевности Милорад Павић рођен је 1929. у Београду. Познат је као писац нелинеарне, интерактивне прозе, а Хазарски речник, романлексикон који му је донео светску славу, ласкаву титулу Шехерезаде 20. века и бројна књижевна признања, објавио је у београдској Просвети 1984. године. Оцењен, између осталог, као прва књига 21. века (P. Tretiack, Paris Match), бувљи базар из Хиљаду и једне ноћи (G. Walter, Ouest France) и очаравајући еп о једном јануар 2010 гласило бмс вести 7

умрлом језику из чијег пепела се, зацело, рађа нова књижевност (C. Magris, Corriere della Sera), Хазарски речник је доживео бројна издања и преводе, а свом аутору обезбедио место у друштву светских магова књижевности Борхеса, Кортасара, Ека и Маркеса. Testaccio Риму. Године 1962. у њеној родној кући у Пожаревцу отворена је меморијална галерија са фондом од преко 800 њених уметничких радова. Посмртно је објављена збирка њених песама Поезија (Београд, 1998). МИЛОРАД ПАВИЋ (1929 2009) Књижевник и академик Милорад Павић преминуо је у Београду 30. новембра 2009. у осамдесетој години живота. Сахрањен је 3. децембра у 12 часова на Новом гробљу. Сахрани је присуствовао управник БМС и дописни члан САНУ Миро Вуксановић. МИЛЕНА ПАВЛОВИЋ-БАРИЛИ (1909-1945) Сто година од рођења сликарке Милене Павловић-Барили (1909 1945) БМС обележава изложбом у витринама испред Свечане сале Матице српске. Изложба је трајала од 28. октобра до 20. новембра 2009. Поставком су била обухваћенa дела Милене Павловић- Барили и избор из литературе о њеном животу и стваралаштву. У пратећем каталогу изложбе дат је избор текстова које су о сликарки и њеном делу написали Жан Касу, Розамунд Фрост, Френк Крауниншилд, Роберт Хоран, Миодраг Б. Протић, Лазар Трифуновић, Богданка Познановић, Јелица Милојковић, Братислав Љубишић, Олга Батавељић и Даница Павловић- Барили, као и одломци критика објављених у часописима Newsweek и Art News. Ауторке изложбе и каталога су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер. Милена Павловић-Барили је рођена 1909. у Пожаревцу у браку Пожаревљанке Данице Павловић и италијанског композитора, музичког критичара, песника и путописца Бруна Барилија. Сликарско образовање добила је најпре у београдској уметничкој школи, а затим у Минхену, од Хуга Хабермана и Франца фон Штука. Прву самосталну изложбу имала је у Београду 1928, а до одласка у Америку, 1939, живела је у Риму, Лондону и Паризу. Осим у Београду и родном Пожаревцу, самостално је излагала у Лондону, Паризу, Риму, Фиренци, Њујорку и Вашингтону. Умрла је у Њујорку 1945, а две године касније њени посмртни остаци пренети су на гробље у комплексу парка Део изложбе Милена Павловић-Барили једна је од најзначајнијих српских уметница између два рата. Најзначајнији део њеног уметничког опуса настао је у западноевропским метрополама (Рим, Париз, Лондон), а њен боравак у Њујорку, осим радом на чистој уметности, обележен је и великим успехом на пољу комерцијалног дизајна и сарадњом са престижним модним журналима и најугледнијим часописима за уређење екстеријера и ентеријера (Vogue, Town&Country, Sharm, Harpers Glamour, Bazaar). О животу Милене Павловић-Барили италијанска ауторка Адел Мацола објавила је роман под називом Aquae passeris. Превод овог необичног документарног романа, исписаног у најбољем постмодернистичком кључу (В. Огњеновић), објавиле су 2007. године издавачке куће HESPERIA.еду и Чигоја штампа. ЕДГАР АЛАН ПО (1809 1849) Д весто година од рођења америчког песника и приповедача Едгара Алана Поа (1809 1849) БМС је обележила изложбом у витринама испред Свечане сале Матице српске. Изложба је трајала од 20. новембра до 18. децембра 2009, а поставком су била обухваћенa дела Едгара Алана Поа и избор из литературе о његовом животу и стваралаштву. У пратећем каталогу изложбе дат је избор текстова које су о Поу написали 8 вести гласило бмс јануар 2010

Хорхе Луис Борхес, Оскар Вајлд, Шарл Бодлер, Исидора Секулић, Светислав Стефановић, Станислав Винавер, Тин Ујевић, Бошко Токин, Љубиша Јеремић, Јовица Аћин и Светислав Јованов. Ауторке изложбе и каталога су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер. Део изложбе Приповедач, песник и критичар Едгар Алан По рођен је у Бостону 1809. Његов кратак и буран живот (умро је у Балтимору 1849), обележен високом интелигенцијом, критичким и проницљивим духом и бурним темпераментом, али и склоношћу ка алкохолу, опијуму и скандалима, читаоце је привлачио готово једнако колико и његова дела, а неретко је сматран и главним извориштем његове инспирације. Прву збирку поезије Тамерлан и друге песме објавио је у Бостону 1927, а прве приче, међу којима и Рукопис пронађен у боци, пет година касније у Балтимору. Радио је као уредник новина и недељних издања у Ричмонду, Њујорку и Филаделфији, писао поезију, прозу, есеје и књижевну критику. Едгар Алан По је одиграо значајну улогу у светској књижевности и његов утицај препознаје се код многих модерних писаца (Кафка, Кортасар, Борхес). Сматра се пиониром детективског жанра и зачетником жанра научне фантастике. Његове приповетке, међу којима Пад куће Ушера, Маска црвене смрти, Црна мачка, Украдено писмо, Убиства у Улици Морг и др. припадају књижевној класици, а песма Гавран убраја се у најпознатија песничка остварења америчке књижевности. Велику заслугу на популаризовању Поовог дела у Европи одиграо је Шарл Бодлер који га је преводио и сматрао јединственим генијем. ЈАНОШ ХЕРЦЕГ (1909 1995) Прошле године навршило се сто година од рођења књижевника и преводиоца Јаноша Херцега (1909 1995). Сомбор, Херцегов родни град, јубилеј је обележио 26. маја 2009. манифестацијом Подунавски дани Јаноша Херцега и научним скупом Како читати Херцега данас, а БМС прослави се придружила пригодном изложбом. Од 18. децембра 2009. до 15. јануара 2010. у витринама испред Свечане сале Матице српске био је изложен избор из богатог књижевног и преводилачког опуса овог плодног и жанровски разнородног писца, као и литература о његовом животу и стваралаштву. Изложбу прати каталог у којем се, уз хронолошки попис библиографских јединица, налази избор текстова које су о Херцегу написали Вељ ко Петровић, Милан Коњовић, Бошко Новако вић, Имре Бори, Јанош Бањаи, Ева Толди, Лајош Варга, Б. Сабо Ђерђ и Ерика Бенце. Аутори изложбе и каталога су Ивана Гргурић, Силвија Чамбер и Петер Хајнерман. Део изложбе Јанош Херцег рођен је 1909. у Сомбору где је, пишући и радећи као новинар, уредник часописа и вишегодишњи управник Градске библиотеке, провео живот. Био је близак са сликаром Миланом Коњовићем. Обрађивали су исте портрете (Туна Кекез и други). Прву приповетку Љубав једног кловна објавио је 1926. у листу Sombori Újság, а седам година касније излази му прва збирка новела У олуји. Објавио је више од тридесет књига приповедака, романа, песама и есеја, бавио се књижевном критиком и публицистиком, а на мађарски језик јануар 2010 гласило бмс вести 9

превео је педесет и неколико дела значајних српских, хрватских и словеначких писаца. Позната је његова збирка приповедака у преводу на српски језик Плави топољак (1979). За свој плодан књижевни и преводилачки рад вишеструко је награђиван, године 1981. изабран је за члана Војвођанске академије наука и уметности, а пет година касније уручено му је државно одликовање Народне републике Мађарске. Умро је у Сомбору 1995. o ИЗЛОЖБА СРБИЈА КУЛТУРА ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА БМС у сарадњи са другим институцијама учествоваће у припреми изложбе Србија култура између истока и запада, која би требало да буде одржана у Бечу, јуна 2010, поводом великог јубилеја Српске православне црквене општине у Бечу, основане 1960. године. У БМС начиниће се избор најзначајнијих српских рукописних и штампаних књига за ову изложбу. Експонати, које ће чинити фототипска издања или макете књига, биће распоређени у три целине. У првој целини изложиће се одабране рукописне књиге из српскословенског раздобља српске писмености, од краја 12. до почетка 18. века. Друга целина обухватиће старе штампане књиге 15 17. века, од Октоиха првогласника Ђурђа Црнојевића из 1493/94, прве српске и јужнословенске штампане књиге, до Псалтира с последовањем из 1638. године, последње књиге из времена старог српског штампарства. У трећем одељку презентоваће се српске штампане књиге 18. и 19. века разног садржаја, међу којима су и оне умножене бакрорезном техником, на рускословенском, славеносрпском и српском језику, а чије писмо је црквена ћирилица, грађанска и Вукова ћирилица. Број публикација на изложби биће прилагођен просторним могућностима. Већина публикација које ће бити на овој изложби претражива је онлајн у електронском каталогу БМС. На изложби се предвиђа и видеопрезентација појединих страница или детаља из књига. СТРУЧНИ ИСПИТ У НОВЕМБАРСКОМ РОКУ БМС организовала је полагање стручног испита у библиотечкој делатности у новембарском испитном року 2009. године, сагласно Закону о утврђивању одређених надлежности аутономне покрајине ( Службени гласник Републике Србије, бр. 6/2002), Решењу о именовању Комисије за полагање стручног испита запослених у библиотекама Покрајинског секретаријата за образовање и културу ( Службени лист АПВ, бр. 13 од 6. јуна 2008. године), Правилнику о програ му стручног испита у библиотечкој делатности и начину његовог полагања ( Службени гласник Републике Србије, бр. 20/95) и Правилнику о измени правилника о програму стручног испита у библиотечкој делатности и начину његовог полагања ( Службени гласник Републике Србије, бр. 29/2005). СТРУЧНИ НАДЗОРИ Сагласно одредбама Закона о библиотечкој делатности ( Службени гласник РС, бр. 34/94), Закона о утврђивању одређених надлежности аутономне покрајине ( Службени гласник РС бр. 6/2002), Пра вилнику о надзору над стручним радом у библиотекама ( Службени гласник РС бр. 63/94) и Плану обављања матичних функција БМС за 2009. годину, овлашћени библиотекари БМС обавили су током последњег тромесечја 2009. четири стручна надзора: у библиотеци Одсека за српску књижевност и Одсека за компаративну књижевност 9. октобра, у Библиотеци Глигорије Возаревић у Сремској Митровици 26. октобра, у библиотеци Факултета техничких наука у Новом Саду 6. новембра и у Градској библиотеци Карло Бијелицки у Сомбору 17. новембра. Комисија за полагање стручног испита радила је у следећем саставу: мр Душица Грбић (председник и испитивач за предмет Основи историје писма, књиге и библиотека), Марија Јованцаи (заменик председника и испитивач за предмет Основи библиографије), Радован Мићић (стални члан и испитивач за предмет Основи 10 вести гласило бмс јануар 2010

библиотекарства), Ђорђе Виловски (испитивач за Уставно уређење и прописи), Марија Маховац (Алфабетски каталог), Нада Новаков (Стварни каталози) и Новка Шокица-Шуваковић (Основи библиотечке информатике). Инструктивни семинар за кандидате почетнике у раду организован је од 12. до 16. октобра 2009. године, у Учионици БМС, где су одржане и све друге испитне активности. Консултативни семинар, за све кандидате, одржан је од 9. до 13. новембра 2009. године. Током семинара предавачи су користили рачунарску опрему и видеобим, презентујући примере из електронске базе БМС. Прво предавање било је посвећено историјату и савременим функцијама БМС, уз презентацију њеног Интернет сајта www.bms.rs. Полагању испита приступио је 21 кандидат. Испит је почео 23. новембра 2009, полагањем предмета Алфабетски каталог и Стварни каталози (усмени испит и практична провера знања из именске, предметне и децималне обраде публикација). Полагање осталих предмета настављено је по следећем распореду: Основи библиотекарства и Уставно уређење и прописи (24. новембра), Основи библиотечке информатике (25. новембра) и Основи историје писма, књиге и библиотека и Основи библиографије (26. новембра). Софија Рацков, Нови Сад и Маја Стојановић, Нови Сад. Уверења о положеном стручном испиту кандидатима је уручио управник БМС Миро Вуксановић, 1. децембра 2009. године у Учионици БМС. СТРУЧНИ СЕМИНАР БМС је у својој Учионици 9. децембра 2009. године организовала стручни семинар за библиотекаре високошколских библиотека у Војводини. О образовању корисника високошколских библиотека говорили су Радован Мићић и Новка Шокица- Шуваковић, а о образовању корисника и искуствима Рефералног центра мр Бранислава Аврамовић. Семинару је присуство - вало 17 библиотекара из Новог Сада, Суботице, Зрењанина и Сремске Митровице. PORTRET Слађана Субашић рођена је 16. марта 1972. године у Чачку. Основну школу започела је у Црној Гори, у Рожају, а завршила у Крушевцу. Гимназију, смер Култура и јавно информисање Са уручења уверења о положеном стручном испиту Звање књижничара стекли су: Милица Аврaмовић-Тодоров, Српска Црња; Иван Атанасов, Жабаљ; Гордана Јекнић, Нови Сад; Весна Летић, Жабаљ; Катица Обрадовић, Бачка Паланка и Весна Трифуновић, Сомбор. Звање вишег књижничара стекла је: Зорица Црногорац, Инђија. Звање библиотекара стекли су: Тања Глуховић- Глигорић, Нови Сад; Бојана Грујић, Нови Сад; Милена Драгнић, Врбас; Светлана Ђукић, Зрењанин; Младен Јанчић, Нови Сад; Јелена Јовин, Нови Сад, Горана Копоран, Сомбор, Сања Мајсторовић-Ралић, Нови Сад; Јасмина Мијић, Чока; Драгана Милановић, Врбас; Милица Мирчић, Нови Сад; Слађана Поповић, Нови Сад, завршила је такође у Крушевцу. Школовање је наставила на Филозофском факултету у Новом Саду, на Катедри за руски језик и књижевност, где је и дипломирала 1996. године са звањем професора руског језика и књижевности. Током студирања радила је на Радио-телевизији Нови Сад као новинар у Редакцији забавног програма, јануар 2010 гласило бмс вести 11

да би по завршетку студија наставила да ради у Редакцији информативног програма, до децембра 1998. Рад у БМС почиње фебруара 2001. године у Одељењу каталошко-библиографске обраде, на пословима каталогизације монографских публикација на словенским језицима. Своја прва знања о каталошкој обради стекла је уз помоћ и подршку редактора Љиљане Клевернић. Стручни библиотекарски испит положила је у БМС 2003. године одбранивши рад на тему Руска књижевност у Летопису Матице српске у периоду од 1972. до 2002. Од новембра 2007. године почиње да води фонд Завичајне збирке Војводине уз помоћ своје претходнице, колегинице Гордане Ђилас. Рад на овом послу подразумева окупљање војвођанских аутора, као и публикација које за тему имају Војводину и Војвођане или су, пак, издате на територији Војводине. У Завичајној збирци чувају се и публикације издате на српском језику до 1919. године, а посебно и издања Матице српске, издања академија са територије бивше Југославије, као и издања Српске књижевне задруге. Поред послова у Завичајној збирци Војводине колегиница Слађана Субашић ради и обраду књига за Библиографију књига у Војводини, објављује преводе са руског језика у Годишњаку и Вестима БМС, била је члан редакције Билтена приновљених књига на страним језицима БМС и учествовала је у постављању изложбе и изради каталога о Милану Дединцу. Члан је Радне групе за израду стандарда за народне библиотеке у Србији и учествује у пословима на изради Библиографије Иве Андрића. Слађана Субашић воли свој посао, сматра га динамичним и занимљивим. Радује се сазнавању новог и ужива у сарадњи са колегама како из свог тако и из других одељења. NAGRADE, POSETE, ZAHVALNICE ДУШИЦА ГРБИЋ НАЈБОЉИ БИБЛИОТЕКАР У 2009. Мр Душица Грбић, руководилац Одељења старе и ретке књиге и легата БМС, овогодишњи је добитник Награде Најбољи библиотекар у националној библиотеци Библиотекарског друштва Србије. Признање је заслужила за дугогодишњи допринос у профилисању Едиције Рукописне књиге БМС, као и за вишегодишњи рад на презентацији националног културног наслеђа. Награда јој је додељена 14. децембра на Дан библиотекара, на свечаности одржаној у Криминалистичкополицијској академији у Земуну. ПОСЕТЕ Током последњег тромесечја 2009. године БМС најпре је је 21. октобра 2009. посетила мр Анежка Киндлерова, руководилац Набавке и размене публикација у Slovenská krihovna из Прага, библиотеке са којом већ дуго успешно сарађујемо. Потом су наши гости, 26. октобра, били библиотекари из Приједора. У новембру су БМС посетили студенти бохемистике и славистике из Београда и Косовске Митровице, студенти ТИМС-а из Новог Сада, као и доцент др Слободан Лукић из Бањалуке. Током децембра примљене су две библиотекарке из Москве, као и Зоран Јовичић, председник и обновитељ најстарије српске хуманитарнопросветне организације, задужбине Српског привредног друштва Привредник и оснивач Музеја српске дијаспоре и културе. ЗАХВАЛНИ КОРИСНИЦИ Слободан сам да се искрено захвалим у име професора и студената нашег факултета на изванредној екскурзији у Библиотеци Матице српске. Као и прошли пут бих и сада написао извештај о посети, вероватно за неки чешки часопис. Захваљујем се и за фотокопије рукописа. Са поштовањем, др Јаромир Линда * Добила сам фотокопије тражених чланака. Захваљујем на љубазности и ефикасности. Библиотека Матице српске је несумњиво наша најбоља библиотека. Срдачни поздрави, Јелена Новаковић 12 вести гласило бмс јануар 2010

ЗАХВАЛНИЦА Директор ОШ Петар Кочић из Приједора Драшко Грбић уручио је управнику БМС Миру Вуксановићу Захвалницу за несебичну помоћ и успешну сарадњу, 30. новембра 2009. SEMINARI, STRU^NI SKUPOVI, SASTANCI СКУПШТИНА ЗАЈЕДНИЦЕ МАТИЧНИХ БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ Библиотеци Центра за културу у Кладову У 6. октобра 2009. године одржана је 13. седница Скупштине Заједнице матичних библиотека Србије (ЗМБС). Седница је свечано започета доделом награда за пројекте и постере изабране на стручно-научном скупу Библионет 2009 одржаном у Сомбору, потом је усвојен записник са претходне седнице, Милорад Вучковић је говорио о нормативним базама, управник НБС Сретен Угричић анализирао је активности ЗМБС у првом полугодишту 2009, изнета је информација о усвајању Стандарда за јавне библиотеке у Србији, а донета је и одлука да представници ЗМБС учествују у изради новог закона о библиотечко-информационој делатности. Посебна пажња учесника седнице била је посвећена разматрању одредби новог Закона о култури. Седници је присуствовао управник БМС Миро Вуксановић. О КоБСОН-у И ОТВОРЕНОМ ПРИСТУПУ Библиотекари БМС присуствовали су 14. октобра 2009. године семинару КоБСОН-а на Медицинском факултету у Новом Саду. Семинар који је био намењен студентима постдипломцима организовали су НБС и Универзитетска библиотека Светозар Марковић из Београда. Истога дана на Медицинском факултету у Београду одржана је свечана трибина поводом Дана отвореног приступа. Том приликом одр жана су предавања о значају отвореног приступа везаног за научне информације путем Интерне та, блогова и друштвене мреже. COBISS 2009 У МАРИБОРУ Библиотекари БМС, Новка Шокица-Шуваковић, Душица Грбић, Весна Укропина, Даниела Кермеци, Тамара Мијатовић, Оливера Шербеџија, Слађана Субашић и Радивој Додеровић, присуствовали су 11. и 12. новембра 2009. године у Марибору, у Конгресном центру Хабакук под Похорјем, дводневној Међународној конференцији COBISS 2009. са ознаком Министарска конференција о информационој инфраструктури науке, образовања и културе. Конференцију је организовао IZUM у сарадњи са Министарством за високо школство, науку и технологију, Министарством културе и Министарством иностраних послова Републике Словеније. Први дан конференције био је посвећен европској години стваралаштва и иновација, а у складу са досадашњом праксом COBISS конференција и ове године су другог дана наступили светски познати предавачи. ЗАСЕДАЛА РЕПУБЛИЧКА КОМИСИЈА ЗА ЗВАЊА У НБС је 16. децембра 2009. одржан састанак Републичке комисије за утврђивање предлога за стицање звања за лица која обављају стручне послове у библиотекарству. Састанку је присуствовала већина чланова Комисије, а водила га је Стела Филипи-Матутиновић, в. д. председника. Размотрено је 26 предлога. Сваки члан Комисије поднео је извештај за кандидате чији предлози су му додељени на разматрање. Из БМС била су четири кандидата за које је утврђено да су стекли услове за предложена звања (Љиљана Клевернић, библиограф саветник, Петер Хајнерман, библиотекар саветник, Меланија Блашковић, виши библиотекар и Јелена Ковачек-Светличић, виши библиотекар). Из БМС састанку је присуствовала Марија Јованцаи. јануар 2010 гласило бмс вести 13

ЗБОРНИК САНУ Током октобра 2009. године Одељење језика и књижевности САНУ објавило је зборник Стандардизација старословенског ћириличког писма и његова регистрација у Уникоду који чине радови са истоименог међународног научног скупа одржаног од 15. до 17. октобра 2007. године. У овом зборнику штампани су радови Циљ и проблеми машинске обраде старих ћириличких текстова Душице Грбић и Искуства БМС у компјутеризацији каталогизације старих ћириличних књига Новке Шокице- Шуваковић. Stru^na usavr[avawa РАД ШКОТСКИХ И ФРАНЦУСКИХ БИБЛИОТЕКА Библиотекар БМС Милица Цветковић из Одељења за каталошку библиографску обраду публикација у периоду од 18. септембра до 13. октобра 2009. године била је на стручном усавршавању у Шкотској. Током свог боравка, кроз рад на пројекту набавке и обраде електронских публикација, упознала се са функционисањем Универзитетске библиотеке у Единбургу, а, такође, и са текућим пројектима дигитализације у Националној библиотеци Шкотске. Колегиница Цветковић своје стручно усавршавање наставила је у Француској, у париској Библиотеци Центра Жорж Помпиду где је боравила од 19. октобра до 18. децембра 2009. Обучавала се у Одељењу за међународну сарадњу, затим у служби мреже Питај библиотекара и радила је на пројекту израде нове верзије сајта типа wiki под називом Alphabib, који за циљ има креирање мреже стручњака који раде са особама са инвалидитетом. Током боравка у Паризу, у Министарству културе и комуникација срела се са шефом пројекта за међународну сарадњу са Централном и Источном Европом, Русијом и Азијом Винсетом Лоренцинијем који је најавио могућност посете БМС. COURANTS 2009 У ПАРИЗУ Библиотекар БМС Соња Ивановић из Одељења за набавку и размену публикација у периоду од 16. новембра до 4. децембра 2009. године била је на стручном усавршавању у Паризу под називом Аудиовизуелни материјал у библиотекама, у организацији La Maison des cultures du monde и у оквиру програма Courants 2009. Програм стручног усавршавања одвијао се у Јавној библиотеци за информисање и у Националној библиотеци Француске и осим поменутог обухватао је и усавршавања из области архивистике, културне политике, финансирања и економије у култури, музеологије, архитектонске баштине итд. Колегиница Ивановић је 20. новембра присуствовала унапред заказаном састанку са колегама из Одељења набавке и размене публикација Националне библиотеке Француске. На састанку је изнела проблеме са којима се суочава приликом размене публикација на француском језику и говорила о тешкоћама при набавци референсне литературе. Том приликом и колеге из Националне библиотеке Француске изнели су своје ставове унапред нагласивши значај и задовољство досадашњом сарадњом њихове институције и БМС, као и могућности унапређења те сарадње. ОБУКА У складу са споразумом закљученим 16. октобра 2009. године између БМС и Фонда за очување културно-историјске баштине Векови Бача кандидат Фонда Марко Филиповић обучавао се од 1. новембра до 31. децембра на пословима превентивне заштите публикација у лабораторији за конзервацију и рестаурацију и у књиговезници Одељења заштите публикација БМС. На пословима обуке били су ангажовани виши препаратори Мирјана Ступар и Георг Јовановић, као и књиговезац-дизајнер Милорад Родић. 14 вести гласило бмс јануар 2010

GODI[WICE, SUSRETI, PROMOCIJE 46. САБОР БИБЛИОТЕКАРА СРЕМА Српској читаоници у Иригу 2. октобра У 2009. године одржан је 46. сабор библиотекара Срема. У име домаћина поздравну реч упутиле су директорка Српске читаонице у Иригу Вера Новковић и председница Организационог одбора Сабора библиотекара Срема Славица Варничић. Након тога управник БМС Миро Вуксановић говорио је беседу о песми Santa Maria della Salute Лазе Костића, а присутнима се потом обрадио и Радован Мићић говорећи о манастиру Крушедолу и српској књижевности у 16. веку. ДАНИ КИНЕСКЕ КУЛТУРЕ Управник БМС Миро Вуксановић присуствовао је 22. октобра 2009. године у Београду свечаности приређеној поводом манифестације Дани кинеске културе. САЈАМ КЊИГА Потпредседник Матице српске проф. др Славко Гордић и управник БМС Миро Вуксановић присуствовали су 26. октобра 2009. године отварању 54. међународног сајма књига у Београду. Манифестацију су 29. и 30. новембра посетили и библиотекари БМС. 160 ГОДИНА РАДА БИБЛИОТЕКЕ У ШИДУ Поводом отварања нове зграде и поводом 160 година рада у Народној библиотеци Симеон Пишчевић у Шиду 17. децембра 2009. године одржана је свечаност којој су присуствовали покрајински секретар за културу Милорад Ђурић, управник НБС Сретен Угричић, управник БМС Миро Вуксановић са колегама, представници општине Шид, запослени, љубитељи књиге и други гости. Том приликом управник БМС Миро Вуксановић поклонио је директорки Библиотеке Славици Варничић, са посветом на једнотомном Речнику Матице српске, 160 књига из збирки поклона БМС. Управник БМС уручује поклон Изградња нове зграде библиотеке, у коју је уложено 18,5 милиона динара, почела је у марту 2007. године. Библиотека је смештена на 500 квадратних метара, са фондом од 40.000 књига, завичајном грађом, новинама, часописима, читаоницом, Интернет-салом, електронском обрадом књижног фонда, салом за радионице и књижевне вечери и са више од 2.000 корисника. САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ ИВЕ АНДРИЋА Задужбини Иве Андрића библиографи У БМС који раде на изради Библиографије Иве Андрића (Меланија Блашковић, Даниела Кермеци, Љиљана Клевернић, Слађана Субашић и Весна Укропина) и управник Миро Вуксановић присуствовали су 24. децембра 2009. године представљању књиге Сабране приповетке Иве Андрића коју је приредила Жанета Ђукић-Перишић. БЕСЕДЕ Беседу о песми Santa Maria della Salute Лазе Костића управник БМС Миро Вуксановић говорио је 14. октобра 2009. године у Ваљевској гимназији, у организацији сомборске Градске библиотеке Карло Бијелицки у Свечаној сали Скупштине општине Сомбор 1. децембра, а дан касније, 2. децембра, и у пожаревачкој Народној библиотеци Илија М. Петровић. Стихове песме сва три пута казивао је глумац Небојша Дугалић. Беседом о Филипу Вишњићу управник БМС отворио је у Бијељини 5. новембра 2009. године манифестацију Вишњићеви дани. јануар 2010 гласило бмс вести 15

ДАРОДАВЦИ ПРИЈЕМ У ИВ АПВ Председник Извршног већа АП Војводине др Бојан Пајтић примио је 16. децембра 2009. управника БМС Мира Вуксановића, честитао му на избору за дописног члана САНУ и са њим разговарао о матичним функцијама БМС, као и о финансирању Издавачког центра Матице српске. ПЕСНИЧКА ЗБИРКА ГОРДАНЕ ЂИЛАС Колегиница Гордана Ђилас, која је након одласка Радована Мићи ћа у пензију нови шеф Одељења за чување и коришћење публикација БМС, обја вила је шесту песничку збирку под на зивом Учитељ сећања. Ово ауторско издање обухвата 56 песама. Књи га је промовисана 24. децембра 2009. године у Градској библиотеци у Новом Саду. О књизи су говорили Драгана Белеслијин и Ђорђо Сладоје који је истакао да је сачињена изједна, без уобичајене готово обавезујуће подјеле на циклусе, тако да оставља утисак компактне тематско-мотивске цјелине, чему, свакако, доприноси језичкостилска уједначеност, као и срећно пронађени изнијансирани тон слободног стиха. 16 вести гласило бмс јануар 2010 Објављивањем имена дародаваца који су БМС поклонили књиге и часописе током октобра, новембра и децембра 2009. године, желимо и на овај начин да им изразимо искрену захвалност. Витко Алексић (Београд) Боженка Бажик (Бачки Петровац) Вера Бенкова (Бачки Петровац) Стојан Бербер (Сомбор) Бранкица Божић (Нови Сад) Милена Бојанић (Сремска Митровица) Дина Борозан (Београд) Љубомир Бошков (Баваниште) Љубица Бошковић (Нови Сад) Драгана Брдарић (Нови Сад) Ђорђе Бубало (Београд) Стеван Бугарски (Темишвар) Марија Ваш (Нови Сад) Власта Венчељовски (Нови Сад) Стеван Вујић (Черевић) Момчило Вукићевић (Нови Сад) Миро Вуксановић (Нови Сад) Витомир Вулетић (Нови Сад) Милена Гавриловић (Нови Сад) Милутин Голевић (Шабац) Александар Грачанац (Београд) Здравко Делетић (Беране) Самир Делибеговић (Тузла) Вера Драговић-Вукчевић (Нови Сад) Лили Дукова (Нови Сад) Милета Ђоковић (Рашка) Милан Ђорђић (Бијељина) Александар Ђурић (Сремски Карловци) Владимир Захорец (Цирих) Ирена Зечевић (Бачка Паланка) Анђелка Златковић (Нови Сад) Соња Ивановић (Нови Сад) Рајко Игић (Чикаго) Братислава Идвореан-Стефановић (Нови Сад) Сима Јанчић (Сомбор) Василије Јовановић (Нови Сад) Георг Јовановић (Нови Сад) Марија Јованцаи (Нови Сад) Душан Јованчевић (Нови Сад) Владимир Јокановић (Нови Сад) Шимун Јуришић (Сплит) Илија Катић (Нови Сад) Марко Кешељ (Београд) Мирко Ковачевић (Нови Сад) Јелена Ковачек-Светличић (Нови Сад) Светозар Кољевић (Нови Сад) Горан Комар (Херцег Нови)

Дејан Крагић (Сремска Каменица) Јан Красни (Београд) Лазар Лепшановић (Нови Сад) Слободан Лукић (Бања Лука) Адам Марић (Нови Сад) Градимир В. Миловановић (Београд) Милан Милутиновић (Нови Сад) Гордана Љ. Миљковић (Параћин) Боривој Миросављевић (Нови Сад) Радован Мићић (Нови Сад) Оливера Михајловић (Нови Сад) Гордана Нејгебауер (Нови Сад) Љубица Никачевић (Нови Сад) Владимир Николић (Нови Сад) Драган Ничић Циноберски (Чаглавица) Јована Новаков (Черевић) Роберт Обрадовић (Nanaimo, Канада) Рајко Оровић (Подгорица) Милан Парошки (Нови Сад) Павле Пејак (Нови Сад) Михаило Перуничић (Нови Сад) Магдалена Петин (Нови Сад) Гордана Петковић (Нови Сад) Даница Петровић (Београд) Радмила Петронијевић (Земун) Лазар Попара (Нови Сад) Славка Поповић (Шајкаш) Васо Предојевић (Љубљана) Даница Прекогачић (Нови Сад) Adalbert Przibram (Kehl, Немачка) Горан Пузић (Нови Сад) Јанко Радовановић (Београд) Александар Радовић (Нови Сад) Ђуро Рајковић (Петроварадин) Петар Ранцингер (Сремски Карловци) Небојша Рашо (Херцег Нови) Миливој Рељин (Нови Сад) Савка Репић (Нови Сад) Марко Роквић (Бачка Паланка) Нада Роквић (Нови Сад) Светозар Савковић (Буковац) Коста Симин (Нови Сад) Ивица Стаменковић (Београд) Љиљана Стаменовић (Сремски Карловци) Богдан Станојев (Нови Сад) Владан Станојев (Нови Сад) Мирјана Д. Стефановић (Нови Сад) Срђан Стојанчев (Београд) Мира Ступар (Нови Сад) Раде Ћирић (Нови Сад) Жељко Фајфрић (Шид) Мирослава Француски (Нови Сад) Петер Хајнерман (Нови Сад) Вићазослав Хроњец (Нови Сад) Душан Чампраг (Нови Сад) Горан Чукић (Беране) Јелисавета Шафрањ (Нови Сад) Александра Шево (Нови Сад) Оливера Шербеџија (Сремски Карловци) Новка Шокица-Шуваковић (Жабаљ) Софија Шкорић (Торонто) Радмила Шовљански (Нови Сад) Ксенија Шуловић (Нови Сад) Амбасада Финске (Београд) Америчка амбасада (Београд) Аустријска амбасада (Београд) Библиотека Браћа Настасијевић (Горњи Милановац) British Library (Лондон) Високо еванђеоско теолошко училиште (Осијек) Војнотехнички институт (Београд) Градска библиотека (Нови Сад) Дом омладине Панчево Друштво за зашзиту од зрачења Србије (Београд) Друштво одржавалаца техничких система (Београд) Дукљанска академија наука и умјетности (Подгорица) Економски факултет (Суботица) Етнографски институт САНУ (Београд) Етнографски музеј (Београд) Завод за информатику и статистику (Београд) Задужбина Андрејевић (Београд) Извршно веће АП Војводине (Нови Сад) Институт за криминолошка и социолошка истраживања (Београд) Институт за ментално здравље (Београд) Институт за рударство и металургију (Бор) Институт за српску културу (Приштина- Лепосавић) International Atomic Energy Agency IAEA (Беч) International Labour Office (Женева) Infonet Group (Београд) ИП Жарко Албуљ (Београд) Islamic Relations Office (Mashhad, Иран) Историјски архив Шумадије (Крагујевац) ИФЛА (Хаг) Кинеска амбасада (Београд) Мала велика књига (Нови Сад) Мали Немо (Панчево) Математички факултет (Београд) Матица српска (Нови Сад) Медицински факултет (Ниш) Медицински факултет (Нови Сад) Министарство финансија Пореска управа (Београд) Музеј града Новог Сада јануар 2010 гласило бмс вести 17

Музеј савремене уметности Војводине (Нови Сад) Народна банка Србије (Београд) Народна библиотека Србије (Београд) Народни музеј (Краљево) Open Society Fund (Њујорк) Планинарско-смучарски савез Војводине (Нови Сад) Првенство Европе 2009 ДОО (Нови Сад) Прометеј (Земун) Републички завод за заштиту културноисторијског и природног насљеђа (Бања Лука) Републички завод за статистику Србије (Београд) Royal Air Force College (Cranwell, Велика Британија) Рударско-геолошки факултет (Београд) Савез грађевински инжењера Србије (Београд) Спомен-збирка Павла Бељанског (Нови Сад) Српско хемијско друштво (Београд) Стеријино позорје (Нови Сад) Tesla Memorial Society of Switzerland (St. Gallen) Технички факултет Михајло Пупин (Зрењанин) УНЕСКО (Париз) Универзитет у Новом Саду UNHCR Канцеларија (Београд) Факултет организационих наука (Београд) Факултет техничких наука (Нови Сад) ФАО (Рим) Фармацеутска комора Србије (Београд) Филозофски факултет (Нови Сад) Филолошко-уметнички факултет (Крагујевац) Фонд Борислав Пекић (Београд) Color Press Group (Нови Сад) IZ STRANIH ^asopisa ДА ЛИ ЈЕ ЗА БИБЛИОТЕКУ ПОТРЕБНА ЗГРАДА? Доступност је концепт развијен у библиотекарству, али и опште прихваћен у било ком информационом систему. Очигледно, библиотека је информациони систем којем приступају крајњи корисници и своје захтеве за претраживање дају библиотекарима (или дате могућности користе сами). Библиотекари ће се окренути расположивим системима за проналажење информација да би пронашли књиге или други материјал који одговара захтеву корисника, на пример коришћењем система индексирања заснованим на некој класификационој шеми (претежно се користи Дјуијева децимална класификација). Доступност као концепт развијена је да би се анализирале неке карактеристике информационих система заснованих на новим технологијама, нарочито промена од традиционалних до (у то време) радикалнијих компјутеризованих технологија. Али, користи се са знатним успехом и за анализу историјских система, на пример, Лиз Бyберг ју је користио да анализира приступ књигама у Норвешкој током 18. века. Цена за крајњег корисника укључена је у приступ било ком информационом систему. Она произилази из фактора доступности; прилично неелегантан израз који покрива две основне категорије. Прва су прагматични фактори, друга формални фактори. Разлика међу категоријама је та да се прагматични фактори могу превазићи плаћањем цене, док формални фактори не могу (барем не на законит начин). Пример прагматичних фактора је време. Коришћење информационог система увек захтева од крајњег корисника да утроши време - што је време дуже, трошкови су већи. Типичан пример формалних фактора је поверљивост. Ако је неки документ заштићен законом, крајњи корисник неће моћи да му приступи, чак иако је спреман да плати ту привилегију. Многе јавне библиотеке основане су у 19. веку да би књиге учиниле доступнијим, да смање трошкове крајњих корисника. Усвајањем принципа слободног приступа књигама и позајмљивањем књига без надокнаде информација је постала доступна по нижој цени. Идеал доступности још увек је приоритет јавних библиотека. Али, информатичко друштво је променило ситуацију у којој су књиге, и други носиоци података, доступни. У неким расправама о политици библиотека принцип бесплатног позајмљивања књига постао је циљ сам за себе. Очигледно, ово је погрешно. Бесплатна позајмица само је један елемент у стратегији веће доступности књига, елиминисањем једног фактора доступности, плаћања за приступ књизи. Као таква, она је важна и не треба је потценити. Али, и даље је само један фактор у узајамном деловању који одређује доступност материјала у библиотеци. На пример, емпиријско истраживање показало је да је удаљеност крајњег корисника од информационог система од виталног значаја. Необичан (и документован) пример из Норвешке пореске управе заснива се на случају приручника који је био доступан сваком службенику. Службеници су потврдили да су приручник 18 вести гласило бмс јануар 2010

користили у решавању скоро сваког предмета. Ипак, због уштеде, број купљених приручника је преполовљен. Они чиновници који су имали сопствене канцеларије морали су да деле књигу која је била постављена на полици у ходнику, одмах испред врата канцеларија. Након ове промене, службеници је више нису користили - рекли су да ће то учинити кад буде неопходно и да им није била потребна неко време. Друге емпиријске студије откриле су исту тенденцију: крајњи корисници тврде да ће користити библиотеку кад им буде потребан приступ књигама, али да заправо библиотеку нису посетили већ дуго. Коришћење информационих система изузетно је осетљиво на повећање прагматичних фактора доступности, много осетљивије него што су и сами корисници саопштили. Моји студенти су добијене резултате популарисали у закон испружене руке - што се не може досегнути с места где корисник седи заправо и није на располагању. Резултати су забрињавајући, али су конзистентни и убедили су ме да прагматични фактори доступности управљају понашањем крајњих корисника снажније него што бисмо волели да мислимо. Поред тога, библиотеке морају да се носе са формалним факторима доступности као што су радно време или ограничења у погледу умножавања публикација, заштићеног законом о интелектуалној својини. У том смислу, библиотеке нису, релативно говорећи, веома доступне. Крајњи корисник мора да пређе често већу удаљеност да би посетио библиотеку у време када је отворена, мора да савлада системе индексирања и претраживања, а књига мора да се донесе с неке полице. Упоредите ово са оним што је могуће испружањем руке до тастатуре: Сваки текст, или неки други материјал, који је компјутеризован директно је доступан на екрану и може се одштампати или, још боље, преузети у виду е-књиге по свом избору. Тренутно, целе колекције конвенционалних књига конвертују се у машински читљив облик и можемо очекивати да остваримо сан о правој онлајн народној библиотеци. У том погледу нордијске земље имају среће јер је донет закон који омогућава заштиту материјала. Очигледно, узбудљиво је мислити да неко дете у малој школи на норвешкој западној обали има готово исти приступ свим књигама у Народној библиотеци као и научник који ради на универзитету у главном граду - буквално надохват руке. Али, како ће то променити инфраструктуру библиотека и традиционалну индустрију књига? Да ли ће и даље постојати тржиште за нова издања старих књига? Да ли ће бити потребе за библиотечким огранцима када је више књига него што је мала библиотека у могућности да ускладишти доступно у сваком тренутку на екрану крајњег корисника? Како принцип бесплатне употребе књига треба тумачити у овој ситуацији? Чак иако корисник плати надокнаду за преузимање књиге, цена вероватно неће учинити књиге мање доступним него што су данас. Фактори доступности као што су време путовања и радно време библиотеке биће замењени плаћањем, али да ли би ова разлика довела до мање доступности књига? А за шта би биле потребне зграде библиотека? Аутентичне копије оригиналних књига и другог материјала биле би безбедно смештене у неком трезору, док би компјутеризоване копије биле доступне свуда, јер складиштење не захтева зграде, само сервер. И још важније, зашто су нам потребне библиотеке када више није потребно да се књиге распоређују на полицама и да се транспортују до корисника? Неки од нас надају се да ће ово бити ренесанса и за библиотеке и за библиотекаре. Можда ће библиотеке постати састајалишта за живе људе и идеје, пре него за (или уз) читаоце и књиге. А библиотекари ће нас водити кроз богатство информација доступних на Интернету - не само по личном савету, него преношењем традиције мета-информација у сајберспејс и изградњом виртуелних библиотека које подразумевају вођење и управљање квалитетом неизмерних томова материјала који су на располагању. Јун Бинг (Jon Bing) Доктор права у Норвешком истраживачком центру за компјутере и права (NRCCL) Правног факултета у Ослу Scandinavian Public Library Quarterly, Volume 42, No. 2, 2009 Превела Весна Чонкић јануар 2010 гласило бмс вести 19