СУ ПЛАНИНАРСКО СКИЈАШКО ДРУШТВО ПОШТАР НОВИ САД 21000 НОВИ САД улица Народних хероја број 2 Телефон: 021 4848539 Телефон за контакт: 060 633 51 24, Томислав Стаменић, председник Телефон водича: 064 236 95 24 Боривоје Вељковић Е пошта: psdpostar@gmail.com www.psdpostar.org.rs ПИБ:102676375; Жиро рачун:310 7748 55 НЛБ Континентал банка Н. Сад Путопис са излета у Сентандреју на Матру и Будимпешту Доживљаји који се дуго памте Већ према објављеном програму: Планинарско друштво Поштар из Новог Сада води вас на планинарење на Матру (1014м) у Будимпешту и Сентандреју, донео сам одлуку. Идем. То је садржај који морам да доживим. Нисам био у Сентандреји ни на Матри. У Будимпешти сам био, али у програму је предвиђена и посета Парламенту. Изазови за нове доживљаје. Моја слобода на овом путовању била је у статусу члана групе. Нисам морао да бринем о групи, динамици превоза, смештају, реализацији програма. О свему томе бринула је наш планинарски водич, Магдалена Селеши. Била нам је вођа пута и туристички водич кроз Сентандреју и Будимпешту. Јован је ангажовао минибус у Београду. За удобност превоза захвалан сам њему. У аутобусу поред 11. Новосађана било је и 8 београдских планинара. Довео их је Јован Ђокић из планинарског друштва Копаоник. Друштво расположено, ведро, спремно за шалу, смех и дружење. Око мене све позната лица: Гоца, Сашка, Зорка и Михајло. Седели смо у шарагама. Забављали смо се сво време путовања. Сентандреја, 22. април 2016. Мађарски градић са СРПСКОМ ДУШОМ. Прилазимо центру, снимила С. Магдалена Цвеће у пешачкој зони Сентандреје
У музеју марципана
Музеј марципана. Као да сам у музеју воштаних фигура. Веште руке уметника извајале су зграду Парламента Мађарске, делове стилског намештаја са чипкастим украсима, дивне сцене из бајки, витлејемску пећину, јунаке цртаних филмова, локомотиву и фијакер. Кипове принцезе Дајане и Мајкл Џексона. Портрете музичких великана и рељефне портрете мађарских краљева и много других портрета, сцена, фигура и композиција као на платну... Преко пута музеја је кућа у којој се 1822. године родио Јаков Игњатовић, књижевник српски. Српски еснафски крст на централном тргу, 1763. године, подигли су чланови Српског привилегованог сентандрејског трговачког друштва основаног 1698.године подигнут је далеке. Ту је и Благовештењска црква поред које узаном благо нагнутом улицом, калдрмисаном гранитном коцком, силазим ка обали Дунава. Низ улицу и дуж уређеног кеја на Дунаву продавнице сувенира и ресторани. На обали Дунава у дворишту-башти Српске кафане постављен је 1798. године спомен крст светог кнеза Лазара. Симболизује место где је 1690. године била саграђена црква брвнара у којој су биле положене мошти светог кнеза Лазара и чуване до 1697.године. Овај део Сентандреје назван је Раваничка махала.
После посете Благовештењској цркви сишао сам до Дунава Српска кафана и Спомен-крст кнеза Лазара у Раваничкој махали У ресторану сам провео тридесетак минута. Освежио сам се кафом и пивом те изменио пар речи на енглеском и српском са мађарским конобарима који чувају традицију Срба. На зидовима кафане изнад шанка, око прозора и врата излепљене су папирне новчанице. Углавном динари у апоенима од 10, 20, 50 100, а има и других валута. Приликом обиласка градића користио сам водич који је написао Отто Молдваи, некада изванредан туристички водич. Није више са нама, неможе да нам прича, али ме је са неба као руком под руку водио кроз Сентандреју. Узаним улицама попео сам се до Српске саборне (Београдске) цркве. Репрезентативно дело архитектуре. Екстеријер и ентеријер чува на надгробним плочама успомену на прохујала времена и српску историју. Црква је украшена је прелепим фрескама и позлаћеним иконостасом на коме су иконе врхунских сликара. Бројаница коју сам добио за успомену подсећаће ме на прелеп доживљај у прекрасном ентеријеру. ТВ екипа из Француске припремала се да снима емисију о српском храму вере и културе далеко од Србије.
Прошетао сам се кроз касабу као да сам шетао кроз Врање. Ниси на југу Србије подсетио ме је Дунав. Поново сам сишао на лепо уређену обалу. Хтео сам да прегледам снимке на фотоапарату, али сам се задржао у башти ресторана у друштву мојих сапутника из Србије. Пут нас је даље водио ка Будимпешти. Сместили смо се у средњошколски интернат Деак Ференц, на периферији града између трговачког центра ТЕСЦО и НЕП фудбалског стадиона. Субота 23. април 2016. Сачекали смо планинарске водиче Риту и Белу Срдачан сусрет у Будимпешти (90мнв). Одмах смо кренули на пут ка Матри. Савладали смо висинску разлику од око 920 метара до скијашког центра на гребену Кекестето.У скијашком центру на највишем гребену Матре, КЕКЕСТЕТО. Жеља ми је остварена. Био сам на највишем врху Мађарске Кекес, 1014 мнв. Са врха смо кренули према истоку Плавом националном пешачком стазом и деоницом Е4 европског пешачког пута. Изванредно обележене и уређене стазе. Пролазимо поред великог дрвеног крста. Видиковац Орлова стена. Стене разбацане по околном терену указују на вулканско порекло планине. Поглед се пружао ка северу на планине дуж границе са Словачком. Настављамо гребенским путем до Свињског видиковца. Пешачили смо око 5км. На крају гребенске Плаве стазе настављамо Жутом и Жутом + стазом око 6км до минибуса. Вратили смо се скоро паралелном стазом са оном на гребену само око 200 метара висинске разлике нижом. Прошли смо кроз пределе где је лавина или јак олујни ветар оборио много стабала из корена. Шума се плански проређује, али је природа неумољива када крене да руши. Прошли смо испод напуштене скакаонице. Кородирала је метална конструкција залетишта за зимске летаче на скијама. Споменик лепе прошлости сада чека моменат демонтаже. Ходали смо деоницом Е4 и ПЛАВЕ СТАЗЕ кружног планинарског пута кроз Мађарску. Уживао сам у снимању парк шуме и објеката дуж стазе којом смо се кретали. Док сам стигао до зачеља већ је одлучено да се скрати пешачка рута? На највишем врху Мађарске, планина Матра врх Кекес 1014 мнв
Кишица је ромињала, а ми смо се упутили према истоку Плавом националном стазом и деоницом Е4-Европског пешачког пута Орлова стена, видиковац ка северу на планине дуж границе са Словачком Диван пример обележених и уређених пешачких стаза на планини
Непогода Остаци залетишта скијашке скакаонице Договорили су се, кренули смо ка паркингу Излет је прекинут на пола пута. Пешачили смо око 10 км. Било је планирано да ходамо до врха Галиа (965мнв). На раскрсници обележених стаза где смо требали да наставимо стрмо
низбрдо па даље гребеном до планинског центра Галиатето. На питање водича дали желе даље да пешаче још око 9 км већина се одлучила за скраћење трасе. Јова је прихватио одлуку већине. Наставили смо шетњу до скијашке стазе и минибуса. Они који су пешачили краћом стазом изненадили су се нашим раним сусретом. Одвезли смо се заједно до планираног циља, Галиатето планинског центра. Кратко смо пешачили до врха са кулом (960мнв). На врху је камена четвороугаона кула око које су уграђене металне степенице заштићене жичаном оградом Прекрасан поглед на оближњи врх Галиа (965мнв) према западу, а према југо-истоку на Кекес (1014мнв). На инфо-таблама упознали смо се са трасом Плавог националног пешачког пута (ORSZAGOS KEKKOR). Плави Национални пешачки пут трасиран је по планинским и брдовитим поределима у близини државне границе Мађарске. Данашњу екскурзију завршили смо у егзилу за медведе, вукове и друге дивље животиње. У окружењу овог зоолошког врта на отвореном ограђеном простору налазе се и фарме домаћих животиња. Ка Будимпешти путовали смо праћени повременом кишом. Недеља, 24. април, осванула је са кишом. На крају наше екскурзије посетили смо мађарски Парламент и шетали се кроз Будимпешту. У Парламенту изванредан доживљај. Ентеријер је посебан, раскошан, уметнички вредан. Непроцењива уметничка вредност. Ходници, стубови са киповима при врху, раскошан улазни хол са осликаним плафоном. Грандиозно степениште и шарени витражи на прозорима мамили су дивљење и уздахе свих нас. Скупштинска дворана као музеј. Парламент је по мом скромном мишљењу комбинација Дворца, Хришћанског храма и Музеја. Намерно сам у претходној реченици именице писао великим почетним словом јер све што сам напоменуо заслужује да буде истакнуто јер је јединствено. Жао ми је што нисам могао да снимим Краљевску круну у витрини на подијуму и кипове владара на стубовима у холу исод централне куполе. Било је забрањено. Фасцинантно. Хвала Магдалена. Текст написао: Боривоје Вељковић Завирите и ви у просторије мађарског Парламента, тргове, Дунав и мостове Будимпеште:
Фотографисао: Боривоје Вељковић