SKRIPTA - JEGYZET HANDBOOK HANDBOOK

HANDBOOK 1

Uvod Za članove inovacionih sistema globalizacija Evrope pruža široki spektar mogućnosti za međunarodno povezivanje: ima veoma mnogo opšteobrazovnih, visokoobrazovnih programa odnosno kurseva u koje su uključeni stručnjaci. Projekat Confidect za svoj glavni cilj zacrtao je da preko akcija projekta pomogne ljudima s idejom da se afirmišu, da organizuje takve kurseve, koji bi doprineli da se inovatori informišu, pokrenu. Ovo izdanje je podeljeno na pet oblasti, na nekih sto strana nalazi se pet poglavlja skripte. Upravljanje kvalitetom dobija na značaju u okviru različitih sistema upravljanja preduzeća odnosno institucija. U ovom poglavlju prikazaće se: najvažnijie etape razvoja upravljanja kvalitetom, opis sistema kvaliteta, ISO 9000 sistem kvaliteta, kao i prikaz filozofije TQM upravljanja, uloga kvantitativnih metoda u upravljanju kvalitetom, unapređenje kvaliteta u budućnosti. Inovativni nastup novog proizvoda na tržištu je upravo poglavlje priručnika koji se bavi upoznavanjem čitaoca sa: načinom fokusiranja na inovativnu upravljačku tehnologiju, pojmom novog proizvoda kao i sistematizacijom i klasifikovanjem prilikom uvođenja novih proizvoda, uvođenjem novog proizvoda na tržište, kao i sagledavanjem uloge marketinga kod prvog nastupa proizvoda na tržištu. Jedan od bitnih problema koji se pojavljuje u vezi sa ovom temom je i pitanje upravljanja procesom implementacije inovacije i promene. Svi koji traže odgovor na prethodno postavljeno pitanje neka preporučujemo ovo poglavlje. U poglavlju Inovacioni sistem Južne nizije prikazaćemo najvažnije izvore inovacija, kao najvažnije istraživačke institucije, kao i jače i slabije razvojne tačke regije. Nabrojali smo takođe i one oblasti na koja inovatori moraju obratiti pažnju. Upravo zbog te činjenice je na značaju dobio i Projekat ELI laser, najznačajnija investicija koja je izazvala veliko interesovanje. Ovo poglavlje će se pored investicije laserski centar, baviti i drugim, za inovacije važnim oblastima, kao što su: biotehnologija, proizvodnja automobila, informacione i komunikacione tehnologije, proizvodnja prehrambenih proizvoda, alternativne energije. Jegyzet Skripta - Handbook 1

U poglavlju Tehnološki transfer nalaze se praktične informacije o različitim oblicima saradnje. Nabrojani su slučajevi u kojima se tehnologija predaje, kao što su opisane mogućnosti, prednosti i nedostaci tog procesa. Učesnici kurseva imaće prilike da saznaju razloge odliva mozgova kao i mogućnostima kako naučnike privući nazad. Svakog, koga interesuje tehnološki transver savetujemo da stekne poverenje da bi sklopio poslovno partnerstvo, međutim da bude dovoljno obazriv, da upozna akivnosti institucija koje igraju ulogu mostova u toj saradnji, kao i da iskoristi mogućnosti koje pruža sistem inovacionih institucija. Ukoliko preduzetnik traži kapital za proizvodnju za svoj novi proizvod preporučujemo mu da pročita poglavlje pod naslovom Kako pronaći ulagača, zlatna pravila! U poglavlju Intelektualna svojina predstavlja se prava industrijske svojine (patenti, uz osvrt na pronalaske i know-how, žig, industrijski dizajn i geografska oznaka porekla) te autorska i srodna prava. Pri tome se pored definisanja navedenih pojmova, pominjanja vrsta i njihovih karakteristika, postupaka putem kojih se ostvaruju, oblika i domašaja njihove zaštite u vremenu i prostoru govori i o njihovom praktičnom značaju (kako prenositi neka od tih prava, kako ih komercijalizovati ili na koji način kod sudova ili administrativnih organa realizovati zaštitu ovih prava kada budu povređena). 1 Inovacioni sistemi i inovaciona strategija ELI projekti 2

Karakteristike elemenata inovacionog sistema u regiji Južne nizije u Mađarskoj 1a. ISTRAŽIVAČKE USTANOVE, LJUDSKI RESURSI Svaki autor svake studije o regiji Južne nizije u Mađarskoj jednoglasno navodi raspoloživo znanje, kao jačinu regije. Ova intelektualna baza se, u stvari, nalazi u 5 visokoškolskih, obrazovnih ustanova: na Univerzitetu u Segedinu na Višoj školi u Kečkemetu na Univerzitetskom centru Šamuel Tešedik Univerziteta Sv. Ištvan na Višoj školi Jožef Etveš u Baji i na Višoj školi Pal Tomori u Kaloči. Najdominantnija među njima je Univerzitet u Segedinu sa svojih 12 fakulteta (od kojih 11 radi u Segedinu), 19 škola za sticanje akademskog zvanja doktora, sa 2000 predavača i oko 30.000 studenata. Viša škola u Kečkemetu je isto značajna ustanova, koja se uglavnom bavi poljoprivrednim i tehničkim istraživanjem i podučavanjem. Osim navedenih ustanova, u nekim gradovima postoje isturena odeljenja nekoliko viših škola. Međutim, u regiji nema odgovarajuće tradicije podučavanja tehničkih i inženjerskih nauka, a to je značajan nedostatak u poređenju sa drugim regijama. Fakultet tehničkih nauka pri Univerzitetu u Segedinu formiran je na osnovu obrazovanja iniženjera za prehrambenu industriju sa ciljem da se popuni ova praznina. Delimično zbog raspoloživosti sredstava za postavljene ciljeve, pored istraživačkih ustanova i visokoškolskih obrazovnih institucija, i preduzeća su počele da se priključuju procesima istraživanja i razvoja u proteklih par godina. 1b. REGIONALNA INOVACIONA STRATEGIJA I REGIJA JUŽNE NIZIJE U MAĐARSKOJ Cilj regionalnih inovacionih strategija je da doprinesu unapređenju konkurentnosti i inovativnog kapaciteta regije, uzimajući u obzir njene karakteristične uslove i procese. Nacrt Strategije za regionalnu inovaciju uzima u obzir tri inovaciona programa koji određuju budućnost regionalne inovacije: BIOPOLE program laserski centar EU koji će se realizovati u Segedinu (ELI projekat), i Mercedes-program. Delimično vezano za ove programe, Strategija za regionalnu inovaciju specificira sledeće sektore kao prioritete: biotehnologija, laserska tehnologija i srodni tehnološki sektori, mašinska industrija, informaciono-komunikacione tehnologije Osim gore navedenih prioriteta, neki drugi specifični sektori, koji se zasnivaju na tradiciji i uslovima u regiji, isto su važne oblasti inovacije u okviru Strategije za inovaciju u regionu Južne nizije (poljoprivreda, obnovljivi izvori energije). U formiranje regionalnog konsenzusa treba uključiti i mala i srednja preduzeća, kao i velike firme, koji predstavljaju stranu potražnje inovacije. Konferencije za štampu, radionice, publikacije, informativni dani, štampane i veb mediji mogu da budu sredstva za formiranje konsezusa. Projekat ELI (Extreme Light Infrastructure = infrastruktura za superlaser) [1] Projekat ELI je jedan od 44 značajnih velikih postrojenja iz strateškog plana Evropskog strateškog foruma za istraživačku infrastrukturu (ESFRI). Konzorcijum za projekat pripremne faze ELI (ELI - PP), koji priprema izgradnju ELI, dobio je 6 milijona evra za izradu planova za objekat iz Okvirnog programa 7, koji vode francuzi i u kojoj učestvuje 13 zemalja uključujući i Mađarsku. Prema uslovima tendera, zemlja koja usvaja ELI mora da snosi bar 40% od troškova izgradnje. U maju 2009. godine, češki i mađarski upravitelji ELI-a predložili su zajedničku, češko-mađarsku lokaciju za objekat, a toj ideji se kasnije pridružio i partner iz Rumunije na zahtev Komisije za upravljanje ELI. Južna nizija, a posebno grad Segedin su određeni kao lokacija za postrojenje u Mađarskoj. - U prvoj fazi razvijaju se visoko-kapacitetna postrojenja za projekat ELI istovremeno sa izradom komplementarnih naučno-tehnoloških programa. Rezultat toga će biti stvaranje sistema sa laserima takvog intenziteta, koji još ne postoji (2 3*10 20 PW27) na svih tri lokacija. Prvu fazu bi trebalo finansirati iz budžeta Mađarskog privredno-operativnog programa. 1 ESFRI: European Strategy Forum on Research Infrastructures ESFRI Roadmap: roadmap of the European Strategy Forum on Research Infrastructures (http://cordis. europa.eu/esfri/) ELI-PP: ELI Preparatory Phase, the preparatory project of the ELI construction Technology development and demonstration Framework Programme 7 of the European Community (2007 2013) (FP7) ELI SC: ELI Steering Committee, PW: 1015W 4 5

- U drugoj fazi će ELI ERIC odlučiti na kojoj lokaciji će biti izgrađena pomoćna postrojanja ultra velike energije za ELI nakon 2012. godine, oslanjajući se na rezultate i efikasnost razvoja situacije. Izgradnja postrojenja za ultra veliku energiju očekuje se za 2018. godinu. Sve tri države obezbeđuju finansiranje izgradnje istraživačkog centra na svojoj teritoriji iz sopstvenih resursa, uglavnom oslanjajući se na Strukturalne fondove. Mađarska nacionalna agencija za istraživanje i tehnologiju (NKTH), Univerzitet u Segedinu i Opština Segedina osnovali su ELI-HU Non-profit D.o.o. za pripremu i koordinaciju mađarskog projekta za izgradnju. Predstavnici ELI-HU su aktivni članovi mađarske i međunarodne zajednice istraživača koja radi na stvaranju naučnog znanja, potrebnog za realizaciju laserskog centra. Prema tome, udruženje ima pristupa najnovijem i najažuriranijem naučno-tehničkom znanju, nezaobilaznom u tehničkoj realizaciji laserskog centra. ELI će obezbediti posao za 300 istraživača, a potrebni će biti i uslužni kadrovi od bar 600 osoba. Očekuje se, da rezultati projekta ELI budu od velikog značaja u nekoliko naučnih oblasti, na primer u: proizvodnji farmaceutskih proizvoda, medicinskoj dijagnostici, regulisanju nuklearnih procesa i odlaganja nuklearnog otpada, ubrzanju čestica, naukama o materijalu biomedicini, u ispitivanju strukture proteina. Formiranje i rad instituta za istraživanje nosi u sebi velike potencijale za Segedin, ali i za regiju u pogledu privrede i inovacije. (Predlog za Evropsko postrojenje za superlaser (ELI) http:// www.extreme-light-infrastructure.eu) I u pogledu inovacije, projekat ELI pruža ogromne mogućnosti posebno istraživačima i obrazovnom potencijalu u Segedinu, ali i uslužnoj industriji, koja se vezuje za projekat. Ovi faktori definitivno imaju bitan uticaj kako s aspekta nauke, tako i privrede. Ipak, neizvesno je kakve će tuicaje i kako će imati uticaje svetski, osnovno istraživački projekat ELI na tradicionalno inovativne procese koji su rezultat privrednog korišćenja u regiji. Potencijali razvoja vezani za projekat ELI su u oblasti elektronskog razvoja i snabdevanja, ali ovi oblasti još uvek nisu među jačinama regije. Tehnologija mašina i vozila: U pogledu proizvodnje vozila, u regiji Južne nizije postoje dve fabrike sa značajnim proizvodnim kapacitetima. Ove su: Mercedes program Daimler-Benza u Kečkemetu, izgrađen između 2009-2011 i pogon za proizvodnju kočnica Knorr-Bremse, isto u Kečkemetu. Mercedes program Daimler-Benz je 2008. godine odlučio da izgradi novi proizvodni pogon u Centralnoj Evropi u Mađarskoj, posebno u Kečkemetu, zbog ekonomskih razloga. Automobilska industrija je strateški industrijski sektor u Mađarskoj od 1990-tih i njen udeo u ukupnoj bruto proizvodnji je oko 7%, a u izvozu je 17% (Centralni statistički zavod Mađarske, 2007). Ovaj industrijski segment zapošljava oko 100.000 osoba u zemlji. Automobilska industrija je jedan od ključnih faktora mađarske privrede sa više od 300 dobavljača i vrednosti proizvodnje od više od 3.500 biliona forinti. Knorr-Bremse: Pogon Knorr-Bremse iz Kečkemeta se bavi proizvodnjom kočionih sistema za vozila. Mada se inovacioni centar pogona nalazi u Budimpešti, i oni imaju svoje odelenje za istraživanje i razvoj u Kečkemetu koji radi sa više od 20 inžinjera za razvoj. U pogledu istraživanja i razvoja, ovo preduzeće možemo smatrati aktivnim, a izgradili su odnose posebno sa regionalnim visokoškolskim ustanovama (Segedinski Univerzitet Tenički fakultet, BMGE, GAMF, TTIK). BIOPOLE program Ekonomija znanja u Segedinu je posebno organizovana oko biotehnologije. Naučno istraživanje se sprovodi u tri sinergijskih pod-oblasti biotehnologije, a odnosi sa preduzećima su intenzivni. Nauke o materijalu i industrija softvera su važni smerovi razvoja u korišćenju rezultata biotehnoloških istraživanja. Ekonomija znanja u regiji Južne nizije U Segedinu istraživanje i razvoj se realizuje u tri sinergijskih oblasti vezanih za biotehnologiju: zdravstvena industrija - medicinska (crvena) biotehnologija industrijsko ekološka (bela) biotehnologija bio industrijsko-poljoprivredna (zelena) tehnologija. Zdravstvena industrija medicinska (crvena) biotehnologija, koja može da realizuje značajan razvoj u oblasti farmaceutskog istraživanja i razvoja, biotehnoloških razvoja vezanih za zdravstvo i medicinu, nauke i razvoja vezanih za biokompatibilne materijale, razvoja dijagnostičkih agensa/reagensa, industrije visoko-tehničkih laboratorija i kliničkih oprema, razvoja zdravstvene informatike i tehnike snimanja. 6 7

Industrijsko ekološka (bela) tehnologija, u okviru čega Grad Segedin ima potencijal industrijskog razvoja u oblasti upravljanja problemima vezanih za temu odlaganja otpada i upravljanja otpadom, materijala sa proizvodnom nano strukturom, ekološki svesnog korišćenja obnovljivih izvora energije, istraživanja zdravstvenih problema vezanih za tehnologiju zaštite okoline i nanotehnologije, kao i informatičkog upravljanja u navedenim oblastima. Bio industrijsko-poljoprivredna (zelena) tehnologija, koja ima industrijsko-razvojni potencijal u oblasti poljoprivrednog i farmaceutskog korišćenja biotehnologije povrća, proizvodnje biomase kao energenta i obnovljivih izvora energije, bioremedijacije, odlaganja opasnog otpada, modernih procedura i uređaja molekularne dijagnostike i hemijskog korišćenja biokonverzivnih procedura. Ustanove, preduzeća, razvoji vezani za biotehnologiju: Biotehnološki poslovni inkubatori: DNZ centar za istraživanje i inkubatorska jedinica Goodwill Pharma Park. Biotehnološki klasteri: Goodwill Biotechnológiai Klaszter [Goodwill biotehnološki klaster], Dél-alföldi Biotechnológiai Innovációs Klaszter [Biotehnološki inovacioni klaster Južne nizije]. Ostale ustanove koje se bave istraživanjem: Centar za biologiju u Segedinu, u kojoj radi skoro 220 istraživača u oblasti biotehnologije i bio-nauka. (Ovaj centar je dobio zvanje Evropskog centra izuzetnosti u 2000. godini). Osim toga, ima još dve ustanove u Segedinu koje su tesno vezane za biotehnologiju: Institut za biotehnologiju Fondacije Zoltan Baj za primenjeno istraživanje i Neprofitno d.o.o. za istraživanje žitarica. Mašinerija: Legrand zatvoreno akcionarsko društvo Sedište Legrand ZAD je u Sentešu i bavi se proizvodnjom električnih sistema, IT mreža i opreme za električna postrojenja. Istraživačka grupa firme se sastoji od 10-12 inženjera, a preduzeće je dobitnik zvanja pojedinačnog istraživačkog odelenja u okviru grupe preduzeća. Njihova inovaciona međuveza je veoma ograničena, a ovakve odnose uglavnom održavaju unutar preduzeća. Informaciono-komunikacione tehnologije U regionu je izgrađena značajna istraživačka baza, posebno u Segedinu. Industrija softvera se može smatrati posebno istaknutim. Ključni akteri ovog sektora su formirali info-komunikacioni klaster (Inovacioni klaster softverske industrije), čiji je cilj, između ostalog, pokretanje razvoja. Istraživački i razvojni kapaciteti industrije softvera u Segedinu uključuju sledeće: razvoj kvaliteta softvera, razvoj usađenih/mobilnih sistema, razvoj vezan za veštačku inteligenciju (bioinformatika), rezultati postignuti u oblasti procesuiranja medicinskih signala i snimaka.. Prehrambena industrija (Izvor: DAR Innovációs Stratégia Tervezet [DAR Inovacioni strateški plan] 2010.) Prehrambena industrija je od velikog značaja i u pogledu proizvođača, i u pogledu prerade. Obrazovanje i istraživanje vezani za ovu oblast: Osnovno istraživanje se sprovodi u segedinskom Institutu za biološka istraživanja, na Univerzitetu u Segedinu, na Višoj školi u Sarvašu i na Višoj školi za hortikulturu u Kečkemetu. Primenjeno istraživanje se sprovodi u Sarvašu (uzgoj ribe), u Segedinu (žitarice i ratarstvo), u Kečkemetu (enološka i vitikulturna istraživanja) i u Kaloči (istraživanje paprike). Jedan od bitnih među-sektorskih tačaka vezivanja je odnos sa sektorom biotehnologije; biotehnologija vezana za ratarstvo, biotehnologija vezana za uzgoj životinja i biotehnologija vezana za prehrambenu industriju isto su značajne. (Izvor: DAR Innovációs Stratégia Tervezet [DAR Inovacioni strateški plan] 2010.) Uzgoj je uglavnom usmeren na poboljšanje otpornosti i na kvalitet poljoprivrednih i industrijskih useva. U ovom sektoru zastupljeni su i važni akteri iz prehrambene industrije (npr. Fabrika konzervi iz Kečkemeta, Pik, itd.) Smatra se, da stvaranje funkcionalnih (biokapsularnih) prehrambenih proizvoda pruža nove i inovativne potencijale. Svi potrebni naučni kapaciteti (medicinski, faramceutska industrija, inženjeri) su na raspolaganju u Segedinu za razvoj ove aktivnosti. Upravljanje alternativnim energijama i ekološka tehnologija Regionalni naučni centar za zaštitu okoline i nanotehnologiju (KNRET) je osnovan 2005. godine sa rukovodstvom pri Univerzitetu u Segedinu. Centar znanja je postavio sledeće ciljeve sa kojima je definisao i ciljeve inovacije u regionu: Pored praktičnog rešavanja problema vezanih za obradu otpada i upravljanje otpadom, u centru pažnje istraživanja KNRET-a u oblasti ekološke tehnologije je i uvođenje ekoloških sistema za monitoring. Nanotehnološko istraživanje je usmereno na proizvodnju novih materijala pogodnih za korišćenje u medicini i na razvoj novih katalizatora pogodnih za proizvodnju gorivnih 8 9

ćelija, a sa time se otvara put ka korišćenju ekoloških goriva za motore. U oblasti energetike, jedan od najvažnijih ciljeva je traganje za postupcima koji poboljšavaju efikasnost tehnologija proizvodnje biogasa na osnovu metana, biohidrogena i bioetanola od biomase, dok drugi primarni cilj jeste iskorišćavanje geotermalne energije. Jedan od oblasti istraživanja zdravstvenog programa je praćenje uticaja čestica u okruženju (npr. zagađivači vazduha i vode, nano čestice) na čovekovo zdravlje. Sledeća tema u žiži interesovanja je primena nanotehnologije u zdravstvu, u kozmetici, u farmaceutskoj industriji, kao i u terapiji. ZDRAVSTVENA INDUSTRIJA Zdravstvena industrija je delimično nezavisna oblast u pogledu proizvoda i posebnog dela istraživanja, i ona se može smatrati i poljem primene navedenih specijalnih industrijskih oblasti (npr. biotehnologije). Veći oblasti istraživanja u regionu na polju zdravstvene industrije su sledeći: farmaceutska industrija, razvoj medicinskih proizvoda i terapijskih kandidata; Goodwill Biotechnológia Klaszter [Goodwill Biotehnološki klaster] (GBK) (Goodwill Pharma d.o.o., Zipper d.o.o., Evista d.o.o.) Funkcionalni prehrambeni proizvodi: PharmacoFood Klaszter [Pharmaco klaster za hranu] (Pharmaciodea d.o.o. Fornetti, Hungerit, PICK, SOLE itd.) Realizacija neurobioloških i neuroloških istraživanja: Dél-alföldi Neurobiológiai Tudásközpont [Centar znanja za neurobiologiju Južne nizije]. 1c. INOVATIVNA PREDUZETNIŠTVA U Južnoj niziji broj i stopa preduzetništva koja su uključili istraživanje i razvoj u svoje delatnosti su veoma niski. Svega se 109 od 79.000 preduzetništva koji rade u regiji bavi aktivnostima istraživanja i razvoja. Prema anketi NOS-Szeged d.o.o., svega 47 od 2500 najuspešnijih preduzetništva, porezoplatiša u Južnoj niziji ima direktne izdatke za istraživanje i razvoj (NOS-Szeged d.o.o. 2010). 1d. SNABDEVAČI INOVACIJE, USLUGE I ORGANIZACIJE ZA POVEZIVANJE Ustanove i organizacije za povezivanje igraju bitnu ulogu u širenju i korišćenju znanja. Organizacije za povezivanje su organizacije koje pomažu u širenju inovacije i izgradnju odnosa između javnog i privatnog sektora, organizacija koje stvaraju znanje (ili poseduju znanje) i organizacija koje koriste znanje. Komore, na nivou županije, a ponekad i na nivou malih regija i/ili sela/gradova, i kancelarije za razvoj preduzetništva (u glavnom gradu zemlje) igraju, ili mogu da odigraju, ključnu ulogu u jačanju inovacije. Stručna i predstavnička organizacija sektora istraživanja i razvoja, Mađarska asocijacija za inovacije, je prisutna u regiji sa sektoralnim organizacijama kao što je Mađarska asocijacija za biotehnologiju. U regiji postoji i nekoliko fondacija koje podržavaju opštu inovaciju ili inovaciju u nekim specifičnim segmentima naučnih disciplina. Organizacije Saveza tehničkih i naučnih društva (MTESZ) u županiji su isto vredne pažnje, kao i Akademska komisija Mađarske akademije nauke (HAS) u Segedinu. Prisutno je regionalno predstavništvo Mađarskog konzorcijuma Mreže evropskih preduzetnika; Trgovačka i industrijska komora Županije Čongrad prvenstveno namerava da pomaže međunarodni transfer tehnologije u celoj regiji. Formirani inkubatori su isto od velikog značaja za inovaciju, koji mogu da pomažu tehnološki orijentisanim preduzećima u početku njihovog rada. U regionu su se pojavile organizacije koje potpomažu ulaganje rizičnog kapitala, mada njihova transparentnost još uvek nije dovoljno vidljiv. ( Lokalne kancelarije Dél-Alföldi Zrt (ZA Velika nizija) i ITDH se bave ovim zadacima). U pogledu delatnosti, postoje dve vrste organizacija za povezivanje. Aktivne organizacije za povezivanje bave se implementacijom znanja i transferom tehnologije kroz aktivno istraživanje, one su između osnovnog istraživanja i razvojne faze u inovacionim procesima. One proizvode znatno veću dodatu vrednost. Pasivne organizacije za povezivanje grade kontakte između nosioca znanja i/ili tehnologije i onih koji traže znanje i tehnologiju. Klijenti organizacija za povezivanje su uglavnom mala i srednja preduzeća i prirodna lica. Obično preduzeća i pojedinci traže njihov pomoć, a ne istraživači. Gustina mreže između pojedinih učesnika isto ima pozitivan uticaj na inovativni potencijal jedne regije. Oblici saradnje su veoma raznovrsni u Južnoj niziji. 1e. Usluge transfera tehnologije u regiji Profesionalno sprovođenje aktivnosti transfera tehnologije je od bitnog značaja za zadržavanje tržišne pozicije preduzeća za istraživanje i razvoj i drugih organizacija, a i za usvajanje novih tržišta. Ovi aktivnosti su fundamentalni faktori u procesima diseminacije i marketinga tehnologije, a sa time i u poboljšanju konkurentnosti. Među MSP u Južnoj niziji možemo naći nekoliko preduzeća koja se bave tehnološko intenzivnim delatnostima i koja, zahvaljujući sopstvenim kapacitetima, mogu da se bave aktivnostima transfera tehnologije. Postoji značajna potražnja među MSP u Južnoj niziji za korišćenje usluga transfera tehnologije koje pružaju spoljni uslužnici. Da bi se to podržalo, uvodimo uspešne projekte iz drugog programskog paketa Programa Gabor Baroš koji je lansiran 2008. godine, a to je Razvoj inovativnih usluga. 10 11

1f. Resursi za inovaciju Resursi za inovaciju se sastoje od izdataka poslovne sfere, pomoći za inovaciju i u izvesnom smislu od budžetskih podrški ustanova za istraživanje, i od drugih izdataka spoljnih organizacija. Oblici pomoći: Nacionalni oblici pomoći: Sredstva za finansiranje inovacije iz nacionalnog budžeta se nalaze u Fondu za inovacije, kojim upravlja mađarska Nacionalna kancelarija za inovacije (NIH). Preduzeća i ustanove za istraživanje mogu da konkurišu za sredstva Fonda za inovacije, pri čemu se u obzir uzimaju posebni godišnji procenjeni izdaci Fonda. Korišćenje gore navedenih sredstava je moguće u okviru sledećih programa: Program Inoček plus, koji pruža pomoć za korišćenje usluga inovacije od juna 2005. godine, i koji je lako pristupačan, jednostavan sistem pomoći. Prioritet ovog programa je podsticanje potražne strane usluga inovacije, posebno unapređenje transfera znanja između centara znanja i malih preduzeća. Preduzeća mogu da troše sredstva pomoći na kupovinu jednokratne usluge i mogu da koriste sopstvene razvojne rezultate za realizaciju kompletnih inovacionih projekata, zajedno sa stečenim znanjem. Cilj Programa Gabor Baroš je razvoj infrastrukture za istraživanje i razvoj i podrška projektima za istraživanje i razvoj, podrška poboljšanju organizacije koje pružaju usluge inovacije i podrška za učešće u međunarodnim projektima za razvoj, istraživanje i inovaciju. Nacionalni tehnološki program namerava da unapredi poboljšanje ekonomske konkurentnost i održivost razvoja podržavanjem srednjoročnih istraživanja i razvoja na polju modernih tehnologija, koji su orijentisani na stratešku upotrebu. (Izvor: http://www.nkth.gov.hu) Novi mađarski razvojni plan, Evropska unija i nacionalni izvori: Operativni program za ekonomski razvoj (GOP) U okviru Novog mađarskog razvojnog plana, u okviru prvog prioritet Operativnog programa za privredni razvoj, tj. prioriteta istraživanja i razvoja i inovacije radi konkurentnosti i prioriteta Stvaranje i razvoj sredstava i uslova za pomoć u sticanju i transferu znanja, od 2007. godine se pruža mogućnost za dobijanje podrške. Operativni program za Južnu niziju (DAOP) Pored toga, u okviru Operativnog programa za Južnu niziju postoji mogućnost za razvoj klastera i poslovnih parkova, dok u okviru Operativnog programa za socijalnu infrastrukturu podržava se razvoj visokoškolske, istraživačke infrastrukture. Novi Sečenji plan (USZT) Novi Sečenji plan podržava programe realizacije inovacionih ciljeva Evropske unije u okviru Programa za nauku i inovacije. Međunarodni oblici pomoći: Ispitivanjem učesnika 6. i 7. Okvirnog programa za istraživanje i razvoj, koji je finansirala EU, uočavamo istaknutu ulogu Univerziteta u Segedinu i Instituta za istraživanja u ribarstvu, akvakulturi i irigaciji (Sarvaš). Sposobnost inovativne apsorpcije Od 2000. godine i ukupni troškovi za podršku projektima po istraživaču (12.17 miliona forinti) su premašili državni prosek (9.48 miliona forinti) u regiji Južne nizije. Uz sve ovo, stečeno je važno iskustvo, naime, da je sposobnost apsorpcije u regionu evidentan u korišćenju konkursnih sredstava raspoređenih na regionalnom nivou (Program Gabor Baroš ), budući da je potreba za pomoć iz konkursa bila ogromna svake godine, čak i u godini, kada su istovremeno raspisani konkursi za dodelu sredstava na više godina (2007-2008). Celokupno gledano, apsorpciona sposobnost regije se može smatrati dobrim u svim vidovima. Saradnja na polju inovacije u regiji Južne nizije Saradnja u istraživanju i razvoju U Južnoj niziji formirano je 2 klastera u zdravstvenoj industriji, 1 u industriji zaštite okoline, 1 u IT, 1 u građevinskoj industriji i 1 u industriji ambalaže. Regija Južne nizije je jedna od najuspešnijih regija sa 13 projekta i 2040 miliona forinti. (Izvor: Dr. Zombori Zita, Státuszjelentés a Pólus Programról [Izveštaj o stanju Programa Pol ], 2010) Prepreke u inovaciji u regiji Na osnovu upitnika, preduzetništva smatraju da je nedostatak sredstava (ili njihova otežana nabavka) opšti problem. Ipak, nedostatak spoljnih sredstava se pominje znatno ređe, nego nedostatak internih resoursa. Drugi problem obuhvata različite probleme tržišta, koje su posebno važne za preduzeća (npr. tržište, na kojem dominiraju drugi, nesigurna potražnja). Ovi problemi se odnose na nesigurni položaj preduzetništva na tržištu. Nerazvijena regionalna industrija je velika barijera inovaciji, dok nepovoljni uslovi regionalne industrije su jedan od najvećih prepreka u transferu tehnologije. Treći problem je pronalaženje odgovarajućih partnera, a to je problematično za svakog učesnika. Ovaj problem znači nedostatak kupaca i narudžbi, a to može da se odnosi na relativni nedostatak organizacija za povezivanje, kao usko grlo. Međutim, izgleda da je još značaniji problem nedostatak sposobnosti za ekonomsko iskorišćavanje. Ovo potonje je u skladu 12 13

sa tržišnim problemima koje su naveli preduzetništva. Osim toga, to može da se odnosi i na činjenicu, da, često, istraživači nisu orijentisani u pravcu tržišta. Pregled stanja inovacije po sektorima u regiji opravdava to, da je potencijal istraživanja relativno jak u najsnažnijim industrijskim granama. Ipak, sektorski jakih spinof preduzeća i preduzetništva sa značajnim tržišnim udelom nema. Sledstveno tome, nema ni kupaca inovacionih aktivnosti, kao ni potencijalnih korisnika/kupaca proizvoda. Problem predstavlja i nedostatak veza u okviru sistema inovacije. Na ovaj problem su ukazale sve tri grupe navodeći nedostatak stručnjaka, informacije i partnera za saradnju. I preduzeća i istraživači nisu u potpunosti upoznati sa stručnim ustanovama za povezivanje. Prema tome, nisu upoznati ni sa uslugama koje ove ustanove za povezivanje pružaju. Svi ovi nedostaci mogu predstaviti prepreku u korišćenju istraživanja i u transferu tehnologije. Institucionalne i uslužne potrebe na polju inovacije ograničava nekoliko faktora, između ostalog: 2 Transfer tehnologije Privredno okruženje preduzeća je postalo nestabilno u Južnoj niziji, te svega 25% preduzetništva se bavi stvarnom, dokazivom inovacijom u regiji. Generalno, preduzeća više naginju ka tome da troše svoj profit (tj. finansijska sredstva koje slobodno mogu koristiti) na razvoj inovacije. Udeo istraživanja, urađenog po narudžbi, je malog obima, dok sopstvena istraživanja i istraživanje finansirano iz konkursnih sredstava su učestalija. Prema anketama, 80% preduzetništva u regiji ne obraća dovoljno pažnje na razvoj novih proizvoda. U pogledu izvora informacije i inovacionim aktivnostima, preduzetništva ne zavise u velikoj meri od informacija dobijenih od konsultanata i istraživačkih centara. Umesto toga, sami pribavljaju informacije potrebne za njihovu delatnost i razvoj. Stvaranje uslova za ekonomski razvoj Osnivanje preduzeća treba podstaknuti sledećim metodama: podsticanje investicija podsticanje osnivanja spinof preduzeća razvoj poslovnih usluga razvoj regionalne saradnje. 14

Transfer tehnologije Izvor: Búzás N. A kis- és középvállalkozások innovációs tevékenysége [Inovativna aktivnost malih i srednjih preduzeća]. (http://www2.eco.u-szeged.hu/region_gazdfejl_szcs/pdf/konyv5/buzas.pdf) Funkcionisanje transfera tehnologije Prema definiciji Britanskog saveta, transfer tehnologije je pomeranje tehnologije i njene primene iz nekog određenog mesta u neko drugo mesto. Ova aktivnost je dvosmerna i može da utiče na metode upravljanja, procese a i na same materijale. 1. Osnovni razlozi za transfer tehnologije i prepreke u njemu Transfer tehnologije je opravdan za firme, jer pomoću njega mogu da održe i poboljšaju svoju konkurentnost, sledstveno tome mogu zadržati svoje pozicije na tržištu, pa čak i osvojiti nove segmente tržišta. Firme mogu da profitiraju iz dostignuća drugih bez velikih troškova i rizika, koje sopstveno istraživanje nosi sa sobom, te da eksploatišu potencijale gotovih rezultata istraživanja drugih. Zahvaljujući transferu tehnologije ustanove i preduzeća, koje ne mogu da se okoriste od rezultata istraživanja i razvoja zbog ograničenih uslova ili niskog budžeta, isto mogu da profitiraju, a bez transfera tehnologije njihovi rezultati ne bi bili uključeni u proces inovacije. Prema tome, transfer tehnologije, kao jedan od načina podsticanja inovacije, omogućuje zajedničku podelu rada za učesnike u njemu, a proširivanjem opsega zainteresovanih strana u istraživanju i razvoju, koji stvara profit, i pružanjnem mogućnosti za širu primenu znanja ima i značajne efekte na organizacije u procesu inovacije. Razlozi za prenošenje tehnologije proizilaze iz sve većih tehnoloških zahteva, koje se ne mogu zadovoljiti interno i koji se mogu rezimirati na sledeći način: - Nepostojanja sopstvenog odelenja za istraživanje i razvoj - Sve dok preduzeće nema sopstveno odelenje za istraživanje i razvoj, čak i najjednostavniji tehnološki zahtev može da se zadovolji samo nabavkom. Budući da male firme uz izuzetak spinof predzeća, osnovanih isključivo za primenu posebne tehnologije ne mogu da izgrade sopstvene značajnije kapacitete za istraživanje i razvoj zbog nedostatka finansijskih i ljudskih resursa, te nabavka tehnologije je preduslov za njihov rad. - Neophodnost kombinovanja internog i eksternog znanja: Čak i preduzećima sa sopstvenim istraživačkim kapacitetom može biti potrebna nabavka tehnologije, jer ograničena priroda sopstvenog znanja i iskustva ne obezbeđuje im da se suočavaju sa svakim izazovom. Međutim, može se i to desiti, da preduzeće sa ogromnim iskustvom i tradicijom u istraživanju i razvoju kombinuje sopstvenu tehnologiju sa nekom spoljom, već postojećom, a samim tim i jeftinijom tehnologijom, kako bi uštedelo na izdacima. - Pojava novih tržišnih zahteva pored već korišćenih, spostvenih kapaciteta u istraživanju i razvoju: Može se desiti, da u intenzivnoj fazi istraživanja i razvoja, kada su već u potpunosti eksploatisani sopstveni kapaciteti, pojavljuje potreba za brzom reakcijom na tržišne zahteve. U takvim slučajevima, sopstveno istraživanje i razvoj može se voditi samo tako, da se tekući sopstveni projekti, koji bi inače nepovoljno uticali na dugoročnu konkurentnost, stavljaju na stranu, te se, umesto njih, prednost daje transferu tehnologije. U pogledu prepreka u nabavci tehnologije, onaj koji otkupljuje tehnologiju najčešće se suočava sa sledećima: - Visoke naknade za transakciju: Ova evidentna prepreka može da bude ili visoka cena tehnologije, koja se nabavlja, ili može da se odnosi na troškove adaptacije ili na troškove koji proizilaze iz prava na intelektualnu svojinu, koji se ne mogu u kratkom roku zadovoljiti, a ujedno sprečavaju nabavku tehnologije. - Deficit raspoloživih informacija o strani koja obezbeđuje tehnologiju: Tehnološke transakcije su povereničke transakcije, posebno u slučaju tehnologije velike vrednosti. Shodno tome, uz tehnološki kapacitet, na realizaciju posle utiču i raspoložive informacije o prodavcu, o pouzdanosti, o transparentnom ponašanju na tržištu i o predhodnim tehnološkim transakacijama. - Problem NIH (engl. not invented here izum nije odavde ) Preduzeća, koja se isključivo oslanjaju na sopstveno znanje/tehnologiju i koja slede takozvani etnocentrični model istraživanja i razvoja, odbijaju da primenjuju tehnologije koje nisu ona razvili, a to, evidentno, stvara prepreke u toku tehnologija. - Raspoloživost potrebne tehnologije u svetlu tehničkog razvoja društva: Zbog tehnoloških zahteva, koji se brzo menjaju, može se i to desiti da stepen tehničkog razvoja društva ne omogućuje raspoloživost neke specifične tehnologije uz očekivani kapacitet. Ovo samo u retkim slučajevima znači, da oni koji primenjuju tehnologiju imaju takva tehnološka očekivanja, koja su daleko od realnih mogućnosti, a mnogo češće to, da sama tehnologija može da se razvije, ali se to ne dešava tako brzo ili egzaktno kao što to kupac očekuje, te nabavka neće biti realizovana. Do sada smo rezimirali proces transfera tehnologije iz aspekta kupaca tehnologije, pa, hajde da sada posmatramo to sa strane prodavaca tehnologije. Razlozi za transfer tehnologije su: - Budžetska ograničenja: Žalosna je situacija, kada novac određuje budućnost tehnologije, ali ima takvih slučajeva kada su oni koji su razvili tehnologiju primoreni da je prodaju, 16 17

da bi preživeli. To može da bude smrtonosni udarac za posao, jer se prodaje vrednost koja obezbeđuje stalne, čak i dugoročne, prihode, tako da posao može da pada pod stečaj nakon što su potrošena sva dobijena sredstva. - Pritisak industrijskog sektora: Preduzeća sa dugim tržišnim odnosima i trgovačkim iskustvom stalno traže kontakt sa primenjenim istraživačima i manjim, mnogo fleksibilnijim firmama, koje su pogodnije za razvijanje novih tehnologija, ali koje mogu da izbegnu ograničenja otežanog ulaska na tržište. Oni, koji su na tržištu bore se da pribavljaju tehnologiju u najbolje vreme razrađujući različite poslovne sadržaje kako bi povećali svoj tržišni udeo, tako da prikazuju tehnologiju na održivim proizvodima i stavljaju one, koji razvijaju tehnologiju pod stalni pritisak da to postignu. - Lični korist: Sve dok su oni, koji raspolažu tehnologijom, u izvanrednom položaju cenkanja zbog svojih ugovora, na transfer tehnologije može da utiče i njihov lični profit (honorar ili provizija na transakciju). To predstavlja problem onda, kada se lični interesi stavljaju ispred dugoročnih interesa preduzeća, pa se prodaje tehnologija, koja bi se inače zadržala unutar preduzeća radi zaštite tržišta. I na kraju, sledi rezime glavnih prepreka u transferu tehnologije. - Sve veća integracija osnovnih i primenjenih istraživanja: Ovaj proces ne predstavlja prepreku u korišćenju tehnologije, već samo u procesu transfera, jer su koraci u istraživanju i razvoju koncentrisani na nekolicinu ljudi, a određene klasične kategorije se (osnovno istraživanje, primenjeno istraživanje, eksperimentalni razvoj) ne mogu razdvojiti, ili se mogu razdvojiti samo uz poteškoće. - Kulturne razlike između prenosioca i primaoca tehnologije: Različito društveno-kulturno okruženje može da dovede do nekoliko poteškoća. Različite navike pregovaranja i ugovaranja (tačnost, zahtevani formalnosti, lično odstojanje itd.) isto otežavaju, a ponekad i onemogućuju saradnju između strana iz različitih kultura. Nemci su poznati po tome da su precizni u plaćanju, a Švajcarci da su tačni, dok Italijani naglasak stavljaju na dizajn i pojavu. Na Bliskom Istoku fizička blizina i dodirivanje drugoga su od velikog značaja, dok ljudi sa Dalekog Istoka imaju averziju prema ovakvim stvarima. U poslovnim pregovorima u Južnoj Evropi strane često prekidaju jedan drugoga u govoru, ali je to neprihvatljivo u Japanu. - Garancija poverljivosti: Ovaj problem ima svoje korene u već spomenutoj problematici poverenja. Nasuprot činjenici, da su tehnološke transakcije zakonski strogo ograničene, kontrola potpunog ispunjavanja ugovornih obaveza može da bude težak zadatak. To je posebno relevantno između onih tehnološko-poslovnih strana, koje su prilično udaljene jedna od drugog, jer, na primer, teško je pratiti život neke evropske tehnologije u SAD, a prenosilac tehnologije ne može biti u potpunosti siguran da će samo oni imati koristi iz profita, koji su platili za to. 2. Proces transfera tehnologije Nakon uvoda u glavne probleme transfera tehnologije, sledi ispitivanje osnovnih procesa u transferu tehnologije u kontekstu toga, koja tehnologija i vezano znanje može da promeni vlasnika. Transfer vezan za ličnu mobilnost Povremeno kretanje osoba, kao npr. studijska putovanja u inostranstvu ili razmene istraživača i konferencije u velikoj meri doprinose i razmeni tehnoloških informacija. Međutim, to je uglavnom dvosmerni proces i u osnovi ne predstavlja opasnost za privredu, jer naučnici, nakon povratka u svoju domovinu dobijaju tehnološke informacije od drugih naučnika u zamenu za to što su podelili svoje znanje sa njima. Situacija se potpuno razlikuje u slučaju naučnika, koji ne žele da se vrate u svoju domovinu. Procesi, koji dovode do takvog jednosmernog toka znanja vezanog za osobu, bili su ključne etape u tehnološkom razvoju Sjedinjenih Država. Suština ovog procesa zvana odliv znanja jeste da vlasnici znanja napuštaju zemlju gde su stekli svoje znanje zbog boljih uslova rada i/ili života i koriste svoje znanje u nekoj drugoj zemlji. Ovaj problem utiče i na Mađarsku, jer nekoliko naučnika su se preselili u Zapadnu Evropu ili u SAD zbog boljih uslova života. Nekoliko zemalja (uključujući i Mađarsku) preduzele su do sada posebne korake za vraćanje svojih stručnjaka, koji su se iselili u strane zemlje ( vraćanje znanja ) Stvaranjem novih radnih mesta i grantovima za vraćanje u domovinu pokušavaju ubediti vlasnike znanja, da ponovo koriste višak svog znanja, stečen pod boljim tehnološkim uslovima, u svojoj domovini. Istočno-azijske zemlje su vodeće u ovom procesu: na primer, Južna Koreja ima detaljno razvijeni program usmeren na unapređenje repatrijacije naučnika, koji su se iselili u SAD nakon završetka studija, da bi radili tamo. Saradnja Zajedničko istraživanje/zajednički razvoj su osnovni oblici tehnološke saradnje. U takvom okviru partneri realizuju posebne zadatke u različitim segmentima inovacije. Tokom jedne takve saradnje, obavezno je razmeniti postupke i znanje u vlasništvu partnera, mada se obraća pažnja i na to, da se sa partnerom ne razmenjuje više informacije od onog što je potrebno za uspešnu saradnju, da se obezbediti da razmenjenu informaciju može da koristi samo partner u zajedničkom projektu, te da partner nikako ne bude u stanju da to preda drugima. Najjednostavniji način da se to garantuje jeste ugovor o čuvanju poslovne tajne ili o poverljivosti, u kojem strane regulišu način postupanja sa tehnološkim informacijama koje su saznali tokom saradnje (krug onih koji imaju pristup takvim informacijama, rok važenja, sankcije). Obe strane imaju koristi iz rezultata zajedničkog istraživanja, mada ne uvek u jednakoj meri. Drugi oblik saradnje su zajednička preduzeća, koje osnivaju ravnopravni tehnološki partneri. Ravnopravno tehnološko partnerstvo znači, da svaka strana ulazi u zajedničko predu- 18 19

zeće sa sopstvenim znanjem/tehnologijom, nasuprot slučaju investicije kapitala, kada kapital i znanje dolazi od različitih partnera. Podugovaranje U okviru podugovaranja, ugovarač u stvari kupuje posebno znanje i sposobnosti podugovarača. To je neka vrsta bliskog partnerstva, kao što je kooperacija, ali u ovom slučaju uglavnom ugovarač profitira iz rezultata saradnje, a podugovarač obično ne može da traži za sebe rezultate razvoja kao kompenzaciju. Međutim, budući da ovi odnosi ne obuhvataju samo eksploataciju proizvodnih kapaciteta, već i intelektualnih kapaciteta podugovarača, ako je rezultat rada podugovarača neki izum, pronalazak, prava pronalazača pripadaju podugovaraču. Shodno tome, treba pažljivo i unapred utvrditi podelu stvorene intelektualne svojine i podelu troškova vezanih za njenu zaštitu u takvim tehnološkim odnosima. Izvoz/uvoz tehnologije Naziv ovog procesa je malo obmanjujući, jer ne znači tok tehnologije između zemalja, već između firmi. Izvoz/uvoz tehnologije je u stvari kretanje tehnologije od jednog vlasnika do drugog realizovano opipljivim sredstvima. Korišćenje tehnologije (licenca) Nasuprot predhodnom slučaju, ovde se radi o kretanju neopipljive tehnologije bez promene vlasnika, u toku čega kupcu se garantuje licenca za tehnologiju uz eventualna vremenska, prostorna ili ostala ograničenja vezanih za oblast primene i preprodaju. Kompenzacija ovakvih transakcija obična ima dva elementa: kod transfera licence za tehnologiju kupac plaća jednokratnu licencninu, a prodavac naplaćuje određeni iznos na ime autorskih prava za korišćenje prodate tehnologije. 3. Institucionalni sistem transfera tehnologije Proces transfera znanja i tehnologije igra ključnu ulogu u svetskoj privredi od 1990-tih zbog tehnološkog razvoja i promene strukture privrede. Sledstveno tome, ustanove koje sprovode ove procese postale su veoma značajne i sa aspekta razvoja preduzetništva. Budući da širenje tehnološkog znanja određuje mogućnost pristupa i korišćenja od strane primaoca, prvenstveni zadatak ustanova, koje učestvuju u transferu tehnologije jeste da obezbeđuju pristup informacijama, te da unapređuju uspešnu primenu tehnologije, dakle da prenose znanje na preduzetništva. Na osnovu međunarodnog upoređenja inovacionih sistema, opažaju se sledeće vrste organizacija uključenih u transfer tehnologije: ustanove za aktivno povezivanje, agencije za inovacije (ustanove za pasivno povezivanje), visokoškolske kancelarije za transfer tehnologije, naučni i tehnološki parkovi, tehnološki centri. U daljem ćemo dati pregled glavnih karakteristika ovih vrsta ustanova i to ćemo potkrepiti praktičnim primerima. Ustanove za aktivno povezivanje - Ustanove za aktivno povezivanje su one među ustanovama uključenih u transfer tehnologije koje implementiraju tehnologiju i transfer znanja preko sopstvenih aktivnih, istraživačkih aktivnosti. Ove institucije su između osnovnog istraživanja i razvoja u procesu inovacije. Svoju delatnost, obično, realizuju uz pomoć podrške vlade, a cilj toga je da usluge, koje ove ustanove za povezivanje pružaju budu što jednostavniji i jeftiniji za korisnike. Holandski TNO (Organizacija za primenjeno naučno istraživanje) je jedan od tipičnih primera ustanova za aktivno povezivanje, i ima ulogu mosta u potpomaganju komunikacije između vlade, naučnog i privatnog sektora. Prihodi TNO su 40% podrška od vlade, 20% od ministarstava i 20% iz ugovorenih istraživanja. Godišnji promet ove organizacije 2002. godine je bio 479.5 miliona evra, a to pokazuje, da je ova ustanova jedna od najvećih dobavljača tehnologije u Evropi u poslednje vreme. I u Mađarskoj nisu nepoznate ovakve ustanove za aktivno povezivanje, jer institucionalna mreža Fondacije Zoltan Baj za primenjeno istraživanje je osnovana 1992. godine, na osnovu jedne druge, dobro poznate mreže, Instituta Fraunhofer iz Nemačke. Ovakav profil ovih posebnih ustanova je odredio intenzivni naučni rad pri univerzitetima u regionu (Budimpešta- tehnologija materijala, Miškolc logistika, Segedin - biotehnologija), ipak ove ustanove su još prilično daleko od stranih u pogledu efikasnosti, jer ne poseduju znanje za upravljanje tehnologijom. Agencije za inovacije (ustanove za pasivno povezivanje). Agencije za inovaciju se isključivo bave pružanjem informacija i transferom tehnologije, nemaju sopstvena istraživanja u procesu toka tehnologije. Budući da su njihove funkcije uglavnom iste kao i ustanova sa aktivno povezivanje, te da je jedina razlika nepostojanje sopstvenih istraživanja, agencije se mogu smatrati ustanovama za pasivno povezivanje koje stvaraju kontakt između onih koje traže tehnologiju i onih koji poseduju odgovarajuće znanje. Ispitivanjem različitih sistema inovacija, mogu se klasifikovati sledeće vrste ustanova, koje su prisutne u najvećem broju zemalja: centri za transfer inovacija, centri za poslovne inovacije, nacionalne i regionalne agencije za razvoj. Centri za prenos inovacija Centri za prenos inovacija (IRC - Innovation Relay Centres), kojih ima u mnogim delovima Evrope, su članovi jedne međunarodne mreže. Ovu mrežu je osnovala Evropska komisija 1995. godine sa ciljem unapređenja distribucije rezultata evropske inovacije. Kao ustanove, koje podržavaju inovaciju, primarni cilj ovih centara je da pomažu međunarodni transfer i prijem inovativnih tehnologija između evropskih preduzeća i istraživačkih ustanova. Tokom godina, ovi centri su postali glavna evropska mreža za transfer tehnologije između 20 21

MSP-a, a njihov broj je dostigao 68 do danas. Primarna ciljna grupa ovih centara su tehnološko-orijentisana mala i srednja preduzeća, ali pokušavaju da u svoje aktivnosti uključe i veća preduzeća, istraživačke ustanove, univerzitete, tehnološke centre i agencije za inovaciju. Ovi centri su u međusobnom stalnom kontaktu preko sistema koji se oslanja na internet. Bave se procenjivanjem tehnoloških zahteva i snabdevanjem preduzeća u svakoj zemlji, a nakon toga stvaraju međunarodnu bazu podataka, na osnovu koje, stručnjaci pokušavaju da izgrade kontakte između preduzeća shodno ponudi i potražnji. Centar za prenos inovacije za Škotsku (Innovation Relay Centre for Scotland) je isto član međunarodne mreže, i on je ovako definisao svoje ciljeve: zajednički rad sa škotskim organizacijama na stvaranju sistema za transfer tehnologije radi obezbeđivanja da i škotska i evropska preduzeća budu sposobni da zadovolje svoje tehnološke potrebe, i podsticanje škotskih organizacija za učešće EU programa za finansiranje istraživanja i razvoja. Ovakav centra za prenos inovacije radi i u Mađarskoj, a to je Mađarski centar za prenos inovacije Evroopske unije (IRC Hungary), koji svoju delatnost obavlja u saradnji sa INNOSTART Nacionalnim centrom za poslovanje i inovacije i sa Međunarodnim institutom za tehnologiju (IIT) u obliku konzorcijuma. Slično ostalim članovima mreže, i ova ustanova je uključena u promociju transfera tehnologije, u realizaciji tehnoloških revizija i u pružanje informacija. Poslovni i inovacioni centri (Business and Innovation Centres BIC) isto igraju važnu ulogu u institucionalnom sistemu transfera tehnologije. Ove ustanove finansijski, komercijalni i savetima za istraživanje i razvoj podržavaju preduzeća koja se bave razvojem i prodajom novih proizvoda i tehnologija sa velikim tržišnim rizikom. Ovi centri su ujedni i članice međunarodne mreže, nalik na IRC, i pripadaju Evropskom poslovnom i inovacionom centru (European Business and Innovation Centre EBN), koji je osnovao Evropska unija u drugoj polovini 1980-tih radi razvoj poslovanja. Ova mreža danas već ima oko 150 članica skoro u svakom delu Evrope. Ovi različiti poslovno-inovacioni centri unapređuju razvoj inovativnih preduzetništva sa istom metodologijom, ali uzimajući u obzir lokalne specifičnosti. Ove organizacije se bave pružanjem informacija i medijacijom u poslovnim partnerstvima. Njihova primarna ciljna grupa su inovaciono-orijentisana mala i srednja preduzeća. U okviru svojih aktivnosti, ovi centri traže inovacione projekte, oni upravljaju njima i pomažu u njihovoj realizaciji pružanjem saveta i nude te inovacije ulagačima. Inovacioni centar Sv. Džona (St. John s Innovation Centre) kojim upravlja Fakultet Sv. Džona u Kembridžu je jedan od ustanova najvišeg nivoa ovog tipa. Osnovan je 1987. godine na teritoriji mesnog naučnog parka radi pružanja podrške preduzećima i obezbeđivanja prostora (kancelarija sa infrastrukturom) za početnička preduzeća zasnovana na znanju. U okviru ove inkubatorske aktivnosti, stručnjaci centra besplatno pružaju savete za preduzeća koja imaju svoje kancelarije u okviru ovog centra. Uspeh Centra Sv. Džona potkrepljuje i činjenica, da su u proteklom periodu imali više od 150 start-ap preduzeća osnovanih na osnovu ideja sa univerziteta. Mađarska članica EBN mreže je INNOSTART Nacionalni centar za poslovanje i inovacije, koji radi kao fondacija od 1995. godine. Cilj, koji su oni odredili u svojoj misiji, je pronalaženje najperspektivnijih inovacionih projekata, potpomaganje njihove realizacije i pružanje usluge inovacionog parka tehnološki-orijentisanim preduzećima. Nacionalne i regionalne agencije za razvoj Nacionalne i regionalne agencije za razvoj čine treću veliku grupu agencija za inovacije. Veliki deo nacionalnih sistema za inovacije uključuje i inovacione organizacije na nacionalnom nivou, koji se najčešće nazivaju nacionalnim agencijama za razvoj ili centrima za razvoj. Jedan od klasičnih primera za to je ANVAR (Agence Nationale de Valorisation de la Recherche), francuska nacionalna agencija za inovacije, koja je osnovana radi potpomaganja i finansiranje inovacionih aktivnosti u francuskom sektoru malih i srednjih preduzeća, bez obzira na njihovu privrednu delatnost. Agencija je pod nadzorom vlade i trenutno raspolaže godišnjim budžetom od 215 miliona evra. U proteklih dve godine podržavala je više od 22 000 preduzeća i laboratorija i više od 34 000 inovacionih projekata iz raspoloživih 3.13 milijardi evra. Nasuprot nacionalnom nivou, članovi mreže agencija za regionalni razvoj ne učestvuju u procesu transfera tehnologije u mnogim državama. Na primer: mada se bavi poslovnim razvojem, Agencija za regionalni razvoj Halifaksa u Kanadi, koja potpomaže osnivanje preduzetništva, pruža pomoć u izradi poslovnih planova, pruža informacije i pomaže u pronalaženju finansijskih resursa, ne bavi se transferom tehnologije. To je slično aktivnostima koje realizuju organizacije za razvoj regionalnog poslovanja u Mađarskoj. Visokoškolske kancelarije za transfer tehnologije U poslednje vreme postepeno se jača poslovni karakter univerziteta. Količina državne podrške visokoškolskim ustanovama, koje su se prvobitno bavile samo osnovnim istraživanjima, postepeno se smanjuje. Zato, stopa ugovorenih istraživanja, koje vrše visokoškolske ustanove postepeno se povećava, a sa time se jačaju i njihove poslovne veze. Kancelarije za transfer tehnologije pri visokoškolskim ustanovama vrše svoju delatnost unutar univerziteta (tehnoloških agencija), koji se bave marketingom i prodajom znanja i naučnih rezultata stvorenih unutar ustanove. One vrše praktičnu upotrebu akumuliranog znanja, tj. traže poslovne partnere za industrijsku primenu rezultata stvorenih u toku osnovnih istraživanja, one vrše licenciranje novih proizvoda i procedura i organizuju konsultacije. Pored gore navedenih aktivnosti, one pomažu i u marketingu univerzitetskih preduzeća, organizuju obuku za studente, pružaju informacije za zainteresovane i pokušavaju da dobiju direktnu podršku od firmi za univerzitetske istraživačke grupe. Univerzitetske tehnološke agencija igraju izuzetno važnu ulogu u procesima transfera između univerzitetskih istraživačkih centara i različitih industrijskih grupacija. Međutim, primenu ovih ustanova u Mađarskoj u velikoj meri sprečava činjenica, da većina mađarskih visokoškolskih ustanova nema ni pisana, ni nepisana pravila za vlasništvo i korišćenje intelektualnih 22 23

proizvoda stvorenih unutar ustanove. Budući da su u proteklih par dekada visokoškolske ustanove bile prinuđene da odustanu od zaštite velikog broja pronalazaka - uglavnom zbog njihove kapitalizacije nemaju portfolio za sopstvenu intelektualnu svojinu, koji bi dao čvrstu osnovu za rad univerzitetskih inovacionih ustanova. Naučni i tehnološki parkovi, tehnološki centri Prvi naučni park je otvoren u SAD 1950-tih godina. Od tada se ovaj model raširio na celi svet i nekoliko puta je dokazao da je to efikasno sredstvo za politiku tehnologije. U Ujedinjenom Kraljevstvu postoji široki krug razvijenijih oblika naučnih parkova, i ovi parkovi služe kao primeri za formiranje naučnih parkova u drugim zemljama. Za definiciju naučnih parkova, koristićemo definiciju Asocijacije naučnih parkova Velike Britanije (United Kingdom Science Park Association - UKSPA): Naučni park je inicijativa, zasnovana na vlasništvu, koji: ima formalne operativne veze sa nekim univerzitetom ili drugom visokoškolskom ili istraživačkom institucijom, formiran da ohrabruje osnivanje i rast preduzetništva zasnovanih na znanju kao i drugih organizacija, koja se obično nalaze na njegovoj lokaciji, ima i funkciju upravljanja uz aktivni angažman u transferu tehnologije i poslovnih veština organizacijama koje se nalaze na njegovoj lokaciji. Naučni parkovi nastoje da postižu gore navedene ciljeve delimično tako, da obezbeđuju odgovarajuću infrastrukturalne i prateće usluge, a delimično tako da izgrađuju formalne, operativne odnose sa centrima gde se stvara znanje (univerziteti, istraživački centri). I na kraju, svojim klijentima pružaju i aktivnu podršku u upravljanju. U Mađarskoj, Asocijacija mađarskih industrijskih parkova je prihvatila definiciju Evropske unije, po kojoj: naučni park je inicijativa formirana na teritorijalnoj osnovi, koji je prvenstveno vezan za visokoškolske obrazovne i istraživačke ustanove i/ili lokalne ustanove za istraživanje i razvoj i čiji je zadatak da osnuje i promoviše osnivanje preduzeća zasnovanih na novim tehnologijama, te da vrši transfer tehnologije između istraživačkih ustanova i preduzeća, aktivnih u parku (ili van nje). Ova potonja definicija ističe i organizovanje na teritorijalnoj osnovi i ulogu parkova u transferu tehnologije. Prema tome, glavna odlika naučnih parkova je, da su osnovana u blizini univerziteta ili više škole. Njihov cilj je, da stvaraju čvrste i bliske veze između privrede i visokoškolskog/istraživačkog sektora i oni podržavaju osnivanje preduzeća zasnovanih na znanju. Ciljne grupe naučnih parkova su pre svega mala i srednja preduzeća sa znatnim inovativnim potencijalom, te ovi parkovi im pružaju važne usluge inkubacije. Osnivanje parkova podržavaju i vlade i lokalni vlasti. Osnivanje naučnih parkova se može realizovati preko tri osnovne strategije: 1. sam univerzitet osnuje park (npr. Naučni park u Kembridžu), 2. osnivač parka nije samo univerzitet, već to čini zajedno sa drugim partnerima kao zajedničko ulaganje (npr. Naučni park u Menčesteru), 3. univerzitet osnuje park u okviru projekta sa agencijama za ekonomski razvoj i lokalnim vlastima, ali ne kao zajedničko ulaganje (npr. Naučni park u Šefildu). Iz ovog se vidi, da u osnivanju naučnog parka mogu da učestvuju različite organizacije. Učesnici u tome mogu biti ustanove, gde se stvara znanje (univerziteti, istraživački centri, ostale visokoškolske ustanove), vlasti (nacionalni, regionalni ili lokalni), investitori iz poslovnog sektora i regionalne/lokalne ustanove za privredni razvoj. Zainteresovane strane mogu imati različita očekivanja od rada parka, a funkcije naučnog parka mogu se odrediti koordinacijom ovih očekivanja. U zavisnosti od uključivanja drugih učesnika, posebne strategije zahtevaju različite iznose finansijskih sredstava od univerziteta, međutim, shodno tome, različite strategije daju i različite uticaje na njih. Jedan od najpoznatijih naučnih parkova je Naučni park u Kembridžu (Cambridge Science Park), u Ujedinjenom Kraljevstvu. Istorijat razvoja ovog parka je počeo 1970. godine, kada je Viša škola Sv. Trojstva (Trinity College) odlučila da iskoristi prostor i kapital na svom raspolaganju. U Mađarskoj nema aktivnog naučnog parka koji je kompatibilan sa međunarodnom praksom. Sledeća grupa nezavisnih centrova znanja, koji rade kao parkovi, su tehnološki centri. Oni su ustanove usmerene na tehnologije i istraživanje koje su tradicionalne u datom geografskom regionu i zahvaljujući prikupljenom, visoko-stepenom profesionalnom znanju na raspolaganju u nekoj posebnoj oblasti, specijalizovali su se za tu oblast. Nasuprot naučnih parkova, ne zavise od integracione ulove visokoškolskih obrazovnih ustanova. Izvor: Šandor Balog /Sándor Balogh/, professor emeritus Klasteri U ekonomskoj literaturi postoji nekoliko definicija klastera, koje su manje-više slične. Naprihvaćenija definicija je ona koju je dala EU (Evropska komisija Generalni direktorat za preduzetništva) i koja glasi ovako: Klasteri su grupe međusobono zavisnih i povezanih preduzeća i ustanova, koji sarađuju i takmiče se međusobno. Geografski su koncentrisani u jednoj ili više regija i fokusiraju se na posebne oblasti/sektore, a povezuju ih zajedničke tehnologije i sposobnosti. Klasteri mogu biti naučno zasnovani zasnovani ili tradicionalni. U Mađarskoj samoorganizovane grupe preduzeća sa pristupom od lokalnog nivoa na gore, koje su se profitirale iz zajedničkog znanja u toku saradnje, dobile su podršku u okviru programa POLE. Nakon bar godinu dana uspešnog funkcionisanja, klasteri su mogli da traže da budu priznati kao akreditovani klasteri. Cilj akreditacije je priznavanje mađarskih klastera u razvoju koji su dokazano i uspešno sarađivali više od godinu dana i koji su institucionalizovali svoju saradnju žajedničkim aktom. Zajednica za znanje i inovaciju (engl.: Knowledge and Innovation Community -KIC) kao transfer-organizacija Suprotno inovativnim klasterima, koji se formiraju od dole na gore u kojem su pridruženi članovi ravnopravni, ove zajednice se formiraju od gore prema dole, prema lokalnom nivou. Formiranje prvih takvih zajednica je inicirala Institut za inovaciju i tehnologiju Evropske unije u Mađarskoj. U ovim zajednicama se udružuju poznati evropski univerziteti, centri za istraživanje i preduzeća za inovacije kako bi smanjile uticaj klimatskih promena u oblasti razvoja inovativne energije i info-komunikacionih tehnologija. Upravljanje ovim centrima se odvija u odvojenim organizacionim jedinicama, a Institut za inovacije i tehnologiju EU isto učestvuje u njihovom finansiranju. 24 25

I. Tabela ponderisanja Program nos - baros Pomoće svima onima, koji traže investitora: Shodno predhodnoj Strategiji za regionalnu inovaciju, viši nivoi rukovodstva preduzeća često nisu iz regije. Zato, profit se mnogo puta odliva iz regiona, a investicione odluke se donose negde drugde. Međutim, na odluke vezane za investicije mogu profesionalno uticati oni koji se prilagođavaju zahtevima na najsavremeniji način: pisanim i nepisanim pravilima traženja kapitala za ulaganja. Shodno našim dubokim intervjuima i drugim istraživanjima, sakupili smo pondere vezane za osobe/preduzeća koji se obraćaju investitorima za podršku. Nadamo se, da će sledeća lista pomoći onim regionalnim preduzećima, koja već imaju neko iskustvu sa kontaktiranjem investitora. Cifre u desnoj koloni označavaju važnost određenog aspekta za investitora vezano za ideju ili zahtev osobe/preduzeća, koja traži podršku. (1 = nije važan, 10 = izuzetno važan) Ponderisanje Prema nivoima razvoja Nova, jedinstvena, kreativna ideja, pronalazak ili jedinstvena tehnologija 2 Ideja ili pronalazak je vezan za tehnologiju (biotehnologija, komunikacije, IT, razvoj softvera, Internet) 2 Registrovani patent 1 Izrađeni prototip 10 Izrađeni, testirani, autorizovani proizvod 10 Proizvod/usluga koja je već uspešna na tržištu 10 PREDUZEĆE/OSOBA Oblik preduzeća (npr. preduzetnik, privredna organizacija, spinof, projekta firma, strana firma ili zajedničko 3 ulaganje pravno lice) Autentičnost i stabilnost firme, iskustvo rukovodioca firme 8 Priznatost i originalnost preduzeća 10 Financijsko stanje preduzeća i veličina njegovog trenutnog tržišta 10 Visoku tekući prihodi preduzeća 10 Potencijal rasta ( očekuju se visoki prihodi za 2-3 godine) 10 Reference (npr. preporuka advokata, knjigovođe ili pouzdanog poslovnog partnera) 10 Predhodna uspešna saradnja 8 Preduzeće nema druge obaveze (npr. ugovor o podršci, ostali ugovori/krediti) 7 Preduzeće ima kvalifikovanog direktora za tehnologiju 7 Iz preduzeća stoji istraživačka/proizvođačka/razvojna osnova/ stručni kadrovi 5 Proces donošenja odluke ili drugi birokratski sistem sprečava brzo i lako pokretanje i realizaciju projekta 1 Ekološka svest i socijalna delatnost firme 1 Iskustvo u konkurisanju 3 POSLOVNI PLAN, TRŽIŠNI POTENCIJALI Rok povrata ulaganja 7 Kvalitet poslovnog plana (istraživanje konkurencije, ciljne grupe itd.) i njegova valjanost 10 Finansijski faktori su najvažnije odrednice poslovnog plana 8 Najvažnije odrednice su opis i razumevanje tehnologije 6 Dato je nekoliko potencijalnih strategija 7 Potencijal prihoda 10 Dobra strategija za ulazak na tržište 6 Vreme brze imitacije 8 Održivost uspeha 8 Postoji potreba na tržištu 10 Veličina ciljne grupe 6 Sastav ciljne grupe 5 Tačno poznavanje zahteva ciljne grupe 7 Lak pristup ciljnoj grupi 7 Realno predstavljanje konkurenata i tržišnog okruženja 8 Analiza rizika zasnovana na stvarnoj situaciji 9 Brzi povrat, ali relativno mali posao 9 Potreban je kapital 6 Zahteva se garancija za kapital 5 Zahteva se transfer finansijksog know-how-a investitora 7 Investicija stvara rast prikazan u marketingu investitora ili u broju akcionara 10 TEHNOLOGIJA Lako se imitira 2 Može se primeniti dugoročno 3 Ekološko rešenje ili ekološka svest 3 Ostali okolnosti Privredno okruženje (npr. upravljanje kriznom situacijom) 1 Investitor može da poatavlja uslove 1 Rukovodilac preduzeća zahteva sporazum o zadržavanju radnih mesta 4 Rukovodilac preduzeća insistira da se zadrži radno mesto rukovodioca 4 KOMUNIKACIJA Uverljiva prezentacija, pravi pristup 7 Tehnologija je prevedena u lako razumljivu formu, jasna je i dobro prezentovana 8 Uspeš u štampi (medije posvećuju posebnu pažnju) 9 Veoma kvalitetna veb-stranica 6 Lični sastanak simpatija 9 Umerenost, usmeren na suštinu, odlučna komunikacija (nema naknadnih telefonskih poziva, uznemiravanja 5 investitora) 26 27

II. Faktori koji stimulišu i sprečavaju istraživanja, razvoj i inovacije u regiji (na osnovu dubokih intervjua) Stimulativni faktori, koji su ispitanici dubokih intervjua naveli, su sledeći: STIMULATIVNI FAKTORI Znanje, karakter centra znanja, ljudski kapital Kriza Useljenje velikih multinacionalnih preduzeća (posebno: investicija Mercedes Benz-a) EU (informacije, mogućnosti, odgovarajuće privredno okruženje) Preduzetništva sa snažnim kapitalom, (spostveni razvoj) autsorsing, Sve više novaca za inovacije, konkursi, podrška istraživanja, razvoja i inovacija Konkursi su više prilagođeni potrebama nego pre 2 godine 40% avansnog plaćanja Podrška velikim programima (nema rasparčavanja) Pozitivni uticaj uspešnih inovacija Poverenje Poslovna kutlura: Inovacija, razvoj Poznavanje konkurencija na nacionalnom i međunarodnom nivou Organizacije koje grade kontakte Autentčne organizacije i rukovodioci Inovativne sposobnosti razvijati od rane mladosti Praktično, korektno korišćavanja tuđeg znanja Programi, publikacije, konkursi za privlačenje pažnje Učiniti da patentiranje bude u modi Mogućnost za realizaciju prava Ljudi, koji su sposobni za samostalni rad i žele da uče Odgovarajući tok informacije Visokkoškolske ustanove Dobri graditelji mostova Osnivanje klastera Uticaj medija za širenje znanja i formiranje stavova Autentično rukovođenje preduzetništvom Zdravo takmičenje (npr. ko će prvi publikovati). Ako u prekograničnoj saradnji želimo da imamo uspešnu privredu zasnovanu na znanju, onda za realizaciju inovacionih procedura potrebni su nam dobro pripremljeni stručnjaci za marketing inovacija, privredni novinari širokih pogleda, koji govore jezikom preduzetnika, simulatni tumači sa ažuriranim znanjem iz poslovnog života, pedagozi, nastavnici i studenti koji su otvoreni i upućeni u temu inovacije. Potrebno je još više takvih stručnjaka, koji mogu da sagledaju proces istraživanja i razvoja, ali i da upravljaju s time, tj. pomažu da rezultati napreduju na putu inovacije sve dok se ne dođe do proizvoda koji se prodaje na tržištu. (Stručnjak za patentiranje, Janoš Gač, je menadžere za tehnologiju nazvao vrhunskim mozgovima, jer oni mogu da sagledaju celi proces istraživanja, razvoja i inovacije i stručnjaci su i za marketing.) Kvalifikacije koje nedostaju u inovaciji Jedan od gorućih problema na putu ka stvaranju privrede zasnovane na znanju je da pažnju treba što pre usmeriti na struke koje nedostaju, odnosno na obuku kvalifikovane radne snage, koja bi se zapošljavala kao saradnici u istraživanjima. (Predhodna Strategija za inovaciju u regiji je utvrdila da je u tada ispitanom periodu broj pomoćnog osoblja u istraživanju i razvoju značajno opao). 28 29

3 Upravljanje kvalitetom Uvod Promene na tržištu dovele su i do novog pristupa kvalitetu. Kvalitet je postao jedan od najznačajnijih strateških faktora uspeha preduzeća. Danas, proces upravljanja kvalitetom, odnosno menadžment kvalitetom predstavlja neizbežan segment upravljanja poslovnim sistemom. Osnova menadžmenta kvalitetom jeste postizanje konkurentnosti bržom promenom poslovanja nego što se događaju promene u okruženju. Neke od tih promena rezultat su ponašanja kupaca jer oni danas vladaju tržištima, oni odlučuju šta je kvalitet, pa možemo reći da je zadovoljstvo kupaca jedan od vodećih kriterijuma za svako preduzeće. Kako bi se saznalo da li proizvod zadovoljava potrebe i očekivanja potrošača, neophodno je pratiti nivo zadovoljenja kupaca. Paralelno treba stalno preispitivati vlastitu spremnost za brza prilagođavanja novim i često sve većim zahtevima kupaca. Na osnovu tog saznanja, preduzimaju se promene u poslovanju koje treba da rezultiraju boljim kvalitetom proizvoda i većim poslovnim efektima. Kvalitet je vrlo dinamična kategorija, pa se zato pred ljude koji se bave problematikom kvaliteta postavljaju uvek novi istraživački zadaci. Nalazimo se pred nepobitnom činjenicom da put ka ostvarivanju uspešnog poslovanja svakog poslovnog sistema vodi preko razvoja kvaliteta i sistema kvaliteta.

1. Pojam, značaj i dimenzije koncepta kvaliteta 1.1. Pojam i definicije kvaliteta Reč kvalitet vodi poreklo od latinske reči qualitas koja označava da nešto ima dobra svojstva, osobine ili vrednosti. Može se reći da kvalitet ima mnogo dužu istoriju od novca, troškova i produktivnosti. Želja i potreba za kvalitetom je imanentna ljudskoj prirodi. Kvalitet, u najširem smislu reči, je svakodnevna ljudska potreba sadašnjeg i budućeg razvoja čitavog ljudskog društva. Polazeći od toga da je prisutan u svakodnevnom životu, nameće se potreba za njegovim sveobuhvatnim izučavanjem kao fenomena. Značenje kvaliteta je vremenom evoluiralo. Cicero je koristio ovaj pojam u značenju prirodnosti. Tradicionalno shvatanje kvaliteta je proizvodno orijentisano jer naglašava usklađenost proizvoda u odnosu na proizvodne specifikacije, odnosno tehničke karakteristike. Tehničke karakteristike i specifikacije predstavljaju standard za ocenu kvaliteta proizvoda. Otuda se pojam kvaliteta često dovodi u vezu sa kontrolom. Mada kontrola i danas predstavlja jedan od značajnih elemenata obezbeđenja kvaliteta, sve veći značaj se pridavati prevenciji. Kvalitet je ukupnost osobina i karakteristika proizvoda ili usluga na kojima se temelji njihova sposobnost da zadovolje izričite želje ili očekivane zahteve. Promena tržišta proizvoda i usluga je dovela do težnje za poboljšanjem: karakteristika proizvoda i usluga, efikasnosti proizvodnje i kontrole kvaliteta. Za Josepha Jurana kvalitet predstavlja zadovoljstvo potrošača, odnosno pogodnost za upotrebu. Crosby kvalitet definiše kao usaglašenost sa zahtevima. Edward Deming navodi da kvalitet predstavlja usmerenost na sadašnje i buduće potrebe korisnika. Ima mišljenja da je kvalitet i želja, zavođenje, uživanje i začaranost i da nas to nešto više često navodi da odaberemo jedan proizvod umesto drugog i jednu uslugu umesto druge. Ishikawa definiše kvalitet na sledeći način: Kvalitet je ekvivalent sa zadovoljstvom kupca. Potrebe i zahtevi kupca se menjaju. Stoga se i definicija kvaliteta uvek menja. Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) definiše kvalitet kao ukupne karakteristike entiteta koje obezbeđuju zadovoljenje definisane ili nagoveštene potrebe. Neki eksperti definišu kvalitet na temelju usklađenosti sa zahtevima i prilagođenosti korišćenju. Usklađenost sa zahtevima znači da projekti proizvoda i procesa moraju dostići određene specifikacije. Prilagođenost korišćenja podrazumeva da proizvodi mogu biti korišćeni za nameravanu svrhu. Kupac je taj koji određuje kvalitet a ne proizvođač. Tako danas o kvalitetu govorimo isključivo u kontekstu zadovoljstva kupca. To znači da je kvalitet: kvalitet proizvoda ili usluge, rok isporuke, cena, organizacija poslovanja, sistem upravljanja i drugo. Za ocenu kvaliteta neophodno je, dakle, poznavati potrebe korisnika. Objektivno treba saznati šta kupac očekuje od proizvoda i usluge. Proizvođači treba da pođu od zahteva i očekivanja kupaca. Treba da se trude odabrati odgovarajuću strategiju za sadašnju i buduću konkurentnost, ključne faktore uspeha, ciljeve i na njih usmerene akcije u skladu sa objavljenom misijom i vizijom. Orijentacija na kupca ukazuje da je koncept kvaliteta marketinški zasnovan. 1.2. Upravljanje kvalitetom i karakteristike kvaliteta Upravljanje kvalitetom je sistematičan način kojim se garantuje da će organizovane aktivnosti da se odvijaju onako kako je planirano. To je disciplina upravljanja koja se bavi sprečavanjem pojave problema, kao i kontrolom, čime se osigurava preventiva. Veliki broj različitih metoda koje se koriste za upravljanje kvalitetom usmerene su stoga na prevenciju, čime se smanjuje potreba za korekcijom. Odgovornost za upravljanje kvalitetom pripada najvišem organu upravljanja. Značenje pojma kvalitet proizvoda je višedimenzionalno jer se odnosi ne samo na performanse, već i na pouzdanost, pogodnost upotrebe i sigurnost. Najznačajnije dimenzije kvaliteta usluga su određenost, pouzdanost, pristupačnost, uslužnost i komunikativnost. Ostvarujući i poboljšavajući kvalitet svojih proizvoda i usluga preduzeće ostvaruje konkurentsku prednost u dugom roku po osnovu bolje tržišne pozicije, manjih troškova i veće rentabilnosti. Da bi to bilo moguće potrebno je na odgovarajući način upravljati aktivnostima i procesima koji omogućavaju da proizvod poseduje željene karakteristike. Zato upravljanje kvalitetom nije neka izdvojena aktivnost koja se nadgrađuje na proizvodne i druge aktivnosti preduzeća, već efikasan način za sprovođenje tih aktivnosti. Brojni problemi u upravljanju kvalitetom proističu iz toga što nisu jasno definisane karakteristike kvaliteta i načini njihovog merenja. Karakteristike kvaliteta kao sposobnosti zadovoljenja potreba korisnika moguće je analizirati sa sledećih stanovišta: Funkcionalne karakteristike (radne-tehničke karakteristike): funkcionalnost, pogodnost za održavanje, mogućnost testiranja, veličina, težina; Ekonomske karakteristike: troškovi pripreme, cena proizvoda, ekonomski efekti koji nastaju upotrebom proizvoda (ekonomičnost, rentabilnost); Unifikacija i standardizacija; Izgled, prenosivost, pouzdanost, bezbednost, fleksibilnost; Karakteristike kvaliteta usluga: kompetentnost, pristupačnost, bezbednost, efektivnost, učtivost, tačnost, efikasnost, poštenje; 32 33

Karakteristike kvaliteta mogu biti merljive (kvantitativne) ili ocenjive (kvalitativne), odnosno pozitivne i negativne. Merljive karakteristike kvaliteta su kvantitativne jer se predstavljaju numeričkim vrednostima (tražnja, cena, količina, geometrija, isporuka itd.). Ocenjive karakteristike kvaliteta su kvalitativne jer se predstavljaju atributima (izgled, pakovanje, magacioniranje, ugradnja, korišćenje, održavanje, bezbednost itd.). Pozitivne karakteristike kvaliteta imaju pozitivni uticaj na kvalitet rezultata procesa jer njihov porast povisuje nivo kvaliteta rezultata procesa. Negativne karakteristike kvaliteta imaju negativni uticaj na kvalitet rezultata procesa jer njihov porast snižava nivo kvaliteta rezultata procesa. Određene karakteristike i zahtevi proizvoda definišu se ugovorom ili porudžbenicom, ili se do njih dolazi na osnovu istraživanja tržišta. Kvalitet se utvrđuje ili procenjuje u odnosu na neku referentnu vrednost koja može biti ugovorena ili definisana na osnovu istraživanja tržišta. Kvalitetan proizvod nije proizvod koji ima najviše performanse, već ekonomičan i prilagođen odgovor na iskazanu potrebu. Stoga upravljanje kvalitetom nije usmereno na obezbeđenje najvišeg nivoa performansi proizvoda, već na poštovanje propisanih performansi, tako da se može porediti kvalitet samo onih proizvoda i usluga koji pripadaju istoj klasi ili koji zadovoljavaju istu vrstu potreba i imaju isti raspon cena. Kvalitet koji treba postići je onaj koji je potreban i dovoljan da zadovolji zahteve u granicama date cene. Kvalitet se meri troškovima kvaliteta koji predstavljaju troškove neusaglašenosti sa zahtevima. To su, u stvari, troškovi koji nastaju usled pogrešnog rada. Manifestuju se kroz škart, doradu, naknadni servis, kontrolisanje, garancije, testiranja i sve slične aktivnosti, koje je potrebno obaviti ukoliko postoji problem neusaglašenosti sa zahtevima. Moguće ih je kategorizovati na troškove sprečavanja, ocene i neuspeha. Odstupanje ostvarenog kvaliteta u odnosu na željeni može se izračunati za određeni period vremena, za datu proizvodnju, odnosno za preduzeće ili njegov organizacioni deo. Tražnja je povezana sa kvalitetom. Poboljšanje kvaliteta ima za posledicu povećanje tražnje. Sa pojavom na američkom tržištu 70-tih godina japanskih proizvoda posebno je došlo do izražaja u kojoj meri je tražnja povezana sa kvalitetom i da je ključ japanske konkurentnosti u upravljanju kvalitetom. Naime, dosta dugo se verovalo da poboljšanje kvaliteta ima za rezultat povećanje troškova i smanjenje rentabiliteta. U situaciji kad se sistem kvaliteta ostvarivao preko kontrole i ispravki na kraju proizvodnog ciklusa to se pokazivalo kao tačno. Nasuprot tome, kvalitet označava nastojanje da je uvek jeftinije posao uraditi dobro prvi put. Ističe se da je najznačajniji princip upravljanja kvalitetom i jedini standard uspešnosti kriterijum nula defekata (zero defects). Upravljanje kvalitetom uvodi jedan nov pristup troškovima jer je povećanje kvaliteta praćeno istovremeno sniženjem troškova. 1.3 Načela upravljanja kvalitetom Postoji osam načela upravljanja kvalitetom, a to su: 1. Usmerenje prema kupcu: organizacije zavise od svojih kupaca pa stoga trebaju razumeti sadašnje i buduće potrebe kupaca, trebaju ispunjavati njihove zahteve i težiti da nadmaše njihova očekivanja. 2. Rukovođenje: rukovođenjem se stvara okruženje u kojem se ljudi mogu u potpunosti uključiti u ostvarivanje ciljeva organizacije. 3. Angažman ljudi: ljudi na svim nivoima su temelj organizacije i treba omogućiti njihov potpun angažman uz korišćenje njihovih sposobnosti. 4. Procesni pristup: željeni rezultat efikasnije se postiže kada se povezanim resursima i aktivnostima upravlja kao procesom. 5. Sistemski pristup upravljanju: identifikacija, razumevanje i upravljanje sistemom međusobno povezanih procesa za određeni cilj doprinosi boljoj iskorišćenosti organizacije. 6. Stalno poboljšavanje: stalno poboljšavanje je trajni cilj organizacije. 7. Činjenični pristup odlučivanju: efikasne odluke temelje se na analizama podataka i informacija. 8. Međusobno korisni odnosi sa dobavljačima: mogućnost organizacije i njenih dobavljača da stvore vrednost povećana je međusobnim korisnim odnosima. 2. Upravljanje kvalitetom kao proces i njegova evolucija Proces upravljanja kvalitetom ima kružni ciklus sa procesima: planiranja kvaliteta, kontrole kvaliteta, obezbeđenja kvaliteta i poboljšavanja kvaliteta. 2.1. Proces upravljanja kvalitetom i planiranje kvaliteta Planiranje kvaliteta je deo upravljanja kvalitetom koji je usmeren na: postizanje ciljeva kvaliteta, primenu neophodnih operativnih procesa i odgovarajućih potrebnih sredstava za ispunjavanje ciljeva kvaliteta. Proces planiranja kvaliteta omogućava izradu dokumentacije projekta jer se polazi od iskazanih ili podrazumevanih zahteva korisnika, na osnovu kojih se formulišu ciljevi kvaliteta i utvrđuju rezultati procesa kao i njihovi planovi kvaliteta. Cilj kvaliteta je traženi rezultat koji se želi postići u pogledu kvaliteta a koji se u principu zasniva na 34 35

politici kvaliteta organizacije i propisuje odgovarajućim funkcijama i nivoima organizacije. Rezultati procesa predstavljaju izlaz organizacije, koji može biti materijalan ili nematerijalan ili njihova kombinacija. Rezultati procesa su razvrstani u četiri kategorije: poluproizvodi, proizvodi, softver (računarski programi, postupci, informacije, podaci, zapisi) i usluge (osiguranje, bankarstvo, transport). Planiranje kvaliteta omogućuje izradu planova kvaliteta. Plan kvaliteta prikazuje kako se izvršava i kontroliše pojedinačni ugovor ili projekat. To je dokumenat koji opisuje bitne procese podsistema upravljanja kvalitetom ili realizovanja proizvoda odnosno koji utvrđuje ko i kada treba da primeni potrebne postupke i odgovarajuća sredstva, za specifični projekat, rezultat procesa, proces ili ugovor. Osnovna namena plana kvaliteta jeste zadovoljenje svih zahteva kupca predviđenih ugovorom, a koristi se i kada se proizvod ili usluga rade za nepoznatog korisnika. Osnova za izradu planova kvaliteta je Poslovnik kvaliteta, tehničko-tehnološka dokumentacija, procedure, uputstva, standardi i upravljačka dokumentacija. Polazna tačka za definisanje plana kvaliteta može biti i finansijski plan preduzeća. Preduzeće finansijski plan koristi za formiranje politike, ciljeva, planiranje i vođenje poslova preduzeća. Plan kvaliteta se može koristiti za izradu godišnjih planova kvaliteta, prateći redosled poslova koji se definišu u izradi finansijskog plana i kontroli njegovog izvršenja. Planovi kvaliteta treba da su jednostavni i jasni, da se pozivaju na odgovarajuća dokumenta, da definišu odgovornosti i dužnosti učesnika i da se prikazuju grafički. Planovi kvaliteta sa druge strane omogućuju preduzeću da preispitaju svoju praksu, postojeću dokumentaciju i način rada pa se njihovim dopunjavanjem i doterivanjem unapređuje sistem kvaliteta. Plan kvaliteta određuje ključne elemente proizvoda neophodne za obezbeđenje zahtevane upotrebne vrednosti, postupke i metode rada kao i njihovu verifikaciju. Plan kvaliteta treba da sadrži: ciljeve kvaliteta koji treba da se postignu, raspodelu odgovornosti i ovlašćenja, specifične postupke, metode i uputstva, planove kontrole i planove kontrolisanja, planove izrade akata standardizacije, potreban kadar i njegovo osposobljavanje, postupak u slučaju pojave neusaglašenosti, način sprovođenja izmena, redosled akcija koje treba preduzeti kad se isporučuje proizvod/usluga, odgovornost za svaku od ovih akcija, način izvršenja akcija, zapise za svaku akciju, vreme izvršenja svake akcije, imenovano lice koje je odgovorno (potpis), identifikacionu oznaku proizvoda i definisana mesta uključenja kupca (kontrolne tačke). Planiranje kvaliteta se primenjuje u praksi radi potpunog definisanja potrebnog nivoa kvaliteta rezultata procesa. Procesi upravljanja kvalitetom rezultata procesa obuhvataju: ulaze u industrijske procese, potrebe kadrova, finansijskih sredstava, opreme i materijala, zadatke procesa poslovanja, postojeća ograničenja procesa kao i izlaze iz industrijskih procesa. Planiranje kvaliteta rezultata procesa je usmereno na postizanje ciljeva kvaliteta, primenom neophodnih operativnih procesa i odgovarajućih potreba za ispunjavanje ciljeva kvaliteta, a nivo kvaliteta određuje vrednost rezultata procesa. Svaki rezultat procesa ima svoj nivo kvaliteta i klasu kvaliteta. Izvesni rezultat procesa sa visokom klasom kvaliteta može imati nizak nivo kvaliteta i obrnuto (npr. nizak nivo kvaliteta usluge u visokoj klasi luksuznog hotela). Određivanje nivoa kvaliteta rezultata procesa (poluproizvod, proizvod, softver, usluga) zasniva se na dobijenim rezultatima utvrđenih karakteristika kvaliteta, u pojedinim fazama i procesima realizovanja, pa se pored nivoa kvaliteta rezultata procesa mogu uočiti i nivoi faznih i osnovnih kvaliteta. Planiranje procesa upravljanja kvalitetom u praksi, uglavnom obuhvata primenu: Kiplingovog zakona sa pitanjima, ciklusa kvaliteta od ideje do isporuke, metodologije upravljanja PDCA, karte tokova operacija procesa, Gant-ove dijagrame sa etapama ili fazama procesa, dijagrama protoka podataka i dokumenata, stabla odlučivanja u slučajevima neizvesnosti mogućih događaja. NIVO I II III PERIOD 1940. god. 1960. god. 1980. god. FILOZOFIJA Kontrolisanje kvaliteta Praćenje kvaliteta Projektovanje kvaliteta STRATEGIJA pasivnost aktivnost preventivnost PRILAZ Uklanjanje neispravnosti Otkrivanje neispravnosti Prognoziranje neispravnosti REZULTAT Eliminisanje neispravnosti Smanjenje neispravnosti Optimizacija neispravnosti TEHNIKA Kontrolisanje preko zoraka Upravljanje procesima Projektovanje proizvoda METODE Planiranje kontrolisanja Primena karata i indeksa Planiranje eksperimenata OSNOVE Dobijeni podaci Dobijene informacije Stečeno znanje LOKACIJE Na mestu kontrolisanja U procesu izrade U planiranju procesa PRIMENA Rezultat procesa Proces Rezultat procesa i proces VRSTA Skup po skup Linija po linija Projekt po projekt Tabela 1. Prikaz razvoja filozofije kvaliteta 36 37