ПРЕДМЕТ (ИЗБОРНА ПОЗИЦИЈА) Сем. Часови ЕСПБ

ОДСЕК ЗА ИСТОРИЈУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ Нови Сад, Број: НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПРЕДМЕТ: Допуна акредитованог студијског програма ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ На седници Одсека за историју, одржаној 26. 3. 2010. донета је одлука да се Наставно-научном већу предложи да се акредитовани студијски програм ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ почевши од школске 2010/2011. године (Изборни блок 7. у 7. семестру) ДОПУНИ новим изборним предметима. Предложене допуне не утичу на структуру акредитованог студијског програма. ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ ПРЕДМЕТ (ИЗБОРНА ПОЗИЦИЈА) Сем. Часови ЕСПБ ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 7 7 2+2 5 ДОПУНЕ (НОВИ ПРЕДМЕТИ): 1. Предмет: Источно питање 1774-1923 Наставник: др Душко М. Ковачевић Сарадник: мр Ђорђе Ђурић 2. Предмет: Историја Северне Америке у рано модерно доба Наставник: др Бранко Бешлин Сарадник: мр Ђорђе Ђурић 3. Предмет: Историја Новог Сада Наставник: Др Слободан Бјелица У прилогу достављамо спецификације наведених предмета (Табела 5.2. у документацији за акредитацију студијских програма првог и другог нивоа студија). ШЕФ ОДСЕКА ЗА ИСТОРИЈУ Проф. др Дејан Микавица

1. Студијски програм : ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ Назив предмета: ИСТОЧНО ПИТАЊЕ 1774-1923 Наставници/сарадници: проф. др Душко М. Ковачевић; мр Ђорђе Ђурић, асистент Статус предмета: ИЗБОРНИ Број ЕСПБ: 5 Услов: уписана 4. година (7. семестар) основних академских студија историје Циљ предмета - Упознавање студената с најважнијим историјским појавама, догађајима и процесима историје Османског царства и Источног питања засновано на резултатима савремених научних истраживања, као и продубљење и допуњавање постојећих знања и развој критичког мишљења. Исход предмета - Способност да се најважније историјске појаве, догађаји и процеси самостално описују и тумаче на основу резултата савремених научних истраживања и критичке анализе историјских извора и литературе. Термин Источно питање - појава, раличита тумачења и периодизација, Османско царство на прелазу из 18. у 19. век Покушаји реформи Абдулхамида I, Селима III и Махмуда II; доба Танзимата, Први и Други Мешрутијет, Османско царство између интереса великих сила и борбе балканских народа за стварање независних држава, велике међународне кризе везане за Источно питање Грчки устанак, Кримски рат, Велика источна криза, међународне кризе почетком 20. века и царство за реме балканских ратова и Првог светског рата, мировни уговори у Севру и Лозани и стварање турске националне државе. Литература: 1. Васиљ Поповић, Источно питање, Београд 1996. 2. Димитрије Ђорђевић, Националне револуције балканских народа, Београд 1995. 3. Р. Мантран, Историја Османског царства, Београд 2002. Број часова активне Теоријска настава: 30 Практична настава: 30 наставе 1. Предавања уз коришћење савремених аудио-визуелних наставних средстава; 2. Семинарске вежбе радионице о одабраним (прочитаним) текстовима (историјским изворима и литератури). Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања и вежби 1-15 (8 услов за потпис завршни испит семинарски рад 1-20 - - усмена провера знања 1-65

2. Студијски програм/студијски програми : ИСТОРИЈА Врста и ниво студија: ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ Назив предмета: ИСТОРИЈА СЕВЕРНЕ АМЕРИКЕ У РАНО МОДЕРНО ДОБА Наставник/сарадник: др Бранко Бешлин, мр Ђорђе Ђурић Статус предмета: ИЗБОРНИ Број ЕСПБ: 5 Услов: уписана 4. година (7. семестар) Основних академских студија историје Циљ предмета Стицање знања о економском, политичком, културном развоју подручја данашње Северне Америке од краја XVI века до стицања независности, односно темељније упознавање са епохом у којој су постављени темељи за развој САД. Исход предмета Способност да се најважније историјске појаве, догађаји и процеси из историје Северне Америке у рано модерно доба самостално описују и тумаче на основу резултата савремених научних истраживања и критичке анализе историјских извора и литературе. Теоријска настава: упознавање са периодизацијом, основним појмовима, литературом; претколумбовске културе на подручју Северне Америке сличности и особености у развоју; први европски истраживачи на подручју Северне Америке; специфичности у начину колонизације, унутрашњем уређењу и статусу појединих колонија; основне информације о свим областима духовног и материјалног живота: почецима образовања, и духовног стварлаштва, обичајима, одевању, исхрани, итд. Практична настава:вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад Литература Henri Bemford Parks, Istorija Sjedinjenih Američkih država, Beograd, 1985. Danijel Borstin, Amerikanci, 1, Kolonijalno iskustvo, Beograd 2004. André Maurois, Povijest Sjedinjenih Američkih Država, Zagreb, 1960. Број часова активне наставе Предавања: 2 Вежбе: 2 Други облици наставе: - Студијски истраживачки рад: - Остали часови - 3. Предавања уз коришћење савремених аудио-визуелних наставних средстава; 4. Семинарске вежбе радионице о одабраним (прочитаним) текстовима (историјским изворима и литератури). Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 1-15 (8 услов за потпис приступање завршном испиту) Усмени испит 1-65 Семинарски рад 1-20

3. Студијски програм/студијски програми : Историја Врста и ниво студија: Основне академске студије Назив предмета: ИСТОРИЈА НОВОГ САДА Наставник (Име, средње слово, презиме): Слободан Л. Бјелица Статус предмета: Изборни Број ЕСПБ: 5 Услов:уписана 4. година (7. семестар) основних академских студија историје Циљ предмета: Стицање знања о историји Новог Сада од оснивања (крајем 18. века) до савременог доба; упознавање са токовима развоја Новог Сада у политичко-административном, привредноурбанистичком и културно-просветном погледу; развијање склоности ка проучавању прошлости градских насеља, односно урбане историје, као основе за разумевање регионалне, националне и опште историје. Исход предмета: Формирање целовите слике о свеукупној прошлости Новог Сада у протекла више од три века; оспособљеност да се најважнији догађаји, појаве и проблеми из историје Новог Сада у Модерном добу самостално идентификују, описују и тумаче у складу са резултатима савремених историографских истраживања. Теоријска настава: Упознавање са периодизацијом, основним појмовима, литературом и обрађивање наставних тема: Најстарија прошлост Новог Сада; Оснивање града; Елибертација; Доба културног процвата; Револуција 1848/49; Период обнобе и економског успона; Политички развој између два светска рата; Време окупације 1941-1944; Нови Сад у социјалистичком друштву Практична настава-вежбе: презентација семинарских радова студената као вид самосталног проучавања новосадске историје, а посебно биографија знаменитих Новосађанки и Новосађана. Литература: Мелхиор Ердујхељи, Историја Новог Сада, Нови Сад, 2002. Васа Стајић, Грађа за културну историју Новог Сада, Нови Сад, 1951. Васа Стајић, Грађа за политичку историју Новог Сада, Нови Сад, 1951. Васа Стајић, Привреда Новог Сада1748-1880, Нови Сад, 1941. Слободан Бјелица, Политички развој Новог Сада између два светска рата, Нови Сад, 2008. Енциклопедија Новог Сада, Нови Сад, 1992-2009. Број часова активне наставе Остали Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки часови 2 2 0 рад: 0 0 Предавања уз коришћење савремених аудио-визуелних наставних средстава. Семинарске вежбе-радионице о одабраним историјским изворима и литератури. Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 20 усмени испит 60 Семинарски рад 20

ОДСЕК ЗА ИСТОРИЈУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ Нови Сад, Број: НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПРЕДМЕТ: Допуна акредитованог студијског програма ДИПЛОМСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ МАСТЕР На седници Одсека за историју, одржаној 26. 3. 2010. донета је одлука да се Наставно-научном већу предложи да се акредитовани студијски програм ДИПЛОМСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ МАСТЕР почевши од школске 2010/2011. године (Изборни блок 3. у 1. семестру) ДОПУНИ новим изборним предметом. Напомињемо да би на овај начин студенти уписани на овај студијски програм добили могућност да стекну нова знања. Предложене допуне не утичу на структуру акредитованог студијског програма. ПРЕДМЕТ (ИЗБОРНА ПОЗИЦИЈА) Сем. Часови ЕСПБ ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 1 1 2+4+2 8 ДОПУНЕ (НОВИ ПРЕДМЕТИ): 1. Предмет: Теорије наставе историје Наставник: Др Александар Касаш Сарадник:: Др Драгица Кољанин ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 2 1 2+4+2 8 ДОПУНЕ (НОВИ ПРЕДМЕТИ): 1. Предмет: Уџбеник у настави историје Наставник: Др Биљана Шимуновић-Бешлин Сарадник: Др Драгица Кољанин 2. Предмет: Музеологија Наставник: Др Весна Манојловић-Николић Сарадник: Владимир Михајловић ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 3 1 2+4+2 8 ДОПУНЕ (НОВИ ПРЕДМЕТИ): 1. Предмет: Антропологија и географија као одреднице историјских процеса у средњем веку

Наставник: Др Ненад Лемајић Сарадник: Мр Снежана Божанић 2. Предмет: Историја Краљевине Мађарске (1790-1849) Наставник: Др Золтан Ђере 3. Предмет: Британци о Југославији (1918-1948) Наставник: Др Биљана Шимуновић-Бешлин У прилогу достављамо спецификацију наведеног предмета (Табела 5.2. у документацији за акредитацију студијских програма првог и другог нивоа студија). ШЕФ ОДСЕКА ЗА ИСТОРИЈУ Проф. др Дејан Микавица

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 1 1. Предмет Студијски програм/студијски програми : ДАС ИСТОРИЈА Врста и ниво студија: ДИПЛОМСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ Назив предмета: ТЕОРИЈЕ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ Наставник (Име, средње слово, презиме): Др АЛЕКСАНДАР КАСАШ,редовни професор, Др ДРАГИЦА С. КОЉАНИН, асистент Статус предмета: ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 1 Број ЕСПБ:8 Услов: Oсновне академске студије историје Циљ предмета Стицање знања о теоријама наставе историје од њеног формирања као школског предмета у 19.веку до савремених теорија (класична теорија, објективистичке теорије и методичка теорија наставе историје) и њихова рецепција у нашој наставној пракси. Исход предмета Усвајање теоретских знања о променама које су се десиле у 19. и 20.веку у начину преношења историјских садржаја и критеријуму одабира историјских чињеница (извори првог и другог реда) у настави историје. Теоријска настава Преглед развитка теорија наставе историје прати се од 19.века. Тада је класична (морализаторска) теорија наставе историје имала функцију у националној интеграцији. Објективистички приступ у настави историје постепено је прихваћен у првој половини 20.века. Прате се критеријуми у одабиру грађе у настави историје Од шездесетих и седамдесетих година 20.века јавља се нови приступ назван методичка теорија наставе базиран на вештинама, односно на учењу историјског метода. То је теорија која је и данас доминантна у настави историје. Практична настава:вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад Савладавање литературе и извора потребних у изради писаних радова(семинарских радова), у формирању дидактичког материјала, посебно улоге наставника у формирању учениковог критичког односа према стварности и способности да разликује историјске изворе од њихове интерпретације. Литература Агнес Хелер, Теорија историје, Београд 1984. Ерик Хобсбаум, O историји, Београд 2003; Кнут Ћелстали, Прошлост није више што је некад била, Београд 2004. Едвард Халет Кар, Шта је историја, Чачак-Београд 2001. Андреј Митровић, Пропитивање Клио. Огледи о теоријском у историографији, Београд 1996; Сима Ћирковић, Настава историје пред изазовима плурализма, у: Уџбеник и савремена настава. Зборник поводом 50 година рада Завода за уџбенике, Београд 2007, 129-142. Драгица Кољанин, Историја као научна дисциплина и школски предмет, Кључни појмови за крај обавезног образовања, ИСТОРИЈА, Приручник за наставнике, Београд 2008, 75-82. Број часова активне наставе Остали Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки часови 2 4 2 рад: Предавања уз коришћење савремених аудио-визуелних наставних срадстава.семинарске вежбе кроз самосталан рад (анализа одабраних текстова, семинарски рад) и тимски рад (радионице) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 10 писмени испит практична настава 10 усмени испт 60

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 2 1. Предмет Студијски програм/студијски програми : ДАС ИСТОРИЈА Врста и ниво студија: ДИПЛОМСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ Назив предмета: УЏБЕНИК У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ Наставник (Име, средње слово, презиме): Др Биљана Шимуновић-Бешлин,ванредни професор, Др ДРАГИЦА С.КОЉАНИН,асистент Статус предмета: ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 2 Број ЕСПБ: 8 Услов: Oсновне академске студије историје Циљ предмета Стицање теоријских знања која оспособљавају студента да примени истраживачки метод у настави историје, да припрема дидактички материјал, да га критички процењује, да стекне способност критичке процене уџбеника. Исход предмета Усвајање знања из методике наставе историје и савремених теорија у извођењу наставе са посебним освртом на улогу уџбеника. Шире познавање стандарда важних за израду уџбеника историје. Теоријска настава Систематски се анализују теоријске основе уџбеника историје и њихова друштвена функција у наставном процесу. Компаративна (садржајна и дидактичка) анализа домаћих и страних уџбеника у дужем временском периоду са посебним нагласком на актуелне уџбенике и стандарде њихове израде. Практична настава:вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад Савладавање литературе и извора потребних за примену истраживачког метода у изради писаних радова, у формирању дидактичког материјала, у одређивању предмета анализе уџбеника историје. Литература Дијана Плут, Уџбеник као културно-потпорни систем, Београд 2003. Роберт Страдлинг, Настава европске историје двадесетог века, Београд 2003. Кнут Ћелстали, Прошлост није више што је некад била, Београд 2004. Сима Ћирковић, Настава историје пред изазовима плурализма, у: Уџбеник и савремена настава. Зборник поводом 50 година рада Завода за уџбенике, Београд 2007, 129-142. Драгица Кољанин,Наставник историје и уџбеник,настава историје, бр.13, Нови Сад 2001,69-73. Иван Ивић, Ана Пешикан, Слободанка Антић, Водич за добар уџбеник. Општи стандарди квалитета уџбеника, Нови Сад 2008. Фалк Пингел, Приручник УНЕСКА за ревизију уџбеника, Нови Сад 2005. Број часова активне наставе Предавања: Вежбе: 2 4 Други облици наставе: 2 Студијски истраживачки рад: Остали часови Предавања уз коришћење савремених аудио-визуелних наставних срадстава. Семинарске вежбе кроз самосталан рад (анализа одабраних текстова, семинарски рад) и тимски рад (радионице). Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 10 писмени испит практична настава 10 усмени испт 60 колоквијум-и... семинар-и 20

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 2 2. Предмет Студијски програм/студијски програми : ДАС ИСТОРИЈА Врста и ниво студија: ДИПЛОМСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ Назив предмета: МУЗЕОЛОГИЈА Наставник (Име, средње слово, презиме): ДР ВЕСНА Р. МАНОЈЛОВИЋ-НИКОЛИЋ, ДОЦЕНТ, МА ВЛАДИМИР Д. МИХАЈЛОВИЋ, САРАДНИК У НАСТАВИ Статус предмета: изборни 2 Број ЕСПБ: 8 Услов: Циљ предмета - стицање знања о теорији баштине, основним појмовима научних дисциплина заштите и оспособљавање за процесе у музеалној делатности Исход предмета - способност сагледавања и усвајања филозофије музеализације, сложеног процеса рада у музеалној делатности од обраде грађе, преко чувања до изложбеног излагања и стручне и научне интерпретације Теоријска настава - дефинисање предмета и основни појмови научних дисциплина заштите - теоријски основи и историјски модели музеалне делатности: класични и модерни модел - музеална делатност и облици друштвене кодификације, музејске установе код нас - музејска пракса, управљачки и технолошки процеси - технологије музејског рада - облици презентације и маркетинга у музејској делатности Практична настава:вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад - музејска грађа, музејска документација, модели музејске комуникације, програмирање музеја Литература Д. Булатовић, Музеологија и/као херменеутика, у: Музеј као слика свијета, Гласник Народног музеја Црне Горе 1, 111-120. - Д. Булатовић, Art and Museality, Зборник радова Филозофског факултета, серија А, 18, Београд 1994. - И. Мароевић, Увод у музеологију, Загреб 1992. - Т. Шола, Музеји и маркетинг, Београд, 2004. - Статут ICOM-а са етичким кодексом, Београд 1993. Број часова активне наставе Остали Предавања: Вежбе:4 Други облици Студијски истраживачки часови 2 наставе: 2 рад: - настава се изводи у учионици уз коришћење савремених аудио-визуелних наставних средстава; посебна пажња посвећена је непосредном упознавању са грађом и документацијом у Музеју Војводине у Новом Саду Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 10 писмени испит практична настава 10 усмени испт 60 колоквијум-и... семинар-и 20

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 3 1. Предмет Студијски програм : ДАС Историја Врста и ниви студија: Дипломске академске студије-мастер Назив предмета: АНТРОПОЛОГИЈА И ГЕОГРАФИЈА КАО ОДРЕДНИЦЕ ИСТОРИЈСКИХ ПРОЦЕСА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ Наставник: др Ненад Лемајић, мр Снежана М Божанић Статус предмета: Обевезни Број ЕСПБ: 5 Услов: - Циљ предмета: Циљ предмета је стицање знања о географским, антрополошким и антропогеографским појмовима како би се уз коришћење проверених научних достигнућа историографије развио критички смисао за разумевање темељних историјских процеса, структура и обележја средњег века као периода дугог трајања. Разумевање чињенице да се процеси одвијају у одређеном простору и одређеном времену те да се историјски простор и време употребљавају као спољни кординативни систем у којем би све историјске структуре, догађаји и личности могле наћи своје место. Исход предмета: Формирање целовите слике о значају географских и антрополошких појмова у свестранијем поимању историјских процеса, у средњем веку. Могућност разумевања појма граница, њиховог значења, те међа и међника као историјских појмова уз коришћење антролопогије, географије и антропогеографије. Теоријска настава: Упознавање са основним појмовима, литературом и одређивање наставним тема: Животни простор у средњем веку; Антропогеографија простора; Геофизичке карактеристике простора; Порекло земљишне својине и међаша-археолошки и антрополошки аспект; Граница и међа у средњем веку; Државне границе средњовековне Србије; Жупе, области, крајишта и власти у средњовековној Србији Практична настава: Презентација семинарских радова студената као вид самосталног проучавања Литература: Ј. Марковић, Географске области СФРЈ, Београд 1967. Историја српског народа I- II, Београд 1981-1982. М. Благојевић, Преглед историјске географије средњовековне Србије, Зборник за ИМС 20 (1983), 45 126. Ј. Ђ. Марковић М. А. Павловић, Гeoграфске регије Југославије (Србија и Црна Гора), Београд 1995. Z. Golubović, Antropologija, Beograd 2007. Број часова активне Теоријска настава: Практична настава: наставе 2+4 предавања-2; вежбе-4 : Предавања уз коришћење аудио-визуелних средстава. Семинарске вежбе-радионице о одабраним историјским изворима и литератури Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току 20 писмени испит 20 предавања семинар-и 10 усмени испит 50

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 3 2. Предмет Студијски програм: ДИПЛОМСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ - МАСТЕР Врста и ниво студија: ДИПЛОМСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ - МАСТЕР Назив предмета: ИСТОРИЈА КРАЉЕВИНЕ МАЂАРСКЕ 1790-1849. Г. Наставник (Име, средње слово, презиме): Др Золтан Ђере (Zoltán Györe) Статус предмета: ИЗБОРНИ Број ЕСПБ: 8 Услов: уписан студијски програм ДАС Историја - мастер Циљ предмета - развијање способности критичког мишљења и способности за разумевање и тумачење темељних историјских процеса, структура и обележја историје Краљевине Мађарске у периоду од 1790. до 1849. године; - подстицање студената на компаративну и објективну анализу историје Краљевине Мађарске и оспособљавање студената за сагледавање сложених и слојевитих веза између појава у сфери економије, политике и културе. Исход предмета - продубљивање стечених и стицање нових сазнања о историји Краљевине Мађарске (1790-1848); упознавање са најмаркатнијим појавама и личностима, стицање способности препознавања узрочних веза између политичких, економских и друштвених појава у историји Краљевине Мађарске, као и повезаности њене историје са историјским збивањима у ширем средњеевропском и западноевропском простору, односно у региону Балкана. Теоријска настава - излагања о најмаркантнијим догађајима и личностима из историје Краљевине Мађарске: сталешки покрет 1790-1794; период апсолутизма 1795-1825; ширење либералних и националних идеја; корените промене у привредним и социјалним односима; развој у сфери културе код Мађара и немађарских народа; односи Мађара са бечким двором; односи Мађара са народностима; међународни контакти Мађара и немађарских народа; појава и деловање мађарске либералне опозиције (1830-1848); револуционарна збивања 1848/49; постреволуционарне године Вежбе: - анализа релевантних историјских извора и културне баштине доба Студијски истраживачки рад - семинарски и домаћи радови у вези са историјом Краљевине Мађарске 1790-1849. Литература П. Рокаи, З. Ђере, Т. Пал и А. Касаш, Историја Мађара, Београд 2002. С. Бабић, Мађарска цивилизација, Београд 1996. З. Ђере, Мађарски и српски национални препород, Нови Сад 2009. И. Бан, Ј. Барта, М. Цине, Историја Мађарске књижевности, Нови Сад 1976. А. Марковић Мајтењи (Ур.), Војводина осамсточетрдесетосма, Нови Сад 2005. G. Merei, Magyarorszag tortenete 1790. Magyarorszag tortenete tiz kotetben, V/1, Budapest 1983. E. Ararto, A magyuarorszagi nemzetisegek nemzeti ideologiaja, Budapest 1983. M. Molnar, A Concise History of Hungary, Cambridge. J. Varga, A Hungarian Quo Vadis: Political Trends and Theories in the Early 1840s, Budapest 1994. G. Bona, The Hungarian Revolution and War of Independence 1848-1849, New York 1999. Број часова активне наставе Предавања: 2 Вежбе: 4 Други облици наставе: - Студијски истраж. рад: 2 Остали часови - Предавања уз коришћење савремених аудио-визуелних наставних средстава. Семинарске вежбе радионице о одабраним (прочитаним) текстовима (историјским изворима и литератури). Предиспитне обавезе Поена Завршни испит поена Присуство и активност у настави 1-20 Семинарски рад 1-20 Семинари 1-10 Усмени испит 1-60

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 3 3. Предмет Студијски програм: ДИПЛОМСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ - МАСТЕР Врста и ниво студија: ДИПЛОМСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ - МАСТЕР Назив предмета: БРИТАНЦИ О ЈУГОСЛАВИЈИ (1918-1948) Наставник (Име, средње слово, презиме): Др Биљана Ж. Шимуновић Статус предмета: ИЗБОРНИ Број ЕСПБ: 8 Услов: уписан студијски програм ДАС Историја - мастер Циљ предмета - стицање нових и продубљивање стечених знања о британској политици према Краљевини СХС/Југославији од 1918. до 1948. године, као и о посредницима између двеју држава и култура (посланици, политичари, публицисти, уметници и др.); - развијање критичког мишљења и мултиперспективног приступа у самосталном интерпретирању резултата научних истраживања значајних за разумевање британске политике према југословенској краљевини и британско-југословенских односа у првој половини 20. века. Исход предмета - знања у функцији развијања способности да се чиниоци и карактеристике британске политике према Југославији, као и утисци појединаца о различитим аспектима британске политике према југословенској краљевини и британско-југословенских односа самостално идентификују, описују и тумаче у складу са резултатима савремених историографских истраживања. Теоријска настава - излагања о најважнијим догађајима и процесима у историји британско-југословенских односа од стварања југословенске краљевине до сукоба социјалистичке Југославије са СССР-ом 1948. године, о најзначајнијим представницима британске политичке, интелектуалне или стваралачке елите (посланици, политичари, публицисти, уметници и др.), који се могу сматрати посредницима између Велике Британије и Југославије и о бројним делима британских аутора о различитим аспектима живота у Југославији (мемоари, путописи и др.). Вежбе: - анализа најзначајнијих историјских извора о британској политици према југословенској краљевини и британско-југословенским односима од 1918. до 1948. године (службени извештаји, мемоари, путописи и др.). Студијски истраживачки рад - израда семинарског рада о одабраној теми (личности, појави, догађају, процесу, проблему) у контексту британско-југословенских односа. Литература Аврамовски, Живко (Прир.), Британци о Краљевини Југославији. Годишњи извештаји Британског посланства у Београду (1921-1938), I-II, Београд-Загреб 1986. Аврамовски, Живко (Прир.), Британци о Краљевини Југославији. Књига трећа (1939-1941), Београд 1996. Херцигоња, Дуња, Велика Британија и спољнополитички положај Југославије 1929-1933, Београд 1987. Ђуретић, Веселин, Савезници и југословенска ратна драма, I-II, Београд 1985. Мартин, Дејвид, Мрежа дезинформација. Черчилова југословенска грешка, Београд 1991 Трипковић, Ђоко, Прилике у Југославији и Велика Британија 1945-1948, Београд 1990 Шимуновић-Бешлин, Биљана, Грејс Елисон и Карађорђевићи, у: Крестић, Петар (Ур.), Нововековне српске династије у мемоаристици, Београд 2007, 179-203. Одабрана поглавља из мемоарске и путописне литературе британских аутора о Југославији. Број часова активне наставе Остали часови Предавања: 2 Вежбе: 4 Други облици наставе: - Студијски истраж. рад: 2 - Предавања уз коришћење савремених аудио-визуелних наставних средстава. Семинарске вежбе радионице о одабраним (прочитаним) текстовима (историјским изворима и литератури). Предиспитне обавезе Поена Завршни испит поена Присуство и активност у настави 20 Усмени испит 30 Семинарски рад 50

ОДСЕК ЗА ИСТОРИЈУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ Нови Сад, Број: ПРЕДМЕТ: Допуна акредитованог студијског програма ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ На седници Одсека за историју, одржаној 26. 3. 2010. донета је одлука да се Наставно-научном већу предложи да се Изборни блок 2 у акредитованом студијском програму ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ МАСТЕР почевши од школске 2010/2011. године ДОПУНИ новим изборним предметом. Предложена допуна не утиче на структуру акредитованог студијског програма. ПРЕДМЕТ (ИЗБОРНА ПОЗИЦИЈА) Сем. Часови ЕСПБ ИЗБОРНИ БЛОК 2 (I, II, III, IV, V или VI предмет) 1 5+2 10 ДОПУНА Предмет: Биографска истраживања историје Срба у 20. веку Наставник: Др Биљана Шимуновић-Бешлин У прилогу достављамо спецификацију наведеног предмета (Табела 5.1. у документацији за акредитацију докторских студија). ШЕФ ОДСЕКА ЗА ИСТОРИЈУ Проф. др Дејан Микавица

Назив предмета: БИОГРАФСКА ИСТРАЖИВАЊА ИСТОРИЈЕ СРБА У 20. ВЕКУ Наставник или наставници (презиме, средње слово име): Шимуновић Ж. Биљана Статус предмета: ИЗБОРНИ Број ЕСПБ: 10 Услов: уписан студијски програм ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ Циљ предмета је стицање нових и продубљивање стечених знања о главним токовима, методолошким проблемима а и резултатима биографских истраживања историје Срба у 20. веку; указивање на значај биографских истраживања, али и на ограничења са којима се историчари који проучавају историју Срба у 20. веку суочавају спроводећи биографска истраживања; стицање способности критичког мишљења и примене савремених методолошких приступа у самосталном биографском истраживању. Исход предмета - свест о значају биографских истраживања за проучавање историје Срба у 20. веку; - сазнања о главним токовима, методолошким проблемима и резултатима биографских истраживања историје Срба у 20. веку; - способност да се самостално, уз примену савремених методолошких приступа, спроведе биографско истраживање. - излагања о концептима и теоријама биографских истраживања (на пр.: истраживање живота припадника националне, политичке, интелектуалне елите, значајних или контроверзних историјских личности, или истраживање живота обичних људи и др.); - излагања о главним токовима, методолошким проблемима и најзначајнијим резултатима биографских истраживања у српској историографији 20. века (научним студијама и монографијама, енциклопедијским и лексикографским пројектима (нарочито о историји и резултатима научног пројекта Матице српске Српски биографски речник). Препоручена литература Одабрана поглавља из теоријске литературе и објављених биографских радова: M. Radojević, Biografije u srpskoj istoriografiji, Tokovi istorije, br. 1-2, Beograd 2007, 191-201; Ђ. Станковић, Социјална историја и личност, у: Искушења југословенске историогра фије, Београд, 1988, 52-69; В. Дедијер, Велики бунтовник Милован Ђилас. Прилози за биографију, Београд, 1991; Д. Ј. Живојиновић, Петар I Карађорђевић, I III, Београд, 1988 1994; Н. Јовановић, Живот за слободу без страха. Студија о животу и делу др Драгољуба Јовановића, Београд, 2000; Б. Глигоријевић, Александар Карађорђевић, I III, Београд, 2002; Н. А. Поповић, Слободан Јовановић и југословенска држава, Београд, 2003; Ђ. Станковић, Никола Пашић. Прилози за биографију, Београд, 2006; Р. Радић, Живот у временима: Гаврило Дожић 1881 1950; Београд, 2006; М. Радојевић, Научник и политика. Политичка биографија Божидара В. Марковића, Београд 2007 и др. Број часова активне наставе предавања: 5 Студијски истраживачки рад: 2 Предавања и студијски истраживачки рад, радионице разговори о теоријским радовима о биографском истраживању и о одабраним биографијама (анализа избора теме, примењених истраживачких метода и техника, метода излагања резултата научних истраживања, структуре и композиције и сл.). Начин провере знања: израда плана (радна библиографија, детаљан нацрт истраживања у архивским и библиотечким установама итд.) и спровођење самосталног биографског истраживања; усмена презентација резултата.

Табела. 9.3 Компетентност наставника Презиме, средње слово, име Шимуновић Ж. Биљана Звање Ванредни професор Ужа научна област Историја модерног доба Академска Година Институција Област каријера Избор у звање ванр. професора 2009. Филозофски факултет УНС Историја модерног доба Избор у звање доцента 2004 Филозофски факултет УНС Историја модерног доба Докторат 2004 Филозофски факултет УНС Историјске науке Магистратура 1996 Филозофски факултет БУ Историјске науке Диплома 1988 Филозофски факултет УНС Историјске науке Списак предмета које наставник држи на студијским програмима докторских студија Р.Б. Назив предмета ВУ Друга ВУ 1 Култура и друштво југословенске краљевине ФФ УНС - 2 Биографска истраживања историје Срба у 20. веку ФФ УНС - 3 Методика наставе историје ФФ УНС - Најзначајнији радови у складу са захтевима допунских стандарда за дато поље (минимално 10 не више од 20) Просветна политика у Дунавској бановини (1929-1941), Нови Сад М42 (Филозофски факултет Одсек за историју) 2007. Matica srpska u Kraljevini Jugoslaviji, Beograd (Zadužbina Andrejević) 1997. Грејс Елисон и Карађорђевићи, у: Крестић, Петар (Ур.), Нововековне српске династије у мемоаристици, Београд : Историјски институт, 2007, 179-203. Куда ћемо нашу децу, ђаке?. Образовање за господство на подручју данашње Војводине у раздобљу између два светска рата, у: Ристовић, Милан (Ур.), Приватни живот код Срба у 20. веку, Београд (Clio) 2007, 238-263. Српски учитељи као заступници друштвених идеја у југословенској краљевини Рада Лунгулов и Жарко Зрењанин / Serbian Teachers as Representatives of Social Ideas in the Kingdom of Yugoslavia Rada Lungulov and Zarko Zrenjanin, Зборник радова са Међународног научно-стручног скупа "Образовање и улога учитеља у српском друштву кроз историју (XVIII-XX век)", Сомбор, 15. новембар 2008. године, Сомбор : Педагошки факултет, 2009, 315-328. Милан Петровић о просветној политици југословенске краљевине, у: Микавица, Дејан (Ур.), Извори о историји и култури Војводине. Зборник радова, Нови Сад (Филозофски факултет, Одсек за историју) 2009, 351-366. Matica naprednih žena - sekcija Matice srpske 1918-1941, u: Perović, Latinka (Ur.), Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka, 2, Položaj žene kao merilo modernizacije Srbije u 19. i 20. veku, Beograd (Institut za noviju istoriju Srbije) 1998, 174-183. Гимназија у Новом Врбасу 1918-1941, Истраживања, 19/2008, 261-274 Просторни потенцијали основног школства у Дунавској бановини (1929-1941), Истраживања, 15/2004, 281-300. Структуре и стандарди иницијалне обуке за наставу историје у Европи почетком 21. века, Настава и историја, 4/2005, 51-81 М42 М44 М44 М44 М44 М44 М51 М51 М53

Збирни подаци научне активност наставника Укупан број цитата, без аутоцитата Укупан број радова са SCI (или SSCI) листе Тренутно учешће на пројектима Домаћи 1 Међународни - Усавршавања Други подаци које сматрате релевантним Ауторство био-библиографских јединица у Српском биографском речнику: Глигорије Гига Авакумовић, Атанасије Бала, Лепосава Биба, Душан Бугарски, Даша Будимлић, Српски биографски речник (Гл. ур.: М. Лесковац А. Форишковић Ч. Попов), књ. 1, А-Б, Нови Сад (Матица српска) 2004, 42, 379-380, 523-524, 843-844, 855 Душан Васиљевић, Милан Влашкалин, Радивоје Врховац, Каменко Гагрчин, Српски биографски речник (Гл. ур. Ч. Попов), књ. 2 (В-Г), Нови Сад (Матица српска) 2006, 71, 280, 330-332, 604-605. Хју Далтон, Владимир Дедијер, Базил Дејвидсон, Георги Димитров, Драгојло Дудић, Мита Ђорђевић, Српски биографски речник (Гл. ур. Ч. Попов), књ. 3 (Д-З), Нови Сад (Матица српска) 2007, 67-68, 132-134, 143-144, 267-269, 432-433, 574. Игњатије Јовановић, Константин - Коста Јовановић, Српски биографски речник (Гл. ур.: Ч. Попов), књ. 4, И-Ка, Нови Сад (Матица српска) 2009, 507-508; 536.