Увод Драги ученици, Нажалост са карте Земље, беле флеке су нестале. Ненастањена острва, неприступачне мочваре, вулкане и дубоке морске басене авантуристи су обишли и именовали их. Али темељитије упознавање света још увек се одвија пуном паром. Без икакве пристрасности можемо да тврдимо: један одређени ниво знања из географије је неопходан у свакодневници, јер информације које стижу са телевизије, радија и новина, немогуће је протумачити без одређеног знања географије. Помоћу књиге можете да упознате природне, привредне, културне и друштвене карактеристике наше уже и шире животне средине. Јако је важно да упознате промене, интеракције и односе који карактеришу сваку појаву и процес. Тако вам се развија и просторна и временска оријентација. Морате бити свесни сразмера и значаја стварања еколошки свесног начина живота. Зато ћемо у мислима обићи вреле и ледене пустиње, тропске прашуме које постепено нестају, највише планинске венце и најдубље океанске басене наше планете, упознаћемо народе, културе и обичаје. У оквиру сваке лекције чека вас више задатака, који подстичу на размишљање и још по неки практични задатак за вежбање. Они ће вам, уз често коришћење географског атласа, помоћи у ширењу топографског знања. Рад на часу можете допунити интересантним сакупљачким радом код куће, нпр. истраживање специјалних производа појединих држава, обичаја, хране и цивилизацијских катастрофа. Пошто мислимо да ово градиво, које обухвата велику географску област, само по себи је тешко сварљиво, зато смо покушали начинити га интересантнијим. Тако је у градиво на крају књиге доспело неколико лектира о занимљивостима, открићима појединих континената, познатим националним парковима, природним атракцијама, приказима географских и културних знаменитости, итд. Надамо се да ће вам овај уџбеник донети основна знања о континенатима и државама, које ћете током каснијег школовања моћи допунити, да бис те добили што реалнију слику о свету који нас обухвата. Лепу авантуру вам желе Аутори! Драги наставници, Хвала вам што сте одабрали нову едицију књига. Приликом формирања едиције Панорама водило нас је да будемо прилагођени све комплекснијем знању које поставља све убрзанији свет и да мотивишемо ученике да самостално шире своје знање. Какве новине садрже ови уџбеници? Најуочљивије је можда то да свака лекција садржи кратак сажетак са најважнијим информацијама. Ове уводне напомене омогућавају ученицима да лакше савладају градиво током учења код куће, усвајањем технике издвајања суштине из дате лекције, а Вама опет омогућавају контролу. Како решавањем задатака ученици сами могу да донесу закључак, тако се могу вратити на ове странице и прочитати дефиницију, закон, итд., који се односи на њих. Овим смо стигли и до друге новине: до мноштва задатака који подстичу ученика на активност. Доказана је чињеница да знање које је ученик искуством стекао је много дубље, трајније, него на пасиван начин прихваћено знање. Ово је једна од суштина иновације: смањити број изјава и координацијом професора повећати улогу стекнутог знања. Трећа промена у односу на претходне уџбенике је развијање компетенција. Данас се очекује да уџбеници не пружају само знање (информације) из датог предмета, већ да укључују и друге области живота, тј. да развијају комплексно знање ученика. Наш уџбеник садржи задатке за разумевања текста на матерњем језику, енглески речник за стране изразе и интернет линкове за развој компетенције. На крају, издвојили бисмо формалне новине. Можете да видите да смо садржај урамили мало привлачнијим спољашњим изгледом књиге да бисмо удовољили модерним, младим ученицима, који су навикнути на свет интернета, медија. То смо учинили и зато, да бисмо већ на први поглед пробудили њихову радозналост према предмету. Надамо се да промена става преко наше серије ће заинтересовати ученике, и са Вашом стручном сарадњом они ће заволети предмете природних наука. Успешан рад желе вам Издавач и Одговорни уредник 6
Упутство Пожељно је уводне напомене, које се налазе на првој страни лекција, прочитати већ на почетку часа, али темељније проучавање препоручујемо тек онда када ученик реши задатак који ја повезан са датим градивом. Ова страница садржи срж, скицирано градиво, дефиниције. У лекцијама има више задатака за вежбање, за чија решења је потребан не само атлас, него и најсвежији статистички подаци који се могу наћи на интернету. За задатке, чија решавања захтевају више места, препоручујемо коришћење свеске. Рад на часу, свакако је пожељно допунити кућним истраживачким радом, да би ученици добили што свеобухватнију слику о датом пољу. Литература и странице под називом Сазнајте више! које се налазе на крају књиге, служе да градиво буде разноврсно. Збирка задатака, која је повезана са уџбеником омогућава утврђивањe градива, погодна је за коришћење и код куће, и за рад на часу. Тематика јој прати грађу уџбеника. Са разноликим задацима учвршћује научено, задаци различитог нивоа тешкоће, диференцирају и развијају таленат. Уџбеник додатно садржи неколико монументалних пројектних задатака, који подстичу ученике на заједничко истраживање, ванчасовну активност на вишем нивоу везану за дато градиво. Овај уџбеник се везује за серију Панорама, али може да постоји и самостално. Панорама је енциклопедија из области природних наука, која обухвата и објашњава све стручне изразе четири најважнија природноматематичка предмета. Уџбеник је погодан не само за седми, него и за предметно образовање у осмом, деветом и десетом разреду. На крају лекција на плавој подлози налазе се задаци за разумевање текста, који развијају компетенцију матерњег језика. Речник Линкови Мађарско-енглески мини речник помаже информисање о страним изразима. Наведене су само неке важније, кључне речи. Скуп адреса веб страница садрже линкове, преко којих можете да стигнете до занимљивости везаних за градиво. Нисмо поставили адресе веб страница на крају сваке лекције, и наравно нисмо написали све могућности, али на www.ntk.hu/panorаma страници националног издавача уџбеника, увек ћете моћи наћи актуелне адресе веб страница и оне, које се везују за но-математичке природпредмете. 7
I АУТОБИОГРАФИЈА ПЛАВЕ ПЛАНЕТЕ 1. Историја наше Земље Родила сам се отприлике пре 4,6 милијарди година. Моју старост научници су тек у 20. веку успели да одреде. Једна сам од планета Сунчевог система, који се налази у галаксији (скуп, мноштво звазда) Млечни пут. Само су Меркур и Венера ближи Сунцу од мене. Мој понос (сателит) је Месец, који кружи око мене и чије стене су много помогле да се установи моја старост. Од досада пронађених стена на мојој површини, најстарије се налазе на источном Гренланду (3,8 милијарди година). За мене је важно и то што се у научним круговима, за сада, сматра да сам ја једина настањена планета. Историјат од мене много млађег човечанства, делимо на више периода. Зашто онда не бисмо то учинили и са мојим животом? Док је историјат мојих становника само неколико милиона година стар, дотле се мој животни пут у милијардама година мери. Низ догађаја, који су се десили самном и на мени, истражује геологија. Свој дневник и ја делим на више делова. Највеће јединице су ере. Деле се на периоде. Њих следе епохе и векови. Тако да, код геолошких доба, разликујемо пра доба, пре доба, старо доба, средње доба и ново доба. Ново доба се може даље делити на терцијер и квартар. Моје тело прекривају слојеви стена, за које су установили, да што се дубље налазе, с тим су старије. Наравно, има и изузетака... Током милиона година наталожени седименти често садрже остатке древних створења. Географски положај ових фосила пружа много информација научницима. Посебна наука је палеонтологија. Сад се упознај са најважнијим збивањима мог живота! Пра и пре доба (од 4,6 милијарди година до 540 милиона година) У почетку сам била усијана планета, са огромним морима лаве на површини. Ускоро сам се обложила чврстом кором. Родила се пра атмосфера, па пра океан. Ова атмосфера је била сасвим другачијег састава него данашња. Није имала озонски омотач, који штити од штетног зрачења, тако да се ни живот на копну није могао појавити. У површинским водама, срела сам се са представницима примитивног живота. Тада су настали и најстарији делови Земљине коре, данашњи прамасиви, који чине чврсту основу сваког континента. Ове велике површине касније су раскомадане, неке делове су поплавила мора, или су једноставно денудирани. Прамасиви су богати разним минералним ресурсима. Старо доба - Палеозоик (540-235 милиона година) Окамењен отисак прве птице Старо доба је период мог живота пун догађаја. Тада су у две фазе орогенезом настале данашње громадне планине. Новонастали планински венци су спојили континенте, и тако је настао огроман пра- 8
I АУТОБИОГРАФИЈА ПЛАВЕ ПЛАНЕТЕ континент (Пангеа), који се протезао на мојој површини. Касније са његовим комадањем, настао је огромни јужни континент (Гондвана), односно северни (Лауразија), који су се временом распали на још више делова. Са радошћу сам констатовала, да се на мојим копнима појавио живот. Од одумрлих биљака су се створила огромна налазишта црног угља. Средње доба Мезозоик (235-65 милиона година) Након прадоба пуног догађаја је следио један доста миран период у мом животу. У океанима и морима, који прекривају доста велику површину мог тела, се створио дебели талог, од којег је настало много кречњака и доломита. Комадањем праконтинента, почели су да се лоцирају континенти и океани на њиховим садашњим местима. Захваљујући кретањима, почели су да се издижу ланци Пацифичког и Евроазијског планинског система. Планинским системом називамо скуп оних планина, које су настале у исто доба. У флори су се појавиле прве голосеменице (као нпр. четинари), а касније и скривеносеменице. Фауну је карактерисала владавина гмизаваца. Првенствено су диносауруси населили моја копна, воде, али и ваздух. Тада се појавила и прва птица. Диносауруси су на крају средњег доба изненадно изумрли. У овом периоду сам постала богатија већим залихама мрког угља, нафте и земног гаса. Све више сисара и семењача се настанило на копну. У квартару копна и океани су заузели положај сличан данашњем. Најзначајнији догађај, који се одвијао у више фаза, је била глацијација. Ледени покривач у унутрашњости копна ми је изглачао површину (види северна Америка, северна Евроазија), а у планинским пределима ледници (ледене реке, глечери), који се полако крећу, дробили су стене пред собом и стварали долине облика параболе. Пошто ми је већи део тела прекривао ледени покривач, један део биљка и животиња су изумрле које су тада живеле. Оне које су преживеле, повукле су се према топлијим крајевима и тамо провеле дугачку зиму. Током леденог доба, са територије одробљених стена, ветар је издувавао прашину, која се таложила на површинама где је било и вегетације. Од тога је касније настао такозвани лес. Повлачењем леденог покривача, на изглачаним површинама су настала језера. Важне формације новог доба су алувијалне равни (нпр. Алфелд, басен Амазона, Хиндустанска низија, итд...). Задње ледено доба се завршило пре отприлике пре 10 000 година. Тада је започео процес отопљавања. У квартару су се појавали непосредни преци човечанства. Разуман човек (Homo sapiens) је до данас својим радом значајно изменио површину и животну средину. Ново доба - Кенозоик (од 65 милиона година па до данас) У мом животу поново се појавио један интересантан период, пун догађаја. Ново доба делимо на два дела, на терцијар и квартар. У терцијару су се издигли ланци Пацифичког и Евроазијског планинског система. Пацифички планински систем се пружа у правцу север југ и састоји се од више чланова, од којих се у западној Америци могу издвојити (нпр. Анди), а на источној обали Азије (нпр. Јапанска острва). Први члан Евроазијског планинског система од запада према истоку је Атлас, који се налази у Африци. Остали планински венци (нпр. Карпати, Алпи, Хималаји) чине разноликом површину Европе и Азије. Фосили 9
1. Историја наше Земље Старост наше планете је 4,6 милијарди година. Ти имаш 12-13 година. У следећој табели смо назначили дужину појединих геолошких доба, њихов назив. Прерачунај поједина доба у односу на своју старост : према горе назначеном израчунај, колико си имао година када је почело и када се завршило пре-, пра-, старо доба, средње доба и терцијер и квартар унутар новог доба. (Мала помоћ: једна година твог живота је отприлике 350 милиона година историјата Земље.) У другу колону табеле упиши датим периодима одговарајуће геолошке догађаје и одмах ћеш добити кратак дневник наше планете. Израчунај и у случајевима, када старост Земље одговара једној календарској години. Еон Ера Период Епоха Квартар Геохронологија Холоцен Плеистоцен Временски период (пре х милиона година је почело) Моје године Геолошки догађаји Кенозоик (Ново доба) Терцијар Плиоцен Миоцен Олигоцен Еоцен Палеоцен Фанерозоик Мезозоик (Средње доба) Палеозоик (Старо доба) Креда Јура Тијас Перм Карбон Девон Силур Ордовицијум Камбријум Прекамбријум Предоба Прадоба 10
П I АУТОБИОГРАФИЈА ПЛАВЕ ПЛАНЕТЕ 2. Какву нам помоћ могу пружити фосили у одређивању геолошких доба? До каквог закључка можемо доћи на основу данашњег географског положаја фосила? Фосилизована амонита Отисак ноге диносауруса Модел диносауруса 3. На основу закона таложења поједини слојеви стена, кренувши од површине према дубини, постепено старе. Да ли је то увек тако? Замисли једно геолошко бушење и скицирај могућности. ТИХИ ОКЕАН Северна Америка Африка Јужна Америка ИНДО- АТЛАНСКИ ОКЕАН Аустралија Антарктик Евроазија за 150 милиона година ТИХИ ОКЕАН Северна Америка Јужна Америка АТЛАНСКИ ОКЕАН Европа Африка Аустралија ИНДИЈСКИ ОКЕАН данас Антарктик Азија 4. Која би била важнија дешавања, које би Хималаји или канадска гранитна стена споменула у својој аутобиографији? Ради у својој свесци! ТИХИ ОКЕАН Северна Америка Арабија Јужна Африка ТЕТИС Америка Индија Аустралија пре 94 милиона година Антарктик Евроазија Л А Сибир У Р А З И Ј А Кина Прамасиви: Канадски Балтички Ангара Кинески Декан Арабијски Гвајански Бразилски Афрички Аустралијски Источноантарктички 4. ПАНТАЛАСА ПАНТАЛАСА Арабија ТЕТИС Индија пре 195 милиона година Сибир Казахстан Северна Кина Г Е А А Н пре 255 милиона година ПАНТАЛАСА Лауренција Балтика Г О Н Д Сибир В А Н А пре 514 милиона година Кретање континената ТЕТИС Јужна Кина Казахстан Г О Н Д В А Н А 11
1. Историја наше Земље 5. Проучи помоћу атласа и приложене илустроване карте структуралну грађу Европе. Какве правилности си уочио у грађи континента, крећући се од севера према југу? Своје закључке потврди и примерима. Ради у својој свесци. Балтички штит, Финска 5. Прамасив Еродиране равни Алувијалне равни Каледонске планине Варисцинске планине Евроазијски планински систем 6. У периоду глацијације више равничарских биљака у заштићеним долинама планинских ланаца је преживело хладноћу. Како су ове биљне врсте биле способне да лутају и побегну? Карпати 5. Распрострањеност копненог леденог покривача на Земљи у квартару. 12 Алпи 5.
I АУТОБИОГРАФИЈА ПЛАВЕ ПЛАНЕТЕ 7. Како су настала, у некада ледом прекривеним областима, данашња језера? Установи помоћу хидрографских карата атласа где су настали већи системи језера наше Земље и Европе. 8. Костур диносауруса 8. Потражи, шта значи и када је почело тзв. мало ледено доба. Супердиносаурус Супердиносаурус тј. Tyrannosaurus rex, кога су називали и краљем креде према неким знацима и није био толико страшан. Научници америчког факултета Станфорд направили су компјутерску симулацију о кретању животиње.... Током симулације су прво установили тежину животиње која достиже од 6 до 8 тона. Положај тежишта има важну улогу у њиховом кретању: пошто се кретање две животиње исте тежине, а са различитим тежиштем може јако разликовати.... На основу симулације Т. rex је био јако спора животиња. За један окрет од 45 степени потребно му је било и више секунди много више него човеку. По новом моделу велики месождер није био тако брз, као што су раније мислили: могао је да трчи брзином максимум 40 km/час. Тако да се ова грабљивица, највероватније, хранила лешевима других животиња и није ловила. Попуни следећу табелу о тираносаурусу. окретање трчање исхрана тежина (Извор: www.geographic.hu) Речник Линкови историја Земље földtörténet geohistory палеонтологија paleontológia paleontology планински систем hegységrendszer mountain system ледено доба jégkorszak ice-age низија síkság flat, plain Историјат 2000 милиона година Земље приказан у кратком анимираном филму: http://www.sulinet.hu/biosz/flash/foldtor/foldt.swf 13
II АФРИКА 2. Авантуре кроз геолошку историју Географски положај Африке Африка лежи у загрљају Атлантског, Индијског океана и Средоземног мора. Континент пресеца на два дела екватор који се протеже у правцу запад-исток, а преко територије му прелази и почетни меридијан. Од Азије је одваја Црвено море и вештачки створен Суецки канал. У правцу Европе 14 километара широк Гибралтарски мореуз (мореуз је ужа водена површина која спаја два мора) представља важну могућност прелаза. Африка је 3. највећи континент наше Земље. Површина јој је 30 милиона km2. Континент је са најнеразуђенијом обалом, располаже са мало острва и залива. (Дужина обале му је јако мала наспрам величине континента.) На западу се Гвинејски залив, а на истоку Аденски залив као клинови удубљују у унутрашњост континента. Једино веће полуострво је Сомалијско полуострво. Највеће острво континента (и уједно 4. највеће острво наше планете) је Мадагаскар, који се налази у Индијском океану. Мања острва која леже у Атлантском океану (нпр. Канаринска острва, Зеленортска острва) су вулканског порекла. Настанак рељефа континента Велики део Африке заузимају висоравани и басени који се налазе на већој надморској висини. Највећи део континента је прамасив углавном сачињен од гранита, који је настао у пра- и предоба. Током старог и средњег доба површина је више пута тонула и потопило је море. Током више милиона година су се наталожили морски седименти, од којих су настале (нпр. кречњак, пешчар) седиментне стене. Оне су се на древној површини таложиле у више слојева. Овако настали слојеви стена су се касније издигли на површину у облику огромних стеновитих блокова и у већем делу Африке формирали табласте површине. У терцијеру се масив распарчао. Раседањем Земљине коре дуж пукотина, настали су ровови, басени, хорстови и степенасте површине. Раседање Земљине коре је пратила и вулканска активност (нпр. вулкан Телеки). Тада су се издигле и планине Атлас, које су најзападнији венац Евроазијског планинског система, једине веначне планине Африке. У квартару су настале уске обалне низије и упоређујући са осталим континентима, не толико распрострањене равнице. Од Рта добре наде до Атласа (Предели Африке) Сателитски снимак Африкe 14 Ниска Африка Сахара Најраспрострањеније подручје Африке и уједно највећа пустиња (7,8 милиона km²) на Земљи. Од Мађарске има 85 пута већу површину. Највећи део заузимају песковите и камените пустиње, али се могу наћи глинасти и шљунковите предели. На формирање површине највише утиче велико
II АФРИКА дневно колебање температуре и ветрови. Бујање повремених водотокова такође утиче на велико разарање. Због великог дневног колебања температуре стене се брзо уситњавају и тако настају непроходљиве камените пустиње. Ситнија зрнца песка ветар носи са собом и ствара дине које су покретне. У централном делу Сахаре се издижу острвске планине (нпр. Ахагар, Тибести). Захваљујући деловању ветра настају посебни облици стена (нпр. сфинкс-стена). Судан Судан се простире јужно од Сахаре. Ово је већ подручје саване (погледај касније). Острвске планине, које се граниче са великим басенима, сачињене су од кристалних гранитних блокова. Приобално подручје Гвинејског залива Минералним благом (нпр. нафта) богата низија. Плодно и густо насељено подручје које складиште хране Африке. Басен Конга Басен Конга је удубљење облика чиније у централном делу Африке, у којем доминира река Конго. Басен је окружен појасом степенастих висоравни, издигнутих приликом раседања, чију површину разарају слапови и брзаци. Зелени пакао Африке. Једини природни излаз према Атлантском океану. Висока Африка Источноафричка висораван Висораван се простире од подручја Конга до Индијског океана. Велики афрички ровови (средњи и источноафрички ров) и платои који их окружују, чине је разноликом. У дубљим деловима ровова су настала језера (нпр. Тангањика, Њаса). Дуж раседа су настали најспектакуларнији вулкани Африке. Овде се налази и Килиманџаро, највиша планина Африке, вулканског порекла. Највиши врх са својих 5895 метара је Кибо. Етиопска висораван Висораван је активно вулканско подручје. У терцијару се велика количина базалтне лаве излила на површину, створивши једну од најраспрострањенијих базалтних подручја на планети. Дебљина негде достиже и 2000 метара. Јужноафричка висораван Простире се јужно од реке Замбези. Централну зону чини аридна област, басен Калахари, коју карактерише изузетна надморска висина. Планина Атлас Млада веначна планина која је део (члан) евроазијског планинског система. Паралелни гребени су настали орогенезом. Килиманџаро, Африка 15
2. Авантуре кроз геолошку историју 1. Истражи одакле потиче назив Гибралтар и од када се користи. Ради у свесци. 2. Помоћу атласа установи где се пресецају eкватор и гринички меридијан. 3. Обала Африке је врло неразуђена. Колико је то могло утицати на искрцавање истраживача који су стизали бродовима? Гибралтарска стена 1. 4. Највећи део површине Африке, на релативно великој надморској висини, прекривају седиментне стене (кречњак, пешчар итд.) које су настале за време старог, средњег и новог доба. Како су доспели ови морски седименти на тако велику надморску висину? Ради у свесци. I (Плочаста област) Висоравни: прамасив прекривен седиментним слојевима слојеви седиментних стена прамасив: кристалне стене Атлантски океан ивични степеник басен ров раседна површина Обала Африке 3. приобална низија раседне линије II Висораван распарчана раседањем Гибралтарски мореуз Мадера о. Канарска о. А т л а Средоземно море Нил 5. На површини континента се простиру велики вулкани. Какву правилност запажаш у њиховом положају? Сенегал Сенегал Нигер с С А Х А Р А Либијска пустиња Сенегал Го р њ а Г в и н е А т л а н t с к и о к е а н надморска висина депресија С У Д А Н Чад (језеро) ј а Гвинејски залив Д о њ а Г в и н е ј а Доња Гвинеја Рт добре наде Конго Басен Конга Орање К е Језеро Тангањика Калахари ј п Бели Нил Замбези Плави Нил Ц р в е н о м о р е Викторијино језеро Килиманџаро Језеро Малави Дракенсберг Етиопска висораван М о з а м б и ч к и к а н а л Аденски залив Сомалијско полуострво М а д а г а с к а р 5. З 0 250 км Викторијино језеро Језеро Тангањика Килимаџаро Индијски океан Занзибар И 16
II АФРИКА 6. Африка се стално разилази дуж великих ровова. Како ће изгледати новонастала копна после распада континента? Направи скицу. Користи одговарајуће карте атласа. 6. Црвено море, рај ронилаца 7. Учествујеш на имагинарном планинарском маратону у Африци. Циљ је: крећући се од севера према југу, попети се на сваки врх континета и успут правити белешке. Допуни оне делове свог дневника, где се могу видети подаци и имена планина и врхова. Означи црвеном највиши, а плавом најнижи врх. Име планинског ланца Име највишег врха Висина Атлас Ахагар Еми Куси 4620m 6. Дине Сахаре са караваном камила Кибо Мадагаскар (острво) Тхабана Нтлениана 3482m Колика је разлика у надморској висини између твог родног места и највишег врха Африке? 7. Атлас, Мароко 17
2. Авантуре кроз геолошку историју 8. Седи на један замишљени бицикл и у мислима се провозај од Рта добре наде до Етиопске висоравни, па даље све до ушћа Нила. Кроз какве карактеристичне пределе си прошао/ла? Фелука на Нилу 8. За десет милиона година нови океан настаје у Африци У нормалним околностима силе које формирају природу јако споро делују. Један људски век је кратак да бисмо могли да посматрамо мењање корита једне реке, издизање планине, или евентуално настанак једног мора. Баш зато је изванредна појава, која се одвија на подручју Афар депресије у североисточној Африци од јесени 2005. године. Од тада су научници, а и мештани пријавили више стотина земљотреса и настанка пукотина. На највише места потонула је површина око 100 метара. Међутим, научници су приметили и то, да се у пукотинама појавила, за дно океана карактеристична, базалтна магма. Рачунајући у геолошком времену, не треба још много чекати да се Црвено море улије у пукотину, почне настанак океана и да се рог источне Африке одвоји од континента. Басен Црвеног мора је отприлике пре 30 милиона година почео да се отвара, а Африка и Арапско полуострво да се дуж пукотине удаљавају једно од другог. У протеклих неколико милиона година овај басен се са океанском кором проширио скоро 300 km. Афар равница, која је продужетак Црвеног мора, стално тоне и има делове који су већ 100m испод надморске висине. Данакил висораван, која се простире на обали, спречава да Црвено море продре у копно, али стална ерозија и пропадање тла, стално смањују висину насипа. У Данакил депресију, којa се простире источно од Афар равнице, може се запазити често продирање мора. Према прогнози геофизичара Велики источноафрички ров ће се у року 10 милиона година толико проширити, да ће бити величине као данашње Црвено море, а источноафрички рог ће се одвојити од континента. (Извор: www.geographic.hu) Састави на основу горе наведени чињеница узрочно последични низ. Упиши у квадрат слово тачног одговора. A Б В Г Афар равницу ће поплавити море Афар равница је наставак басена Црвеног мора Рог Африке ће се одвојити од континента Афар равница све више тоне зато зато зато Речник Линкови залив öböl bay острво sziget island полуострво félsziget peninsula html мореуз tengerszoros channel вулкан vulkán volcano пустиња sivatag desert Експедиција Телеки и проналазак вулкана Телеки: http://www.sulinet.hu/foci/teleki/teleki. 18
II АФРИКА 3. Тропска земља Клима, тло, флора и фауна Африке 95% територије Африке спада у тропску (жарку) зону. Називају је и најврелијим континентом. Сунчеви зраци током целе године под великим углом стижу на површину. Удаљавајући се од eкватора, који пресеца континент на два дела, смењују се и климатски појасеви. Климатске карактеристике мењају се и у висоравнима на високим планинама. Пасати У тропској зони владају пасат ветрови. Пасат дува из правца северног повратника и јужног повратника у правцу eкватора. Узрок томе је велика разлика у притиску између екватора, где влада низак притисак (види јако загрејавање) и повратника где влада висок притисак. Правац пасата на северној полулопти је североисточни, а на јужној полулопти југоисточни. (Ветар увек добија име по оном пределу, одакле дува). Пасат ветрови стално дувају, правац и брзина им се једва мења. Тропска (жарка) зона Екваторски појас Током целе године је много падавина (називају га и територијом свакодневних киша ), реке су обилне водом и имају увек јако висок водостај. Средња годишња температура је висока (25-29 C), годишње колебање температуре је свега 2-3 C, a влажност ваздуха 80-100%. Природна вегетација су тропске прашуме, које су биљним и животињаким врстама најбогатије заједнице на Земљи. Ту живе разне врсте инсеката и птица. Ово је станиште човеколиких мајмуна, шимпанза и горила. Опасне болести шире цеце мува и маларични комарац. Тло му је у хумусу сиромашан латерит. Прелазни појас (саване) Од екватора према северу и југу се смењују два годишња доба: суво и кишовито. Дужина кишовитог годишњег доба и количина падавина се удаљавајући од екватора смањује (називају га и појасем летњих киша ). Водостај река је променљив. Природна вегетација је савана са више варијанти: Носорог са пеликанима и розе фламингосима у Кенији 19
3. Тропска земља Шумовита савана, (тропске листопадне шуме) са ниским дрвећем и густим шибљем, представља прелаз крећући се од прашума, према повратницима. Шумовите травнате саване прекривају траве које достижу висину и до 3-4 метра. На многим местима шуме замењују ове травнате површине. (Карактеристично дрвеће ових предела је баобаб, који достиже старост и до 2-3 хиљадe година и акација висине 10-15 метара.) Травнате саване чине траве које добро трпе сушу (пожари на саванама). Најбогатији и најразноврснији је животињски свет наше планете, којега је лов јако разредио. Биљоједи: слон, носорог, жирафа, зебра, афрички биво, антилопа, итд. Звери: лав, леопард, гепард, итд. Лешинари: шакал, хијена, лешинар. Ту живе и нилски коњ, крокодил, розе фламингоси и највећа птица Африке, ној. За заштиту животне средине оснива се све више националних паркова (НП Серенгети у Танзанији). За латерит тло овог предела је карактеристично да садржи више хумуса од латерита екваторског појаса. Појас тропских пустиња Годишња количина падавина свуда остаје испод 250 mm. Постоје места где годинама и деценијама нема падавина. Дневно колебање температуре ту је највеће на Земљи (током дана температура је често изнад 50 C, а ноћу испод 0 C). У овом појасу, у већем делу године, повремене речне токове карактеришу сува корита која називамо вади. Вегетација је проређена или у потпуности изостаје. Пустињске биљке, захваљујући кондензацији, опстају у овако суровој средини. Стална насеља су настала само у оазама, ређе уз реке (нпр. Нил). Главни производ је датула. Карактеристична животиња је једногрба камила (дромедар). Право тло се не формира (пустињско скелетно тло). Умерена зона топли умерени појас Медитеранска клима Овде спада приобаље Средоземног мора и подручје код Рта добре наде. Карактеришу је врела и сува лета, благе и кишовите зиме. Реке зими бујају, а лети се скоро исуше. Природну вегетацију карактеришу вечно зелене шумске заједнице тврдолисног типа (ловор, храст плутњак, маслина). Карактеристична тла су смеђа тла и црвеница. Зомбанске зебре 20
II АФРИКА 1. a) Објасни помоћу илустрација, зашто је у околини екватора тако честа и велика количина падавина. Сунце ПРОЛЕЋЕ, ЈЕСЕН 21. III 23. IX ваздушна стуја која се спушта ваздушна струја која се диже ваздушна стуја која се спушта С северни повратник пустиња травната шумовита-травната савана екватор тропске прашуме шумовита-травната травната савана пустиња појас пустиња појас саване појас екватора појас саване појас пустиња оаза јужни повратник Ј Сунце ЛЕТО 22. VI С Ј северни повратник кишовито годишње доба екватор суво годишње доба јужни повратник Сунце ЛЕТО 22. XII С Ј северни повратник суво годишње доба екватор кишовито годишње доба јужни повратник б) Када је период падавина у савани? Шта је узрок томе, како би то објаснио? тврдолисна вегетација пустиња полупустиња тропске прашуме оаза савана савана пустиња полупустиња тврдолисна вегетација С северни повратник екватор јужни повратник Ј 21