Севернобачки округ Суботица Бачка Топола

Átírás

1 Севернобачки округ Севернобачки округ је на северу Србије на површини од км 2. Центар округа је град, а поред града Севернобачки округ чине још две општине: Бачка Топола и Мали Иђош. Град се налази у широкој равници на крајњем северу Војводине, у близини границе Србије и Мађарске. Крајем 12. и почетком 13. века у списима се јавља насеље Забатка, а од краја 14. и у 15. веку помиње се, као град у поседу угарских великаша. У 18. веку, после ослобођења од Турака, место се брзо насељавало и године проглашен је Слободан краљевки град - Маријатерезиополис. У 19. веку развој Суботице је убрзан, иако је године у епидемији колере страдало мноштво грађана. У историји радничког покрета и народноослободилачког рата значајан је допринос овог краја. Суботицу је ослободио Суботички партизански одред 10. октобра године. Град обилује историјским споменицима: Градска кућа, Синагога, Фрањевачки самостан, Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора и Балада вешаних (Нандор Глид). Према попису из године има становника, од чега живи у градском подручју, а у насељеним местима. је мултиетничка и мултиконфесионална средина у којој највећи удео имају становници мађарске националности (38,5). Бачка Топола налази се у јужном делу области између Дунава и Тисе и захваљујући повољном географском положају, локација била је настањена још у праисторији. Археолози су нашли остатке дрвене праисторијске ловачке настамбе. Недалеко од града, у такозваној Пчеларској долини откривено је сарматско, аварско и мађарско гробље, као и остаци насеља. Мало даље налази се брежуљак Пустатемплом са остацима средњовековне католичке цркве. Први писани податак о граду потиче из године, када је краљ Матија Корвин својој мајци Јелисавети Силађи поклонио више насеља, међу њима и Фибаyцх, данашњу Бачку Тополу, мађарско село уништено приликом продора Турака. Касније је на данашњој локацији Бачке Тополе подигнуто мање насеље које се помиње у турским дефтерима. Назив Топола први пут се спомиње године у пореским списима надбискупије Калоча. Већи део града био је уништен у пожару 19. априла године. Ново поглавље у историји Бачке Тополе отвара се доласком српске војске године под патронатом француских снага и траје све до априла године када су мађарске јединице у року од неколико дана поново заузеле целу Бачку. Период обновљене мађарске владавине потрајао је кратко, до октобра године, када су град заузели партизани подржани совјетским 1

2 јединицама. У Бачкој Тополи највећи део становника, којих према попису из године има , су мађарске националности 58,9. Са именом општине Мали Иђош први пут се срећемо године без наведене жупаније, када су убележена имања Маротијевих у Потисју. Међутим, помиње се и 14 година раније, када је краљ Маћаш, на молбу своје мајке, као украс Ержебетином двору поклонио неколико места, између осталих и Мали Иђош, што је забележено у документу. Велики утицај за одлуку о насељавању пуста Мали Иђош и Велики Иђош имао је Антал Котман године. У свом извештају о локацијама, обе пусте је обележио као погодне за насељавање. Највећи догађај током историје у селу везује се за револуцију године. Према попису из године у Малом Иђошу живи становника, најбројнији су Мађари, који чине 55,9 становника. Највише становника као и највећу густину насељености у Севернобачком округу има центар округа. Град такође има и највећи буџет, као и просечно издвајање за културу по глави становника. Табела 1: Основни подаци о површини и броју становника у општинама/градовима (изузев Малог Иђоша чија локална управа није доставила податке Заводу) Општина/Град Површина територије општине у км 2 Број становника у општини према попису из 2002.године Густина насељености по км 2 Просечно издвајање за културу по глави становника годишње у периоду од до године * ,03 евра 1.940,75 дин. Бачка Топола ,05 евра 370,65 дин. Мали Иђош Н.п. Н.п. *Локална управа Суботице није доставила податке за годину, а просечно издвајање за културу по глави становника одређено је на основу две претходне године. **Н.п. Нема података Приказ 1: Рангирање градова/општина према просечном годишњем издвајању за културу по глави становника и према просечном годишњем уделу културе у укупном буџету града/општине у периоду од до године (изузев Малог Иђоша чија локална управа није доставила податке Заводу, локална управа Суботице није доставила податке за годину) ,03 7,05 0 Бачка Топола Просечно годишње издвајање за културу по глави становника ,75 4 Бачка Топола Просечан годишњи удео културе у укупном буџету града/општине За потребе културе у односу на укупан буџет највише издваја, која није доставила податке за годину. Суботички буџет за културу је око 14 пута већи од буџета за културу Бачке Тополе. 2

3 БАЧКА ТОПОЛА СУБО- ТИЦА Општин а/град Табела 2: Подаци о финансирању сектора културе (изузев Малог Иђоша чија локална управа није доставила податке Заводу) 2 Година Укупан градски буџет у еврима Укупан општински буџет у динарима Буџет за културу у еврима Буџет за културу у динарима од укупног општинског буџета , , , ,00 9, , , , ,00 10, Н.п , , , ,00 4, , , , ,00 4, , , , ,00 3,7 *Н.п. нема података Буџети за културу у Суботици и Бачкој Тополи бележе раст, али у општини удео буџета који се издваја за културу је сваке године све мањи. Приказ 2: Тенденција кретања удела буџета за културу у периоду од до године ,4 10,1 4,2 4,1 3, Б.Топола Структура расподеле средстава за културу показује да се у центру Севернобачког округа највећи део користи за плате запослених у култури, а најмањи део одлази за материјалне трошкове, док се у Бачкој Тополи највише издваја управо за програмски део. Приказ 3: Структура буџета у периоду од до године у општинама (локална управа Мали Иђош није доставио Заводу податке о структури буџета, док локална управа није доставила податке за годину) БАЧКА ТОПОЛА СУБОТИЦА 24,8 1 39,7 41,6 59,3 33,6 БАЧКА ТОПОЛА СУБОТИЦА 45,7 42,3 22,1 2 52,3 35,6 БАЧКА ТОПОЛА 47,7 СУБОТИЦА 50, Плате и доприноси Материјални трошкови Програми и пројекти Плате и доприноси Материјални трошкови Програми и пројекти Плате и доприноси Материјални трошкови Програми и пројекти 3

4 Организација и функционисање културе у оквиру локалних самоуправа 1 За област културе у Суботици задужен је Секретаријат за друштвене делатности, а у Бачкој Тополи култура је у надлежности Одељења за општу управу и друштвене делатности. И у Суботици и у Бачкој Тополи постоји члан градског/општинског већа који је задужен за доношење одлука у вези са културом. У оба места постоји скупштински Савет за културу, у Суботици под називом Комисија за доделу средстава у области културе и издаваштва, а у Бачкој Тополи Комисија за образовање, културу и развој информатике. Табела 3: Преглед организације општина по питању сектора културе Општина/Град Одељење задужено за питања из области културе Да ли постоји већник за културу? Да ли постоји савет за културу као скупштинско тело? Да ли постоји конкурс за пројекте из области културе? Секретаријат за друштвене делатности Да Да Да Бачка Топола Одељење за општу управу и друштвене делатности Да Да Да Обе локалне управе расписују конкурсе за финансирање пројеката из области културе. Не постоји стратегија развоја Суботице у којој би се спомињао културни развој, док се у Бачкој Тополи помиње у два документа Стратегија социјалног и економског развоја и у Стратегији о младима. Када је реч о пружању информација из области културе град и општине Бачка Топола имају званичне инетрнет презентације где се могу наћи основне информације о установама, а информације о догађајима се објављују стално или повремено. Табела 4: Доступност основних информација о култури општина на интернету Општина/Град Званична интернет адреса општина Да ли се налазе основни подаци о установама у култури? Да ли се врши информисање о културним догађајима Да Да Бачка Топола Да Повремено Мали Иђош Да Да и Бачка Топола имају особе за односе са јавношћу које стално информишу грађанство о актуелним догађајима из културе. Као највеће проблеме културе локалне управе Севернобачког округа истичу недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру, као и за програме. Док не наводи приоритете, у Бачкој Тополи за приоритете сматрају опремање установа културе, неговање треадиције и заштита културне баштине и културни аматеризам. Табела 5а: Главни проблеми и приоритети у култури Севернобачког округа Општина/ Град Највећи проблеми у култури 1.Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недостатак средстава за програме *Н.п. нема података Приоритети за улагање и развој културе Табела 5б: Главни проблеми и приоритети у култури Севернобачког округа Н.п. 1 Локална управа Мали Иђош није доставио упитник Заводу. 4

5 број број број Општина/ Град Бачка Топола Највећи проблеми у култури 1.Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недостатак средстава за програме 3.Недовољно развијен културни туризам Приоритети за улагање и развој културе 1.Опремање установа културе 2.Неговање традиције и заштита културне баштине 3.Културни аматеризам Културни ресурси општина У Севернобачком округу укупно има 17 установа од којих се највећи број налази у Суботици. Према сазнањима Завода цивилна културна сцена најбогатија је у Бачкој Тополи где је истраживачки тим забележио 13 удружења. Табела 6а: Преглед актера у култури у општинама/градовима округа (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике) Севернобачки округ Установе Удружења КУД-ови 21 актера Бачка Топола 15 актера Народно позориште - Narodno kazalište Népszínház -Градска библиотека -Дечје позориште Gyermekszínház -Позориште Kosztolányi Dezső -Градски музеј -Међуопштински завод за заштиту споменика културе -Завичајна галерија Др Винко Перчић -Модерна галерија Ликовни сусрети -Историјски архив -Фонација за омладинску културу и стваралаштво Фокус -Мађарски културни центар Нéпкöр -Буњевачки културни центар -Хрватски културни центар Буњевачко коло -Културни центар Свети Сава -Народна библиотека Бачка Топола -Дом културе 2 4 -Јуниор музички студио -Удружење примењених уметника и дизајнера Суботице -Аматерско позориште Мара -Удружење аматерских сликара Палета -Друштво за неговање историјских културних вредности Бениксал -Арт галерија 5 9 -КУД Јединство Ежђег -КУД Александрово -МКЦ Дожа Ђерђ Бајмок -МКУД Барток Бела Чантавир -ХКПД Матија Губец Таванкут -КУД Јожеф Атила Гунарош -КУД Ади Ендре Стара Моравица -ДКУ Граца Јанош -Мађарски културни центар Кодаљ Золтан -Српски културни центар Вук Стефановић Караџић -КУД Братство Бајша -КУД Петро Кузмјак Ново Орахово -КУД Пачир -Дувачки омладински оркестар 5

6 број број број Табела 6б: Преглед актера у култури у општинама/градовима округа (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике) Севернобачки округ Установе Удружења КУД-ови Мали Иђош 5 актера 1 - Библиотека Мали Иђош 2 -УГ Домбош -Друштво рецитатора војвођанских Мађара Укупно актера у Севернобачком округу КУД Петефи Шандор -КУД Петар Петровић Његош Ловћенац Поред установа, део културних ресурса чине запослени у култури. Највећи број запослених има Суботицу, а најмање, око сто пута мање, општина Мали Иђош. Табела 7: Број запослених према полу и образовању у установама културе Укупно Мушки Женски ОШ ССС ВШ, ВСС СУБОТИЦА 304 Б.ТОПОЛА МАЛИ ИЂОШ 3 / 3 / / 3 Када је о полној структури реч, жене су бројније у свим местима округа. Највећи број жена међу кадровима у култури има Чачак, потом Ивањица, па Лучани. Образовна структура показује да у сектору културе Ивањице предњачи средњеобразовани кадар, док је у Чачку удео високообразованог кадра највећи, а у Лучанима је број средњеобразованих и високообразованих једнак. Приказ 4: Полна и образовна структура запослених у општинама/градовима Севернобачког округа (изузев Суботице чија локална управа није доставила податке Заводу) ПОЛ Б.Топола М.Иђош 100 Мушкарци Жене ОБРАЗОВАЊЕ Жене Б.Топола 39,3 10,7 50 М.Иђош 100 ОШ ССС ВШ,ВСС ОШ ССС ВШ,ВСС 6

7 Поливалентни центри општина Севернобачког округа 2 У Севернобачком округу поливалентни центри постоје у Суботици и у Бачкој Тополи, док у Малом Иђоши не постоји таква установа, нити ту функцију обавља једина установа културе, Библиотека. У Суботици се налази чак пет културних центара, услед мултиетничке средине. Културни центар Свети Сава, Мађарски културни центар Нéпкöр, Хрватски културни центар Буњевачко коло, Буњевачки културни центар и Културни центар Рома представљају одговор на културне потребе етничких група у Суботици. Најстарији дом културе Севернобачког округа је Мађарски културни центар Нéпкöр, а сви су остали су основани деведесетих година. Табела 8: Подаци о оснивању и простору поливалентних центара Назив установе Општина/Град оснивач Година оснивања Година изградње зграде Зграда споменик културе Мађарски културни центар Нéпкöр Н.п. Н.п. Културни центар Свети Сава Н.п. Н.п. Хрватски културни центар Н.п. Н.п. Буњевачко коло Буњевачки културни центар Н.п. Н.п. Културни центар Рома Н.п. Н.п. Дом културе Бачка Топола Бачка Топола Н.п. Н.п. *Н.п. нема података Просторни капацитети Дом културе Бачка Топола и Културни центар Рома користе простор који им је уступљен на коришћење, док Културни центар Свети Сава обновом Задужбине Душана Радића, добија своју зграду захваљујући Српској православној цркви Највећим простором располаже Хрватски културни центар Буњевачко коло. Дом културе је једини поливалентни центар који, према подацима Завода, има два простора за одржавање програма. Табела 9: Основни подаци о простору Назив установе Културни центар Свети Сава Хрватски културни центар Буњевачко коло Културни центар Рома Дом културе Бачка Топола *Н.п. Нема података Површина простора Број простора за програме Површина главне сале Број места за седење у великој сали Површина додатних простора за програме (изузимајући сцене на отвореном) 400 м 2 1 Н.п. 120 / м 2 Н.п. Н.п. 300 / око 20 м 2 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 440 м м Дом културе Бачка Топола је једини поливалентни центар Севернобачког округа који је доставио упитник. Подаци о осталим поливалентним центрима сакупљени су на разговорима са представницима установа. 7

8 Дом културе Бачка Топола Дом културе Бачка Топола је једини доставио податке о оценама канцеларијског простора и простора за одржавање програма. Оба простора су оцењена средњом оценом, а проблеми које представници наводе су грејање и величина канцеларија, руинираност позоришне сале и грејање биоскопске сале. Табела 10: Оцене и проблеми простора Назив установе Дом културе Бачка Топола Оцена канцелариј ског простора 3 Највећи проблем канцеларијског простора Грејање је проблематично; просторије су велике Оцена простора за одржавање програма 3 Највећи проблем простора за одржавање програма Позоришна сала је руинирана; биоскопска сала нема грејање Пројекат реновирања позоришне сале Дома културе Бачке Тополе обухвата реконструкцију сале, гардеробе и магацина а процењена вредност радова је ,00 динара, што је ,95 евра јер је процена извршена године. Програми и публика Дом културе Бачка Топола махом организује разноврсне гостујуће садржаје изложбе, биоскоп, представе, трибине, књижевне вечери, хорски и оркестарски наступи. Културни центар Свети Сава такође организује различите садржаје као што су трибине на којима се презентују дела књижевних, историјских, ликовних и музичких уметника, мешовити хор, издаваштво, књижевне вечери. Културни центри етничких група су пре свега посвећене чувању традиције и обичаја. Мађарски културни центар има негује народни плес и народну музику, затим одржава драмску секцију за децу и народну играоницу за децу где их васпитачи уче разним играма и рукотворинама. Хрватски културни центар Буњевачко коло има четири секције: фолклор, оркестар, драмска секција и секција великих манифестација. (која подразумева организацију Фестивала буњевачких писама, Великог буњевачког прела, Дужијанце, Међународних ликовних колонија) Најуспешнија секција Буњевачког културног центра је музичко-фолклорна, а одмах иза ње је издавачка која је издала 17 алманаха за редом. У недостатку финансија и простора Културни центар Рома не организује секције, већ се око Установе окупља група људи која се бави фолклором и музиком. Табела 11: Програми и посећеност поливалентних центара Севернобачког округа Назив установе Број Тип садржаја* програма у Број публике на Садржаји/делатности према програмима организатору години Изложбе гостујући Биоскопске пројекције гостујући Н.п. Н.п. Концерти савремене музике / Аматерско позориште гостујући Трибине, предавање гостујући Књижевне вечери гостујући Хорови и оркестарски садржаји гостујући Н.п. Н.п. *Када је реч о типу садржаја, прави се разлика између тога да ли културни центар негује одређене садржаје као соспствену делатност или само организује гостовања. Према оценама представника Дома културе Бачка Топола, најпосећенији програми су филмски, позоришни и фолклорни, посебно у зимском периоду. Публику о својим програмима Дом културе обавештава на неколико начина: плакати, флајери, рекламе на радију и у новинама, социјалне мреже на интернету. Установа се не бави евалуацијом програма нити истраживањем потреба публике. 8

9 Дом културе Бачка Топола Дом културе Бачка Топола Ниједан поливалентни центар није доставио податке о посећености. Табела 12: Отвореност према публици и начини анимације Назив установе Најпосећенији програми према речима представника установе -Филмски -Позоришни -Фолклорни *Н.п. нема података Начини презентовања програма публици рангирани према учесталости коришћења Подједнако се користе: -Плакати -Флајери -Рекламе на радио станицама -Рекламе у штампаним медијима -Социјалне мреже на интернету Период у години када је посећеност највећа зима Радно време Установе 8-14ч и сваки пут по потреби Поред програмских садржаја, установе организују и редовне манифестације. Културни центар Свети Сава организује две религијске манифестације Светосавска недеља и Недеља православља. Мађарски културни центар Непкор је организатор манифестације Интеретно фестивал, док је у Хрватском културном центру једна од четири секције задужена за организацију манифестација: Фестивала буњевачких писама, Великог буњевачког прела, Дужијанце и Међународних ликовних колонија. Једини општински поливалентни центар, Дом културе Бачка Топола организује манифестације Дани мађарске културе, Дани Бачке Тополе и Музејске вечери. Табела 13: Просечна цена улазница у поливалентним установама Севернобачког округа Установа Просечна цена улазница Попусти Дом културе Бачка Топола динара За ђаке и студенте *Н.п. нема података Сарадња Иако су само представници Дома културе Бачка Топола навели актере у култури са којима сарађују, извесно је да и остали културни центру остварују сарадњу, посебно имајући у виду њихову улогу чувања традиције и историје земље из које потичу и са којом сигурно сарађују. Када је реч о медијима, Дом културе има сарадњу са локалним медијима. Табела 14: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Библиотека и удружења, школе *Н.п. нема података Регионални ниво Ниво сарадње Национални ниво Међународни ниво Сарадња са центром округа / / / / Тип сарадње -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима Кадрови Дом културе Бачка Топола има више запослених од суботичких културних центара. Троје запослених у Дому културе, књиговођа, правник и шеф рачуновођства су на 25. 9

10 , ,9 5,8 81,1 13, ,7 8,3 Приказ 5: Број запослених у поливалентним центрима у Севернобачком округу Културни центар Свети Сава Мађарски културни центар Нéпкöр Хрватски културни центар Буњевачко коло Дом културе Бачка Топола Просек година запослених у Дому културе Бачка Топола је 47, ако највећи број запослених има између 50 и 59 година. Према послној структури, жене су бројније, а када је реч о степену образовања кадрова, највише је средњеобразованих. Приказ 6: Полна, старосна и образовна структура у Дому културе Бачка Топола 66,7 33,3 мушкарци 4 жене ОШ 2 ССС 6 ВШ/ВСС 4 33,3 16,7 50 Поред два запослена, у Хрватском културном центру активности обављају и шесторо који раде под уговорима на одређено време и пет хонорарно запослених. Буџет Потпуне податке о финансирању доставио је једино Дом културе Бачка Тополе, чији је извор финансија на првом месту општина, на другом су у години сопствени приходи, а следеће године спонзорства и донације. Установа добија и покрајинска средства у обе посматране године. До године Културни центар Свети Сава се финансирао од стране Министарства културе. Након тога средства се највећим делом добијају од Града и од Задужбине. Од до године Буњевачки културни центар се финансирао од стране Министарства за културу Републике Србије. Након тога финансирање Установе пренето је на Покрајину, а затим на локалну управу од које, према речима представника, Центар добија веома мало средстава. Приказ 7: Извори финансирања и структура буџета Дома културе Бачка Топола у и години Општина Сопствени приходи Покрајина Приватни сектор и остало Програми Плате Текући трошкови 10

11 Годишњи буџет Мађарског културног центра Непкор износи 5.894,5 евра ( ,00 динара) мимо плате за једну стално запослену особу. Град је у години учествовао у финансирању Интеретно фестивала са ,82 евра ( ,00), а Република са 3.193,84 евра ( ,00 динара). Годишњи буџет Хрватског културног центра износи око ,82 евра ( ,00 динара). Годишње из градског буџета Културни центар Рома добије свега 859,61 евра ( динара). Буџет Дома културе у Бачкој Тополи је већи од суботичких културних центара, али треба имати у виду да их у Суботици има пет, а у Бачкој Тополи један. Према динарским вредностима, чини се да је буџет Дома културе имао раст у години, међутим вредности у еврима показују пад за 6. Упркос томе, издвајања за програме су порасла пет пута. Табела 15: Висина и расподела буџета Дома културе Бачка Топола у и години Установа/ Град Дом културе Бачка Топола Година Висина буџета Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,68 евра ,64 евра ,34 евра 994,70 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,24 евра ,32 евра ,09 евра 4.758,83 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. Када је реч о инвестицијама, у посматраном периоду Дом културе је имао инвестиције за одржавање завичајне куће у вредности од 5.566,03 евра. Табела 16: Инвестициона улагања у периоду од до године Дом културе Бачка Топола Тип инвестиције Финансијер Година Текуће одржавање завичајне куће Кровна конструкција завичајне куће Износ у еврима Износ у динарима Месна заједница , ,00 Међународна донација и Месна заједница , ,00 Као приоритетне инвестиције представници Дома културе наводе реконструкцију позоришне сале ( ,00 динара) и гасификација биоскопска сала ( ,00 динара) Проблеми Три суботичка културна центра деле просторни проблем (хрватски, буњевачки и ромски), а недостатак средстава наводе представници свих поливалентних центара. Дом културе у Бачкој Тополи наводи потребу за микрофоном, расветом и кинопројектором, док Центру Буњевачко коло недостаје превозно средство. Интересантно је да као решење за програмске проблеме Дом културе не истиче потртебу за више средстава, већ за партнерима са којима би размењивала програм. Табела 17а: Проблеми поливалентних центара Севернобачког округа Установа Простор Финансирање Хрватски културни центар Буњевачко коло Буњевачки културни центар Зграда је пред рушењем Недостатак простора *Н.п. нема података Високи трошкови превоза и учешћа на фестивалима Потреба да се установа нађе на буџету Града Техничка опремљеност Недостаје им превозно средство Кадрови Н.п. Програми Немају услове за реализаију већих представа драмске секције Н.п. Н.п. Н.п. 11

12 Табела 17б: Проблеми поливалентних центара Севернобачког округа Установа Простор Финансирање Дом културе Бачка Топола Нема проблема Недостатак средстава Техничка опремљеност Потребни микрофон, расвета, кинопројектор Кадрови Нема проблема Програми Потребно им је још партнера сарадње Библиотеке Севернобачког округа Библиотека која функционише као самостална установа постоји у обе општине и у центру Севернобачког округа. Градска библиотека је најраније основана, године, следећа је била Народна библиотека Бачка Топола, а последња, односно најмлађа, је Библиотека Мали Иђош. Градску библиотеку у Суботици основао је професор гимназије, писац једине монографије Суботице Иштван Ивањи године, када је донет статут библиотеке. Међутим, је и пре имала библиотеку, нпр. Фрањевачки самостан, Национална касина, Гимназија имали су своје збирке. Посвећеност набавци књига, довело је до фонда који је године обухватао 3000 дела у 5000 томова и запошљавала је два библиотекара. Ивањи пише о томе, да су књиге биле скучене у три просторије, од којих је само једна соба имала прозор. До побољшања услова за рад је дошло када се библиотека преселила у зграду данашње Музичке школе. Године се издвајањем музејске збирке основао Градски Музеј, и од тада се библиотека назива Градска библиотека. Ове две институције су у даљњем самостално обављале своју делатност. Библиотека се шет година касније усељава у зграду Националне Касине коју је пројектовао Ференц Рајхл где се и данас налази. У вишејезичној средини и библиотека послује на три језика: на српском, мађарском и хрватском језику. Народна библиотека Бачка Топола је основана на иницијативу просветних радника године. Збирка је садржала 380 пробраних књига. Читаоница је почела са радом године. Од године Народна библиотека се налази у бившој згради рабината и има шест огранака. У Малом Иђошу библиотека постоји више од сто година. Записник сведочи да је године основано читалачко друштво Кружок једнакости. Прве књиге је касније насталој библиотеци у оквиру жупаније, даривао некадашњи земљопоседник Карољ Киш. Оснивањем Друштва Крсташ, године нова јавна библиотека је, са 250 свезака по записима, који су били доступни свим становницима села без надокнаде, добила место у просторијама културно уметничког друштва. У овом облику је функционисала са краћим и дужим прекидима до краја Другог светског рата, када је укинута на извесно време. Обновљена Народна библиотека је изградњом Задружног дома, године добила просторије заједно са осталим кружоцима културе. Иако једина установе културе у општини, она не функционише као поливалентни центар, већ културне садржаје организује и одржава цивилни сектор Малог Иђоша, уз подршку Библиотеке. Табела 18: Подаци о оснивању библиотека Назив установе Општина/Град оснивач Година оснивања Градска библиотека Народна библиотека Бачка Топола Бачка Топола Библиотека Мали Иђош Мали Иђош Просторни капацитети Све три библиотеке Севернобачког округа користе простор који им је дат на коришћење од стране општине без накнаде. Највећим простором располаже Градска библиотека, а најмањим простором располаже Библиотека Мали Иђош, која је простор махом наменила читаоници за кориснике у којој 12

13 има 84 места за седење. Општинске библиотеке немају простор за одржавање програма, док матична библиотека располаже галеријом површине 22 м 2. Табела 19: Основни подаци о простору библиотека Назив установе Градска библиотека Народна библиотека Бачка Топола Библиотека Мали Иђош Површина простора Број читаоница Број места у читаоницама Број простора за програме Површина простора за програме Број места за седење у сали за програме м м 2 / 442 м / / / 281 м / / / Фонд, програми и корисници Када је реч о броју књига, највећим фондом располаже суботичанска библиотека. Приказ 8: Број књига у библиотекама Севернобачког округа М.Иђош Б.Топола Суботи М.Иђош Б.Топола М.Иђош Б.Топола Укупан број књига Број књига на српском језику Број књига на страним језицима Фондови библиотека Севернобачког округа имају велики број књига на страним језицима, посебно на мађарском, с обзиром на то да се налазе у мултинационалном округу, те одговарају потребама својих корисника. Када је реч о подели фондова на области стручна и научна књига, белетристика и дечја књига, у све три библиотеке највећи удео припада белетристици. Процес дигитализације је завршен у матичној библиотеци, а у општинским није започет. Када је реч о особама са инвалидитетом, општинске библиотеке немају штампана издања за слепе и слабовиде, а Народна библиотека Бачка Топола има ЦД издања за слепе и слабовиде. Приказ 9: Структура фонда у библиотекама Севернобачког округа 21,6 22, ,3 18,3 14, Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига 58,7 Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига 67,4 Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига У периоду од до године са највише књига свој фонд обновила је Библиотека у Суботици, што је нормално узимајући у обзир да је она матична библиотека Севернобачког округа. Упоређујући библиотеке у општинама, већи допринос фонду остварила је Библиотека у Бачкој Тополи. 13

14 Година Табела 20: Подаци о броју набављених публикација у периоду од до године Назив установе Број набављених публикација Укупно Градска библиотека Народна библиотека Бачка Топола Библиотека Мали Иђош *Градска библиотека Владислав Петковић Дис у Чачаку није доставила Заводу податке за годину. Када је реч о средствима за набавку књига у општинским библиотекама, општина Мали Иђош није издвајала средства, те се Библиотека ослањала на Министарство културе и друге изворе. Табела 21: Подаци о средствима за набавку књига Назив установе Народна библиотека Бачка Топола Библиотека Мали Иђош *Н.п. нема података Средства од општине/ града Средства Министарства културе евра динара евра динара Број откупљених књига од средстава града и Министарства културе , ,00 / / Н.п , , , , , , , , , , , , / / Н.п. Н.п / / Н.п / / 4.359, , / / 4.258, , Највећи број корисника, по свим категоријама корисника и укупно, међу библиотекама Севернобачког округа има установа у Суботици, а најмање библиотека у Малом Иђошу. Табела 22: Број корисника библиотека у периоду од до године Назив установе Градска библиотека Народна библиотека Бачка Топола Библиотека Мали Иђош Год. Деца до 14 година Ученици средњих школа Студенти Одрасли Укупно по години Тенденција кретања показује да је број корисника библиотека округа прилично стабилан, без већих промена. Када се прецизно погледају бројеви у три посматране године, примећује се да је број корисникас Библиотеке Мали Иђош у сталном паду, број корисника у Бачкој Тополи у сталном расту, док број корисника матичне библиотеке бележи раст у години, након чега је уследио пад у следећој години. 14

15 Приказ 10: Тенденција кретања укупног броја корисника библиотека Севернобачког округа Бачка Топола Мали Иђош Иако има највише корисника библиотеке, установа у Малом Иђошу је привукла највећи удео становништва. На другом месту је центар округа, а најмањи проценат ставника који су корисници библиотеке има Бачка Топола. Приказ 11: Рангирање општина /града према проценту локалног становништа који су године корисници библиотеке 3,6 3,4 3,2 3,0 2,8 3,4 3,3 3,1 Мали Иђош Бачка Топола Проценат локалног становништва који су корисници библиотеке Три библиотеке Севернобачког округа организују додатне програме за публику: књижевне вечери, изложбе, предавања, трибине, радионице и друге садржаје (продајне изложбе књига, музичке програме, наградне конкурсе). Највећи број програма има Народна библиотека Бачка Топола. Табела 23: Број пратећих програма у периоду од до године Назив установе Укупан број програма по годинама Градска библиотека Н.п. Народна библиотека Бачка Топола Библиотека Мали Иђош Приказ 12: Број пратећих програма библиотека према врсти садржаја (Градска библиотека није доставила Заводу податке за годину) књижевне вечери изложбе предавања трибине,дебате радионице остали садржаји 15

16 књижевне вечери изложбе предавања трибине,дебате радионице остали садржаји Библиотеке Севернобачког округа имају електронске базе података. Градска библиотека је умрежена у електронску базу Кобис (Cobiss), док су општинске библиотеке у Бачкој Тополи и Малом Иђошу у електронску базу Sziren. У Народној библиотеци Бачка Топола има осам компјутера који су на располагању корисницима ради претраживања фонда и приступа интернету. Чланарине у библиотекама крећу се од 400 до 600 динара на годишњем нивоу. Радно време суботичанске библиотеке је до 19ч, библиотеке у Бачкој Тополи до 17ч, док је у Малом Иђошу библиотека отворена до 14ч, осим четвртком када је за кориснике отворена до 18ч. Табела 24: Чланарина и рад са корисницима Назив установе Градска библиотека Народна библиотека Бачка Топола Библиотека Мали Иђош редовна 600,00 дин. 400,00 дин. 400,00 дин. Чланарина попусти током акције Читам и скитам чланарина је 150,00 дин. За ђаке је чланарина 200,00 дин, за пензионере 300,00 дин, породична чланарина је 600,00 дин. За ђаке је чланарина 300,00 дин, а породична чланарина је 600,00 дин. Радно време Радним данима: ч (читаоница ради до 22ч) Суботом: Радним данима: 8-17ч Суботом: 8-11ч Радним данима: ч осим четвртком: 12-18ч Када је реч о евалуацији програма, једина која то чини је Градска библиотека, а ситуацији ја иста и када је реч о истраживању потреба публике. Све библиотеке документују своје активности, обично преко пресклипинга и архивирањем, а библиотека у Малом Иђошу користи сајт као базу података о својим активностима. Сарадња Све библиотеке Севернобачког округа имају сарадњу са матичном библиотеком у Суботици, као и са Народном библиотеком Србије. С обзиром на мултинационалну средину, очигледна је потреба за међународном сарадњом, коју остварују библиотеке у Суботици и Бачкој Тополи. Те две библиотеке су и чланице професионалне мреже на националном нивоу Мреже библиотека Капоч у склопу Завода за културу војвођанских Мађара. Све библиотеке имају сарадњу са медијима на локалном нивоу. 16

17 Библиотека Мали Иђош Народна библиотека Бачка Топола Градска библиотека Табела 25: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Све установе културе Регионални ниво Општинске библиотеке округа, Завод за културу војвођанских Мађара Ниво сарадње Национални ниво Народна библиотека Србије, Библиотека Матице Српске, Заједница матичних библиотека Србије Међународни ниво Библиотека Шомођи у Сегедину, Библиотека у Кечкемету, Национална библиотека Сечењи у Будимпешти Сарадња са центром округа је центар округа. Тип сарадње Н.п. / Библиотека Матице Српске, Нови Сад / Библиотека Сентеш, Мађарска Градски музеј и Културни центар Свети Сава -логистичка -сарадња на пројектима/ програмима Културноуметничка друштва и школе / / / / - сарадња на организацији догађаја *Н.п. нема података Кадрови Највише запослених у библиотекама Севернобачког округа има установа у Суботици, а најмање у Малом Иђошу. Приказ 13: Број запослених у библиотекама Севернобачког округа Бачка Топола Мали Иђош Старосна структура показује да су најбројнији кадрови између 50 и 59 година, најстарији кадар је у суботичкој библиотеци а најмлађи у Бачкој Тополи. Жене су бројније међу запосленима у Суботици и Бачкој Тополи, док су у Малом Иђошу сва три запослена женског пола. Табела 26: Просечна старост запослених у установама Назив установе Просечна старост запослених Градска библиотека 52 Библиотека Светислав Вујовић, Ивањица 47,5 Билиотека општине Лучани 55,5 17

18 ,7 2,6 2,7 4,5 6,6 1, , ,3 6, ,1 6,3 66, ,3 Приказ 14: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама ,5 12,5 100 мушкарци 10 жене 40 мушкарци 2 жене 14 жене 3 Приказ 15: Старосна структура кадрова у установама Према образовној структури, у Суботици и Бачкој Тополи предњачи средњеобразовани кадар а у Малом Иђошу су све три запослене високог образовања. Приказ 16: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама ОШ 8 ССС 22 ВШ/ВСС ОШ 1 ССС 8 ВШ/ВСС 7 43,8 6,2 50 ВШ/ВСС Када је реч о сарадницима, једино Библиотека Мали Иђош има једног хонорарног радника, док друге две библиотеке немају. Библитека Мали Иђош је такође и једина која наводи потребу за волонтерима. Буџет Библиотеке Севернобачког округа се највећим делом финансирају из општинског/градског буџета. Сопствени приходи су махом други извор прихода, а све три библиотеке добијају средства из покрајинског буџета, изузетак је била Библиотека Мали Иђош године. Приказ 17: Извори финансирања установа у и години Град Сопствени приходи Донације Република Општина Општина Сопствени приходи Фондације Покрајина 18

19 ,8 22,2 77,6 22,4 4,3 77,4 18,3 1, ,4 С обзиром да има највише запослених, као и статус матичне библиотеке природно је да Градска библиотека има највећи буџет. Најмањим буџетом располаже Библиотека Мали Иђош, упркос том што установа у Бачкој Тополи није имала издвајања за програме у обе посматране године. Матична библиотека бележи пад буџета у години за 13,8, док Би50блиотека Мали Иђош има пораст буџета за 2,3. Према динарским вредностима и Народна библиотека Бачка Топола је имала пораст буџета, међутим вредности у еврима ипак показују смањење за 9,2. Табела 27: Висина и расподела буџета библиотека у и години Општина/Град Година Висина буџета Градска библиотека Народна библиотека Бачка Топола Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,45 евра ,28 евра ,37 евра ,79 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,42 евра ,67 евра ,65 евра ,09 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,07 евра ,30 евра ,77 евра / ,00 дин ,00 дин ,00 дин. / ,04 евра ,17 евра ,86 евра / ,00 дин ,00 дин ,00 дин. / Библиотека Мали Иђош ,14 евра ,20 евра 8.393,10 евра 1.964,83 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,13 евра ,08 евра 8.700,08 евра 667,51 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. Највећи удео у буџету библиотека имају зараде запослених, а најмањи програми. Приказ 18: Структура буџета библиотека у и Програми Плате Програми Као што се види на приказу 17, за програме из буџета највише издваја матична библиотека, а библиотека у Бачкој Тополи није издвајала за програме у посматраним годинама. Проблеми Општинске библиотеке Севернобачког округа имају тек неколико проблема. Једини проблем који наводе представници библиотеке у Бачкој Тополи је надекватан простор. Просторни проблем има и Библиотека Мали Иђош, а навели су и потребу за још једним библиотекаром. Градска библиотека има проблеме у свим категоријама, представници су истакли недостатак магацинског простора, прилаза за особе са инвалидитетом, компјутера, средстава за књиге и програме уопште, као и кашњење у приливу средстава, те накнадно финансирање што онемогућава да библиотека функционише по сопственом плану. 19

20 Табела 28: Проблеми библиотека Севернобачког округа Библиотека Простор Финансирање Бачка Топола Недостатак магацинског простора; недостаје прилаз за особе са инвалидитетом; немогућност да конкуришу за веће ивестиције јер зграде нису у власништву библиотеке; Неадекватан простор Недовољно средстава за куповину књига, спровођење јавних набавки, често кашњење у приливу средстава за пројекте; плаћање великих пореза из средстава из донација Техничка опремљеност Недостатак компјутера и интернет мреже у огранцима и недовољно компјутера за коришћење електронског кагталога; споро спровођење дигитализације Мали Иђош Потребна адаптација Нема проблема Нема проблема Кадрови Мали проценат високообразованог кадра Програми Проблеми су у вези са финансијским и кадровским недостацима Нема проблема Нема проблема Нема проблема Нема проблема Потребан библиотекар Нема проблема Музеј Севернобачког округа У Севернобачком округу постоји један музеј који функционише као самостална установа и налази се у Суботици. Градски музеј основан је године настављајући традицију Суботичког удружења за јавну библиотеку и музеј из године. Просторни капацитети У години, Музеј је након 40 година рада у објекту Градске куће добио сопствени објекат на Тргу синагоге 3, површине око м 2. Поред наведеног установа користи простор такозваног Маргит млина где се налази депо (205 м 2 ), као и простор у Градској кући где се налази сувенирница (101 м 2 ), те објекат Каштел Краи у Бачкој Тополи (192 м 2 ) у виду депанданса. Депои се налазе на површини од м 2, а канцеларије на 667 м 2. У објекту постоји простор за тематске изложбе величине 150 м 2 и мултифункционални простор од 100 м 2 за филмске пројекције и сценско-музичке програме са 60 места за седење и 60 места за стајање. Музеј нема приступ особама са инвалидитетом. Табела 29: Основни подаци о просторима у оквиру којих музеј организујe делатност Назив установе Градски музеј Површин а простора Број депоа Површина депоа Број затворених простора за програме Површина простора за програме Број места за седење у сали за програме м м 2 60 Фонд, програми и корисници Музеј Заводу није доставио податке о структури фонда по збиркама, нити о конзервираности и обрађености збирки. Број предмета којима Музеј располаже је око Цена обиласка сталне поставке је 80 динара, иста је цена и за обилазак тематских изложби. Музеј је отворен радним данима од 10 до 16 часова. Табела 30: Отвореност посетиоцима Назив установе Стална поставка Цене улазница Изложбе и програми Градски музеј 80,00 дин. 80,00 дин. Радно време Радним данима: 10-16ч 20

21 Градски музеј Музеј поред сталне поставке организује и изложбе и друге додатне програме. Од године до године Музеј је организовао укупно 53 изложби и 68 додатних програма као што су предавања, радионице, филмске пројекције, промоције књига. Највише изложби одржано је године 21. Приказ 19: Број пратећих програма музеја према врсти садржаја изложбе остали садржаји Када је у питању посећеност, број љубитеља музеја у години био је већи него у години. Приказ 20: Тенденција кретања броја посетилаца Градског музеја Градски музеј обавља евалуацију програма, не бави се истраживањем потреба публике, а своје активности документују пресклипингом. Када је реч о доступности музејских садржаја страним туристима, суботички музеј штампа брошуре на мађарском и хрватском језику, а повремено и на енглеском и немачком. Сарадња Градски музеј као актера сарадње на локалном нивоу наводи само Модерну галерију Ликовни сусрети, док на регионалном нивоу има више установа са којима сарађује. На националном нивоу нема сараднике, док на међународном нивоу истиче сарадњу са музејима у Осијеку, Сплиту, Сегедину, Улму. Музеј нема сарадњу са медијима. Табела 31: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Модерна галерија Ликовни сусрети Регионални ниво Музеј Војводине, Галерија Матице српске, Градски музеј Сомбор Ниво сарадње Национални ниво / Међународни ниво Музеј Славоније Осијек, Градски музеј Сењ, Музеј града Сплита, Музеј Мора Ференц Сегедин, Музеј подунавских Шваба Улм Сарадња са центром округа је центар округа Тип сарадње Н.п. *Н.п. Нема података 21

22 ,4 2,8 1 5,8 1, ,8 11,3 51,4 37, ,7 3,2 25,8 38,7 22,6 Кадрови У Музеју има 31 запослени. У погледу полне структуре предњаче жене, а у оквиру старосне структуре особе од година, а троје запослених имају мање од 30 година. Образовна структура показује да су у квантитативној предности високообразовани кадрови. Просек старости запослених је 43,5 година. У основној делатности ради скоро половина запослених. Приказ 21: Полна, старосна и образовна структура запослених у музеју 61,3 38, ОШ 2 ССС 12 54,8 6,5 38,7 мушкарци 12 жене 19 ВШ/ВСС 17 Музеј има три хонорарна сарадника, нема волонтера, али наводи потребу за таквим видом сарадње. Буџет Музеј Севернобачког округа највећим делом финансира град. Сопствени приходи су били већи у години, као и приходи од Покрајине. У години порасле су вредности прихода из приватног сектора, а Музеј је добио и средства од Републике. У посматраном периоду, највећи део буџета заузимају плате запослених, а најмањи део програми. Приказ 22: Извори финансирања и структура буџета у и години Град Општина Донације Сопствени приходи Покрајина Република Програми Плате Текући трошкови Буџет Градског музеја бележи пад у години за 4,6. Табела 32: Висина и расподела буџета музеја у и години Општина/Град Година Висина буџета Градски музеј Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,98 евра ,47 евра ,67 евра ,85 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин дин ,88 евра ,35 евра ,65 евра ,87 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. Музеј је у посматраном периоду имао два инвестициона улагања: уређење простора у оквиру Градске куће у периоду од до године, финансирано од стране Града и реконструкцију засебног објекта у години финансиране од стране Града и Покрајине. Међутим, представници Музеја нису навели о количини средстава која је утрошена за те потребе. 22

23 Архивска грађа Фондови и збирке Проблеми Један од главних проблема Музеја је недостатак простора, те постоји потреба за уређењем поткровља. У оквиру техничке опремљености постоји недостатак климатизације за потребе повремених и сталне изложбе. У вези са финансирањем Музеј истиче потребу за више новца за опрему и одржавање објекта, а као предлог решења наводи препознавање потреба институција културе. Недостајући кадрови су из чуварске службе, спремачице и стручњак за нумизматику. Музеј такође наводи недостатак новца за програме и пројекте. Табела 33: Проблеми Градског музеја Музеј Простор Финансирање Недостатак простора Лоша дистрибуција новца Техничка опремљеност Недостатак климатизације за поставке Кадрови Недостаје обезбеђење, хигијеничар, стручњак за нумизматику Програми Недостатак средстава Историјски архив Севернобачког округа Историјски архив Севернобачког округа налази се у Суботици. Архивско подручје формирано је године за град Суботицу и Срез Бачку Тополу, да би године, на основу решења Извршног одбора Градског народног одбора била основана самостална установа под називом Градска државна архива у Суботици. Решењем Скупштине среза године, установа је добила данашњи назив - Историјски архив. Најстарији документ који чува Архив потиче из године. Просторни капацитети Укупна површина зграде износи м 2, депоа м 2, читаонице 35 м 2 и осталих просторија 577 м 2. Архив део простора користи уз накнаду, а део без накнаде. Установа нема просторија за јавне програме нити обезбеђен приступ за особе са инвалидитетом. Фонд Архивска грађа има дужних метара, која је сврстана у 458 личних и породичних фондова и збирки из периода од до године. Количина сређене архивске грађе износи 3.211,54 метра, а укупан број сређених фондова и збирки 385. Проценат микрофилмованог материјала је 0,05, а дигитализованог 0,03. Приказ 23: Однос сређене и несређене архивске грађе Приказ 24: Однос сређених и несређених фондова и збирки Сређена Несређена Сређено Није сређено Програми и корисници Архив је сарађивао године на пројекту Архив и школа 1 са Гимназијом Деже Костолањи. Године Архив је поново успоставио сарадњу са Гимназијом Деже Костолањи на пројекту Архив и школа 2. На пројекту Архив и учитељи Архив је сарађивао са Учитељским факултетом године. Архив организује изложбе и друге пратеће програме и издаје књиге и публикације. 23

24 9,5 23,8 38,1 28,6 Историјски архив У периоду од до године, Архив је организовао укупно четири пратећа програма што је у просеку једна годишње. У истом периоду Установа је организовала и седам изложби. У оквиру издавачке делатности у поменутом периоду издато је шест публикација. Приказ 25: Број додатних програма Архива у периоду од до године изложбе 2 публикације Сарадња Архив сарађује са установама културе у свом граду, а са другим актерима остварује сарадњу путем стручних националних организација. Када је о медијима реч, Архив не остварује сарадњу са локалним и регионалним медијима у домену информисања. Табела 34: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Нишки културни центар, Народни музеј Ниш, Народна библиотека Стеван Сремац * Н.п нема података Регионални ниво / Ниво сарадње Национални ниво Историјски архив Србије; члан је Друштва архивиста Србије Међународни ниво / Сарадња са центром округа Ниш је центар округа. Тип сарадње Кадрови Архив има 21 запосленог. У оквиру полне структуре предњаче жене. Просек година свих запослених је 45. Старосна структура показује да највише запослених има између 40 и 49 година, а образовна да предњаче особе са високом и вишом стручном спремом. У основној делатности је запослено 66,7 запослених. Приказ 26: Полна, старосна и образовна структура запослених у Архиву Н.п. 57,1 42, ОШ 4 ССС 5 57,1 19,1 23,8 мушкарци 9 жене 12 ВШ/ВСС 12 Архив нема волонтера, али постоји потреба за таквим видом сарадње. Буџет Архив у Суботици највећим делом финансира град оснивач, а сопствени приходи су на другом месту извора финансирања Архива, на трећем месту је Покрајина. Најмањи удео у финансирању су републичка средства. Према структури буџета, највећи проценат буџета заузимају плате, а најмањи проценат програми.. 24

25 Приказ 27: Извори финансирања и структура буџета Архива у и години Град Сопствени приходи Покрајина Република Програми Плате Текући трошкови Историјски архив према динарским вредностима бележи мали раст буџета (2,8), међутим према вредностима у еврима буџет је имао пад од скоро 11. Табела 35: Висина и расподела буџета Архива у и години Установа/ Град Историјски архив Година Висина буџета Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,12 евра ,86 евра ,64 евра 9.210,16 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,68 евра ,28 евра ,35 евра ,30 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. Представници Архива не наводе ни последња нити приоритетна инвестициона улагања. Проблеми Архиву недостаје смештајног простора око м 2. Од средстава за дигитализацију недостају скенери великог формата и брзине. У вези са финансирањем Архив истиче да са три општине нема договор о финансирању. У погледу кадровске структуре постоји потреба за архивистом са знањем латинског језика. Било би потребно урадити пројекат за приступ грађи преко интернета. Табела 36: Проблеми архива Севернобачког округа Установа/ Град Историјски архив Простор Недостатак смештајног простора Финансирање Општине немају договор о финансирању Техничка опремљеност Потребна средства за дигитализацију Кадрови Потребан архивист Програми Дигитализација Завод за заштиту споменика културе општина Севернобачког округа Једина установа која води рачуна о споменицима културе у Севернобачком округу је Међуопштински завод за заштиту споменика културе. При Дому културе 1. априла године основана је Јединица за заштиту споменика културе. Међуопштински завод за заштиту споменика културе у надлежности има девет општина међу којима су, Кањижа, Нови Кнежевац, Бачка Топола, Сента, Чока, Мали Иђош, Ада и Кикинда. Просторни капацитети Објекат у којем се Завод налази уступљен је без накнаде од стране града. У њему нема просторија за јавне програме, а постоји обезбеђен приступ особама са инвалидитетом. 25

26 39, ,4 19 Заштита добара Завод води бригу о 145 културних добара. Седам добара категоризована су као добра од изузетног значаја, 48 од великог значаја, а 90 од значаја. Поред основне делатности Завод организује и изложбе и бави се издавачком делатношћу. У години имао је две изложбе и издао две публикације. Најзначајнији ројекти Завода у и години су: - Археолошка ископавања Мајдан и година - Споменик прозивка година - Истраживање насеља година - Испитивачки радови-ентеријер СПЦ у Чоки и година - Археолошко ископавање Верушић година - Индустријско наслеђе Бачке и Баната и година - Јавни споменици општине и година - Топографија калварија у Војводини и година Програми Иако нема простор за јавне програме, Завод је у и години организовао три изложбе, а током године седам пратећих програма. Сарадња Представници Завода наводе природне сараднике на локалном, регионалном и националном нивоу, док на међународном нивоу немају сараднике. Такође наводе да немају ни сарадњу са медијима. Табела 37: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Међуопшт ински завод за заштиту споменик а културе Локални ниво Градски музеј Регионални ниво Покрајински завод за заштиту споменика културе Ниво сарадње Национални ниво Републички завод за заштиту споменика културе Међународни ниво / Сарадња са центром округа је центар округа. Тип сарадње Н.п. Кадрови У Заводу је 23 запослених. У полној структури предњаче жене. Старосна структура показује да највише запослених има у старосној категорији од 30 до 39 година, а просек година свих запослених је 45. По образовној структури се види да преовлађују особе са средњом стручном спремом. Приказ 28: Полна, старосна и образовна структура запослених 65,2 34, ССС 12 ВШ/ВСС 11 47,8 52,2 мушкарци 8 жене 15 26

27 ,8 52,5 40,7 19,3 57,1 23,6 У основној делатности је запослено 73.9 запослених. Завод ангажује хонорарне сараднике. Нема волонтере, али има потребу за таквим видом сарадње. Буџет Завод се највећим делом финансира из сопствених прихода, а на други извор финансирања је градски буџет. Треће место деле републичка и покрајинска средства. По структури буџета највећи удео буџета заузимају плате, затим материјални трошкови, а на последњем месту су програми. Приказ 29: Извори финансирања (слика 1) и структура буџета (слика 2) у Заводу у и години Град Република Сопствени приходи Покрајина Програми Плате Текући трошкови Табела 38: Висина и расподела буџета Завода у и години Установа/ Град Међуопштински завод за заштиту споменика културе Година Висина буџета Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,38 евра ,64 евра ,11 евра ,63 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,67 евра ,12 евра ,84 евра ,70 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. Последња инвестициона улагања нису наведена, а као приоритетна улагања у Заводу наводе рачунарску опрему у вредности ,00 динара. Проблеми Завод има потребу за најмање две канцеларије и вајарским атељеом. Што се тиче финансирања, иако Завод у својој надлежности има девет општина, финансира се само из буџета града. Проблем који се наводи у кадровској структури је што запослени немају звања. Као предлог решења истиче се доношење правилника о стицању звања на републичком нивоу. Не постоји довољно средстава за реализацију програма и пројеката. Табела 39: Проблеми Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Установа/ Град Међуопштински завод за заштиту споменика културе Простор Недостатак простора Финансирање Општине не учествују у финансирању установе Техничка опремљеност Нема проблема Кадрови Запослени немају звање Програми Недостатак средстава 27

28 Галерије Севернобачког округа У Севернобачком округу функционишу две галерије и обе се налазе у Суботици: Завичајна галерија Др Винко Перчић и Модерна галерија Ликовни сусрет. Галерија др Винко Перчић је основана у сврху промовисања ликовних уметника различитих уметничких праваца и ради очувања покретне и непокретне имовине поклоњене Општини од стране господина Винка Перчића. Уговором о поклону од 29. новембра године општина 27. јуна године доноси одлуку о оснивању Галерије Др Винко Перчић. Зграда галерије је заштићено културно добро споменик културе. У галерији се налази око 500 експоната (слика,цртежа, примењених уметности и предмета из радне собе и из осталих просторија господина Винка Перчића). Галеријски простор је испуњен експонатима са намером да изрази интерес колекционара, укаже на круг уметника са којима је комуницирао и које је директно познавао. Модерну галерију Ликовни сусрет основао је град године. Поседује преко дела савремене уметности значајних југословенских аутора од друге половине 20. века (сликарство, графика, скулптура, керамика, нови медији). Оснивач је и организатор манифестација Ликовни сусрети и Тријенала керамике (од 1968). У саставу установе делује Документациони центар и Међународни графички атеље (од године). Презентује дела савремених ликовних и примењених уметника, приређује предавања, промоције, пројекције. Просторни капацитет Модерна галерија је смештена у сецесијској палати Рајхл из године. Галерија Др Винко Перчић обухвата простор зграде и дворишта од 8 ари и 70 м 2, а простор је делом у власништву установе, а делом изнајмљен, тј. Галерија га користи са накнадом. Простор Модерне галерије је у власништву установе. Та галерија има два изложбена простора, док Завичајна галерија има један. Табела 40: Основни подаци о изложбеном простору Назив галерије Завичајна галерија Др Винко Перчић Модерна галерија Ликовни сусрет Број изложбених простора Површина изложбеног простора 1 92 м м 2 Програми и публика Обе суботичке галерије имају сталне поставке и организују тематске изложбе током године. Галерија Ликовни сусрет одржала је око три пута више изложби у посматраном трогодишњем периоду. Поред изложби, Галерија Др Винко Перчић организује предавања и трибине, док су пратећи програми у Ликовном сусрету радионице и остали садржаји попут промоција. Ниједна галерија није имала додатне програме у години. Приказ 30: Број изложби у периоду од године изложбе предавања трибине изложбе радионице остали садржаји 28

29 Приказ 31: Тенденција кретања броја посетилаца у периоду године Модерна галерија бележи већу посећеност него Завичајна галерија. Програм Ликовног сусрета је у периоду од године видело посетилаца, док је програм Др Винка Перчића видело посетилаца. Сарадња Актери са којима галерије Севернобачког округа сарађују су друге галерије и музеји. Модерна галерија Ликовни сусрет наводи актере сарадње само на регионалном нивоу, док Завичајна галерија остварује сарадње на свим нивоима. Представници Модерне галерије навели су да немају успостављено партнерство са медијима, док Завичајна галерија има сарадњу са локалном телевизијском станицом. Табела 41: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Завичајна галерија Др Винко Перчић Модерна галерија Ликовни сусрет Локални ниво Градски музеј / Регионални ниво Музеј савремене уметности Војводине Музеј примењене уметности у Београду, Музеј савремене уметности Војводине Ниво сарадње Национални ниво Галерија Ремонт у Београду Међународни ниво Галерија Каперлица у Љубљани / / Сарадња са центром округа је центар округа. је центар округа. Тип сарадње Н.п. -сарадња на пројектима/ програмима * Н.п нема података Кадрови У Модерној галерији ради више запослених него у Галерији Др Винко Перчић. Приказ 32: Број запослених Севернобачког округа 3 Завичајна галерија Др Винко Перчић 10 Модерна галерија Ликовни сусрет 29

30 33,3 66, Структура запослених показује да су у Завичајној галерији бројнији мушкарци, док су у галерији Ликовни сусрет бројније жене. У галерији Др Винко Перчић највећи број запослених има између 40 и 49 година, док су у Модерној галерији најбројнији запослени између 50 и 59 година. Када је реч о образовању, у Завичајној галерији предњаче високообразовани, док су међу запосленима у Ликовном сусрету најбројнији средњеобразовани. Приказ 33: Полна структура запослених у севернобачким галеријама 33,3 66, мушкарци 2 жене 1 мушкарци 3 жене 7 Приказ 34: Старосна структура запослених у севернобачким галеријама Приказ 35: Образовна структрура запослених у севернобачким галеријама ССС 1 ВШ/ВСС 2 66,7 33,3 ОШ 1 ССС ВШ/ВСС 4 Ниједна галерија нема хонорарне сараднике нити волонтере. Буџет Суботичке галерије се највећим делом финансирају из буџета града. Завичајна галерија је године добила и средства од Покрајине, док се у години у потпуности финансирала из градског буџета. Као извор финансирања Модерне галерије појављују се и сопствени приходи, покрајинска средства и донације, које су у години заменила републичка средства. 30

31 6,1 8,7 9,5 56,5 37,4 45,4 45,9 52,7 37,8 9,9 46,9 43, Приказ 36: Извори финансирања установа у и години Град Покрајина Град Сопствени приходи Донације Покрајина Република С обзиром на то да има више запослених и да организује више програма, очекивано је да Модерна галерија Ликовни сусрет има већи буџет, и да има већа издвајања за програме. Иако се према динарским вредностима чини да је буџет Галерије Др Винко Перчић имао раст, међутим вредности у еврима показују да буџет бележи пад за 12,5. И Модерна галерија Ликовни сусрет има пад буџета у години, за ситних 0,6. Табела 42: Висина и расподела буџета библиотека у и години Општина/Град Година Висина буџета Завичајна галерија Др Винко Перчић Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,03 евра ,14 евра ,72 евра 2.812,17 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,74 евра ,26 евра ,90 евра 3.502,58 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. Модерна галерија Ликовни сусрет *Н.п. нема података ,81 евра ,75 евра ,67 евра ,78 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,48 евра ,74 евра ,26 евра ,48 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. Највећи удео у буџету галерија имају зараде запослених, а најмањи програми, осим у Галерији Др Винко Перчић у години када су највећи удео буџета заузели материјални трошкови. Приказ 37: Структура буџета библиотека у и Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови Представници галерија нису навели последње ни приоритетне инвестиције. 31

32 Проблеми Проблем са простором има само Модерна галерија, прецизније недостаје јој простор за депое. Финансирање је било и остало проблем културних установе, те ни суботичке галерије нису изузетак. У Завичајној галерији само наводе недостатак средстава, док су у Ликовном сусрету конкретнији те наводе недостатак средстава за одржавање објекта и набавки опреме. Слична је ситуација и са техничком опремљеношћу где Завичајна само наводи недостатак, док су Модерној галерији потребни расвета, озвучење, опрема за мултимедијалне пројекте и изложбе и разунари за Документациони центар. Обе галерије имају потребу за кадровским појачањем. У Завичајној се тражи још један кустос, док се у Модерној галерији траже два кустоса и чувар галерије. Галерија Др Винко Перчић нема проблеме са програмом, док Модерна има проблеме са реализацијом мултимедијалних изложби услед недостатка опреме и средстава. Табела 43: Проблеми галерија Севернобачког округа Установа Простор Финансирање Завичајна галерија Др Винко Перчић Модерна галерија Ликовни сусрет Нема проблема Недостатак простора за депое Недостатак средстава Недостатак средстава за одржавање објекта и набавку и обнову опреме Техничка опремљеност Недостатак техничке опреме Неадекватна расвета и недостатак озвучења галерије, недостатак опреме за мултимедијалне изложбе, недостатак компјутера Кадрови Потребан кустос Потребна два кустоса и један чувар галерије Програми Нема проблема Недостатак средстава и опреме за реализацију мултимедијалних пројеката и изложби Позоришта Севернобачког округа Постоје три професионална позоришта у Севернобачом округу и сва се налазе у Суботици: Народно позориште Népszinház, Дечје позориште Gyermekszinház и Позориште Kosztolányi Dezső. Зграда Народног позоришта - Népszinház у Суботици изграђена је још године. У Суботици су од тада гостовале бројне позоришне дружине, али је град тек након више од 90 година добио стални ансамбл, односно своје стално позориште. Председништво АП Војводине донело је 19. септембра године одлуку да се у Суботици оснују два позоришна ансамбла - Хрватско народно казалиште и Маgyar Népszinház (Мађарско народно позориште). Одлуком Извршног одбора АП Војводине од 1. јануара 1951.године спајањем два ансамбла оснива се Народно позориште-népszinház. У оквиру ове куће предвиђени су: Хрватска драма, Мађарска драма и Музичка грана. која од јесени године прераста у Оперу, да би се крајем сезоне 1953/54. угасила. Градске власти су 1985.године прихватиле иницијативу да се у Суботицу позове Љубиша Ристић. До године, током десетогодишњег периода Љубиша Ристић и Нада Кокотовић успели су да око себе окупе велику групу редитеља и глумаца из многих југословенских центара, али су и разбили све конвенције у домену сценског простора, опреме и садржаја представе креирајући потпуно другачије схватање театра. На иницијативу града године Народно позориште-népszinház поново постаје традиционално позориште. Дечје позориште у Суботици постоји од године под називом Дечје позориште- Gyermekszinház. Установа реализује драмске представе на мађарском и српском језику, али углавном је то луткарско позориште. Позориште Kosztolányi Dezső је основала локална самоуправа града Суботице године. Циљ програма је приказивање позоришних и сродних продукција које војвођанска публика није имала прилику да види. Алтернативност, експеримент, модерност и отвореност - то су основне одлике Позоришта Kosztolányi Dezső. 32

33 Просторни капацитети Зграда Народног позоришта у Суботици је делом у власништву установе, делом је уступљен, а делом се изнајмљује за накнаду. Зграда позоришта се тренутно реновира и дограђује, а оно се налази у згради суботичке фабрике Младост. Позориште се од године адаптира, па се представе играју у просторијама АКУД-а Младост, сали Мађарског културног центра Непкер, просторијама позоришта Костолањи Деже и на сцени Јадран при Народном позоришту. Позориште игра представе и у школама и обдаништима. Позориште Kosztolányi Dezső изнајмљују простор који користе. Табела 44: Основни подаци о простору Назив позоришта Површина простора Број сала Површина сценског простора Број места за седење у великој сали Народно позориште м м м Kosztolányi Dezső * Н.п нема података Програми и публика Суботичка позоришта, Народно позориште и Костолањи Деже показују јачи афинитет ка савременим делима страних писаца, што се и очекује с обзиром на мултиетничку средину. Приказ 38: Удео премијера према врсти дела које се изводи (Дечје позориште није доставило податке о структури изведених премијера) Број премијера по текстовима домаћих писаца 9 Број премијера по текстовима страних писаца 25 73,5 26,5 Број премијера по текстовима домаћих писаца 2 Број премијера по текстовима страних писаца 13 86,7 13,3 21,4 78,6 13,3 86, Класична дела 3 Савремена дела Класична дела 2 Савремена дела 13 Већи број изведених представа и премијера у посматраном периоду има суботичко Народно позориште, а у сезони 2007/2008. имало је исти број премијера као Костолањи Деже. Број представа се не мења нагло у Народном позоришту а најслабија од посматраних сезона је била 2007/2008. Позориште Костолањи Деже је најмње представа имало у сезони 2008/2009, а најуспешнија је била претходна. 33

34 Приказ 39: Тенденција кретања броја изведених представа и премијера (Дечје позориште није доставило податке о броју представа и премијера) / / / / / / / / Податке о броју гостовања и гостујућих представа доставило је једино Народно позориште, које је сваке сезоне имало више гостовања него гостујућих представа, иако је њихов број у порасту. Приказ 40: Број гостовања и гостујућих представа Тражене податке о броју публике доставило је једино Народно позориште, док је Костолањи Деже доставило податке о броју публике у згради. Народно позориште је у посматраном периоду посетило преко посетилаца. Приказ 41: Број гледалаца у три анализиране сезоне (Дечје позориште није доставило податке) / / /2009 Број гостовања Број гостујућих представа / / /2009 Број гледалаца у згради Број гледалаца на гостовањима Укупан број гледалаца / / /2009 Број гледалаца у згради Број гледалаца на гостовањима Укупан број гледалаца 34

35 За позоришне представе Народно позориште је обезбедило попусте одређеним категоријама грађана: ђацима, студентима, пензионерима. Представе се у Дечјем позоришту играју викендима пре подне. Улазнице за организоване представе коштају 80 динара, а за појединачне посете су 100 динара. Кадрови Највише запослених ради у суботичком Народном позоришту, а најмање у Позоришту Костолањи Деже. Народно позориште једино има запослене уметничке сараднике, као и највећи број глумаца, међутим глумци чине највећи проценат запослених у суботичком Дечјем позоришту. Приказ 42: Број запослених у позориштима Севернобачког округа 16 Народно позориште Дечје позориште Kosztolányi Dezső Приказ 43: Структура запослених према занимању у позориштима Севернобачког округа 27, ,3 11 глумци 33 уметнички сарадници 12 технички сектор 34 административно особље глумци 18 технички сектор 9 административно особље 9 25,0 31,2 глумци 5 технички сектор 7 43,8 административно особље 4 Полна структура Народног позоришта указује да су мушкарци бројнији како међу свим запосленим, тако и међу глумцима. Приказ 44: Полна структура запослених у Народном позоршту ,4 57,6 Мушкарци 61 Жене 48 Мушкарци 19 Жене 14 35

36 5,2 6 0,5 39,7 55,1 38,1 55,4 86,7 0,3 7,8 1,8 3,4 83,9 9,7 5,2 1, , ,8 Када је старосна структура у питању, како међу запосленима, тако и међу глумцима позоришта преовлађују запослени старости између 30 и 39 година. Приказ 45: Старосна структура запослених у Народном позоришту ,1 23,9 28,4 4, ,2 45,5 15,1 18,2 3 Укупна образовна структура показује доминантност средњеобразованог кадра међу свим запосленим, док су међу глумцима најбројнији високообразовани. Приказ 46: Образовна структура запослених у Народном позоришту ОШ 14 ССС 50 ВШ/ВСС 45 41,3 12,8 45,9 ОШ 3 ССС 2 ВШ/ВСС 28 84,8 9,1 6,1 Сарадња Суботичко Народно позориште има развијену сарадњу са институцијама културе на локалном нивоу, и са позориштима на регионалном и међународном нивоу. Позориште Костолањи Деже је члан Савеза професионалних позоришта Војводине. Имају сарадњу са локалним медијима. Буџет Дечје позориште и Позориште Костолањи Деже се највећим делом финансирају из буџета града, а суботичко Народно позориште из покрајинског буџета. Покрајина учествује и у финансирању друга два позоришта, у осетно мањој мери. Као извори финансирања појављују се и сопствени приходи и донације, а републичка средства је добило само Дечје позориште у години. Приказ 47: Извори финансирања позоришта Севернобачког округа у и години Град Покрајина Сопствени приходи Донације 0 Град Покрајина Сопствени приходи Донације Република Град Покрајина Сопствени приходи Донације 36

37 12, ,9 7,6 74,7 17,7 6,1 77,3 16, , ,8 40,6 36,6 22,8 Плате запослених заузимају највећи део буџета позоришта, са изузетком Позоришта Костолањи Деже, у ком су програми имали највећи удео у буџету године. Приказ 48: Структура буџета позоришта Севернобачког округа у и години Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови `Највећи буџет у и години има Народно позориште, а најмањи Костолањи Деже. Сразмерно томе, суботичко Народно позориште је у години имао највећа издвајања за програме, а следеће године је за програме највишу суму издвојило Позориште Костолањи Деже. Табела 45: Висина и расподела буџета Позоришта у и години Назив установе Година Висина буџета Народно позориште Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,04 евра ,98 евра ,83 евра ,53 евра ,37 дин ,28 дин ,29 дин ,43 дин ,67 евра ,55 евра ,67 евра евра ,81 дин ,37 дин ,44 дин ,00 дин. Дечје позориште Kosztolányi Dezső ,73 евра ,79 евра ,83 евра ,71 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,58 евра ,22 евра ,53 евра ,83 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,38 евра ,25 евра ,23 евра ,88 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,36 евра ,41 евра ,75 евра ,19 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. Последње инвестиције навели су једино представници Дечјег позоришта, чија је зграда у адаптацији од године и у коју је уложено преко осам милиона динара. Табела 46: Последња инвестициона улагања Назив установе Дечје позориште Тип инвестиције Финансијер Година Адаптација Позоришта Адаптација Позоришта Република Град Износ у еврима Износ у динарима , , , ,00 37

38 број број Проблеми Народно позориште наводи просторне проблеме пошто је зграда у изградњи а ради се у изнајмљеним просторијама. Као потреба наводи се изградња нове зграде. Недовољна техничка опремљеност се односи на сценску технику, компјутере и друго. Позориште такође наводи недовољно средстава за продукцију. У погледу програма и пројеката Позоришту Костолањи Деже недостаје пројект менаџер за организовање програма и писање пројеката, као и особа за набавку књига. Потребно је финансирање у датим роковима, запошљавање стручног кадра за пројекте, прекогранична сарадња путем заједничких пројеката и организовање више програма Табела 47: Проблеми позоришта Севернобачког округа Установа/ Град Народно позориште Kosztolányi Dezső Простор Зграда у изградњи, раде у изнајмљеном простору Н.п. *Н.п. Нема података Финансирање Недовољно средстава за продукцију Не поштују се рокови при финансирању Техничка опремљеност Недостатак техничке опреме Цивилни сектор Севернобачког округа Н.п. Кадрови Проблеми Недостатак кадрова Програми Н.п. Недостатак среадстава за више програма Састав цивилног сектора у култури Севернобачког округа већим делом чине културноуметничка друштва, а нешто мање има струковних удружења. На основу података о цивилној сцени у култури којима Завод располаже, највише актера културе у цивилном сектору Севернобачког округа налази се у Бачкој Тополи (13), затим у Суботици, а најмање у Малом Иђошу. Културно-уметничка друштва су по правилу окренута неговању традиције, а с обзиром на мултиетничко окружење, у округу постоје КУД-ови који се, поред српске, баве очувањем мађарске, хрватске и црногорске традиције. Музичка удружења су активна у Суботици и Малом Иђошу, ликовна у Суботици и Бачкој Тополи, драмске у Бачкој Тополи. Табела 48: Актери цивилног сектора у култури Севернобачког округа (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани само преко оних података којима Завод располаже на основу разговора) Севернобачки округ Удружења КУД-ови 7 актера цивилног сектора у култури Бачка Топола 13 актера цивилног сектора у култури Мали Иђош 4 актер цивилног сектора у култури Јуниор музички студио -Удружење примењених уметника и дизајнера Суботице -Аматерско позориште Мара -Удружење аматерских сликара Палета -Друштво за неговање историјских културних вредности Бениксал -Арт галерија -УГ Домбош -Друштво рецитатора војвођанских Мађара УКУПНО КУД Јединство Ежђег -КУД Александрово -МКЦ Дожа Ђерђ Бајмок -МКУД Барток Бела Чантавир -ХКПД Матија Губец Таванкут -КУД Јожеф Атила Гунарош -КУД Ади Ендре Стара Моравица -ДКУ Граца Јанош Ново Орахово -Мађарски културни центар Кодаљ Золтан -Српски културни центар Вук Стефановић Караџић -КУД Петро Кузмјак Ново Орахово -Дувачки омладински оркестар -КУД Братство Бајша -КУД Пачир -КУД Петефи Шандор -КУД Петар Петровић Његош Ловћенац 38

39 КУД-ови Севернобачког округа Основни подаци Према подацима којима Завод располаже, најстарији КУД у Севернобачком округу је Петро Кузмјак из Новог Орахова који је основан године. Најмлађе културно-уметничко друштво је Петар Петровић Његош из Ловћенца, које је првобитно основано године, али није било активно од до године. Када је реч о простору, као предуслову опстанка аматеризма, према информацијама које су КУД-ови доставили Заводу, девет друштава обавља своје активности у простору који им је уступњен на коришћење без накнаде, а два друштва имају власништво над простором. Само једно друштво се изјаснило да у оквиру објекта који користи не постоји простор за одржавање програма. Табела 49: Основни подаци о КУД-овима (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) СУБОТИЦА БАЧКА ТОПОЛА МАЛИ ИЂОШ Назив КУД-а Година оснивања Простор Да ли у објекту који КУД користи има простора за одржавање програма? КУД Јединство Еђшег Имају своје просторије Н.п. КУД Александрово Друштво трајно користи просторије Месне заједнице које заузимају површину од 250м 2 Да КУД Јожеф Атила Гунарош Користе простор уступљен од Сеоског дома и основне школе Да КУД Ади Ендре Стара Моравица Имају своје просторије Да ДКУ Граца Јанош Ново Орахово Користе уступљен простор Да Мађарски културни центар Користе уступљен простор Кодаљ Золтан који има 400 м 2 Да Српски културни центар Користе простор уступљен од Вук Стефановић Караџић стране Општине Да КУД Петро Кузмјак Ново Орахово Користе простор Дома културе у Новом Орахову Да Дувачки омладински оркестар Користе просторије школе Н.п. КУД Петефи Шандор Користе простор Ватрогасног дома Не КУД Петар Петровић Његош Ловћенац Користе простор основне школе Н.п. * Н.п нема података Приказ 49: Подаци о простору у којима КУД-ови организују пробе и наступе (приказани су само подаци у вези са актерима који су доставили упитнике или за које Завод на основу разговора поседује податке) 18,2 81,8 уступљен у власништву 39

40 МАЛИ ИЂОШ БАЧКА ТОПОЛА СУБО ТИЦА Чланови, наступи и публика Културно-уметничка друштва Севернобачког округа најчешће имају између 100 и 200 чланова, таквих друштава је пер, мање од 100 чланова имају два друштва, а преко 200 чланова њих четири. У Српском културном центру Вук Стефановић Караџић раде четири запослена, а у Мађарском културном центру Кодаљ Золтан ради један запослени. Друштва углавном имају сталне чланове. Ипак, када је потребно, један КУД се може ослонити на активност повремених чланова, а помоћ волонтера такође има само један КУД. Табела 50: Чланство КУД-ова Нишавског округа (приказани су само подаци у вези са актерима који су доставили упитнике или за које Завод на основу разговора поседује податке) Назив КУД-а Стални чланови Повремени чланови Волонтери КУД Јединство Еђшег Око 150 / / / / / / КУД Александрово Око 110 / / / / / / КУД Јожеф Атила Гунарош / / / / / / КУД Ади Ендре Стара Моравица / / / ДКУ Граца Јанош Ново Орахово / / / Мађарски културни центар Кодаљ Золтан Око 300 у просеку / / / / / / Српски културни центар Вук Стефановић Караџић Око 340 у просеку / / / / / / КУД Петро Кузмјак Ново Орахово 38 чланова / / / / / / Дувачки омладински оркестар Око 200 у просеку / / / / / / КУД Петефи Шандор Око у просеку / / / / / / КУД Петар Петровић Његош Ловћенац Око 70 у просеку / / / / / / *Разговори су вођени у јуну године ** Н.п.- нема података Приказ 50: Расподела КУД-ова према броју чланова (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке) 18,2 36,4 мање од од 101 до ,4 преко Када је о наступима и реч, сва друштва су имала бар један наступ годишње у свом месту, а друштва су на разговорима истицала и наступе у иностранству, најчешће у земљи из које потичу. Најуспешнији по броју наступа је ансамбл Мађарског културног центра Кодаљ Золтан из Бачке Тополе. 40

41 БАЧКА ТОПОЛА Табела 51: Број наступа КУД-ова у периоду од до године МАЛИ ИЂОШ Назив КУД-а КУД Јожеф Атила Гунарош КУД Ади Ендре Стара Моравица Мађарски културни центар Кодаљ Золтан Српски културни центар Вук Стефановић Караџић КУД Петро Кузмјак Ново Орахово Дувачки омладински оркестар КУД Петефи Шандор *Н.п.-нема података Број наступа/публике у месту у којем је КУД лоциран Број наступа/публике у другим местима Србије 41 Број наступа/публике у иностранству Број публике по наступу / 1 1 Н.п / 7 / / у просеку 10 у просеку 80 / / / 145 у просеку 80 / Н.п. у просеку у просеку 20 Н.п. 2 пута месечно Н.п. Када говоримо о публици, ниједно културно-уметничко друштво не води евиденцију о посећености својих програма, већ су у упитницима давали апроксимативне вредности. Према тим подацима, најпосећеније наступе има КУД Ади Ендре из Старе Моравице. Већина друштава не наплаћује улазнице за своје програме, осим суботичког друштва Јединство Еђшег и ДКУ Граца Јанош, за чије наступе посетииоци сами одређују цену. Табела 52: Цене улазница за наступе КУД-ова (приказани су само КУД-ови који су Заводу доставили упитник) Назив КУД-а Да ли наплаћују улазнице за програме? Цена улазница за програме КУД Јединство Еђшег Да 100,00 дин. КУД Јожеф Атила Гунарош Не / КУД Ади Ендре Стара Моравица Не / ДКУ Граца Јанош Ново Орахово Да Добровољни прилог Мађарски културни центар Кодаљ Золтан Не / Српски културни центар Вук Стефановић Караџић Не / Поред редовних наступа, већина КУД-ова Севернобачког округа организује неку манифестацију, било самостално, били у сарадњи са локалним центром за културу, односно општином. Најчешће се ради о смотрама и обележавањима значајних датума. Табела 53а: Манифестације које КУД-ови организују (представљени су само КУД-ови који су Заводу доставили податке) Назив КУД-а КУД Јединство Еђшег * Н.п нема података Назив манифестације/програма коју организује КУД Међународна смотра фолклора Међународна смотра драмских група Отворено првенство у модерном плесу Суорганизатор Колико пута је до сада манифестација одржана Година првог одржавања манифестације / Н.п. Н.п. / Н.п. Н.п. / Н.п. Н.п.

42 Табела 53б: Манифестације које КУД-ови организују (представљени су само КУД-ови који су Заводу доставили податке) Назив КУД-а КУД Александрово КУД Јожеф Атила Гунарош КУД Ади Ендре, Стара Моравица ДКУ Граца Јанош Ново Орахово Мађарски културни центар Кодаљ Золтан Српски културни центар Вук Стефановић Караџић КУД Петро Кузмјак Ново Орахово КУД Петефи Шандор * Н.п нема података Назив манифестације/програма коју организује КУД Фестивал Војвођани кроз песму и игру Промоција буњевачке ношње кроз историју Суорганизатор Колико пута је до сада манифестација одржана Година првог одржавања манифестације / Н.п. Н.п. / Н.п. Н.п. Дан села Месна заједница Божићна представа Основна школа Дан мајке Основна школа март Основна школа Дан Ади / Сусрет цитраша и хорова / МЗ Стара Моравица, Дани бербе Удружење винара и воћара, Удружење пчелара Дани новог хлеба / Дани тикве / Чајанка / Дани кукуруза / март / Н.п Такмичење лепог мађарског говора / Н.п. Н.п. Завршни концерт / Н.п. Н.п. Изложба ликовне секције / 8 Н.п. Фестивал народа у Војводини / Н.п. Н.п. Дан Кодаљ Золтан / Н.п. Н.п. Божићни концерт / Н.п. Н.п. Дан мајки / Н.п. Н.п. Нашем роду и потомству / Н.п Годишњи концерт / Н.п. Н.п. Дан Мађара / Н.п. Н.п. Машкаре / Н.п. Н.п. Дан села / Н.п. Н.п. Дани свете Ане / Н.п. Н.п. Божићни концерт / Н.п. Н.п. Литерарни дани / Н.п. Н.п. Што се тиче организације друштава, од десет друштава за које Завод располаже подацима, само једно нема фолклорну секцију. Три културно-уметничка друштва имају драмску секцију у оквиру које изводе старе обичаје свог народа, чиме чувају традицију и историју. Већина друштава Севернобачког округа има музичку секцију. 42

43 БАЧКА ТОПОЛА МАЛИ ИЂОШ БАЧКА ТОПОЛА Табела 54: Организација КУД-ова СУБО- ТИЦА Назив КУД-а Секције Подела фолклорне секције КПД Јединство Еђшег Фолклорна, драмска, модерни плес, литерарна Н.п. КУД Александрово Фолклорна, секција ручних радова Н.п. КУД Јожеф Атила Гунарош Драмска, хор, народне игре, рецитаторска / КУД Ади Ендре, Стара Моравица Фолклорна, оркестар, ручни рад пет ансамбала према узрасту ДКУ Граца Јанош, Ново Орахово Фолклорна, драмска, оркестар, хор, ручни рад три ансамбла према узрасту Мађарски културни центар Кодаљ Золтан Фолклорна, литерарна, ликовна, музичка шест ансамбала према узрасту Српски културни центар Фолклорна, оркестар, драмска, ликовна, Вук Стефановић Караџић певачке групе најмлађи, дечји и извођачки КУД Петро Кузмјак Ново Орахово Фолклорна, певачка, оркестар Н.п. Дувачки омладински оркестар три групе према узрасту / КУД Петефи Шандор Фолклорна, хор, рецитаторска, музичка пет ансамбала према узрасту КУД Петар Петровић Његош Ловћенац * Н.п нема података Фолклорна, певачка три ансамбла према узрасту Сарадња Изузетно мали број је доставио податке о сарадњи са другим културним актерима. Културно-уметничка друштва, о којима Завод има податке о сарадњи, на локалном нивоу су упућени једни на друге, а често и на поливалентни центар општине, углавном због заједничких манифестација. КУД-ови мултиетничког Севрнобачког округа имају контакт и сарадњу са установама и друштвима земље из које потичу. КУД Александрово из Суботице је на разговору навело сарадњу са 65 друштава са простора бивше Југославије, Мађарске и Грчке. Сарадња са медијима је на локалном нивоу. Табела 55: Сарадња КУД-ова са актерима у култури и медијима Назив КУД-а КУД Јожеф Атила Гунарош КУД Ади Ендре Стара Моравица ДКУ Граца Јанош Ново Орахово Мађарски културни центар Кодаљ Золтан * Н.п нема података Сарадња са актерима у култури Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Међународни ниво Дом културе, МКЦ Кодаљ Золтан, основна школа Моравички интелектуални форум, Дувачки омладински оркестар КУД Петро Кузмјак Културно-уметничка друштва Сарадња са медијима / / / / МКЦ Кодаљ Золтан, МКЦ Непкер КУД Вук Караџић, КУД Кодаљ Золтан / / / Н.п. Са селима у околини Културно-уметничка друштва из Војводине Игар, Чорваш, Сентеш, Карас (Мађарска) Фолклорни савез и организације из Мађарске Са локалном радио станицом Са локалним медијима Финансирање КУД-ова Мали број друштава доставио је Заводу податке о средствима којима располаже на годишњем нивоу, али извесно је да у раду већине КУД-ова у округу финансијски учествују локалне самоуправе. Као чест извор финансија друштава који негују традицију стране земље, јављају се фондације које их подржавају. Највећи буџет има Мађарски културни центар Кодаљ Золтан, који добија једнако средстава од Општине Бачка Паланка и од страних фондација. На разговору са 43

44 суботичким друштвима, добили смо податак да је КУД Јединство Еђшег из градског буџета у години добило динара, а КУД Александрово динара, што не чини њихове укупне буџете, јер нису урачунати сопствени приходи, попут чланарина и улазница. Табела 56: Буџети КУД-ова и извори финансирања у и години (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке о финансирању) Назив КУД-а КУД Јожеф Атила Гунарош ДКУ Граца Јанош Ново Орахово Мађарски културни центар Кодаљ Золтан *Н.п нема података Год. Буџет КУД-а динара евра Општина Извори финансирања КУД-а Сопствена Спонзори и средства донатори , , / / , , / / , / / , ,98 63,7 12, , , , , Проблеми Основни проблем КУД-ова Севернобачког округа је финансирање у свим сегментима њихових активности: куповина кореографија, наступи, обнова фундуса и опреме. Ретка су културно-уметничка друштва која имају власништво над простором који користе, али скоро сви КУД-ови успевају да обезбеде простор за одржавање проби, у бољем или лошијем стању. Када је реч о опремљености, неколико друштава је навело потребу за компјутером. Финансијски проблеми су у основи осталих проблема. Иако друштва истичу добар однос са локалним управама, и даље сматрају да им је неопходно још средстава како би нормално функционисали. Табела 57: Проблеми КУД-ова Севернобачког округа (приказани су само КУД-ови који су Заводу доставили упитнике) Назив КУД-а Простор Финансирање КУД Јожеф Атила Гунарош КУД Ади Ендре Стара Моравица ДКУ Граца Јанош Ново Орахово Мађарски културни центар Кодаљ Золтан Српски културни центар Вук Стефановић Караџић Дувачки омладински оркестар КУД Петефи Шандор КУД Петар Петровић Његош Ловћенац *Н.п нема података Немају сопствени простор Нема проблема Средства добијају једино од општине Недостатак средстава за квалитетнији рад Техничка опремљеност Потребан компјутер Н.п. Програми Нема проблема Нема проблема Недостатак средстава Потребан компјутер Нема проблема Прокишњавање Недостатак средстава Недостатак опреме Нема проблема Нема проблема Немају сопствени простор Ватрогасни дом је неадекватан Сала је велика и није акустична Неразумевање општине Недостатак средстава Н.п. Потребно превозно средство Н.п. Нема проблема Нема проблема Недостатак средстава Нема проблема Нема проблема Недостатак средстава Недостаје ношња Нема проблема 44

45 МАЛИ ИЂОШ БАЧКА ТОПОЛА СУБОТИЦА ОПШТИНА/ ГРАД Остала удружења у култури Севернобачког округа У Севернобачком округу, струковна удружења у цивилном сектору културе постоје у сва три насељена места. Највише их има у Бачкој Тополи, а најмање у Малом Иђошу. У Суботици функционишу музичко и ликовно удружење, а таква два постоје и у Бачкој Тополи, где су активна и једно драмско и удружење које се бави очувањем традиције. У Малом Иђошу ради једно музичко и једно књижевно удружење. Табела 58: Основни подаци о удружењима (црвеном бојом означена су она удружења које Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив удружења Јуниор музички студио Удружење примењених уметника и дизајнера Суботице Аматерско позориште Мара Удружење аматерских сликара Палета Година оснивања Основни циљ удружења Културне активности из области сценске и музичке уметности, неговање културних вредности тих области, организовање приредби, музичких семинара, фестивала, такмичења, едукације младих музичара, учествовање на манифестацијама и такмичењима. Неговање уметности и међусобна подршка уметника Бављење позоришном уметношћу Креативни рад УГ Домбош Домбош фест Друштво рецитатора војвођанских Мађара, Фекетић * Н.п нема података Организовање такмичења у рецитовању Простор за активности Користе простор уступљен од стране Града Уступљен им је простор у Градској кући Користе уступљен простор Користе простор уступљен од Дома културе Користе уступљен простор Користе простор у Дому културе у Фекетићу Да ли је у простору могуће организовати програме? Сва удружења која су доставила податке користе устпљен простор и скоро сва имају простор за одржавање програма. Аматерско позориште Мара из Бачке Тополе има две сале, позоришну и биоскопску, али већа односно позоришна није у функцији. Приказ 51: Подаци о простору у којима удружења организују активности и програме (приказани су само подаци у вези са удружењима који су доставили упитнике или за које Завод на основу разговора поседује податке) Не Да Да Да Да Да 16,7 100 уступљен ,3 простор се може користити за програме

46 МИ БТ СУБОТИЦА Чланови и активности Струковна удружења Севернобачког округа нису многочлана. Све организације, осим Друштва рецитатора војвођанских Мађара из Фекетића, имају мање од 100 чланова. Иако не наводе тачан број, на разговору са истраживачким тимом Завода представници УГ Домбош су истакли да им приликом припреме комплексне манигестације Домбош фест помажу волонтери. Табела 59: Чланство удружења Севернобачког округа (црвеном бојом означена су удружења која Заводу нису доставила упитнике) СУ Назив удружења Стални чланови Повремени чланови Волонтери Јуниор музички студио око 50 / / Удружење примењених уметника и дизајнера Суботице 50 / / БТ Удружење аматерских сликара Палета / / / / / / / МИ УГ Домбош око 30 / / / / / / Друштво рецитатора војвођанских Мађара, Фекетић *Разговори су вођени у јуну године ** Н.п.- нема података чланова / / / / / / Приказ 52: Расподела удружења према броју чланова (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке) мање од 35-2 од 36 до преко Када је реч о активностима, грађани округа имају прилику да уживају у музичким, ликовним, позоришним и књижевним садржајима, додуше не превише често, али на редовном нивоу. Најпосећенија међу активностима удружења је, према евиденцији о посећености, Домбош фест, који у просеку посети око људи. Улазнице за своје програме удружења углавном не наплаћују, осим УГ Домбош. Табела 60: Активности удружења Севернобачког округа (црвеном бојом означена су удружења која Заводу нису доставила упитнике) Назив удружења Активности 46 Број публике Јуниор музички студио Музичко образовање / Удружење примењених уметника и дизајнера Суботице Удружење је организовало и Бијенале изложбу ликовних уметника и дизајнера Војводин, а један је од организатора изложбе Тријенале керамике у Суботици. Н.п. Цена улазница за програме 3.500,00 динара месечно Не наплаћују Аматерско позориште Мара у просеку 2 премијере и 20 извођења Не наплаћују Удружење аматерских сликара око око Годишња изложба Више од хобија / Не наплаћују Палета УГ Домбош Организују Домбош фест у просеку динара дневно Друштво рецитатора војвођанских Мађара, Фекетић *Н.п.- нема података Организују рецитаторска такмичење два пута годишње и драмске кампове Н.п. Не наплаћују