УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 11 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Кандидат: Чила УТАШИ Тема: A XVI. század magyar szépprózája (Heltai Gáspár Száz fabulája a korabeli szórakoztató olvasmányok tükrében (Mађарска проза 16. века ( Száz fabula Гашпара Хелтаија у контексту лектире за разоноду тог доба)) I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију 18. 12. 2009. године, Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: 1. Др Карољ ЈУНГ, ред. проф. за ужу научну област Фолклористика и историја културе на мађарском језику, ментор. Изабран у звање 17.06.1996. године, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Одсек за хунгарологију. 2. Др Михаљ БАЛАЖ, ред. проф. за ужу научну област Историја мађарске кљижевности, Универзитет у Сегедину(Мађарска),. Изабран у звање 01.07.1998. године, Универзитет у Сегедину, Филозофски факултет, Институт за мађарски језик и књижевност, Катедра за стару мађарску књижевност. 3. Др Ерика БЕНЦЕ, доцент за ужу научну област Историја мађарске књижевности са компаратистиком и теоријом књижевности. Изабрана у звање 28.02. 2008. године, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Одсек за хунгарологију. II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Чила (Чаба) УТАШИ 2. Датум рођења, општина, република: 27. 03. 1966. године, Нови Сад, Србија. 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: 23. 03. 1999., Нови Сад, Krúdy Gyula elbeszélésciklusai a tízes években (Циклуси новела Ђуле Круди у десетим годинама двадесетог века) 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Мађарска књижевност III НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ A XVI. század magyar szépprózája (Heltai Gáspár Száz fabulája a korabeli szórakoztató olvasmányok tükrében (Mађарска проза 16. века ( Száz fabula Гашпара Хелтаија у контексту лектире за разоноду тог доба))
2 IV ПРЕГЛЕД ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Навести кратак садржај са назнаком броја страна, поглавља, слика, шема, графикона и сл. Дисертација обрађује текстуални корпус мађарске популарне прозне књижевности, настале у 16. веку, која је објављена у протестантским, градским штампаријама. Докторска теза је подељена на следеће делове: Увод, четири поглавља, Поговор и на Библиографију. Рад укупно обухвата 232 стр. У Уводу (5-15.стр.) се врши преглед текстуалног корпуса и његовог поимања а стручној литератури. Полази се од запажања да мишљење о овим делима зависи од тумачења историјског контекста, у коме су она настала. Резултати најновијих истраживања примарног контекста показују да у 16. веку још нису се створили услови за настанак или за рецепцију модерне, аутономне књижевности. Пошто су највећим делом били објављени у штампарији Гашпара Хелтаија, протестантског свештеника, који је следивши промене реформације у његовом граду, Клужу, чак три пута променио веру, у Уводу се конципира циљ, према коме се прозни текстови интерпретирају у оквиру реформаторског програма Хелтаија. Прво поглавље ( Дијалог о опасности пијанства и крканлука Гашпара Хелтаија, 16-58. стр.) се бави питањима Хелтаијевог Дијалог -а (1552), слободне прераде трактата Себастиана Франка, једног од најзначајних аутора и мислилаца радикалне реформације, први пут објављеног 1531. године. Хелтаијеве измене су првенствено догматског карактера, насупрот Франковом убеђењу, према коме пијанац није способан за директну перцепцију Бога, Хелтаи пијанство сматра пре свега грехом, јер је пијан човек неспособан за обављање свог задатка у заједници. За жанровски модел Хелтаију су послужили дијалози који су се у Немачкој употребљавали за циљеве лутеранске реформаторске пропаганде. У Другом поглављу (Жанр раног конфесионализма у збирци Сто басни Гашпара Хелтаија, 59-179) реконструкција некадашње рецепције збирки басни врши се из два аспекта: из аспекта ужег, примарног контекста настанка збирке (60-71. стр.) и ширег, књижевног контекста. Књижевни контекст је у овом случају проистовећен са целом европском историјом басне. У поглављу се расправљају следећа питања: разлика басне од модерних књижевних жанрова (71-75.стр.), њене античке културне функције (75-84. стр.), средњовековна функција басне на матерњем језику (84-88. стр.), поимање жанра ренесансних хуманиста (88-101. стр.), хуманистички немачки и мађарски преводи басни (101-128. стр.), протестантско схваћање жанра и немачке збирке (129-154. стр.). Интерпретацијом Хелтаијевог дела се доказује да моралним тумачењем збирку басни је било могуће ставити у службу формирања грађанског менталитета (154-179. стр.). У Трећем поглављу (Новелистичко приповедање у 16. веку, Хисторија о цару Понцијану, 180-192. стр.) врши се анализа Хисторије о цару Понцијану, једне од најпознатијих збирки приповедака са оквирном причом, веома популарном у средњем и у раном новом веку. У поглављу се упоређују два мађарска превода из 16. века овог дела, Хелтаијев рад из немачког оригинала, објављен 1572. године и рад анонимног преводиоца латинског оригинала бечке едиције из 1573. године. Европске жанровске паралеле потвђују да Хелтаиејева одступања од оригинала нису аутономно књижевног карактера, већ је
3 Хелтаи своје дело обогатио наративним елементима немачког кратког приповедања касног средњег века. Четрто поглавље (Мудрост провербија, Књига шаљивих разговора краља Шаламуна, сина краља Давида и Маркалфа, 193-201. стр.) интерпретира како у оригиналној латинској верзији, и такође у преводима веома распострањено прозно дело састављено из два дела, вербалног дуела између краља Шаламуна и ружног сељака, Маркалфа и од низа анекдота, чија је главна црта да Маркалф увек надмудрује краља. Прегледом европске рецепције се долази до закључка да је дело анонимног аутора имало сличну функцију у Клужу, као у европским градским срединама 16. века. У Поговору (202-213. стр.) се полази од чињенице да је почетком седамдесетих година 16. века, цензуралном одредбом тадашњег кнеза Трансилваније католичке вероисповести, Иштвана Баторија делима радикалног догматског садржаја ускраћен публицитет штампане речи. У овом периоду градске средине су из фазе реформације прешле у фазу конфесионализма. Кљижевна дела су у овом раздобљу пре свега она са слободно схваћеном историјском тематиком слично, као у европским градским заједницама, служила за потврду грађанске самосвести. Хисторије у прози и оне у стиховима показују исту потребу за потврдом градског менталитета. Библиографија се састоји из два дела, списка Примарне литературе (209-213. стр.) и списка Стручне литературе (214-232. стр.).
V 4 ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Дисертација, сачињена на логичан и прегледан начин, састоји се из увода, четири поглавља, поговора као и једне веома темељито састављене библиографије, која приказује како анализирана дела тако и стручну литературу. У Уводу се конципира циљ докторске тезе прегледом досадашње стручне литературе. Овај релативно кратак текст, са концизношћу са којом се можемо само сложити, не тежи ка библиографској исцрпности, него се концентрише на представљање оних концепција, које су смисаоно и на дужи период одредиле схватање анализираног текстуалног корпуса. Ауторka ствара своје мишљење тумачењем врлина и слабости концепција Јожефа Валдапфела, Јаноша Хорвата и Беле Варјаша. Суштина тога је да ове текстове, који програмски не заговарају непосредну и директну дидаксу, не сматра претходницима или ствараоцима идеја насталих у 18-19. веку или у још каснијим периодима, него истражује начине на којима су се сувременици служили овим текстовима и које функције су ови тектови поседовали у 16. веку. Прво поглавље, темељно ревидирајући стручну литературу, даје потпуно нову интерпретацију чувеног Дијалог -а Гашпара Хелтаија. Чврсту базу новом приступу осигурава ауторкин истанчан, али неопходан рад, с којим је од реченице до реченице упоредила текст са немачком расправом Себастиана Франка, коју Хелтаи није само једноставно превео, већ ју је прерадио. Новину доноси и представљање оригинала, желимо нарочито истаћи да оно обрађује резултате немачких научних истраживања о групи феномена (спиритуалисти који су наступили као унутрашња опозиција реформације), коју је мађарска стручна литература све до сада потпуно занемарила. Исте врлине могу се запазити и у Другом поглављу, најобимнијем делу рада. Анализа књиге басни такође приказује како је ова збирка са дугом традицијом могла постати текстуалном материјом за грађење и јачање самосвести и менталитета градске средине чији су становници за то време већ били најмање половином Мађари. Увод у ову - на елеменат текстуалне примене веома осетљиву анализу, чине културохисторолошка разлагања, која са обрадом огромне стручне литературе представљају историјат басни од њиховог настанка па све до 16. века. С овим је добивен један такав нацрт позадине овог жанра и један такав историјат њехове примене, који на мађарском језику чине преседан. Ништа мање није узбудљиво представљање грађанске средине у Клужу, на које је своју збирку Хелтаи адресирао, и које се рачуна као једна од најузбудљивијих експерименталних лабораторија источносредње-европске реформације. Анализа, која стваралачки примењује најсвежија историјска истраживања садржи занимљиве поуке и за оне приступе из историје идеја, на које се ауторка ослањала. Слична метода се користи и у два, не тако обимна поглавља која следе. Треће, нешто краће поглавље се бави издањима у 16. веку једне збирке приповедака са оквирном причом, која је почев од 12. века била веома популарна у Европи. Обрађујући и стручну литературу о делу ауторка даје предлог о томе како су грађани у Клужу могли читати текст Гашпара Хелтаија, издат 1572. године. Анализа историје жанра и овог пута је веома инвенциозна. У мађарској стручној литератури која се бави историјом жанрова
5 свакако можемо читати као новину излагања о томе, на који начин је Бокачова позната збирка представљала новост у култури касног средњег века, и како су се у периоду ренесансе аутори у Европи и у Мађарској односили према овој баштини. Четрвто поглавље се бави можда најтајанственијим делом овог текстуалног корпуса. Тајанственим га чини пре свега чињеница, што је објављено 1577. године, после Хелтаијеве смрти, и што не знамо ко је аутор предговора. И овде се ради о једном, већ у средњем веку веома распострањеном тексту, чији историјат дисертација и овог пута представља веома тачно. О мађарском преводу Dialogus Salamonis et Marcolfis -а на основу међународних аналогија конципира се замисао, да је ово дело служило пре свега као промптуариј консензуалне мудрости и као средство за делимично извртање те мудрости. Поговор није једноставно сажимање, већ упућује и на даљње задатке. Из овог аспекта се чини пре свега важним захтев да се са већом нијансираношћу говори о литералним очекивањима појединих друштвених слојева, и да се уочи заједнички моменат у укусу и духовном хоризонту грађанских заједница и популације племићких дворова. Библиографија објављена на крају дисертације је прецизан и брижљив рад. VI Списак научних и стручних радова који су објављени или прихваћени за објављивање на основу резултата истраживања у оквиру рада на докторској дисертацији М51 1. nincsen jobb, hogy az ember az ő hivatalja szerént vigyázzon és dolgot tegyen, Heltai Gáspár A részegségnek és tobzódásnak veszedelmes voltáról való Dialogusa, (Реформаторски дијалог Гашпара Хелтаија о штетности пијанства и крканлука из 16. века) Itk, 2007/1-3, 19-53. 2. A Száz fabula európai irodalmi kontextusa (Европски књижевни контекст збирке Száz fabula, Збирка басни Гашпара Хелтаија, 1566), Hungarológiai Közlemények- Хунгаролошка саопштења, 2006./1., 77-83. 3. A Száz fabula európai irodalmi kontextusa (Европски књижевни контекст збирке Száz fabula, Збирка басни Гашпара Хелтаија, 1566), у Humanizmus, religio, identitástudat: Tanulmányok a kora újkori Magyarország művelődéstörténetéről, (Хуманизам, религио, свест о идентитету, Студији о историји културе Мађарске у раном нобом веку), проредили Иштван Бичкеи, Тамаш Фазакаш Гергељ, Studia Litteraria, A Debreceni Egyetem Magyar és Összehasonlító Irodalomtudományi Intézetének kiadványa (Tomus XLV.), 54-60. 4. Heltai Gáspár Száz fabula című gyűjteményének lezáró kerete, Завршни оквир збирке Száz fabula Гашпара Хелтаија, Hungarológiai Közlemények-Хунгаролошка саопштења, 2009/3., 93-101.
6 М52 1. Heltai Gáspár novellisztikus elbeszélései, Новелистичко приповедање Гашпара Хелтаија, Tanulmányok- Студији, 41., 2008., 28-35. Прихваћени за објављивање: М51 1. A 16. századi verses história műfaji kérdései (Жанровска питања у мађарским хисторијским песмама 16. века), докторанткиња је са радом учествовала на Петом међународном интердисцилинарном симпозијуму Сусрет култура одржаном на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду 01.12.2009., рад је прихваћен за штампу у Зборнику радова са Симпозијума, потврда о прихваћању рада је приложена у прилогу) Таксативно навести називе радова, где и када су објављени. У случају радова прихваћених за објављивање, таксативно навести називе радова, где и када ће бити објављени и приложити потврду о томе. VII ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Дисертација ствара потпуно нову слику о једном од незаобилазних текстуалних корпуса мађарске књижевности 16. века. Свестрано и изнијансирано представља најважнију радионицу популарне прозе или прозе за разоноду која не садржи елеменат непосредне дидаксе и књижевно дело издавача, типографа и писца, Гашпара Хелтаија, чији је матерњи језик био немачки, али је у другој половини живота стварао само на мађарском језику. Са методолошком свесношћу и припремљеношћу коју желимо истаћи, ауторka је способна да у исто време примени промишљања различитих научних дисциплина: историје идеја, књижевне социологије и историјске поетике. Њена отвореност према теоријским питањима и методолошка припремљеност чине је способним да самостално и стваралачки примени богату стручну литературу о тематици. У сваком поглављу она формулише анализе ослањајући се на свежу стручну литературу о књижевној производњи у Немачкој. У овом случају желимо посебно истаћи информираност у стручној литератури, јер је само физичко добављање појединих важних дела изискивао велик напор. Примењена ерудиција у анализама међутим, ни у ком случају није постала сама себи циљ, јер је једино на тај начин било могуће представљање феномене насталих у Мађарској или у Источно-средњој-Европи на ширем хоризонту, према критеријумима књижевне компаратистике. Интерпретације кандидаткиње карактеризују темељна реторичка-поетичка припремљеност и фина осетљивост.
7 VIII ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА НАПОМЕНА: Експлицитно навести позитивну или негативну оцену начина приказа и тумачења резултата истраживања. Дисертација је значајно обогатила наше знање о књижевности 16. века. Најмодернију методологију компаратистике у књижевности продуктивно примењује на једну такву групу феномена којој је до сада приступљено са методом позитивизма, са којим је било немогуће расуђивање дубљих веза, са марксистичком методом не лишеног вулгаризама или са ахисторијским естетизирањем. Продубљене анализе ауторке приказују на нов начин и са обиљем података начин постојања и функцију популарне лектире на мађарском језику у 16. веку. Резултате је ауторка конципирала са савременим коришћењем појмова, уједно на јасном и разумљивом језику. IX КОНАЧНА ОЦЕНА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: НАПОМЕНА: Експлицитно навести да ли дисертација јесте или није написана у складу са наведеним образложењем, као и да ли она садржи или не садржи све битне елементе. Дати јасне, прецизне и концизне одговоре на 3. и 4. питање. 1. Да ли је дисертација написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме Дисертација је написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме. 2. Да ли дисертација садржи све битне елементе Дисертација садржи све битне елементе. 3. По чему је дисертација оригиналан допринос науци Дисертација приказује са новим метолошким и са до сада непримењеним компаратистичким приступом најважније жанрове популарне мађарске прозне књижевности у 16. веку. На потпуно нов начин истиче колективну детерминацију у рецепцији дела, функцију у служби изградње идентита
8 градских заједница Новина у раду је и приказ историјата појединих жанрова, што је изискивало велику ерудицију. Конкретне интерпретације дела, које се наслањају на споменуте приступе, сведоче о реторичкој и поетичкој примремљености кандидаткиње и о одличном смислу за књижевност. 4. Недостаци дисертације и њихов утицај на резултат истраживања Дисертацији се може само приговорити неколико формалних недостатака, као што су у неким поглављима неспретности у формулацији i неколико неконзеквентости у библиографским описима. Ови недостаци суштински не мењају резултат.
9 X ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене дисертације, комисија предлаже: - да се докторска дисертација прихвати, а кандидату одобри одбрана - да се докторска дисертација враћа кандидату на дораду (да се допуни, односно измени) или - да се докторска дисертација одбија На основу укупне оцене дисертације, комисија предлаже Наставно-научном већу Филозофског факултета да се докторска дисертација прихвати и да проследи у даљу процедуру, а кандидаткињи мр Чили Уташи одобри одбрана исте. Чланови комисије: Др Карољ ЈУНГ, ред. проф. (ментор) Др Михаљ БАЛАЖ, ред. проф. Др Ерика БЕНЦЕ, доцент У Новом Саду, 11. 02.2010.
10 НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење, односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.