УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 11 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Кандидат: Мр Eмеше Петрик Тема: А szubjektum önreflexiója Weöres Sándor költészetében ( Саморефлексија субјеката у поезији Шандора Вереша ) 1. ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију 15. 09. 2009., Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: Др Ерика Бенце, доцент за ужу научну област Историја мађарске књижевности са компаратистиком и теоријом књижевности, изабрана у звање 28. 02. 2008. године, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Одсек за хунгарологију, ментор Др Ева Хожа, ванредни професор за ужу научну област Историја мађарске књижевности са компаратистиком и теоријом књижевности, изабрана у звање 10. априла 2007. године, Универзитет у Новом Саду, Учитељски факултет са мађарским наставним језиком у Суботици и Филозофски факултет, у Новом Саду, Одсек за хунгарологију Др Габор Шејн, хаб. доцент за ужу научну област Историја мађарске књижевности са компаратистиком и теоријом књижевности, изабран у звање 20. 04. 2007. године, Универзитет Етвеш Лоранд, Будимпешта II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Емеше (Михаљ) ПЕТРИК 2. Датум рођења, општина, република: 12. 08. 1971., Суботица, Суботица, Србија 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: 13. 04. 2004, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Аz én mint jel ( Ја као знак ) 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра науке: Историја мађарске књижевности са компаратистиком и теоријом књижевности (Теорија књижевности) III НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: А SZUBJEKTUM ÖNREFLEXIÓJA WEÖRES SÁNDOR KÖLTÉSZETÉBEN ( САМОРЕФЛЕКСИЈА СУБЈЕКАТА У ПОЕЗИЈИ ШАНДОРА ВЕРЕША )
2 IVПРЕГЛЕД ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Предмет истраживања је поезија Шандора Вереша анализа и интерпретација из аспекта саморефлексије субјеката. Докторска теза мр Емеше Петрик под насловом А szubjektum önreflexiója Weöres Sándor költészetében ( Саморефлексија субјеката у поезији Шандора Вереша ) написана на мађарском језику, укупно обухвата 160 страна компјутерски уређеног текста, распоређеног имеђу Увода/Bevezető (str. 3-11.) i Oсврта/Kitekintő (стр. 139-143.) у два већа поглавља. Теме првог поглавља (1. A szubjektum meghatározásai és főbb versbeszédmódjai a magyar irodalomtörténetben a hozzá kapcsolódó irodalomelméleti fogalmakkal/oдређивање субјекта и значајнији начини/облици версификације у књижевности са одговарајуђим појмовима из теорије књижевности [стр. 11-19.]) су: 1.1.А monologikus szubjektumszemélet/монолошко поимање субјекта (стр. 19-32.) 1.2.А dialogikus versbeszéd/дијалошка версификација (стр. 32-37.) 1.3.А hermetizmus versbeszédmódjai/версификација херметизма (стр. 37-44.) Теме другог поглавља (2. Weöres Sándor sajátos szubjektumszemlélete/специфично поимање субјекта Шандора Вереша [стр. 44-50.]) су: 2.1. А szubjektum önreflexiója a kultúrák és a tudományok összefüggésében/саморефлексија субјекта у међусобној констелацији различитих култура и наука (стр. 50-61.) 2.2.A Tűzkút hermetikus versbeszédének weöresi sajátossága/верешевске специфичности херметичке версификације у Ватреном бунару (стр. 61-67.) 2.3. A szintézisteremtő szubjektum/субјекат који ствара синтезу (стр. 67-73.) 2.4. A szakrális szubjektum: szinkronikus létélmény/сакрални субјекат: синхрони доживљај битисања (стр. 73-90.) 2.5. Weöres Sándor költői önreflexiója az animus és anima szimbolikájában/песничка саморефлексија Шандора Вереша у симболици анимуса и аниме (стр. 90-92.) 2.5.1.Az önreflexivitás anima aspektusai/анима аспекти саморефлекције (стр. 92-129.) 2.5.2. Az önreflexivitás animus aspektusai/анимус аспекти саморефлексије (стр. 129-139.) Завршни део дисертације чине Библиографија/Irodalom (стр. 144-160.) и Извори/Forrás (стр. 160.). Садржај дисертације је дат на почетку текста (стр. 2.) VI ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: У уводу се детаљно представљају фазе, методе и циљеви истраживања; означавају се они моменти који су неизоставни када се ради о научној теми ове дисертације. У првом делу истраживања се излаже начин обликовања форме поетског говора песничког посматрања ега са одговарајућим теоријским приступом. У ранијим фазама филозофског размишљања субјективност је означавала општу особину, којом располаже свако самосвесно биће. У традицији модерне се појам личног користи заједно са појмовима субјекта и индивидуе. На основу истраживања прва модерна дефиниција субјективности је посредством немачког идеализма постала део књижевно-теоријског размишљања. То значи да субјекат располаже непосредним знањем о самом себи, исказује се на спонтан начин, а његово постојање добија форму у његовој свести о егу. Кандидаткиња проналази критику представе о саморефлексивности субјекта у теорији Хајдегера и Дериде; она такође посматра и историјске аспекте начина песничког говора субјекта. Даје преглед теза које се односе на естетику рецепције и утицаја, а бави се и херменеутичким начином размишљања које из угла субјекта посматра и разлаже мађарску књижевну историју, он је својствен, на пеример, за Габора Шајна. У другом делу истраживања је представљено схватање субјекта Шандора Вереша. Врло је важно откриће да његово схватање субјекта потиче из истог извора као и схватање његовог учитеља, Беле Хамваша; кључна реч му је хармонија. Извор хармоније је унутрашност, душа, а не спољашњи, видљиви свет предмета. У схватању субјекта Шандора Вереша две тачке постојања ступају у везу: јединствено и јединство, као почетна и крајња тачка. Новина истраживања Емеше Петрик следи из чињенице, да су животно дело Шандора Вереша и везу јединственог и јединства у њему, анализирали у оквиру друштвене историје и животног дела. У мањој мери су се бавили тиме, како Вереш интерпретира и доживљава своју јединственост, шта чини основу његове слике ега, који делови историје уметности. Успех првог пглавља под насловом Oдређивање субјекта и значајнији начини/облици версификације у књижевности са одговарајуђим појмовима из теорије књижевности произилази из тога, што је створена корелација између историјских и теоријских анализа, као и из сублимативног коришћења ове две тачке гледишта. Теоријску основу дефиниције субјекта чини схватање Дериде. То значи да субјекат није центар, већ скуп извесних конструкција, која се константо мења. Биће, формирано од људских недостатака, које открива суштину ствари на основу разлика које су у сталном покрету. Нема крајње тумачење једино план развијање (само)интерпретације означава саморефлексивни лук. У мађарској књижевности Бела Г. Немет се међу планом развијања субјекта и његовог начина песничког
3 говора бави формама самоословљања, његова истраживања досежу до доба рамонтизма, до Петефијевих песама у којима лирски субјекат преузима на себе накакву улогу, док с друге стране детаљно исцртава и доба модерне. Кандидаткиња сматра да је у истраживању теорије и историје лирике исто тако важан настанак збирке студија Золтана Кулчар-Сабо под насловом Метапоетика. Суштину песничког субјекта разлаже и у корелативном и интердисциплинарном систему веза (на пример у интердисциплинарној тачки пресека психологије.) Након што је разјашњен систем појмова, на истим теоријско-историјсим основама, у анализи се наводе три типа могућих метода песничког говора: монолошки, дијалошки и херметички. Поезија, наиме, стално захтева поновно разматрање свог стања, постављајући питање, у каквој је вези човек са стварношћу. Емеше Петрик у свом раду тумачење монолошке методе песничког говора употпуњује компаративном анализом поезије Ендреа Адија и Шандора Вереша. Она сматра да се начин песничког говора субјекта мења 30-их година 20. века, када се у поезији Леринца Сабо јавља дијалошки песнички говор. Као следећу важну тачку промене песничког говора означава појаву херметизма у модерном размишљању о кћижевности. Дијалошка дисциплина не може да опстане без константног тумачења књижевности. Када се ради о појави херметизма очекивани дијалог наилази на препреку: јавља се као проблем разумевања. У другом поглављу под насловом Специфично поимање субјекта Шандора Вереша кандидаткиња врши анализу могућих метода песничког говора субјекта у оквиру конкретног песничког опуса, у поезији Шандора Вереша, чиме истражује суверене форме и јединствене појаве у разумевању субјекта. Модерне карактеристике лирике Шандора Вереша, његово необично схватање субјекта се као резултат истраживања крије у томе, да се код њега огласило расчлањивање на четири дела својствено за модерну лирику, а на тај начин су се показале стације самоизградње и саморазумевања. У монолошком, дијалошком, херменеутичком и сакралном облику субјекта се показују знаци промене парадигма класичне модерне, авангарде, касне модерне и доба после модерне.. Збирку под насловом Ватрени бунар идентификује и анализира и као такву, у којој се у целини јављају поменути начини песничког говора, одсносно као њихову ризницу, чиме је створена њихова синтеза. Новину и успех истраживања даје и тумачење песничких саморефлексија Шандора Вереша у симболистици анимуса и аниме. У последњем поглављу Емеше Петрик отвара перспективу ка могућим интерпретацијама субјекта у мрежи интеркултурности. VI Списак научних и стручних радова који су објављени или прихваћени за објављивање на основу резултата истраживања у оквиру рада на докторској дисертацији А lírai szubjektum (ön)teremtődése/(само)стварање песничког субјекта = Létünk /Стварност: Нови Сад, 3. 2009., стр. 90-98. М52-2 Wöeres Sándor sajátos szubjektumszemlélete/специфично поимање субјекта Шандора Вереша = Tanulmányok/Студије: Нови Сад, 42. свеска, 2009 / Рад прихваћен за објављовање/ M53-1 Otmenost ženstvenosti kao prizivanje Zlatnog doba = Rukovet: Суботица, 11-12. 2009 /Рад прихваћен за објављовање/ M53-1
4 VII ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА U складу са постављеним циљевима мр Емеше Петрик је истраживала тему Саморефлексија субјеката у поезији Шандора Вереша /А szubjektum önreflexiója Weöres Sándor költészetében. Циљеви истраживања приказати и интерпретирати песнички опус Шандора Вереша из аспекта саморефлексије субјеката, успоставити типологију мотива саморефлексије, тумачити и вредновати означене појаве саморефлексије субјеката у већем и компаративном контексту, тј. у историји мађарске поезије 20. века су у потпуности остварени. Рад презентира и одговоре на питања: у каквим формама изражавања и поетског дискурса се појављује саморефлексија у интерпретираном опусу као и у адекватном периоду модерне мађарске поезије. Свестраном, научно и стручно добро темељеном анализом одабраних песама мр Емеше Петрик сагледала је типолошке карактеристике саморефлекције субјеката у поезији Шандора Вереша. Њено истражовање раскида са субстаницијалним методама историје књижевности. Оригиналност истраживања се састоји у сагледавању теме базиране на модерним књиженоисторијским и -теоријским схватањима и приступима књижевним делима. Кандидаткиња је сваку проблематику критички разматрала. Докторандкиња је прегледала савремену литературу, остварила интертекстуалну интерпретацију, узела у обзир нове тезе науке о културном контексту. Истраживање проширује рецепцију поезије Шандора Вереша новом методом, а резултати су значајни и у даљњим савременим истраживањима мађарске књижевности. VIII ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА НАПОМЕНА: Начин на који је кандидаткиња изабрала тему и методе истраживања, стручну леитературу коју је користила, структура дисертације, анализа дела пружиле су могућност темељном сагледавању теме (која је до сада само фрагментално обрађена у мађарској историји књижевности), и успостављању типологије саморефлексије субјеката. Резултати до којих је ауторка дисертације дошла изазваће шире иснтересовање у кругу стручњака, теоретичара и историчара књижевности. IX КОНАЧНА ОЦЕНА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: НАПОМЕНА: 1. Да ли је дисертација написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме Дисертација је у потпуности написана према плану и образложењу наведеном у пријави теме. 2. Да ли дисертација садржи све битне елементе Дисертација садржи све битне елементе; циљ, методе истражовања, презентирање грађе, као и потребне закључке на основу обрађеног корпуса из секундарне литературе. 3. По чему је дисертација оригиналан допринос науци Дисертација је оригиналан допринос науци јер користи нове теорије о култури и књижевности. Дисертација даје пример за целокупније сагладавање развоја схватања саморефлексије субјеката у мађарској књижевноcти 20. века и у европском културном контексту. Израђује типологију версификације у мађарској књињевности из аспекта саморефлексије субјеката. Посебна вредност дисертације је компаративно повезивање саморефлексије субјеката у опусима мађарске књижевности 19. века са версификацијом субјеката у мађарској књижевности 20. века. 4. Недостаци дисертације и њихов утицај на резултат истраживања ---------- X ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене дисертације, комисија предлаже: - да се докторска дисертација прихвати, а кандидату одобри одбрана - На основу укупне оцене дисертације, Комисија предлаже да се докторска дисертација мр Емеше Петрик А szubjektum önreflexiója Weöres Sándor költészetében ( Саморефлексија субјеката у поезији Шандора Вереша ) прихвати и да се кандидаткињи Мр Емеше Петрик одобри одбрана дисертације. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ Др Ерика Бенце, доцент за ужу научну област Историја мађарске књижевности са компаратистиком и теоријом књижевности, ментор Др Ева Хожа, ванредни професор за ужу научну област Историја мађарске књижевности са компаратистиком и теоријом књижевности Др Габор Шејн, хаб. доцент за ужу научну област Историја мађарске књижевности са компаратистиком и теоријом књижевности,
5