УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 НАЗИВ ФАКУЛТЕТА

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 НАЗИВ ФАКУЛТЕТА I ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ (Свака рубрика мора бити попуњена.) ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ Орган који је именовао комисију: Наставно- научно веће Филозофског факултета у Новом Саду Датум именовања комисије: 8. децембар 2017. Састав комисије: 1. Лемајић Ненад редовни професор медиевистика презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет Нови Сад установа у којој је запослен-а 2. Божанић Снежана ванредни професор председник комисије медиевистика функција у комисији презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет Нови Сад установа у којој је запослен-а 3. Давид Геза редовни професор члан комисије османистика функција у комисији презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет Eötvös Lóránd у Будимпешти установа у којој је запослен-а члан комисије функција у комисији 4. Ђере Золтан редовни Историја модерног доба професор презиме и име звање ужа научна област Филозофски факутет Нови Сад установа у којој је запослен-а 5. Харди Ђура ванредни професор члан комисије медиевистика функција у комисији презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет у Новом Саду установа у којој је запослен-а ментор, члан комисије функција у комисији 6. презиме и име звање ужа научна област установа у којој је запослен-а функција у комисији

II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 2 1. Име, име једног родитеља, презиме: Атила (Иштван) Пфајфер (Attila Pfeiffer) 2. Датум рођења: 13.07.1988. Место и држава рођења: Сомбор, Република Србија II.1 основне студије година уписа: 2007 година завршетка: 2011 просечна оцена током студија: 9.42 универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет Нови Сад студијски програм: Историја звање: историчар II.2 мастер или магистарске студије година уписа: 2012 година завршетка: 2013 просечна оцена током студија: 9.83 универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет Нови Сад студијски програм: Историја звање: мастер историчар научна област: Историја-медиевистика наслов завршног рада: Историја Свете Мађарске круне у средњем веку II.3 докторске студије година уписа: 2013 универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: Историја број ЕСПБ до сада остварених: 180 просечна оцена током студија: 10.00

3 II.4 приказ научних и стручних радова Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија 1. Pfeiffer Attila, A Szent Korona- eszme kialakulása és fejlődése a középkor végéig, Hungarológiai Közlemények 4 (2014), 137-146 ETO: 821.511.141+811.511.141 YU ISSN 0350-2430 M-52 кратак опис садржине: Специфично схватање улоге мађарске круне настало је још у току средњег века у тадашњој Краљевини Угарској. У раду је наглашен значај карактеристичне интерпретације функције краљевске круне у политичком животу Мађарске. У студији је објашњена специфична идеолошка конструкција, која се развијала у вези са мађарском краљевском влашћу односно у вези са Светом Круном, у складу са друштвеним, политичким и економским условима мађарске сталешке државе, кроз векове. Та идеологија, иако је временом у више наврата пролазила кроз суштинске промене пратећи развој друштвене и политичке ситуације, опстала је до 20. века. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Pfeiffer Attila, A Pfeiffer család megpróbáltatásai, Létünk 1 (2015) 117-130 M-52 2. ETO: 32+008+81+82 YU ISSN 0350-4158 кратак опис садржине: Овај рад презентује историју породице Пфајфер од 1764. до 2013. године. Материјал истраживања за ову породичну историју базиран је на архивској грађи, периодици и релевантној литератури. Рад представља прилог локалној историји Бачке као и историји свакодневног живота на овом простору од друге половине 18. до краја 20 века. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Pfeiffer Attila, A középkori Bács a történetírásban, Évkönyv 1 (2015) 155-161 M-53 3. ISSN 2217-8198 ETO/UDC: 37(058) кратак опис садржине: У раду је извршена анализа мађарске, српске и хрватске историографије посвећене темама из историје средњовековног Бача. Аутор закључује да се мађарска историографија примарно бавила са овом темом, почевши од прве половине 19. века, док се српска и хрватска историографија у проучавању ове теме прикључује у првој половини 20. века. Као тематске окоснице, у центру пажње историчара смештени су - средњовековни град Бач, тврђава, као и историја овдашње црквене организације и црквених установа. Рад представља значајна прилог медиевистици. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Györe Zoltán, Pfeiffer Attila, Nemzeti nagylétünk nagy temetője, Mohács! M-52 4. A mohácsi csata és következményei, Tanulmányok 1 (2017) 189-207 кратак опис садржине: Полазећи од методолошког концепта историје као процеса дугог трајања, аутори анаилзирају значај и последице Мохачке битке која се одиграла пре 491. година. Рад је вредан прилог који даје нове, оригиналне аспекте интерпретације

4 историјских процеса на тлу средње и југоисточне Европе. На пољу историографије ова тема посебно важно место заузима у кругу мађарксе науке током целог 20. века. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија 5. Pfeiffer Attila, A Macsói bánság és a macsói vár lokalizációjának kérdése a magyar és a szerb történetírásban, Világtörténet 1 (2017) 125-139 HU ISSN 0083-6265 M-51 кратак опис садржине: Студија се бави питањем локализације некадашње Мачванске бановине и мачванске тврђаве. Аутор рада кроз анализу извора упоређује ставове мађарске и српске историографије о вој теми. У вези ширег географског положаја саме бановине историчари се слажу. Међутим, у вези убикације мачванске тврђаве историчари имају различита тумачења. Мађарски истраживачи су махом мишљења да се некадашња тврђава налазила у близини данашњег Ваљева, док српски историчари сматрају да се тврђава налазила уз реку Саву. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија 6. Györe Zoltán, Pfeiffer Attila, Гроф Иштван Сечењи, симбол прогреса и родољуба, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 41-2 (2016) 79-101 ISSN 0374-0730 doi: 10.19090/ gff. 2016.2 M-51 кратак опис садржине: Рад истражује политичку и друштвену делатност грофа Иштвана Сечењија (1791-1860) који је био један од најзначајнијих личности историје Угарске 19. века. Сечењи је утемељивач мађарског либерално-националног програма и један од вођа реформистичког покрета 1825-1848. године. Био је између осталог оснивач Мађарске академије наука те је саградио први сталан мост преко Дунава између Будима и Пеште. Бавио се и развијањем саобраћаја, посебно речног, тј. паробродарством. Спровео је регулацију тока Дунава у Ђердапској клисури, залагао се за изградњу железничке мреже путева широм Угарске. Аутори рада дају свој суд о Сечењијевим идејама друштвеног просперитета у контексту његове епохе. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија 7. Pfeiffer Attila, The Battle of Christians and Ottomans in the southwest of Bačka from the Battle of Mohács to the peace of Zsitvatorok, Istraživanja 28 (2017) 86-104 doi: 10.19090/i.2017.28.86-104 ISSN: 2406-1131 М-51 кратак опис садржине: Студија истражује ток борби хришћана и Османлија на територији данашње југозападне Бачке у 16. веку, након Мохачке битке. Бачка жупанија, која је у ранијем периоду била релативно густо насељена и богата, постала је пустиња - diserta. За време турских освајања (1526-1541, 1541-1568), насеља и становништво Бачке још увек су били способни за регенерацију, међутим, период Дугог рата је оставио непоправљиве демографске и економске губитке. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА 5 III.1 услови дефинисани за кандидата студијским програмом: Укупно трајање докторских студија на студијском програму Историја је 3 године (6 семестара), за које време студент треба да сакупи 180 ЕСПБ бодова. Из листе понуђених предмета, докторант, уз вођење од стране ментора, бира предмете који су у функцији израде докторске дисертације. Докторска дисертација је самостални рад докторанда и представља завршни део студијског програма докторских студија Историје. У току прве две године докторант полаже 7 једносеместралних изборних предмета, од којих сваки носи по 10 ЕСПБ бодова, затим, израђује два научна рада од којих један излаже на научном скупу, те на основу њих добија два пута по 10 ЕСПБ бодова. Избор теме и преглед литературе, израда пројекта истраживања и истраживање на теми, као обавезни делови програма студија заједно носе 30 ЕСПБ. Израда и писање докторске дисертације носе 40 ЕСПБ бодова, а остатак бодова се добија самом одбраном докторске дисертације (20 ЕСПБ). III.2 Да ли кандидат испуњава услове? ДА НЕ Образложење: Кандидат Атила Пфајфер положио је све испите на три године предвиђене планом и програмом докторских студија историје Филозофског факултета, односно Универзитета у Новом Саду, са просечном оценом 10,00. Уз ове испите кандидат је током докторских студија објавио 13 студија између 2014. и 2018. године у категоријама М14, М51, М52, М53 и успешно учествовао је на више међународних конференција. На овај начин, кандидат је испунио све обавезе предвиђене Правилником о докторским студијама и скупио неопходан број ЕСПБ бодова. Такође, кандидат од 2015. године ради као асистент на Филозофском факултету у Новом Саду где одржава вежбе на одсецима за Историју и Хунгарологију. Кандидат је испунио све услове предвиђене Правилником о докторским студијама и студијским програмом историје. Досадашњи научни рад кандидата представља валидну основу за израду докторске дисертације, те Комисија закључује да је Кандидат подобан за израду пријављене теме. IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА IV.1 ПОДАЦИ О МЕНТОРУ Биографија ментора (до 500 каракетра): Др Ђура Харди је рођен 19. децембра 1971. у Врбасу у Србији. Завршио је 1996. студије на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду. На истом факултету одбранио је магистарску тезу (2002) и докторску дисертацију под насловом Породица Другет у средњем веку (2009) под менторством проф. др Петера Рокаија. Од 2014. године је ванредни професор на Одсеку за историју Филизофског факултета у Новом Саду на предметима из области Медијевистике. Аутор је две монографије: Ђура Харди, Наследници Кијева између краљевске круне и татарског јарма, студија о државно-правном положају галичке и Галичко-Волинске кнежевине до 1264. године, Филозофски Факултет у Новом Саду, Катедра за Историју, Монографије - књига 41, Нови Сад 2002, с. 239. и, Đura Hardi, Drugeti, povest o usponu i padu porodice pratilaca anžujskih kraljeva, Filozofski fakultet u Novom Sadu, Novi Sad 2012, с. 480; Такође је аутор преко 60 научних радова и рецензија научних књига и уџбеника. Учествовао је на више међународних научних скупова у Србији, Мађарској, Немачкој, Словачкој, Чешкој,

6 Украјини, Пољској. Држао је предавања по позиву на Универзитетима и научним установима у Београду (2017), у Брну, Чешкој (2107), Братислави, Словачкој (2014, 2016), Иванофранковску, Украјини (2017). Од 1997. године је запослен на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду. Област његовог научног истраживања је историја средњег века. Теме о којима пише су односи Кијевске Русије са земљама средње Европе, српско-мађарски односи у средњем веку, живот и ритерска култура аристократије у Угарској у време владавине Анжујаца, средњовековна историја тла данашње Војводине, историја Русина у Србији. Радови из уже научне области којој припада предлог докторске дисертације: Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија 1. Đura Hardi, Petrovaradin the Seat of Charles Robert of Anjou, in: The Cultural and Historical Heritage of Vojvodina in the Context of Classical and Medieval Studies, ed. Đura Hardi, Faculty of Philosophy, Department of History, Monographs Vol. 61, Novi Sad 2015, 139-168. UDC 338.43 (497.113) 04/14 ISBN 978-86-6065-296-8. М-13 2. Đura Hardi, Drugeti: povest o usponu i padu pratilaca anžujskih kraljeva, М-41 Novi Sad 2012. ISBN 978 86 6065 108 4 Djura Hardi, Obrazy z každodenného života šľachtickej rodiny Drugethovcov М 23 3. ako paradigma rytierskej kultúry a spôsobu života novej aristokracie, Historický časopis, 62, 2, 2014, s. 203-224. ISSN 0018-2575 4. Ђура Харди, Castrum Regis Bachiensis Anno 1328. или један прилог М-51 питању статуса Бачке тврђаве, Истраживања 25 (2014) 43-54. С. Божанић - Ђ. Харди, Религионо-морални контекст друштвене М-24 5. заштите средњовековног простора, Зборник МС за друштвене науке 150, (1/2015), 2015, 79-99. ISBN 978-99955-59-68-7 IV.1 услови дефинисани за ментора у области којој припада докторска дисертација: Према условима дефинисаним Правилником о докторским студијама за ментора, за израду докторске дисертације може бити именован наставник односно научни радник Универзитета, односно факултета, који је способан за извођење наставе на докторским студијама и има најмање 5 научних радова објављених или прихваћених за објављивање у научним часописима из одговарајуће области студијског програма са листе министарства надлежног за науку. IV.2 Да ли ментор испуњава услове? ДА НЕ Образложење: Будући ментор има објављене радове у категорији М-23 и М- 24, као и довољну суму бодова ( одређену Правилником) проистеклу из његове научне продукције у последњем изборном периоду у звање (преко 20). Наиме, библиографија научних радова др Ђуре Хардија садржи 69 библиографских јединица научних радова публикованих у домаћим и страним научним часописима и тематским зборницима. Поред научних радова публиковао је и две монографије: Наследници Кијева између краљевске круне и татарског јарма, студија о државно-правном положају галичке и Галичко-Волинске кнежевине до 1264. године (2002) и, Drugeti, povest o usponu i padu porodice pratilaca anžujskih kraljeva, (2012). Резултати његових радова су валидни, методолошки утемељени и писани на основу примарне грађе. Коначно, потврда ове оцене је изражена и у околности да је цитиран (75 цитата) у научним радовима публикованим како у Србији, тако и у иностранству, између осталог један

7 број његових цитата налази се и у радовима у часописима са СЦИ листе. Предложени ментор учествује у извођењу наставе на докторским студијам на Филозофском факултету у Новом Саду. До сада је био ментор тројици докторских кандидата др Борису Стојковском (2014), др Александру Крстићу (2014) и др Золтану Чемереу (2016 ) који су с успехом одбранили своје докторске тезе из области Медијевистике на Универзитету у Новом Саду. Такође је био члан комисије за одбрану једне докторске тезе на Универзитету у Београду. На основу наведених констатација, а у складу са условима дефинисаним Правилником о докторским студијама за ментора, предложени ментор др Ђура Харди испуњава услове да води израду и писање докторске тезе Историја Бача од позног средњег века до опадања моћи Османског царства кандидата Атиле Пфајфера. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ V.1 формулација назива тезе (наслова) ИСТОРИЈА БАЧА ОД ПОЗНОГ СРЕДЊЕГ ВЕКА ДО ОПАДАЊА МОЋИ ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА Наслов тезе је подобан? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.2 предмет (проблема) истраживања Предмет истраживања предложене теме докторске тезе представља насеље Бач од позног средњег века до опадања моћи Османске царевине. Током истраживања теме кандидат треба да утврди промене у статусу и значају градских функција, као и промене на тлу Бача на пољу демографских токова, односно у сфери привредних и друштвених структура града током назначеног историјског периода. За разлику од пређашње епохе, од средине 15. до краја 17. века околности живота поменутог насеља су се битно промениле. После неколико деценија праћених перманентним војним и пљачкашким упадима Турака Османлија, средином 16. века, сам град Бач је делио судбину средишњих предела Краљевине Угарске. Бач је заједно са својом околином, наиме, доспео у правни, друштвени и привредни систем Османске империје, што је дотад значајно градско, привредно и црквено средиште довело до стагнације и одумирања. Током наступајућих деценија ипак се десила стабилизација у животу града и његово постепено интегрисање у нове државне оквире. Рад кроз анализу релевантних историјских процеса дугог трајања треба да да одговор на бројна питања која се односе на спецификум проблема трансформације градских функција Бача у назначеном периоду. При томе један од циљева рад јесте да одговори на питање, како је град од посебне важности на нивоу целе Угарске (средиште жупаније, столно место надбискупије, тврђава, привредни центар) постепено спао на ранг безначајне варошице. Град је имао посебан значај у верском и културном контексту, јер је константно, од средине 15. века па све до 1526. године, било седиште калочко-бачке надбискупије. Уз то, за приватноправне и судске послове од посебног значаја је био бачки каптол, који је вршио функцију јавног места (loca credibilia). Наравно, не смеме се заборавити на улогу фрањевачког реда у граду, који је био овде присутан од почетка 14. века. У световном смислу насеље је такође било значајно већ од почетка 11. века, јер то је време конституисања Бача као центра Бачке жупаније, а бачки жупани су управљали градом све до краја средњег века. Важност насељу давала је такође тврђава, која је током своје историје доживела неколико опсада и разарања и која је посебан значај добила у

8 одбрамбеном систему Угарске током епохе турског освајања. Такође о њеном значају говори чињеница да су у њој боравили угарски владари. Културна и привредна историја града такође је важна тема, и до сада најмање истражена област историје града у српској и мађарској историографији. Из анализе културног и привредног живота града може се утврдити ниво развијености града и карактер његових градских привилегија. Предложена тема докторске тезе планирано је да садржи и тематске целине везане за црквену и друштвену историје града, односно за изучавање привредних токова и потенцијалног миљеа градске средине са радном хипотезом - континуитет процеса дугог трајања једног насеља, од златног доба Бача, слома града, до опадања османске власти у Угарској. Један од сегмената концепта докторске дисертације ће се односити и на прошлост оних црквених и световних институција града које су у одређеном тренутку његовег урбаног врхунца (друга половина 15. века) дале круцијални печат животу и карактеру ове средине. Кроз историјски ток оснивања, развитка, функционисања и коначно опадања и гашења институција града, биће анализирана историја Бача од 14. до друге половине 17. века. Посебан пажња истраживања биће посвећена променама у демографској и привредној структури града и његове околине. Једна од упоришних, проблемских, тачака дисертација ће бити детерминисање процеса смене власти (хришћанско/угарске у корист нове муслиманско/османске) током прве половине 16. века. Канидат би требало да посвети посебну пажњу на судбину, односно феномен прилагођавања постојећих државних структура Угарске на нове околности диктиране присуством османске власти. Предмет истраживања је подобан? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.3 познавања проблематике на основу изабране литературе са списком литературе У вези са темом докторске дисертације, на жалост или срећу кандидата, нема превише релевантне научне литературе. Мађарска историографија се бавила историјом Бача махом током 19. века, а од тада постоје откривени нови извори, као и нове методе истраживања. Српска историографија се бавила примарно проблематиком саме тврђаве, сагледавајући пре свега судбину српског народа на тлу јужне Угарске у време османске власти, али закључно гледано сам Бач као насеље и некада важно средиште није био доминантна тема истраживања. Новија историографија бави се врло ограничено са овом тематиком, обрађујући само неке уже аспекте историје Бача. Још увек не постоји ни једна историографска монографија о граду која би пратила његов развој и живот од развијеног средњег века до полседњих деценија османске владавине. Извори: Необјављени извори 1. MOL, Q 311- Mohács előtti gyűjtemény, Neo-regestrata acta. 2. MOL, Q 358- Mohács előtti gyűjtemény, Családi levéltárak, Batthyány család, Miscellanaea 3. MOL, Q 288- Mohács előtti gyűjtemény, Családi levéltárak, Batthány levéltár, Illésházy család 4. MOL, Q 320- Mohács előtti gyűjtemény, Erdélyi országos kormányhatósági levéltárakból 5. MOL, Q 156- Mohács előtti gyűjtemény, Családi levéltárak, Rákóczi- Aspremont család 6. MOL, U 878- Románia, Arhivele Statului Brasov, A Fekete templom levéltára, Diplomatikai fényképgyűjtemény 7. MOL, U 1173- Horvátország, Istorijski Arhiv Varaždin, Grad Varaždin, Radikalni Arhiv, Diplomatikai fényképgyűjtemény

9 8. MOL, R 302- Egyházi iratgyűjtemény, Kalocsai érsekség (1603-1884) 9. MOL, E 254- Represaentationes, informationes et instantatiae 1567-1773 10. MOL, E 245- Minutae neo- regeatratae 11. MOL, E 21- Magyar Pozsonyi Kamara 12. MOL, E 41- Litterae ad cameram exaratae (1526-1802) 13. MOL, E 150- Acta ecclesiastica (16. sz.-19. sz.) 14. MOL, E 156- Urbaria et conscriptiones (1527-1900), a. Regestrata 15. MOL, 10499- BOA, Tapu, Mufassal defter 968-1560, Bácska, Mikrofilm 16. MOL, 10500- BOA, Tapu, Mufassal defter 986-1578, Bács, Mikrofilm 17. MOL, 10500- BOA, Tapu, Mufassal defter 977-1570, Bácska, Mikrofilm 18. HML, VII. főfondcsoport- A török hódoltság és a törökök elleni háborúk iratai 1500-1789 19. ÖStA, Haus-, Hof- und Staatsarchiv, Ungarische Akten Allgemeine Akten 20. ÖstA, HHStA, SB, Familienarchiv Erdődy 21. ÖstA,HHStA, SB, Familienarchiv Pálffy-Daun 22. ÖstA, HKA Hoffinanz Ungarn 23. ÖstA, HHStA Türkei I. Објављени извори 1. A nagy- korolyi gróf Károlyi- család oklevéltára harmadik kötet, ed. Géresi Kálmán, Budapest, 1885. 2. A márkusfalvi Máriássy család levéltára 1243-1803. I. ed. Iványi Béla, Lőcse, 1917. 3. A Perényi család levéltára 1220-1526. szerk. Tringli István, Budapest, 2008. 4. A Petrichevich család történetének regesztái ½ 1069-1942, főszerk. Petrichevich Horváth Emil, Pécs, 1942. 5. A zichi és a vásonkenői gróf Zichy- család idősb ágának okmánytára. Codex diplomaticus domus senior comitum Zichy et Vasonkeo I-XII. Főszerk. Nagy Imre, Budapest, 1871-1931. 6. Acta Tomiciana I. Epistolae, Legationes, Responsa, Actiones, Res Geste (1507-1511). ed. Dzialinski Titus. Poznan 1852 7. Anjou- kori okmánytár. Documenta res Hungaricas tempore regum Andegavensium I-VII (1301-1359). Főszerk. Nagy Imre, Tasnádi Nagy Gyula, Budapest. 1878-1920 8. Anjou-kori oklevéltár. Documenta res Hungaricas tempore regum Andegavensium illustrantia I- XXXI. (1301-1347) Főszerk. Blazovich László, Géczi Lajos, Kristó Gyula, Almási Tibor, Tóth Ildikó Éva, Piti Ferenc, Sebők Ferenc, Budapest Szeged. 1990-2007. 9. Antonio Bonfini, A magyar történelem évtizedei, ford. Kulcsár Péter, Budapest, 1995.

10 10. B. Szabó János, Mohács, Budapest, Osiris, 2006. 11. Balogh István, Velenczei diplomaták Magyarországról (1500-1526), Szeged 1929. 12. Basta György hadvezér levelezése és iratai (1597-1607) I-II, szerk. Veress Endre, Budapest, 1909. 13. Benda, Kálmán. A Bocskai szabadságharc, Budapest: Művelt Nép Könyvkiadó, 1955. 14. Bethlen Gábor erdélyi fejedelem kiadatlan politikai levelei, szerk. Szilágyi Sándor, Budapest, 1879. 15. Borsa Iván, A Justh család levéltára 1274-1525, Budapest 1991. 16. Codex diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis I-XI, ed. Fejér Georgius, Budae, 1829-1844. 17. Corpus Juris Hungarici. Magyar törvénytár 1000-1895. Főszerk. Márkus Dezső. Budapest 1899. 18. Die Siyaqat- Schrift in der türkischen Finanzverwaltung,ed. Fekete, Lajos, Budapest, 1955. 19. Documenta historiam Valachorum in Hungaria illustrantia, usque ad annum 1400 p. Christum, ed. Fekete Nagy Antonius, Makkai Ladislaus, Budapest 1941. 20. Fontes rerum Austriacarum I. Österreichische Gescichts- Quellen, ed. Theodor von Karajan. Wien, 1855. 21. Gróf Illésházy István nádor följegyzései 1592-1603, Monumenta Hungariae Historica- Magyar Történelmi Emlékek II. ed. Kazinczy Gábor Pest, 1863. 22. Hazai Okmánytár. Codex diplomaticus patrius I-VIII, ed. Ipolyi Arnold, Nagy Imre, Páur Iván, Ráth Károly, Véghely Dezső, Győr, 1865-1895. 23. Historia critica regum Hungariae I-XXXV. ed. Katona Stephano, Buda, 1779-1805. 24. Sopron szabad királyi város története. I. rész, 2. kötet, Oklevelek és levelek 1407-től 1429-ig. ed. Házi Jenő, Sopron, 1923. 25. Intineraria regum et reginarum (1382-1438), ed. Engel Pál, C- Tóth Norbert, Budapest 2005. 26. Intineraria regis Matthiae Corvini et reginae Beatricis de Aragonia (1458-(1476)-1490), ed. Horváth Richárd, Budapest, 2011. 27. Istvánffy Miklós magyarok dolgairól írt históriája Tállyai Pál XVII. századi fordításában, szerk. Benits Péter, Budapest, 2008. 28. Katona Tamás, Mohács emlékezete, Budapest, 1976. 29. Káldy-Nagy Gyula, A Szegedi szandzsák települései, lakosai és török birtokosai 1570-ben, Szeged, 2008. 30. Kristó Gyula, Makk Ferenc, III. Béla emlékezete, Budapest, 1981. 31. Litterae missionariorum de Hungaria et Transilvania (1572-1717) I-V, ed. Tóth István György, Roma- Budapest, 2002-2008. 32. Magyar- Zsidó oklevéltár XVIII. kötet, 1280-1789, főszerk. Scheiber Sándor, Budapest, 1980. 33. Monumenta Historica liberae regiae civitatis Zagrabiae I. (1093-1399), ed. Joannes Tkalčić. Zagrabiae, 1899.

11 34. Monumenta Vaticana Historiam Regni Hungariae illustrantia. Vatikáni Magyar Okirattár I-IV, Főszerk. Várszegi Asztrik, Zombori István. Budapest, 2000. 35. Ráth Károly, A magyar királyok hadjáratai, utazásai és tartózkodási helyei, Pest 1863. 36. Regesták a külföldi levéltárakból. szerk. Marzali Henrik, Budapest, 1878. 37. Régi utazások Magyarországon és a Balkán- félszigeten 1054-1717. szerk. Szamota István, Budapest, 1891. 38. Sebestyén Béla, A magyar királyok tartózkodási helyei, Budapest, 1938. 39. Sremac, Đurađ, Poslanica o propasti Ugarskog kraljevstva. Georgii Sirmiensis, Epistola de perditione regni Hungarorum, Beograd: Srpska Književna Zadruga, 1987. 40. Teleki Pál, Hunyadiak kora Magyarországon. Oklevéltár XI. Pest, 1855. 41. Thallóczy Lajos, Jajca (bánság, vár és város) története. Budapest, 1915. 42. THÚRY 1893 = Török történetírók I. Budapest. 1893. 43. Török történetírók I-III. főszerk. Karácson Imre, Thúry József, Budapest, 1916. 44. Urkunden und Aktenstücke Geschichte Der Verhältnisse Österreich, Ungern Und der Porte Im XVI. und XVII. Jahrhunderte. I-V, Wien, 1840-1842. 45. Verancsics Antal összes munkái I. Monumenta Hungariae Historica Scriptores II. Magyar Történelmi Emlékek. Írók II. Főszerk. Szalay László. Pest, 1857. 46. Vetera Monumenta Historica Hungariam Sacram Illustrantia I-II, ed. Theiner Augustino, Romae, 1859-1860. 47. Wenzel Gusztáv, Marino Sanuto világkrónikájának Magyarországot illető tudósításai. Magyar történelmi tár 14 (1869/2) 1-280. 48. Византијски извори за народа Југославије IV, ур. Острогорски Георгије, Баришић Фрањо, Београд, 1971. 49. Zsigmondkori oklevéltár I-X. Főszerk. Borsa Iván, C. Tóth Norbert, Mályusz Elemér,. Budapest, 1951-2007. 50. Urkundenbuch zur Geschichte der Deutschen in Siebenbürgen VII. (1474-1486), ed. Gündisch Gustav, Bukarest, 1991. Литература: 1. Ágoston Gábor, A hódolt Magyarország, Budapest, 1992. 2. Barta Gábor, A Sztambulba vezető út 1526-1528, Budapest, 1983. 3. Bárány, Attila, Magyarország nyugati külpolitikája (1458-1526), Debrecen, 2014 4. Békefi Remig, A káptalani iskolák története Magyarországon 1540-ig, Budapest, 1910. 5. Borovszky, Samu, Magyarország vármegyéi és városai. Bács-Bodrog vármegye II. Budapest 1909. 6. Borus József, Magyarország hadtörténete I, A honfoglalástól a kiegyezésig, Budapest, 1984. 7. Brummett Palmira, Ottoman expansion in Europe in: Suraiya N. Faroqki (ed.): The Cambridge History of Turkey II. Cambridge: Cambridge University Press, 2013, 44-74.

12 8. Csánki Dezső, Magyarország történelmi földrajza a Hunyadiak korában I-V. Budapest 1890-1913. 9. C. Tóth Norbert, Luxemburgi Zsigmond uralkodása 1387-1437. Magyarország története 6. Főszerk. Romsics Ignác, Budapest 2009. 10. C. Tóth Norbert, Neumann Tibor, Horváth Richárd, Pálosfalvi Tamás, Magyarország világi archontológiája 1458-1526, Budapest, 2016. 11. Ћирковић Сима, Остаци државног живота у доба турске превласти. Последњи деспоти у: Jovanka Kalić (ur.): Историја Српског народа II. Београд, 1982. 12. Ћекић Ђорђе, Средњовековне тврђаве у Бачкој, Бачка кроз векове. Слојеви култура Бачке, Миодраг Матицки, Видојко Јовић (уред.), Београд, 2014. 13. Dankó István, A délvidék és a hajdúk in: Dankó I. (ed.): Janus Pannonius Múzeum Évkönyve. Pécs, 1967, 179-189. 14. Dávid Géza, Magyarország népessége a 16 17. században in: Kovacsics József (ed): Magyarország történeti demográfiája (896 1995), Budapest, 1997, 141-171. 15. Dávid Géza. Pasák és bégek uralma alatt, Budapest, 2005. 16. Dávid Géza, Ottoman armies and warfare, 1453-1603 in: Suraiya N. Faroqki (ed.): The Cambridge History of Turkey II. Cambridge, 2013, 276-320. 17. Dudás, Gyula, A szabad hajdúk története a XVI. és XVII. században, Szeged, 1887. 18. Dudás Gyula, Bács-Bodrogh vármegye egyetemes monográfiája. I. Zombor, 1896. 19. Eckhart Ferenc, Hiteleshelyek a középkori Magyarországon, Budapest, 2012. 20. Elekes Lajos, Lederer Emma, Székely György, Magyarország története I. Az őskortól 1526-ig. Budapest 1961. 21. Engel Pál, Kristó Gyula, Kubinyi András, Magyarország története 1301-1526, Budapest 2003. 22. Engel Pál, Magyarország világi archontológiája 1301-1458 I-II, Budapest, 1996. 23. Érdújhelyi Menyhért, Magyarország vármegyéi és városai. Újvidék története in: Borovszky Samu (ed.): Bács-Bodrog vármegye I. Budapest, 1909, 237-272. 24. Érdújhelyi Menyhért, A Kalocsai érsekség a renaissance- korban, Zenta, 1899. 25. Érdújhelyi Menyhért, A közjegyzőség és hiteles helyek története Magyarországon, Budapest, 1899. 26. Fodor Pál, Egy pécsi származású oszmán történetíró: Ibrahim Pecsevi in: Szakály F., Vonyó J. (eds.): Pécs a hódoltság korában. Tanulmányok (Pécsi Mozaik 2.), Pécs, 2012, 142-168. 27. Fraknói Vilmos, A Hunyadiak és a Jagellók kora (1440-1526). A magyar nemzet története IV. kötet. Főszerk. Szilágyi Sándor, Budapest 1896. 28. Fraknói Vilmos, Egyháznagyok a magyar középkorból, Budapest 1916. 29. Font Márta, Államalapítás 970-1038, Magyarország története 2, szerk. Romsics Ignác, Budapest, 2009. 30. Györe Kornél, Bácska népességszáma a XVI. század végén. Történeti népességstatisztikai

13 vizsgálat in: Rehák Lajos (ed.): Létünk, 2-3, Újvidék, 1973, 171-177. 31. Györe Zoltán, Ratovi i stanovništvo Ugarske 1521-1718 in: Gavrilović Vladan i Boškov Svetozar (eds.): Istraživanja, 25, Novi Sad: Filozofski fakultet, 2014, 119-137. 32. Győrffy György, Az Árpád-kori Magyarország történeti földrajza I-IV, Budapest, 1952-1963. 33. Ivanics Mária, A Krími Kánság a tizenöt éves háborúban, Budapest, 1994. 34. Iványi István, Bács II. Krónika. in: Roediger Lajos. (ed.): A Bács- Bodrogh Megyei Történelmi Társulat Évkönyve XVI. II. Zombor, 1900, 51-66. 35. Iványi István, Bács- Bodrog vármegye földrajzi és történelmi helynévtára I-V, Szabadka, 1889-1907. 36. Харди Ђура, Castrum Regis Bachiensis anno 1328. или један прилог питању статуса бачке тврђаве, Истраживања 25, Нови Сад, 2014. 37. Hegyi Klára: Bács: A Balkan- Turkish town in Hungary. Acta Orientalia Academiae Scientiarum Hung. 54 (2001/4) 471-483. 38. Hegyi Klára, A török Bács. Tanulmányok Szakály Ferenc emlékére (2002) 199-215. 39. Hegyi Klára, A török hódoltság várai és várkatonasága I-III, Budapest, 2007. 40. Hammer Joseph, Historija Turskog carstva I-III, Zagreb, 1978. 41. Hóman Bálint, Szekfű Gyula, Magyar történet I-V, Budapest, 1933-1936. 42. Katona Stephanus, Historia critica regum Hungariae I-XXXIV. Budae, 1779-1804. 43. Karácsonyi János, Magyarország egyháztörténete, Budapest, 1985. 44. Káldy-Nagy Gyula, A Szegedi szandzsák települései, lakosai és török birtokosai 1570-ben, Szeged, 2008. 45. Kirmizi Abdulhamit, Topçular Kâtibi Abdülkādir (Kadrî) Efendi Tarihi in: Yilmar Ziya, (ed.): Türk Tarih Kurumu yayınları, III/21. Ankara, 2003, 26. 46. Koszta László, Válság és megerősödés 1038-1196. Magyarország története 3. Főszerk. Romsics Ignác, Budapest 2009. 47. Koszta László, Fejezetek a korai magyar egyházszervezet történetéből, Szeged 2012. 48. Koszta László, A magyar székeskáptalanok kanonokjai és a hiteleshelyi tevékenység 1200-1350 között in: Fedeles Tamás, Birkei Irén, Loca credibilia. Hiteleshelyek a középkori Magyarországon, Pécs, 2009. 49. Kristó Gyula, Magyarország története 895-1301, Budapest 2007. 50. Kristó Gyula, A vármegyék kialakulása Magyarországon, Budapest, 1988 51. Lányi Károly, Knautz Nándor, Lányi Károly magyar egyháztörténelme, Esztergom,1866. 52. Lemajić Nenad: Ugovor u Tati između Stefana Lazarivića i Žigmunda Luksemburškog. Radovi Filozofskog fakulteta 8 (2007), 443-448. 53. Lovrić Antun, Iz prošlosti Bača, Bač, 1975. 54. Makk Ferenc, A kalocsai érsekség bácsi székhelyének létesítéséről, Kalocsa történetéből, szerk. Koszta László, Kalocsa, 2000.

14 55. Mályusz Elemér, Egyházi társadalom a középkori Magyarországon, Budapest, 1971. 56. Molnár Antal, Tanulmányok az alföldi katolicizmus török kori történetéhez, Budapest, 2004. 57. Molnár Antal, Kalmárok és káplánok az Oszmán birodalomban, Budapest, 2013. 58. Pálffy Géza, Rabkereskedelem és rabtartás Magyarországon in: Pesti Márta (ed.): FONS, 10, Budapest, 1997, 5-78. 59. Pálffy Géza, A tizenhatodik század története. Budapest, 2000. 60. Pálffy Géza, A három részre szakadt ország 1526-1606. Magyarország története 9. Budapest, 2009. 61. Pálosfalvi Tamás, A Hunyadiak kora 1437-1490. Magyarország története 7. Főszerk. Romsics Ignác, Budapest 2009. 62. Perlender Ivica: Sporazum u Tati 1426. godine i Žigmundovi obrambeni sustavi. Historijski zbornik 44 (1991/1) 23-41. 63. Петровић Миомир, Средњовековна тврђава у Бачу- бранич кула, Рад Војвођанских музеја 29, Мирјана Малуцков (уред.), Нови Сад, 1984-85. 64. R. Várkonyi Ágnes, Három évszázad Magyarország történetében I. Budapest, 1999. 65. R. Várkonyi Ágnes, Magyarország története 1526-1686, in: Pach Zsigmond Pál (ed.): Magyarország története tíz kötetben, Budapest, 1987. 66. Rácz István, A hajdúk a XVII. században in: Rácz István (ed.): Magyar történeti tanulmányok II, Debrecen, 1969, 5-24. 67. Радонић Јован, Србија и Угарска у средњем веку, Војводина I. Од најстаријих времена до Велике сеобе, Душан Ј. Поповић (уред.), Нови Сад, 2008. 68. Рокаи Петар, Ђере Золтан, Пал Тибор, Касаш Aлександар, Историја Мађара. Beograd, 2002. 69. Róka Joanne, Vitae Vaspremiensium Praesulum, Posonii 1779. 70. Sekulić Ante, Drevni Bač, Split 1978. 71. Sudár Balázs, Dzsámik és mecsetek a hódolt Magyarországon, Budapest, 2014. 72. Szabó Dezső, A magyar országgyűlések története II. Lajos korában. Budapest 1909. 73. Шмит Рудолф, Из прошлости Бача у: Гласник историјског друштва у Новом Саду, 1939. 74. Szakály, Ferenc, Magyar adóztatás a török hódoltságban. Budapest, 1981. 75. Szakály Ferenc, Virágkor és hanyatlás 1440-1711, Budapest, 1990. 76. Szakály Ferenc, Szerbek Magyarországon szerbek a magyar történelemben in: Zombori I. (ed.): A szerbek Magyarországon. Szeged, 1991, 11-48. 77. Szakály Ferenc, Szeged török uralom alá kerülésének történetéhez in: Koszta László (ed.): Kelet és nyugat között. Történeti tanulmányok Kristó Gyula tiszteletére. Szeged, 1995, 451-169. 78. Szakály Ferenc, Magyar intézmények a török hódoltságban. Budapest: MTA, 1997. 79. Szántó Konrád, A katolikus egyház története I-II, Budapest, 1987. 80. Setton Kenneth Meyer, Venice, Austria, and the Turks in the Seventeenth Century, Philadelphia,

15 1991. 81. Szentkláray, Jenő, A dunai hajóhadak története, Budapest, 1885. 82. Szentpétery Imre, Az Árpád-házi királyok okleveleinek kritikai jegyzéke. Regesta regum stirpis Arpadianae critico diplomatica. I-II. Budapest 1923. 83. Shaw Stanford, History of the Ottoman Empire and modern Turkey I. Empire of the Gazis: The rise and decline of the Ottoman Empire, 1280-1808, Cambridge, 1976. 84. Stelzer Frigyes, Bácskai adatok a török defterekben in: Margalits Ede (ed.): A Bács- Bodrogh Megyei Történelmi Társulat Évkönyve I. III/IV. Zombor, 1885, 14-27. 85. Стојковски Борис, Сарадници Јована Ненада у: Сладоје Ђорђе (ур.): Траг III. VII. Врбас, 2007, 149-163. 86. Thallóczy Lajos: Bruchstücke aus der Geschichte der Nordwestlichen Balkanländer. Wissenschaftliche Mittheilungen aus der Bosnien und Hercegovina III. (1895) 298-371. 87. Tóth István György, Misszionáriusok a kora újkori Magyarországon, Budapest, 2007. 88. Tóth, Sándor László, A mezőkeresztesi csata és a tizenöt éves háború, Szeged, 2000. 89. Tringli István, Mohács felé 1490-1526. Magyarország története 8. Főszerk. Romsics Ignác, Budapest 2009. 90. Uyar, Mesut, Erickson J. Edward, A military history of the Ottomans. From Osman to Attatürk, Santa Barbara, 2009. 91. Vass, Előd, A szegedi és a csongrádi náhije 1548. évi török adóösszeírása in: Farkas József (ed.): Tanulmányok Csongrád megye történelméből III. Szeged, 1979, 5-80. 92. Városy Julius, Disquisitio historica de unione ecclesiarum Colocensis et Bachiensis, Schematismus cleri archidiocesis Colosensis et Bachiensis ad annum Christi 1885, Coloczae, 1885. 93. Вујовић Славица, Како очувати и користити културно наслеђе. Допринос векова Бача, Нови Сад, 2016. 94. Wertner Mór: Magyar hadjáratok a XV. század első felében. Hadtörténeti Közlemények 12 (1911) 251-276. 95. Wertner Mór: Magyar hadjáratok a XV. század második felében. Hadtörténeti Közlemények 13 (1912) 54-92. 96. Winkler Pál, A kalocsai és a bácsi érseki főkáptalan története alapításától 1935-ig, Kalocsa, 1935. 97. Winkler Pál, Monostoraink a mohácsi vész előtt a kalocsai egyházmegyében, Kalocsa, 1933. 98. Udvardy József, A kalocsai érsekek életrajza 1000-1526, Köln, 1991. 99. Zirojević Olga, Turci u Podunavlju I-II. Pančevo, 2008. 100. Zsoldos Attila, Magyarország világi archontológiája 1000-1301, Budapest, 2011. Избор литературе је одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.4 циљева истраживања

16 Основни циљ истраживања је да на основу архивске грађе и релевантне научне литературе кандидат прикаже историју града кроз функционисање најважнијих световних и црквених институција, у временском оквиру од позног средњег века до краја османске власти у Угарској. Истраживање ће бити фокусирано на утврђивање промена у функционисању Бача у вези са изменом државних оквира током 16. века. Кроз детерминисање фенома промена у функционисању конкретрних историјских установа, Комисија сматра, да ће писац дисертације бити у могућности да реконструише не само црквени и световни живот града, него и његове привредне и културне структуре и динамику њихових социјалних функција, а донекле и демографске процесе који се уклапају у шири простор и епоху. Циљеви истраживања су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.5 очекиваних резултата (хипотезе) Међу очекиваним резултатима истраживања, дисертација намерава да да одговор на питање узрока и околности пада економског, управног, верско-образовног значаја града у посматраном периоду. Даље, очекују се нова сазнања у вези са средњевековном и раномодерном историјом града Бача, првенствено на пољу историје световних и црквених установа; темељитије упознавање привредне и културне историје града; нова сазнања у вези са динамиком промена у сфери управних градских функција Бача; нова сазнања о самом току промене власти која је практично значила готово комплетну промену државно-правних, привредних и друштвених оквира живота града. Међу резултатима се може очекивати и приказ рада католичких мисија у Бачкој, као и разрешење питања везаних за учесталост и интензитет упада угарских граничара и хајдука у околину Бача. Ова појава се у извесној мери може посматрати и као специфичан знак опадања моћи Османске империје на овим просторима. Очекивани резултати представљају значајан научни допринос? V.6 план рада ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Прва фаза у изради докторске тезе односи се на прикупљање и упознавање са релевантном домаћом и страном литературом која се односи на тему историје Бача у позном средњем веку и за време Османске власти. Након тога, у другој фази следи прикупљање необјављених и објављених извора на српском, мађарском, латинском, немачком и османском језику. У трећој фази следи њихова систематизација, превод, критика, компарација и анализа. Затим следи четврта фаза која се односи на писање текста дисертација на основу спроведених истраживања. Према радном плану, докторска дисертација ће имати следећи садржај, односно структуру: 1. Увод. У уводу ће кандидат дефинисати тему истраживања, њен концепт који ће нужно пратити хронолошко-прогресивну нит историјске епохе. Такође ова целина ће бити посвећена анализи досадашњих резултата историографије у проучавању Бача, као и интрадукционалној анализи комплексне диполматичке и наративне грађе која ће детерминисати правце и теме истраживања. Дефинисање циља истраживања ће бити сведено на научно стремљење да се истражи и прикаже до сада у оквирима историографије непозната прошлост Бача на прелому две историографске епохе, са хипотезом да су се неке институције и њихова традиција, и поред османског освајања ипак одржале. 2. Развој градских насеља у Угарској: Парадигма Бач. У овом поглављу биће изложен општи и специфични историјски контекст формирања градова у средњевековној Угарској. Правни и терминолошки проблеми у вези са тим процесом. Градске функције. Развој градске мреже Угарске у позном средњем веку. Функционална и правна типологија

17 насеља. У главним цртама одредиће се значај и улога Бача у мрежи насеља Угарске. 3. Прве вести о Бачу, настанак насеља. У оквиру овог дела биће анализиране историјскогеографске околности и специфичности настанка самог насеља; место Бача у мрежи насеља Угарске; географско-историјске специфичности развоја града као и степен његове развијености. 4. Бач као седиште жупаније. Ова целина биће посвећена улози града као центра Бачке жупаније. Уз то, пажња ће бити посвећена политичкој историји града у позном средњем веку и у првим деценијама новог века. Биће извршена анализа рада институција Бачке жупаније као и улога бачких жупана у политичком животу Угарске. 5. Црквена историја града. Бач као друга резиденција калочких надбискупа. На развој града је у знатној мери утицала околност да је био други центар Калочке надбискупије. Црквена историја града биће истраживана преко биографија калочко-бачких надбискупа током 1301 1541. године, као и кроз историју настанка и функционисања верских установа у Бачу. Истраживачка пажња ће бити посвећена и раду бачког каптола и фрањевачког реда као и школско-образовним установама везаним за црквену организацију. 6. Привредна и културна историја града. Једна од реалативно не истражених тема је привредна и културна историја града Бача. На основу планираног концепта рада у овој целини ће се извршити анализа нових извора и литературе на основу којих ће кандидат дати суд о значају и улози Бача у привредном и културном животу позно средњовековне Угарске. 7. Посете владара граду. Значај улоге Бача започет је током династије Анжујаца, да би свој успон град доживео током 15. века. О значају Бача, између осталог, сведоче посете угарских и европских владара, као и других угледних личности овом граду. Уз помоћ литературе, објављених и необјављених извора кандидат ће утврди итинерариј поменутог спектра личности везан за Бач. 8. Бач у контексту промене државно-правних оквира. У овом поглављу кандидат ће истражити следеће тематске целине. Јачање турске опасности у светлу османских упада на југ Угарске. Привредне и демографске последице турсдких напада на околину Бача. Децимални попис из 1522. године. Војна и финансијска улога Бача у борбама против Османлија. Последице угарског пораза у Мохачкој бици по Бач. Анализа тока догађаја везаних за судбину Бача до његовог коначног пада под османску управу. Истраживање страдања Бач у војним операцијама 1526-1543. године. Тачна година пада града под османску власт. 9. Историја Бача за време османске власти. Бач и његова околина у борбама хришћана против Турака у 16. и 17. веку. У овом поглављу биће проучена историја Бача под османском влашћу. Биће анализирана проблематика успостављања османског административног система у граду, питање преживљавања елемената претходног правног система. Питања управе, правосуђа, опорезивања. Бач као седиште нахије. Проблематика верских, културних, привредних функција града под османском управом. Компарација градских функција под угарском и османском влашћу. Анализа података дефтера важних за привредну, демографску историју насеља. 10. Судбина Бача у Дугом рату. Посебно поглавље биће посвећено Дугом рату (1591-1606), с обзиром на огроман значај тог рата у привредном, демографском, етничком, војном и политичком погледу на простор јужне Угарске. У оквиру овог поглавља кандидат ће истражити појаву упада угарских пограничних милиција и хајдука у област Бача и југозападне Бачке. 11. Питање католичких мисија за време османске власти. Православна црква у време турске власти и простор Бача. У историографском погледу значајно је питање присуства католичких редовника и опстанка католичке црквене организације на подручју Бача под турском влашћу. Посебно занимљиво светло на ово питање бацају изворна документа, настала током католичких мисија на овим просторима. Католичке мисије су организовали фрањевци и језуити из Босне. Чини се, да је у то време Бач постао

18 мисионарски центар за овај део Угарске. Паралелно, теза ће приказати и присуство православног, српског становништва на простору Бача и његове околине, као и генезу његових црквених средишта. 12. Историја бачке тврђаве. Историју тврђаве ће бити анализирана у хронолошком контексту од средњег, до средине 17. века. Биће анализирана проблематиком изградње тврђаве и њена функција у време угарске и османске власти. Истраживање ће вити базирано на објављеним и необјављеним изворима и на новијој литератури, махом мађарске провенијенције, као и на резултатима новијих археолошких истраживања. 13. Епилог. У овом делу рада кандидат ће изложити ток догађаја везаних за околности под којима је Бач поново дошао под хришћанску власт током Бечког рата (1683-1699). Питање виталности затечених и преживелих хришћанских институција, као и реликата институција средњовековне Угарске државе представљаће посебан сегмент истраживања овог поглавља. 14. Закључак. У закључку ће бити сумирани резултати истраживања. План рада је одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.7 метод и узорак истраживања Дипломатичка анализа публиковане и не публикване грађе. Историографски приступ наративним изворима са посебном пажњом на њихову веродостојност. Компаративни историографски метод са акцентом на грађу различите провенијенције. Узорак истраживања у историографском смислу није диктиран матодом истраживања, колико, потенцијалима изворног фондуса грађе. Метод и узорак су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.8 места, лабораторије и опреме за експериментални рад У складу са темом докторске дисертације истраживање ће се одвијати како у земљи тако и у иностранству. Ове научне институције су следеће: Библиотека Матице српске у Новом Саду, Семинарска библиотека Одсека за историју Филозофског факултета у Новом Саду, Magyar Országos Levéltár (Државни архив Мађарске), Országos Széchenyi Könyvtár (Државна библиотека Сечењи), Magyar Tudományos Akadémia Könyvtára (Библиотека Мађарске научне академије), Hadtörténelmi Levéltár Budapest (Војни архив Будимпешта), Eötvös Lóránd Tudományegyetem Könyvtára (Библиотека Универзитета Етвеш Лоранд), Haus-, Hof- und Staatsarchiv: Österreichisches Staatsarchiv (Државни архив Аустрије), Österreichische Nationalbibliothek (Државна библиотека Аустрије), Klebelsberg Kunó Egyetemi Könyvtár Szeged (Универзитетска библиотека Клебелсберг Куно Сегедин), Црквени архив фрањевачког самостана у Бачу, Црквени архив бачких фрањеваца у Загребу. Услови за експериментали рад су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.9 методе статистичке обраде података и осталих релевантних података Након анализе домаће и стране литературе, приступа се критичком сагледавању како налаза домаће и стране историографије тако и објављених и необјављених извора. Статистичка обрада пописа; компарација резултата пописа. Након критичке анализе података приступа се уобличавању закључака до којих кандидат дође. После формулације закључака приступа се синтези добијених резултата и затим њеној експозицији. У појединим фазама рада користиће се статистичка метода, а кроз већи део рада биће присутна компарација сазнања у вези са Бачом са другим градским насељима на регионалном и земаљском нивоу у оквирима угарске односно османске државе. Текст дисертације ће бити структурисан по тематско-хронолошкој методи.

Предложене методе су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНОVI ЗАКЉУЧАК кандидат је подобан ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО ментор је подобан ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО тема је подобна ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО 19 Образложење (до 500 карактера): На основу увида у приложени материјал, а у складу изнешених оцена у претходним ставкама реферата, Комисија је једногласно закључила да је докторант, Ма Атила Фајфер подобан кандидат за израду докторске дисертације Историја Бача од позног средњег века да опадања моћи Османског царства која својим хронолошким оквиром покрива историографске научне области медијевистике и историје модерног доба. Такође, на основу научне биографије и претходних менторстава, Комисија сматра да је предложени ментор др Ђура Харди, властан да води кандидата Атилу Фајфера у научном подухвату истраживања и писања предложене докторске тезе. датум: 24. јануар 2018. председник комисије- др Лемајић Ненад члан 1- др Божанић Снежана члан 2- др Давид Геза члан 3- др Ђере Золтан ментор- др Харди Ђура