ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ Зборник радова са семинара за библиотекаре у средњим и основним школама Срема

ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ Зборник радова са семинара за библиотекаре у средњим и основним школама Срема 1994-2009. Уредник Весна Петровић Рецензент Радован Мићић 2

ШКОЛСКE БИБЛИОТЕКE У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ Зборник радова са семинара за библиотекаре у средњим и основним школама Срема 1994-2009. друго допуњено издање Васанта Нови Сад 2009 3

4

5 С А Д Р Ж А Ј Реч уредника...7 Теорија О лепоти једног занимања са зачеља / Нада Дурковић...11 Организација рада школских библиотека / Весна Петровић...17 Стандарди за школске библиотеке / др Жељко Вучковић...19 Инвентарисање и обрада монографских публикација / Ружица Станковић...23 Обрада серијских публикација / Бојана Вукотић...27 Аутоматизација библиотечког пословања у основним и средњим школама / Предраг Ђукић ; Златко Ахмић...39 Референсне збирке у школским библиотекама / Радован Мићић...55 Традиционално и модерно у школским библиотекама / Славица Јурић...67 Обавеза и могућности стручног усавршавања школских библиотекара / Милица Kирћански...83 Јавне и школске библиотеке : Сарадња и заједничко коришћење ресурса / Марина Митрић...93 Фестивал хумора за децу у Лазаревцу / Милица Матијевић...105 Пракса у библиотекама Срема Библиотека - смер хуманог детињства / Зорица Мишчевић...111 Зона младих / Светлана Сабо...117 Читалачка интересовања ученика основних и средњих школа / Снежана Лађиновић...123 Реализација наставних часова у библиотеци основне школе / Милијана Цвијановић...133 Читањем до петице / Јасна Калаузовић...137 Школске библиотеке у Срему стање и могућности развоја / Душанка Милорадић...141 Прилози ИФЛА/УНЕСКО Манифест за школске библиотеке...149 Правилник о раду школских библиотека...151

План и програм рада школског библиотекара...159 Извештај о раду школског библиотекара...161 Извод из универзалне децималне класификације...163 Водич кроз школске библиотеке Срема...169 6

РЕЧ УРЕДНИКА Матична служба Библиотеке Глигорије Возаровић у Сремској Митровици, у складу са својим законским обавезама, између осталог, бави се и стручним усавршавањем библиотекара који раде у школским библиотекама. Школске библиотеке имају изузетан значај и за образовање, јер су неопходне за успешно остваривање наставног процеса, и за културу, јер представљају најбројнији тип библиотека са великим књижним фндовима и значајном читалачком популацијом. Библиотекари у школским библиотекама морају да науче, поштују и примењују у свом раду правила библиотечког пословања. У том циљу Матична служба планира и реализује следеће облике обуке: 1. индивидуалне консултације на којима се решавају текући проблеми у раду одређене школске библиотеке, 2. стручне састанке са школским библиотекарима у свих седам општина Срема на којима се сагледава стање у раду библиотека и предлажу мере за унапређивање рада и 3. годишње семинаре са темом из библиотечке теорије и праксе за школске библиотекаре региона Сремa. Семинари се од 1994. године одржавају традиционално, сваког априла. Први семинари су одржавани у Библиотеци Глигорије Возаревић а касније и у школским библиотекама у Сремској и Мачванској Митровици, Руми, Новој Пазови и Шиду. У њиховом раду су учествовали библиотекари Народне библиотеке Србије, Библиотеке града Београда, Библиотеке Матице српске, Народне библиотеке «Димитрије Туцовић» из Лазаревца и Библиотеке «Глигорије Возаревић» из Сремске Митровице. У петнаестогодишњем периоду реализоване су теме од организација рада школских библиотека преко инвентарисања и обраде монографских и серијских публикација, културно-васпитних облика рада, рефересних збирки до стандарда, аутоматизације пословања и могућности стручног усавршавања школских библиотекара. Уз основну тему семинара учесници се упознају и са стањем у школским библиотекама за текућу годину преко анализе коју сваке године, на основу статистичких података, анкета и упитника израђује Матична служба. И библиотекари који раде у школским библиотекама учествовали су у раду семинара и презентовали своје успешне програме. 7

У истом периоду Матична служба у сарадњи са школама урадила је: Правилник о раду школских библиотека, Основне поставке програма рада и извештаја о раду школског библиотекара и Водич кроз школске библиотеке Срема. Прво издање зборника Школске библиотеке у теорији и пракси објављено је 2004. године, а због великог интересовања библиотекара у свим типовма библиотека уредник и аутори радова одлучили су да објаве друго допуњено издање. Зборник је допуњен радовима који су саопштени од 2004. до 2009. године, такође на семинарима за школске библиотекаре Срема. Будући да актуелне стручне литературе о библиотечком пословању у школским библиотекама нема довољно, библиотекари који почињу свој рад наћи ће у овом Зборнику одговоре на многа питања из теорије и праксе школског библиотекарства, а колеге које воде матичне службе путоказ за свој рад. 8

9 Т Е О Р И ЈА

10

Мр Надежда Б. Дурковић Библиотека града Београда 11 О ЛЕПОТИ ЈЕДНОГ ЗАНИМАЊА СА ЗАЧЕЉА Са чуђењем примећујем да одавно нема конкурса за послове школског библиотекара. Ни оног скромног, ситног, да што мање кошта о уоквиреном, па болд, да не причамо. Можда то са оглашавањем слободних радних места сада иде друкчије, можда су сви добро и здраво, и сви на броју, па се нема шта ни расписивати. Да не злосутим, није се чуло да су укинули школске библиотекаре. Далеке 1970. године, био је хладан јануар и распуст, писац ових редова, тек дипломирани професор југословенске и светске књижевности, јавио се на расписани конкурс за послове школског библиотекара на неодређено време и већ почетком фебруара почео да ради у једној школској библиотеци, па тако, пуних 25 година. Преостале године до одласка у пензију провео је у великом библиотекарству, народном или јавном, те комплетирао слику о односима међу члановима библиотекарске фамилије. Чини му се да уме да одговори на питање како види себе, како га виде други који ради посао сличан његовом и како га виде они који раде нешто друго. Ове редове посвећује тврдњи да је посао школског библиотекара сјајан, пожељан, разнолик, креативан и одговоран. Исто би рекао и о пословима библиотекара без атрибута школски. Не каје се што је читав живот био ( и остао ) библиотекар. Поред труда да за малу плату ради предано, старао се да и други поверују у његову причу о важности и лепоти овог занимања, што чини и сада. Уверен у истинитост своје тврдње да су школски библиотекари важни људи, иако се таквима, најчешће у грађанству не сматрају, посвећује овај рад просвећивању оних који сумњају. Шта једно занимање чини пожељним? Да друштво даје значај, да је добро плаћено, да омогућује удобан живот, да је у врху топ листе високо котираних занимања, да га млади људи препознају као властиту тежњу. Како стојимо овде? Никако. А како је некад било? Слично. Али, ако је тако, како је аутор наведених редова, а био је даровит студент и није мазохиста, провео читав радни век бавећи се тако неважном дужношћу. Због љубавне виремије према књизи којом се заразио у раном детињству. У почетку је био библиотекар аматер, срећан што је међу књигама, елементарно оспособљен за рад са читаоцима. Пун елана,

радио је и све друго што се од њега захтевало, а тога је бивало све више, ишао је на замене часова, водио записнике на седницама наставничког већа, био члан разних комисија, пописне ове, пописне оне... и ко зна шта све још, давно је било. И постајао је све више све друго него школски библиотекар, а библиотека све чешће заборављена. Више се не сећа како му је дошао у руке уџбеник за средњу библиотекарску школу, али зна шта је тада схватио: да су његова филолошка знања недовољна за посао који је изабрао, да му ваља учити оно што не зна и да му је труд који је уложио за припрему и полагање професорског испита, а полагао се недељу дана, залудан посао. Имао је среће да некако у то време оде на семинар који је Народна библиотека организовала за школске библиотекаре када му је пукло пред очима, и када је схватио шта све треба да уради и шта више не сме и шта сада мора. Почео је учити језик и правила овог занимања, латио се тумбања фонда, и разумео да нико његов посао у школи неће урадити ако то он не учини. Ни један стручни семинар није прескакао, а 1985. године положио је и стручни испит у библиотекарству, мада није морао. Био је све вештији у одбрани занимања и све уверенији да је његов посао не само леп него исто толико вредан као наставнички. Та одбрана није могла бити баш увек у рукавицама и сећања на неке пенале и данас болно бриде. Природно је што се школски библиотекар упоређује са наставником јер се за оба посла тражи исти степен школе. Библиотакар не носи дневник, наставник носи дневник и то је закон решио кроз недељну норму часова. И школски библиотекар и наставник морају планирати свој рад, учествовати у раду стручних органа, полагати стручни испит, стручно се усавршавати. Стручни послови које обавља библиотекар јесу само његови стручни послови, па одређено неразумевање радне околине природна је последица незнања. Међу његовим пословима има лакших и тежих, како у обради књиге тако и у раду са читаоцима. Треба се борити против мишљења које укупан посао мери према његовим најједноставнијим формама, а никако порицати њихово постојање. Упоређивати оно што је суштински различито у пословима школског библиотекара и наставника не води никуд и ћорав је посао, па срдачно препоручујем да се ове радње избегавају. Треба отворено признати да је наставнички посао стреснији и с те стране гледано објективно тежи. Чињеница је, такође, да ће ученици, ако школа не обезбеди наставника за одређени предмет, морати да полажу разредни испит, ако школа нема библиотеку, или из ма ког 12

разлога не може да организује њен рад, неће се санкционисати ни ученици ни наставници. Постоје и народне библиотеке. То су факта. Али зар нам нису бар једном у животу рекли... завидим ти због посла којим се бавиш... или...благо теби.... Бранили сте се, било вам је мало непријатно, а рогушили сте се на оно лако је теби, па сте рекли е, не знаш ти. А у ствари, имају вам и на чему завидети. Знате ли ону досетку да је библиотекар човек који је у најбољем друштву међу најпаметнијима који ћуте. И ваша клијентела је најбољи део друштва. Каква год деца била, увек су и свугде најбољи део друштва. Излази да школски библиотекар ради на повезивању најбољих у духовном стваралаштву са најбољима у живом људском друштву. Зар то није привилегија? (само онда када сте добар познавалац књиге и добар педагог у противном је једна велика мука). Да још мало варирамо школски библиотекар је као мост међу двема тајнама на једној обали тајна књиге, на другој тајна њеног читаоца, а он је ту да организује њихов успешан сусрет. Дабоме да не би сметало када би био боље плаћен и кад би се у набрајању скочило са позиције и школски библиотекар. Идемо даље. Ваш посао захтева ерудицију, а ње нема без сталног учења. Да бисте били корисни својим читаоцима и уживали њихово поштовање морате бити довољно обавештени и приправни за очекивана и неочекивана питања. То се постиже систематским упознавањем књижног фонда, затеченог и оног који ви формирате. Добра прилика да вам све књиге прођу кроз руке јесте ревизија од које библиотекари, (и они у народним библиотекама) беже ко ђаво од крста. Јесте, посао је огроман, прљав, нездрав али кад се заврши као да је створен нови свет. И колико само драгоцених и заборављених књига изађе из илегале. Од ваше маште зависи која ћете помагала створити за брзо проналажење информација, јер нико вам не брани да поред онога што је прописано (алфабетски и стручни каталог) смишљате и друго што ће вам олакшати рад. Постојање CIP-а смањује муке и грешке при стручној обради књиге и штеди време, па се можда можете посветити креирању предметног каталога који би вам сигурно био од велике користи. Ако је то велики залогај, урадите нешто мање, водите паралелни попис тема које су ученици обрађивали и литературе коју сте вам при том послу препоручивали. Држите се правила не кретати увек из почетка у истом послу. Када мерите властити учинак узмите у обзир број читалаца, број књига које сте дали на коришћење, број нових књига које сте набавили и обрадили, број ученика и наставника који су од вас тражили 13

сложенији вид стручне помоћи при изради одређених писаних састава или у припреми наставе. Бројите изложбе књига, књижевне сусрете, трибине итд. А да ли сте размишљали о грешкама и правим погоцима које сте чинили када сте предлагали књигу по слободном избору што ниједна статистика не мери? Неће звати хитну помоћ ако погрешите, али ће ауторитет ваше препоруке знатно опасти. Треба развијати стратегије за што већи број погодака, проверавати квалитет избора (тражити читаочев суд непосредно), повремено анкетирати читаоце, ослањати се на правило да деца држе до препоруке својих вршњака и бити обазрив таман тако као да преписујете лек. Ваши читаоци живе у цивилизацији слика, а ви им препоручујете књигу, имате сјајну намеру да они за недељу две дођу опет и тако редом. Ако сте погрешили при избору, можда вам неће дати шансу за репризу. Има још једна важна ствар колико ваши читаоци чекају књигу која им је неопходна? Знам да су ђаци немарни, да држе књигу док не прође лектира, да сви наставници у исто време раде исто. То је прилика да се одлучније умешате у послове планирања наставног процеса и да понудите могућа решења за квалитетније извођење наставе (настава ће сигурно бити квалитетнија ако већи број ученика има могућност да прочита лектиру ). Ваш посао би био брига о равномерној расподели књига по одељењима и оштрија контрола враћања књига. Време чекања на књигу би се скратило што у крајњој линији значи да би рад библиотеке постао ефикаснији. Време транзиције је донело промене и у школској библиотеци. Као што знамо, у нашем бившем социјалистичком самоуправном друштву школовање је било бесплатно. Флоскула о бесплатном школовању значила је и да су услуге школске библиотеке бесплатне. Није постојала могућност за новчаном казном кашњења при враћању књига, па је борба са овом појавом била искључиво реторичког карактера. Сада су се неки школски библиотекари одважили да новчано кажњавају неуредне читаоце и да од тих новаца формирају буџет за набавку нових књига. Не заносим се да ће новчане казне искоренити појаву, али ово разумем и као облик праведног успостављања разлике између оних због којих нас не боли глава и оних других. Суштински задаци школе јесу да васпитава и образује подмладак у својој земљи. Библиотекар учествује у овом важном послу тако што набавља, обрађује, и даје на коришћење књиге и часописе који су интелектуално подлога целокупног наставног процеса. Значи да и од библиотекара зависи како ће се тај процес одвијати. Благовремена набавка и обрада, никада оптималан, али бар задовољавајући обим 14

набавке, актуелна издања примерена важећем школском програму, планирана дистрибуција школске лектире могли би значајно да унапреде наставни процес. Све ово чинећи, библиотекар обезбеђује услове за успешну реализацију наставног процеса. Да ли ће наставници и ученици искористити све оно што је урадио не треба да брине, његово је да уради. Дабоме, ако има пара. А ако нема, као што нема, онда, као у озбиљној породици, у сарадњи са директором и председницима стручних актива, и других стручних служби, ваља заједнички одлучити шта је најпрече, а ко ће морати да сачека. Нека се помогне и оним фондом од казни, мало се треба и издавачима умиљавати, обратити се добростојећим суграђанима и ко зна чега се још може сетити брижни, домишљати библиотекар. Ако крећете на посао с радошћу, ако вам дан пролети, ако волите књигу и децу онда сте прави. Ако сте једном ногом у настави а другом у библиотеци, увек ћете бити више наставник него библиотекар. Ако сте из наставе прешли у библиотеку, и још вам се врти у глави, можда сам вам помогла да се одлучите остајете и марљиво учите свој нови лепи посао или, чим се укаже прилика, дневник у руке. У реду је и једно и друго, треба поступити честито. Звонило је, поздрављам вас срдачно! 15

16

Весна Петровић Библиотека «Глигорије Возаровић» Сремска Митровица 17 ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ Значајни део мреже библиотека и по библиотечким фондовима, и по читалачком потенцијалу, чине школске библиотеке. Мноштво информација, података и докумената свих врста и садржаја показују да се људско знање стално повећава, а школска библиотека као центар у коме се чувају сви извори сазнања мора да прошири своје функције и одговори на све сложеније захтеве и потребе читалаца. Школска библиотека је место библиотечко-информационе, васпитно-образовне и културне делатности сваке школе. У њој се прикупља, обрађује и даје на коришћење књижна и некњижна грађа. Њен основни циљ је организован и програмиран библиотечко-наставни рад као основ васпитно-образовног процеса, који оспособљава ученике за самостално коришћење свих извора сазнања. Програм рада школске библиотеке је део васпитно-образовног процеса школе у којој делује. Библиотечко-информациона делатност обухвата набавку, инвентарисање, класификацију, сигнирање, каталогизацију, ревизију књижне и некњижне грађе, као и вођење дневне, месечне и годишње статистике, израду програма рада и извештаја о раду. Када се обезбеде основни услови за рад (библиотечки фондови, простор и опрема), свака школска библиотека треба, пре свега, да има континуирану и планирану набавку и обраду библиотечких фондова по међународним стандардима за библиографски опис публикација. Сви библиотечки фондови морају бити евидентирани у одговарајуће књиге инвентара које су докуменат о власништву, а показују бројно и вредносно стање библиотеке. Књига инвентара је најважнији документ сваке библиотеке у који се инвентарише свака приспела јединица библиотечке грађе. Она представља попис целокупне библиотечке грађе и као таква служи за утврђивање стварног стања библиотечких фондова. Библиотечка грађа се инвентарише према Правилнику о евиденцији библиотечке грађе. Књиге се класификују и смештају у полице на основу садржаја по Универзалној децималној класификацији (УДК), која целокупно људско знање дели на 10 основних група (0-9). Њих треба ширити на подгрупе само према књигама које постоје у фонду. Трећи део осме групе Књижевност у односу на друге групе изузетно је велики и

богато заступљен у школским библиотекама. Да би се омогућило читаоцима-ученицима лакше сналажење у фонду, ову групу у библиотекама основних школа можемо поделити према књижевним родовима а у оквиру њих књиге слагати по азбучном реду (презиме писца или наслов дела). Школска библиотека је обавезна да има ауторски и стручни каталог који пружају ученицима и наставницима основне информације о књизи. У каталошке листиће се уносе подаци са књиге према правилима ISBDM-а. Библиотекар мора да информише и наставнике и ученике о приновљеним књигама и периодичним публикацијама, да израђује помоћне каталоге или библиографије (лисне или електронске) у које ће уносити податке битне за поједине наставне предмете, да презентује и популарише све фондове и различите изворе информација у циљу ширења ученичког знања и стручног усавршавања наставника. Васпитно-образовна делатност школске библиотеке је пре свега систематско и организовано упознавање ученика са свим врстама библиотечко-информационе грађе и њихово оспособљавање за самостално коришћење извора информација. Стварање навике коришћења школске библиотеке често је од пресудног значаја за перманентно образовање које се не заснива на меморисању података и коришћењу уџбеника јединих и посредних извора информација, него на потреби да се после редовног школовања настави стицање знања директно из изворне, оригиналне стручне литературе. Паралелно са непосредним радом са ученицима у оквиру ове делатности библиотекар треба да развије сарадњу са наставницима и стручним сарадницима у школи. Ова сарадња може да се одвија у више праваца: договор о набавци и коришћењу библиотечких фондова, реализација програма и пројеката везаних за наставу и ван наставне активности, организовање часова у библиотеци, посете сајмовима књига, организовање наставних часова у библиотеци... Културна и јавна делатност школске библиотеке остварује се кроз разноврсне програме: књижевне сусрете, трибине, квизове, изложбе књига... Овим програмима библиотека уводи ученике у јавни и културни живот ужег и ширег окружења. Да би културна делатност била садржајнија и богатија библиотекар треба да сарађује са установама културе: библиотекама, галеријама, музејима, позориштима. У библиотеци се може организовати рад више секција, пре свих библиотечке, које ће учествовати у реализацији културних програма школе: Дана школе, Школске славе, Дечје недеље... Библиотека треба 18

да буде место у коме ће се окупљати редакција школског листа и чланови литерарних и драмских секција. Маркетиншке активности су планиране програмом рада, који одређује циљеве и начине њихове реализације. Он се израђује у сарадњи јавних и школских библиотека и треба да садржи план активности помоћу којих ће се остварити циљеви: организовање приказа и изложби, састављање информатора о радном времену, услугама и колекцијама, припремање и дистрибуција пописа књига и часописа у вези са наставним програмом, као и за теме које се обрађују кроз више предмета, давање информација о програмима и новим књигама у јавним библиотекама, организовање група «пријатеља библиотека», организовање сајмова књига и читања, иницирање сарадње са другим организацијама у области (нпр. са музејима, галеријама, удружењима за завичајну историју...) План активности треба вредновати и ревидирати почетком сваке школске године, а цео документ треба продискутовати најмање једном у две године. Носилац ових активности је библиотекар од чијег образовања и способности за педагошки рад зависи успешност остваривања основних функција школске библиотеке, а за чију реализацију се морају обезбедити одговарајући услови: простор и опрема, библиотечки фондови и стручни кадар. Простор je jедан од битних услова за добар рад школске библиотеке. Библиотека треба да се налази у централном месту у школи и да буде доступна свим ученицима и наставницима. За правилно функционисање школске библиотеке потребна су два повезана простора: за смештај књижног фонда и читаоницу. Стандард предвиђа да читаоница има најмање 20 читалачких места, како би се могао организовати групни рад једног одељења. Веома је битна и флексибилност простора, која омогућава разноврсне активности и прилагођавање будућим променама наставног програма и технологије. У библиотечки простор се мора сместити: пулт за информације, каталози, on line радне станице, столови за учење и истраживање, смештај референсних дела и основне колекције, као и аудиовизуелне опреме и обрада библиотечке грађе. Добро уређење школске библиотеке и естетски изглед највише доприноси да се читалац осети добродошлим и повећава жељу ученика и наставника да проводе своје време у библиотеци. Опрема библиотеке треба да буде функционална и прилагођена узрасту ученика. Намештај треба да буде дизајниран за децу и лако прилагодљив висини деце различитог узраста. Висина полица у које се смешта књижни фонд треба да буде од 1,50 cm до 1,70 cm. Пано за 19

изложбе, витрине за смештај аудиовизуелне и визуелне грађе, каталошки ормар, радни сто за библиотекара, компјутер, касетофон, ТВ пријемник, видео и компјутери намењени, за рад библиотекара и корисника, неопходни су део опреме су коју свака добро огранизована школска библиотека треба да има. Школска библиотека врши важну функцију у информатичком описмењавању ученика, те због тога она мора да омогући коришћење све неопходне електронске, компјутерске и аудиовизуелне опреме и приступ Интернету. Библиотечке фондове чине књижни, који обухватају монографске и серијске публикације и некњижни, односно визуелна, аудиовизуелна грађа, компјутерски програми, географске карте Књижни фонд се у основној школи дели на ученички и наставнички, док је у средњој школи јединствен. Минимални број књига у школи која има до 500 ученика је 2.500, односно 8-10 књига по ученику. Структура књижног фонда формира се према типу школе и наставном програму. Стручна и приручна литература треба да чини 60% фонда, а обавезна школска лектира од 5 до 15 књига по одељењу. Годишња обнова књижног фонда требало би да износи најмање једну књигу по ученику, а расход не би смео да буде већи од 5% књига целокупног фонда. Свака књига без обзира колико има примерака инвентарише се посебно и једном инвентарисана књига представља материјалну вредност библиотеке све док се по неком од законских основа не расходује. После инвентарисања за књигу се израђује карта књиге и она се каталошки обрађује. Ученицима треба обезбедити и грађу, која не спада у традиционално библиотечку: књижне и телевизијске серијале, музику, видео траке, тинејџерске часописе, рачунарске игре, стрипове... Редовна ревизија библиотечких фондова у школским библиотекама ради се сваких пет година, а ванредне ревизије могу се вршити и у краћем временском периоду. Корисници школске библиотеке су сви ученици, наставници и остали сарадници школе. Упис у школску библиотеку је по правилу бесплатан, али се може наплатити и симболична чланарина, која се користи искључиво за набавку и обнову библиотечког фонда. Корисници библиотеке треба да буду уписани у одговарајућу књигу за упис, а књиге позајмљују преко картотеке корисника. Рад са корисницима потребно је организовати тако да се може пратити број читалаца, њихова интересовања, врсте читалачке активности, и обрт књижног фонда. Да би овај рад био успешан свака библиотека треба да има: 20

- Књигу уписа читалаца - Карту читаоца - Карту књиге - Чланску карту - Картотеку Ако се организује рад са корисницима на овакав начин и о томе се на одговарајућим обрасцима води статистика, добићемо јасну слику о раду библиотеке и њеном значају у васпитно-образовном процесу као и о обиму посла библиотекара. О раду библиотеке води се дневна, месечна, полугодишња и годишња статистика, а програми и извештаји раде се месечно, полугодишње и годишње. Свака школска библиотека треба да има свој Правилник о раду са којим морају бити упознати сви корисници. Радно време библиотеке треба да обухвати обе смене у школи. Стручни кадар у школској библиотеци раде библиотекари односно треба да имају високу стручну спрему. Школски библиотекар је стручни сарадник у настави и обавезан је да присуствује и учествује у раду наставничког већа. Посао школског библиотекара одређен је делатношћу школске библиотеке, наставним планом и програмом школе, структуром читалаца и средином у којој школа ради. Све ово треба имати у виду приликом планирања рада школске библиотеке. Стручно усавршавање библиотекара подразумева перманентно стицање нових сазнања и праћење најновијих достигнућа из области библиотечко-информационе делатности. У ту сврху матичне библиотеке организују семинаре, предавања, стручне састанке... На инструктивном и консултативном семинару, за кандидате који полажу стручни испит, у организацији Библиотеке Матице српске и Народне библиотеке Србије добија се комплетан увид у библиотечку делатност, те би библиотекари који раде у школама требало да полажу стручни испит из библиотекарске струке. Обавеза усавршавања школских библиотекара пордазумева и праћење нове педагошке литературе, стручне литературе и периодике из области библиотекарства, учешће на стручним семинарима и саветовањима, стицање вишег степена стручне спреме, сарадња са народним и другим библиотекама и библиотекарским удружењима, учешће у раду актива и секција школских библиотекара на нивоу општине, града и шире, саставни је део посла. На овај начин савремено организована школска библиотека постаје део васпитно-образовног процеса школе, културно средиште и центар за проток информација што и јесте њена основна функција. 21

Литература: 1. Влаховић Бошко : Школски мултимедија центар. Београд, 1998 2. Radović, Slobodan : Školska biblioteka u nastavi. Gornji Milanovac : Dečje novine, 1982 3. Шета, Вишња : Традиционално и ново у школском библиотекарству. У: Библиотекарство традиција и промене. 143-153 стр. 4. Шуљагић, Радмила : Библиотека у основној школи. Београд: Народна библиотека Србије, 1972 5. Шуљагић, Радмила : Школска медијатека. Београд : Народна библиотека Србије, 1984 6. IFLA/UNESKO Манифест за школске библиотеке, 2000 7. IFLA/UNESKO Смернице за школске библиотеке, 2002 22

Др Жељко Вучковић Педагошки факултет Сомбор 23 СТАНДАРДИ ЗА ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ Школе, тачније навике и вредности које се у њима стичу, отварају врата ка књигама и библиотекама. Зато су школске библиотеке кључ за развој целокупног библиотекарства и показатељ његове виталности и отворености. Могу ли школске библиотеке данас бити боље од школа у којима делују, могу ли бити боље, или бар другачије, од целокупног педагошког и библиотечко-информационог система? Одговор на ово питање зависи од контекста у којем се оно поставља, а овај контекст умногоме се разликује у нашем и у светском окружењу. Када је реч о нашем школском библиотекарству, мислимо овде на ситуацију у Војводини и Србији, стање заиста није сјајно. Најпре, оно је веома ретко у жижи стручне пажње, било педагошке, било библиотечке. Навешћемо само један индикативан показатељ из последњег истраживања Обим и структура библиотечке делатности: у библиотекама 90 средњих школа у Војводини 37,75% библиотекара ради са пуним радним временом, 36,7% радника има допуну фонда часова у настави, а положен стручни испит у библиотечкој делатности има само 11,2% запослених. Иако је за потпунију оцену неопходна прецизнија анализа, готово да се може закључити да су школске библиотеке у нас често пасторчад и педагошког и библиотечког система. С друге старне, чини нам се да је у развијенијем делу света ситуација знатно другачија. Разлог томе лежи у другачијем приступу и визури, у којој се школске библиотеке сматрају не само равноправним делом библиотечке заједнице, већ кључем који отвара врата целокупног библиотечког система, претпоставком не само образовања, већ и обезбеђивања слободног приступа до знања и информација као претпоставке за развој демократског и отвореног друштва. При Ифли, међународној асоцијацији библиотека и библиотечких удружења, успешно делује посебна Секција за школске библиотеке. Последњих година један од најважнијих задатака секције јесте промоција и примена Манифеста за школске библиотеке, које је

Ифла израдила у сарадњи са Унеском, под геслом Школске библиотеке у учењу и образовању за све. Већ у преамбули овог изузетно важног и подстицајног стручног документа каже се да школске библиотеке обезбеђују информације и идеје које су темељ за успешно функционисање данашњег друштва засниваног на знању и информацијама. Оне ученицима обезбеђују вештине за доживотно учење и развијају имагинацију која им омогућују да живе као одговорни грађани. Видимо, дакле, да се школске библиотеке стављају у контекст информатичког друштва, које и пред библиотекаре и пред кориснике поставља нове захтеве: познавање савремених информационих сервиса и ресурса, разумевање структуре информација, анализу конкретних информационих потреба, претраживање и вредновање информација, све у функцији хумане дисеминације и коришћења целокупног корпуса људског знања. Према Манифесту, школска библиотека обезбеђује услуге, књиге и друге ресурсе које омогућују свим члановима школске заједнице критичко мишљење и ефикасно коришћење информација у свим медијима. Школске библиотеке повезују се у шире библиотечке и информационе мреже у складу са Унесковим манифестом о јавним библиотекама. Школске библиотеке су суштински партнер у локалним, регионалним и националним библиотечким и информационим мрежама. Стручни кадар потпомаже коришћење књига и других информационих ресурса, у опсегу од лепе књижевности до документарних текстова, блиских као и удаљених ресурса, штампаних као и електронских извора. Услуге школских библиотека морају бити подједнако доступне свим члановима без обзира на пол, узраст, национално или религијско опредељење или социјални статус. Приступ колекцијама базиран је на принципима Универзалне декларације о људским правима и слободама УН, и школске библиотеке не смеју бити подложне било каквој форми идеолошке, политичке и религиозне цензуре или било каквом комерцијалном притиску. Школске библиотеке сматрају се, дакако, интегралним делом иновативних образовних процеса, са 9 кључних циљева за развој опште и информатичке писмености, учења, образовања и културе: 1. подршка образовном процесу према програму и мисији матичне школе, 24

2. подршка деци да развијају навику да читају и да уче и да користе библиотеке током целог живота, 3. пружање прилика за стицање искуства у креирању и коришћењу информација за знање, разумевање, имагинацију и уживање, 4. подршка ученицима да користе и вреднују информације и повећају осетљивост за све комуникационе процесе у друштву, 5. обезбеђивање приступа локалним и глобалним базама података и различитим идејама, мишљењима и искуствима, 6. организација програма који охрабрују социјализацију и друштвену осетљивост, 7. рад са ученицима, наставницима, управом и родитељима у испуњавању мисије школе, 8. заступање концепта да су интелектуална слобода и приступ информацијама предуслов за учешће у демократском процесу, 9. представљање услуга школске библиотеке широј школској и друштвеној заједници. На Сусрету учитеља Србије проф. др Ратко Божовић рекао је: ''Наша школа је бескрајно досадна, јер се у њој убија креативност деце и намеће једном заувек усвојени систем вредности одраслих.'' Уколико би се оживотворили циљеви Ифлиног и Унесковог манифеста о школским библиотекама, била би то драгоцена помоћ да се школама врате животност, игра, маштовитост, креативност и иновативност, да школске библиотеке постану замајац развоја библиотечко-информационог система, и да се оствари гесло савременог библиотекарства и савремене педагогије: отвореност и слобода духа за отвореност и слободу друштва. 25

26

Ружица Станковић Библиотека «Глигорије Возаровић» Сремска Митровица ИНВЕНТАРИСАЊЕ И ОБРАДА МОНОГРАФСКИХ ПУБЛИКАЦИЈА Школска библиотека као средство модернизације васпитно образовног рада омогућава: прикупљање, класификовање, инвентарисање, обраду и чување свих врста штампаних докумената, електронских информација и некњижне грађе који могу да буду извор и средство за рад наставника и ученика. Добро организован рад у библиотеци и брзина давања информација подразумева поред набавке и стручну обраду монографских, серијских публикација и некњижне грађе. Физичка обрада књиге представља прву припрему књиге за њено улажење у фонд и она подразумева пажљиво прелиставање да би се уочиле евентуалне грешке, односно да ли су листови правилно пагинирани и повезани. Ако књига није исправна, рекламира се код онога код кога је набављена; ако је исправна, прелази се на физичку обраду књиге под којом се подразумева: расецање листова, печаћење, лепљење етикета и џепова књиге. 1. Расецање листова је обавезно јер у супротном шаљемо кориснику информацију да нас та књига није занимала и стављамо под знак питања поверење у библиотекара које корисник треба да има. 2. Печаћење представља важан моменат јер њиме књигу стављамо у посед библиотеке, њиме отежавамо евентуалну крађу, а печат инвентарног броја олакшава посао библиотекару пошто приликом инвентарисања не мора руком да исписује садржај печата већ само инвентарни број. Печат власништва и инвентарни број стављају се на полеђини насловне странице књиге. Печат власништва је обично округлог облика пречника 1,5 cm са именом школе и назнаком -библиотека. Он се ставља: а) на полеђину насловне странице у замишљени пресек дијагонала, б) на средину унутрашње маргине непарне, али устаљене странице за коју се библиотека одлучи. На пр. 11, 111, 211, 311... в) на крај текста, 27

г) на све непагиниране прилоге. 3. Лепљење етикета и џепа књиге је интерна ствар сваке библиотеке. То је ствар договора или навике по којој се књиге задужују. Класификација је следећа фаза и она подразумева одређивање и разврставање публикација. Класификовати неку књигу, чланак или било који други документ у библтечко-информационој делатности значи идентификовати јој садржину и одредити јој место у систему научних информација и стручних области, а применом неког од класификационих језика и укључити је у целину одговарајућих садржинских база података. Универзална децимална класификација УДК је настала крајем 19. века. Њеним творцима сматрају се двојица белгијских правника Пол Отле и Анри Лафонтен, који су после одлуке у Бриселу, а за потребе израде светског библиографског прегледа литературе из свих области људског знања, објавили схему УДК. Употребом,,међународног језика језика бројева, омогућено је познаваоцима система, коришћење стручног каталога и других информационих база по УДК и онда када се не зна језик информационог и документационог центра. Целокупност знања и људског стваралаштва представљена је таблицама УДК. То је координарни систем у коме свака научна дисциплина, стручна област, група, или подгрупа, конкретан појам или предмет, има одговарајући класификациони симбол. 0 ОПШТА ГРУПА 1 ФИЛОЗОФИЈА. ПСИХОЛОГИЈА 2 РЕЛИГИЈА. ТЕОЛОГИЈА 3 ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ 5 МАТЕМАТИКА И ПРИРОДНЕ НАУКЕ 6 ПРИМЕЊЕНЕ НАУКЕ. МЕДИЦИНА. ТЕХНИКА 7 УМЕТНОСТ. РЕКРЕАЦИЈА. ЗАБАВА. СПОРТ 8 ЈЕЗИК. ЛИНГВИСТИКА. КЊИЖЕВНОСТ 9 ГЕОГРАФИЈА. БИБЛИОГРАФИЈА. ИСТОРИЈА Инвентарисање следи после класификације књижног фонда. Школска библиотека је обавезна да има књигу инвентара посебно за сваку врсту библиотечке грађе која се води на начин прописан Правилником о евиденцији библиотечке грађе. Књига инвентара је најважнији докуменат сваке библиотеке у који се евидентирају све приспеле публикације. Она представља попис и у извесном смислу 28

скраћени опис целокупне библиотечке грађе и као таква служи за утврђивање фактичког стања библиотечких фондова. У књигу инвентара уписује се свака појединачна публикација на језику и писму на коме је писана, по редоследу пристизања у библиотеку са свим потребним подацима који се уносе у утврђене рубрике. Редни број под којим се публикација уводи у књигу инвентара уписује се и на публикацију и представља инвентарни број, а јединица која се уноси инвентарну јединицу. Под називом инвентарна јединица подразумева се скуп основних података потребних за идентификацију. Инвентар је по форми укоричена књига која је састављена од образаца величине 25x35 cm који се морају нумерисати. Прва и последња страна се не нумеришу. Књига инвентара мора бити званично заведена у деловодни протокол и на последњој страни мора имати забелешку у којој се наводи број страна, односно редних бројева. Ова забелешка се оверава печатом и потписом директора. Сваког 31. децембра књига инвентара се закључује за ту годину, подвуче се црвеном оловком, констатује последњи инвентарни број и потпише је библиотекар и директор. Следећа година се наставља следећим редним бројем. Књига инвентара мора се пажљиво чувати. Преписивање књиге није дозвољено. Подаци се уносе мастилом и није допуштено брисање грешака, а исправке се могу вршити само у најнужнијим ситуацијама. Инвентарски лист за монографске публикације има следеће рубрике: (1) редни број (2) датум (3) аутор, наслов публикације, место издања, издавач и година издања (4) врста повеза (5) димензије (6-9) начин набавке (10) цена (11) сигнатура (12) напомена Редни број: под једним инвентарним бројем може се евидентирати само једна публикација, без обзира из колико се томова или свесака она састоји. Датум: у ову рубрику уписује се датум под којим се врши инвентарисање. Аутор, наслов публикације, место издања, издавач и година издања : у горњи део ове рубрике уноси се презиме, па име аутора и увек је одвојен зарезом. Ако публикација има два или три аутора наводи се 29

само први, а када постоји више, пише се само наслов публикације (публикација се пописује као анонимна). За наслов публикације узима се главни стварни наслов који се исписује испод података о аутору. Наслов треба почети у новом реду увучено, тј. испод четвртог слова презимена аутора, а све остале редове у овој рубрици треба почињати испод првог слова презимена аутора. Уколико је публикација анонимна, графички се истиче само прва реч главног стварног наслова. Податак о редном броју вишетомне публикације уноси се непосредно иза наслова и третира се као поднаслов па се од наслова одваја симболом размак, две тачке размак ( : ). Овај податак се преузима са публикације типизираних скраћеница (том т; књига књ; свеска св.), а ако је наведен само број, онда се тако и уноси, с тим што се овај податак увек исписује арапским бројем. Код инвентарисања уџбеника треба унети и поднаслов који указује на степен наставе и врсту школе. Место издања од претходног елемента одваја се симболом тачка размак повлака размак (. - ). Уколико постоји више места издања, уноси се само прво, а за остале се наводи скраћеница итд. односно etc. која се даје у угластој загради. Назив издавача од претходног елемента описа одваја се симболом размак две тачке размак ( : ) и може се навести и у скраћеном облику, ако је као такав шире познат у јавности (СКЗ, БИГЗ). Када се појављују два или више издавача, наводи се само назив првог издавача уз уношење одговарајуће скраћенице итд. oдносно [etc.]. Година издања наводи се иза назива издавача уз претходно стављања знака зарез, размак (, ). Уколико у публикацији не постоје подаци о месту издања и издавачу усвојене скраћенице уносе се у угласте заграде. Ако је публикација писана ћирилицом уносе се следеће скраћенице: - без имена издавача б.и. - без места издања б.м. - без године издања б.г. а ако је латиницом: - без имена s.n. (sine nomine) - без места s.l. (sine loco) - без године s.a (sine anno) Сви подаци за ову рубрику уносе се језиком и писмом публикације, а узимају се првенствено са насловне стране, или евентуално са неког другог места у публикацији који садржи податке. 30

Врста повеза у ову рубрику уносе се подаци о повезу публикације који је значајан елеменат у идентификацији и опису. Књига може бити броширана, меког или тврдог повеза. Димензије рубрика је одређена за податак о формату који се добија мерењем хрпта публикације по дужини и изражава се у сантиметрима. Увек се уноси заокружени износ према следећем већем броју сантиметра. Начин набавке рубрике од 6 до 9 обухватају основне видове набавке: обавезни примерак, куповину, размену и поклон. Код куповине у подрубрику уноси се назив и број рачуна који је достављен уз публикацију, а у подрубрику поклон име дародавца. Цена у ову рубрику уноси се цена сваке појединачне публикације. Сигнатура пошто сигнатура означава смештај књижног фонда у ову рубрику уноси се одговарајући податак за сваку публикацију. Ако је књижни фонд класификован по УДК систему то је УДК број. Напомена ова рубрика служи за уношење свих примедби и промена инвентарисане публикације. Уносе се подаци о коричењу, расходовању, отуђивању, замени публикације, пребацивање у други фонд, одељење и сл. Поред објашњења уноси се и број решења или одлуке о преузетим мерама. Каталошка обрада библиотечких фондова се врши у циљу бољег информисања читалаца, јер ма колико библиотекар познавао књижни фонд библиотеке, он не може увек да даје конкретне одговоре. Једино је сређени каталог поуздани информатор. За школске библиотеке вођење ауторског и стручног каталога је законска обавеза. Ауторски каталог пружа читаоцу ближе информације о књизи у случају када је познат аутор дела или наслов ако је дело анонимно, а стручни је значајан јер даје одговор на питање шта се све из једне области може наћи у библиотеци. Лисни каталози имају свој стандардни формат 12,5x7,5cm. Каталошки опис садржи одредницу која одређује врсту каталога и место каталошке јединице у датом каталогу и сам каталошки опис који идентификује библиотечку јединицу и дело садржано у њој. ОДРЕДНИЦА 31 Каталошки опис Одредница ауторског каталога може бити име аутора или наслов дела. Прва реч у одредници је редалица она се увек пише ћирилицом и великим словима. Ако је редалица име писца онда се пише прво

презиме великим словима, па име које је увек одвојено зарезом. Ако је редалица наслов дела прва реч у наслову се пише великим словима. Пишу се прве три речи наслова. 1.) ЛУКИЋ, Драган 2.) ЕПСКЕ народне песме Каталошки опис чини скуп елемената помоћу којих се публикација може идентификовати и увек се пише језиком и писмом на коме је публикација писана. Сви елементи описа груписани су у осам подручја, а распоред подручја и елементи у њима прецизно је одређен. Првих шест подручја чине главни каталошки опис. Подручја су сврстана овим редоследом: 1. Подручје стварних наслова и података о одговорности 2. Подручје издања 3. Подаци специфични за врсту грађе или публикације (ово подручје се не уноси у опис) 4. Подручје издавања 5. Подручје материјалног описа 6. Подручје издавачке целине 7. Подручје напомена 8. Подручје међународног стандардног броја (ISBN) Шематски приказ каталошког описа по подручјима ПРЕЗИМЕ, Име Наслов дела : поднаслов = упоредни наслов / аутор (име презиме) ; други аутор ; преводилац ; илустратор. издање. место издања : издавач, година издања (место штампања : штампарија, година). стр. : илустр. ; cm. (едиција ; књ ) Напомена : ISBN 32

Пример: 821.163.41-31 НЕНАДИЋ, Добрило Деспот и жртва / Добрило Ненадић. Београд : Политика : Народна књига, 2004 (Београд : Народна књига). 203 стр. ; 21 cm. (Век Политике. Бисери светске књижевности ; књ. 40) Тираж 50.000. Белешка о писцу и делу : 20 стр. ISBN 86-331-1695-2 Ауторски каталог је основни каталог сваке библиотеке. Он је незаменљив као информативно средство за кориснике. Овај каталог пружа корисницима обавештења : о писцу, делу, издању, години, штампарији, броју страна, формату, тиражу, предговору и поговору, те га треба пажљиво попуњавати и одржавати. Подаци који се уносе у каталошки опис првенствено се преузимају са описиване публикације и то: а) са насловне стране или замене за њу б) са полеђине насловне стране, из колофона, са корица, из наслова над текстом в) из поговора, предговора и текста За свако подручје Стандард предвиђа главне изворе података. Подаци који нису узети из главног извора стављају се у угласту заграду []. Скраћенице које се уносе у каталошки опис су: за ћирилицу за латиницу и други и др. et.al. издање изд. izd. то јест тј. i.e. Стварни наслов и податак о одговорности Главни извори података за ово подручје су насловна страна или замена за њу, односно главни стварни наслов. Главни стварни наслов наводи се испод четвртог слова одреднице и преузима се дословно са публикације. 33

Примери: ЉУШИЋ, Радош Вожд Карађорђе ВАТ, Фиона Upоznajte umetnost crtanja Поднаслов ближе одређује и допуњава наслов, указује на врсту и садржај, ближе одређује мотив или повод штампања публикације. Наводи се иза главног наслова и од њега се одваја: размак, двотачка, размак ( : ) и увек се пише малим почетним словом. Примери: ЉУШИЋ, Радош Вожд Карађорђе : биографија ЈАТО чудесних птица Јато чудесних птица : збирка песама седам песника Када уз главни наслов стоји више поднаслова на страним језицима и/или писмима наводе се сви који се налазе на насловној страни, а међусобно се одвајају симболом размак, знак једнакости, размак ( = ). Пример: ТЕРЗИЋ, Недељко Ovde počinje istorija = Itt kezdődik a történelem = Tu sa začinajú dejiny = Aci incepe istorija = Ту почина история У податке о одговорности спадају : аутори дела, коаутори, преводиоци, састављачи, уредници, илустратори... Првом податку о одговорности претходи симбол размак, коса црта, размак ( / ), а сваком следећем податку о одговорности претходи симбол размак, тачка зарез, размак ( ; ). Примери: ЦРНЧЕВИЋ, Бранислав Мрав доброг срца / Бранислав Црнчевић 34

ЋУЛАФИЋ, Драгомир Добро нам дошли / Драгомир Ћулафић ; Градимир Стојковић Подаци о одговорности преузимају се са насловне стране или замене за њу. Наводе се редоследом који су на њој дати. Подручје издања односи се на оне елементе који указују на податак о издању описиване публикације. Главни извор података за све елементе подручја издања је насловна страна или замена за њу. Први елемент је податак о издању па му претходи симбол тачка, размак повлака, размак (. - ) и пише се писмом који је наведен у публикацији али скраћено ( изд., ed., Aufl.). Редни број се увек пише арапским бројем. Примери: ЋУЛАФИЋ, Драгомир Добро нам дошли / Драгомир Ћулафић ; Градимир Стојковић. 5. изд. СОЛАРИЋ, Павле Поминак книжески / Павле Соларић. фототипско изд. Издавање Подручје импресума односи се на: место издавања описиване публикације, назив издавача, годину издавања, место штампања, назив штампарије и годину штампања. Главни извори података за све елементе овог подручја је насловна страна или замена за њу, прелиминарне стране и колофон. Место издавања је први елемент овог подручја и њему претходи симбол тачка, размак, повлака, размак (. - ). Називу сваког следећег места издавања претходи симбол размак, тачка зарез, размак ( ; ). Иза назива места издавања наводи се назив издавача и од њега се одваја симболом размак, две тачке, размак ( : ). Уколико издавач носи лично име пише се под знацима навода. Година издавања одваја се симболом зарез, размак (, ) и увек се означава арапским цифрама без обзира како је наведена у публикацији. Подаци о штампању публикације уносе се после године издавања у округлој загради ( ) којој претходи размак у следећим случајевима : - када је податак о месту издавања непознат - када је податак о издавачу непознат - када публикација представља издање индивидуалног издавача 35

- када је издавач страно колективно дело, а штампар са територије СЦГ. Уколико нису познати елементи овога подручја они се у каталошки опис уносе на следећи начин: ако је публикација писана ћирилицом уносе се следеће скраћенице: - без имена издавача б.и. - без места издања б.м. - без године издања б.г. а ако је латиницом: - без имена s.n. (sine nomine) - без места s.l. (sine loco) - без године s.a (sine anno) Примери: ЦРНЧЕВИЋ, Бранислав Мрав доброг срца / Бранислав Црнчевић. Београд : Рад, 1984. СТОЈАНОВИЋ, Зоран Бразил у срцу Срема / Зоран Стојановић. Сремска Митровица : аутор, 2001.(Сремска Митровица : ЈП Матроз) СТАНИШИЋ, Милутин Сремска црнице равна / Милутин Станишић. Београд : Слово љубве, б.г. ИЛИЋ, Марко Dvije svete tajne / Marko Ilić. Gračanica : Književni klub Vidici, s.a. Подручје материјалног описа обухвата: посебну ознаку грађе и/или опсег, податак о илустрацијама, димензије и пропратну грађу. Опсег публикације се изражава бројем страна, листова или стубаца, а наводи се последња нумерисана страна. Нумерација се означава арапским или римским бројевима зависно од података у публикацији, а затим се према прописаним скраћеницама (стр., ст. ) наводи ознака за стране, листове или ступце. Термин лист се не скраћује. Примери: СТАНИШИЋ, Милутин Сремска црнице равна / Милутин Станишић. Београд : Слово љубве, [б.г. ]. 36 стр. 36

НАУЧНА библиотека Informacije o novim knjigama : izbor. Rijeka : Naučna biblioteka, 1981. 48 listova Разноврсне илустрације (фотографије, шеме, цртежи, вињете) означавају се скраћеницом илустр. којој претходи симбол размак, две тачке, размак ( : ). Ако у публикацији преовлађује једна врста илустрација (ноте, схеме, фотографије, графички прикази, факсимили и сл.), наводи се израз који ближе описује поједину врсту илустрација. (фотогр., граф. прикази, ноте...) Пример: ЂУРЂЕВ, Бранислав Загонетне цивилизације у старијој историји човечанства / Бранислав Ђурђевић. Нови Сад: Мисао, 1982. 101. стр. : слика аутора Димензије односно формат мери се висином хрпта и изражава се у сантиметрима. Као симбол претходи му размак, тачка -зарез, размак ( ; ). Пример : ПЕРОВИЋ, Душан Из историје Првог српског устанка / Душан Перовић. Београд : Слово љубве, 1979. - 217 стр., [4 ] пресавијена листа ; 20 cm. Пропратну грађу представља физички одвојен додатак у виду листова или страна са схемама, картама, напоменама, исправкама, у виду некњижне грађе CD. Она не захтева детаљнији опис, а претходи јој симбол размак, знак плус, размак ( + ). Подручје издавачке целине обухвата више публикација које поред сопствених наслова имају и један заједнички који их повезује у тематску или формалну целину. Ово подручје чине: заједнички стварни наслов, подаци о одговорности који се односе на издавачку целину, нумерација издавачке целине, стварни наслов и нумерација кола. Овом подручју претходи симбол тачка размак, повлака размак (. - ), а наводи се у округлој загради. 37

Пример: ВУЈИЋ, Јоаким Изабране драме / Јоаким Вујић. Београд : Нолит, 1987. - 366 стр. : 18 cm. (Српска књижевност.драма ; 2) Подручје напомена представља скуп података који су значајни за кориснике библиотеке, а не улазе у главни каталошки опис. Напомена се наводи испод главног каталошког описа у висини првог слова редалице и од њега се одваја проредом. Претходи јој симбол тачка размак, повлака размак (. - ) Пример: ДЕРЕТИЋ, Јован Историја српске књижевности / Јован Деретић. Београд : Нолит, 1983. 706 стр. ; 21 cm. (Библиотека Синтезе) Библиографија: стр. 661-688. Подручје међународног књижног броја (ISBN) уноси се увек када је наведен у публикацији. Он се састоји од десет бројева (арапски бројеви од 0-9 ) који су груписани у следеће целине: идентификатор групе (националне, географске, језичке), издавача, наслова и контролни број. Пример: ISBN 86-7244-232-6 После завршене каталогизације за одређен број публикација приступа се обликовању каталога. Кутије или ладице које служе за ређање каталошких листића, нешто су шире и више од самих листића, а дугачке су од 30 40 cm. Листићи у каталог се ређају према азбучном реду презимена писаца или код анонимних публикација према наслову дела. Да би каталог био што прегледнији каталошке листиће, односно слова у каталогу треба разграничити међашима. Сем слободног приступа књигама у школској библиотеци неопходно је да буде и слободан приступ каталогу, да би ученик одласком у веће и специјализоване библиотеке био оспособљен да се служи каталогом. 38

Бојана Вукотић Народна библиотека Србије Београд ОБРАДА СЕРИЈСКИХ ПУБЛИКАЦИЈА У ШКОЛСКИМ БИБЛИОТЕКАМА Серијске или периодичне публикације препознатљиве су по томе што излазе у периодичним свескама или књигама, имају нумеричке или хронолошке ознаке, а излажење им није унапред временски ограничено. Појављују се као новине, службени листови, магазини, ревије, часописи, билтени... Према најновијем стандарду уводи се нов термин континуирани извори и обухвата: 1. серијске публикације и 2. интегративне изворе Серијска публикација се у ISBD(CR)-у дефинише као Континуирани извор који се објављује узастопно у одвојеним свескама или томовима, обично нумерисаним, и нема унапред предвиђен завршетак 1. У серијске публикације спадају: - новине и службени листови - магазини, ревије - часописи (најчешће стручни и научни) - билтени, информације - зборници (друштава, универзитета, института, академија) - радови (академија, института, факултета) - годишњаци, алманаси - календари - летописи - статистички годишњаци - школске публикације - извештаји - прегледи предавања универзитета и факултета - стенографске белешке - електронски часописи - адресари - монографске серије 1 ISBD(CR) : Међународни стандардни библиографски опис серијских публикација и других континуираних извора. - Београд : Народна библиотека Србије, 2004, стр. 23 39

Интегративни извор је Библиографски извор који се допуњава или мења помоћу података који не остају одвојени, већ се интегришу у целину публикације 2. У интегративне изворе спадају: - публикације које се допуњавају невезаним листовима (loose-leaf) и - Web презентације које се повремено ажурирају. Каталошка обрада периодике у малим библиотекама какве су школске обавља се једноставније, садржи мање елемената него што је то случај у народним или националним библиотекама. Ипак, и овој, такозваној скраћеној, каталошкој обради претходе радње којима се испуњавају основне законске обавезе које Закон о библиотекарству прописује за све библиотеке без обзира на тип библиотеке и ниво њене развијености. Једна од основних законских обавеза сваке библиотеке и прва фаза у обради је евиденција библиотечког материјала која се у библиотекарству назива инвентарисање. Инвентарисање представља уношење одређених (обавезних) података на прописаним обрасцима који су повезани у књигу инвентара. За сваку врсту библиотечког материјала библиотека је обавезна да има посебну књигу инвентара 3, па тако постоји 12 различитих књига инвентара: за монографске публикације, серијске публикације, дијафилмове, филмове, фонодокумента и аудиовизуелне публикације, рукописни фонд, стару и ретку књигу и минијатурна издања, гравире и графичке мапе, музикалије, фотодокумента, плакате и летке. Прописане обрасце издаје Народна библиотека Србије. Књига инвентара представља најважнији материјални документ библиотеке, она садржи попис и скраћени опис комплетног библиотечког материјала и на основу ње је могуће утврдити фактичко стање фонда. У књигу инвентара уписује се свака публикација која стигне у библиотеку; редни број под којим је заведена публикација уписује се и на публикацију и назива се инвентарни број, а сама публикација представља инвентарну јединицу. Код серијских публикација инвентарна јединица је једно годиште наслова, па се ове публикације инвентаришу тек када се комплетира годиште, с тим да се кроз контролне картоне води редовна евиденција о свакој приспелој свесци. Контролни или евиденциони картони треба да садрже основне елементе на основу којих ће бити могуће идентификовати публикацију: 2 и с т о, стр. 17 3 Правилник о евиденцији библиотечког материјала, Службени гласник СРС, бр. 3/85. 40

податак о наслову, поднаслову (уколико је то потребно), месту издања, издавачу, почетној година излажења, о стању фонда и напомене 4. Образац инвентарски лист за серијске публикације садржи следеће рубрике: 1. редни број (назначен арапским цифрама) 2. датум (инвентарисања) 3. наслов, поднаслов, место издања, држава (опис публикације прилагођава се правилима међународног библиотечког стандарда за обраду серијских публикација ISBD(CR). 4. годиште, година, свеска (том) 5. број свезака (набављених у току године) 6. димензије (дужина публикација у cm) 7-8 повез (да ли се публикација повезује или фасциклира) 9-11 начин набавке (куповина, размена или поклон, уз податак о броју рачуна) 12. цена (комплетног годишта публикације) 13. сигнатура (ознака за смештај публикације) 14. напомена (о промени наслова, прекидима у излажењу, променама периодичности, подаци о расходовању, отуђивању из фонда и слично) Када је публикација инвентарисана и сигнирана, затим и физички обрађена и заштићена (повезана или фасциклирана), приступа се њеном смештају. Смештај публикација може се у оквиру библиотеке организовати на два начина: 1. према УДК класификацији или 2. према numerus-у curens-у За серијске публикације препоручује се смештај према numerus-у curens-у (растућем броју сигнатурног инвентара), као најрационалнији са становишта простора. Без обзира на то који принцип смештаја је одабран у библиотеци, у полицама се приликом смештаја оставља простор за смештај следећих очекиваних свезака. Да би читаоци (а и сами запослени) могли да користе инвентарисан и обрађен фонд приступа се формирању каталога серијских публикација. Каталог серијских публикација садржи попис наслова серијских публикација које библиотека поседује и представља део општег алфабетског каталога библиотеке. У каталогу серијских публикација заступљен је азбучни, односно абецедни редослед 4 Посебно је важно код неких публикација у напомени забележити где се оне налазе у већини школских библиотека одређене публикације стоје код директора, секретара, педагога или код неког од предметних наставника 41

одредница. Добро уређен, доследно и прегледно постављен каталог за корисника представља брзу и тачну информација. Основни елемент лисног/електронског каталога серијских публикација назива се каталошка јединица. Каталошка јединица садржи податке који идентификују серијску публикацију и одређују њено место у каталогу. Каталошка јединица лисног каталога израђује се на каталошком листићу формата 12,5 х 7,5 cm, а подаци у каталошкој јединици наводе се према утврђеном редоследу и распореду: Каталошка јединица каталошки опис сигнатура/удк спецификација (годиште, година, бројеви) Каталог серијских публикација садржи главне и споредне каталошке јединице. Главна каталошка јединица садржи потпун каталошки опис, то јест све елементе потребне да се публикација идентификује: Пример: 1779/п НАСТАВА и васпитање : часопис за педагошка питања / одговорни уредник Раде Вуковић. Год. 1, бр. 1 (март 1952)-. Београд : Савез педагошких друштава Србије, 1952- (Београд : Култура). 24 cm Двомесечно сем јула и августа. ISSN 0547-3330 = Настава и васпитање 49 (2000); br. 1/2+3-5 50 (2001); br. 1-5 51 (2002) br. 1/2+3,5 52 (2003) br. 1+2/3+4-5 Споредна каталошка јединица израђује се када је потребно упутити на неки други облик наслова (акроним, упоредни наслов на неком другом језику и слично): 42

Пример: МТ види Музички талас Каталошки опис је скуп елемената помоћу којих се публикација може идентификовати и израђен је према јединственим принципима које прописује међународни стандард за обраду серијских публикација ISBD(CR) 5. ISBD(CR) је прерађено издање ранијег стандарда ISBD(S) Међународни стандардни библиографски опис серијских публикација. ISBD(CR) је међународни стандард намењен библиографском описивању свих извора без унапред предвиђеног краја излажења. Елементи описа груписани су у одређена подручја чији је редослед строго одређен као и редослед елемената у њима. Подручја и елементи у њима раздвојени су посебним симболима који олакшавају машинску (компјутерску) обраду података. Подручја каталошког описа: 1. Подручје стварног наслова и података о одговорности 2. Подручје издања 3. Нумеричко подручје 4. Подручје издавања, дистрибуције 5. Подручје материјалног описа 6. Подручје издавачке целине 7. Подручје напомена 8. Подручје стандардног броја Извори елемената описа подаци који су неопходни за библиографски опис серијских публикација преузимају се са насловне стране или стране која је замењује: прелиминарије (стране које претходе тексту), импресум, остали делови публикације (предговор, корице, хрбат, цео текст), извори ван публикација (библиографије итд.) 5 ISBD(CR) International Standard Bibliographic Decsription for Serials and Other Continuing Resources (IFLA, München, 2002). Превод је објављен у издању Народне библиотеке Србије, 2004: Међународни стандардни библиографски опис серијских публикација и других континуираних извора 43

1. Подручје стварног наслова и података о одговорности 1.1 Главни стварни наслов 1.2 [] Општа ознака грађе 1.3 = Упоредни стварни наслов 1.4 : Подаци уз наслов 1.5 / Први податак о одговорности ; Следећи податак о одговорности 1.1 Главни стварни наслов је основни наслов публикације. Испред главног стварног наслова у каталошком опису нема никаквих симбола. Сви елементи главног стварног наслова преносе се тачним редоследом како су наведени у публикацији. Ако публикација има више наслова, као главни стварни наслов узима се први по редоследу или графички наглашен (остали се наводе у напомени и на споредним упутним каталошким листићима). Ако је главни стварни наслов генеричка (општа) реч: билтен, годишњак, зборник, информатор... уноси се обавезно и податак о одговорном телу (издавачу) серијске публикације. Пример: БИЛТЕН / Заједница основних школа општине Параћин Када је у оквиру главног стварног наслова садржан и број или датум који се у наредним свескама мења, тај број или датум се изоставља и на његово место стављају се три тачке. Пример: Извештај за школску... годину / Гимназија Јован Јовановић Змај (Нови Сад) Ако главни стварни наслов почиње бројем испред броја, у угластој загради, треба написати број словима. Пример: [Први] 1. новембар : лист радног колектива Фабрике унутрашње декорације и намештаја 1. новембар Сремска Митровица Када је главни стварни наслов скуп акронима или иницијала ако је разрешен у публикацији, наводи се као поднаслов, а ако није разрешен ставља се у угласту заграду. 44

Пример: 45 HUPER : horoskop, ukrštene reči, pop zvezde, enigmatika, razonoda 1.2 Општа ознака грађе овај елеменат није обавезан, али се може навести код електронских публикација. Означава грађу која није објављена у традиционалном, штампаном облику. Пример: БДЕЊЕ [Електронски извор] : часопис за књижевност, уметност и културну баштину 1.3 Упоредни стварни наслов није обавезан елеменат описа. Најчешће је у питању главни стварни наслов на другом језику или другом писму. Иако није обавезан елеменат описа, у вишенационалним /вишејезичким срединама овај податак може бити од користи. Уколико се наводи, испред упоредног наслова пише се знак једнакости са размаком, а ако их је више, уносе се оним редоследом којим су наведени на публикацији при чему се знак једнакости понавља колико пута је потребно. Пример: НАШ живот = Eletünk 1.4 Подаци уз наслов (поднаслов). Поднаслов је најчешће израз, фраза или скуп знакова који се јавља уз главни стварни наслов и који описује, објашњава или допуњује наслов. Ни овај елеменат описа није обавезан, али је неопходан ако на други начин није могуће идентификовати публикацију (ако на пример, библиотека има више различитих публикација са истим насловом). Уколико се наводи, преноси се дословно са публикације, а испред поднаслова се пишу две тачке (:) са размаком Пример: МОСТОВИ : часопис књижевних преводилаца Србије MOSTOVI : časopis za tematiku gluvih i nagluvih MOSTOVI : godišnjak Slunjskog dekanata МОСТОВИ : култура, умјетност, друштвени живот

MOSTOVI : glasilo Društva strokovnih prevajalcev Slovenije MOSTOVI : glasilo učencev Osnovne šole Kokrškega odreda Križe MOSTOVI : list učenika osnovnih škola opštine Bosanski Šamac МОСТОВИ : лист ученика ОШ Иво Андрић MOSTOVI : časopis za mlade (Вероватно ретко која школска библиотека има више публикација са истим насловом, али ово упутство може користити уколико то ипак буде случај.) Ако су на публикацији наведени упоредни наслови и поднаслови на више језика, и уколико се то уноси у каталошки опис, сваки поднаслов уноси се уз наслов коме припада. Пример: НАШ живот : лист ученика и просветних радника општине Апатин = Eletünk : Apatin község tanulóinak és oktatásüqyi dolgozóinak lapja 1.5 Подаци о одговорности односе се на особе или колективна тела који су учествовали у уређивању публикације. Податак о одговорности није обавезан, а ако се уноси испред овог податка уноси се коса црта (/) са размаком; осталим подацима о одговорности претходи тачка зарез (;) са размаком. Већ смо видели да је овај податак обавезан у случајевима када је наслов такозвани генерички израз (билтен, годишњак, извештај, гласник...), па се уз наслов као податак о одговорности наводи и колективно тело. 2.Подручје издања наводи се уколико је публикација репринт издање, локално издање, специјално издање и слично; овом податку претходи интерпункцијски симбол тачка, размак, повлака, размак (. -) Примери: НЕВЕН : чика Јовин лист / уредник Јован Јовановић Змај. Репринт изд. МИКИЈЕВ забавник / главни и одговорни уредник Живорад Стојановић. Изд. Ћирилицом 3.Нумеричко подручје или поље нумеричких података састоји се од бројева у овом пољу означава се прва и последња свеска серијске публикације. Испред нумеричког подручја ставља се тачка, размак, повлака, размак (. -). Код публикација које настављају излажење, 46

иза ознаке о првој свесци уноси се црта. Све нумеричке ознаке пишу се арапским цифрама, а користе се скраћенице: књ., вол., т., бр. Примери: ОГЛЕДАЛЦЕ : дечји школски часопис / главни и одговорни уредник Валентина Јосимовић. 1997, бр. 1 (мај)- ЗМАЈ : дечји књижевни часопис / одговорни уредник Мира Алечковић. Год. 1, бр. 1 (1954)- ДЕЧЈИ лист : новине ученика Основне школе П.П.Његош / одговорни уредник Марија Каћански. Год. 1, бр. 1 (1960/1961)-год. 4, бр. 8 (1963/1964) ДЕЧЈИ свет : часопис за дечје стваралаштво / одговорни уредник Предраг Трајковић. 1991, бр. 0- ЗОРИЦА : дечје новине / уредник Мих[аило] Јовић. Год. 1, бр. 1 (8. новембар 1897)-год. 7, бр. 9/10 (јун 1904); год. (1) 14, бр. 1 (септембар 1922)-год. 19, бр. 8 (1.април 1941) 4.Подручје издавања (импресума) и овом подручју претходи тачка, размак, повлака, размак (. -). Елементи овог подручја уносе се на следећи начин:. Место издавања : Издавач, почетна година издавања-завршна година (Место штампања : Штампарија) Место штампања и штампарија нису обавезни подаци. 4.1 Место издавања је у ствари седиште издавача. У оквиру каталошког описа наводи се дословно како је написано на публикацији. Пример: СУНЧАНИ сат : часопис за науку, уметност и културу / главни и одговорни уредник Душан Познановић. Год. 1, бр. 1 (пролеће 1992)-. Сремска Митровица : Културно-просветна заједница Сремске Митровице, 1992-47 Ако је на публикацији наведено више места издавања наводе се

- или сва места тако што следећем податку претходи тачка, зарез, размак (; ) - или се уноси само прво место издавања а у угластој загради наводи се скраћеница [итд.] за ћирилично издање или [etc.] за латинично издање. Ако је место издавања непознато наводи се скраћеница [б.м.] (без места) за ћирилична или [s.l.] (sine loco) за латинична издања. 4.2 Издавач назив издавача преноси се дословно како пише на публикацији. Знаци навода ( ) користе се само ако је назив издавача име неке личности ( Вук Караџић, Филип Вишњић, Веселин Маслеша ). Скраћенице код познатих издавача не морају се разрешавати (БИГЗ, СКЗ). Ако је издавач непознат, пишу се скраћенице [б.и.] (без имена) за ћирилична или [s.n.] (sine nomine) за латинична издања. 4.3. Година издавања наводи се година издавања прве и последње свеске (броја) серијске публикације. Најчешће је година издавања иста као у нумеричком подручју, али може да се разликује када су у питању: - годишњаци, алманаси - календари - репринт издања - Код годишњака, алманаха и сличних публикација које се издају у текућој години за претходну, година у нумеричком подручју је она на коју се годишњак или алманах односи (на пример 1999), а у подручју издавања година када је годишњак или алманах издат, односно штампан (рецимо 2000). Пример: ГОДИШЊАК Основне школе Вук Караџић Београд / главни уредник Снежана Костадиновић ; одговорни уредник Милутин Данојлић. 1996/1997-. Београд : Основна школа Вук Караџић, 1997- Календари се издају у текућој години за следећу, па ће година у нумеричком подручју бити на пример 2005, а у подручју издавања 2004. 48

Пример: ГРАЂЕВИНСКИ календар / главни и одговорни уредник Милутин Ј. Максимовић. 1970 -. Београд : Савез грађевинских иењера и техничара Југославије, 1969- Када су у питању репринт издања, у нумеричком подручју наводи се податак када је публикација заиста излазила, а у подручју издавања податак о години када је урађено репринт издање. Пример: ВРАГОЛАН : лист за шалу и сатиру / уређује и одговара М.[ијајло] Ј. Никетић. [Репринт изд.]. Год. 1, бр. 1 (4. јул 1871)-год. 2, бр. 25 (2. септембар 1872). Београд : Народна библиотека Србије : Историјски музеј Србије : Институт за књижевност и уметност, 1999 5. Подручје материјалног описа обавезни елеменат овог подручја је формат, то јест висина публикације изражена у сантиметрима. И овом подручју, као и сваком новом подручју осим првог, претходи тачка, размак, повлака, размак (. -). 6.Подручје збирке издавачке целине наводи се у округлим заградама. Овај случај се врло ретко среће у пракси (у школској библиотеци вероватно никад). Пример: ГЛАСНИК Хемијског друштва = Bulletin de la Societe chimique. 1936, св. 1. Београд : Српско хемијско друштво, 1936. 25 cm. (Documenta chemica Iugoslavica) 49 Тромесечно. ISSN 0017-0941 = Гласник Хемијског друштва 7. Подручје напомена садржи податке који ближе одређују елементе главног каталошког описа. За скраћени опис какав се примењује у мањим библиотекама нису неопходне све напомене. Уколико се уносе, сврставају се истим редоследом којим се подаци уносе у библиографски опис (напомене о самој публикацији, о главном стварном наслову, упоредном наслову, поднаслову...) Обавезне напомене су: - напомена о периодичности, тј. учесталости излажења публикације (увек се уноси као прва напомена)

- напомене о главном стварном наслову (наставак, спајање, репринт издање) Варијанте главног стварног наслова (наслови на корицама, на хрпту који се разликују од главног стварног наслова) уносе се у напомени ако се сматрају важним за идентификацију наслова; у том случају израђују се и упутни каталошки листићи. Примери: - серијска публикација је наставак неке раније објављене публикације (и уједно се наставља као нека нова серијска публикација): INŽENJER : glasilo Saveza inženjerskih društava Kraljevine Jugoslavije. God. 1, sv. 1-11/12 (1940). Beograd : Savez inženjerskih društava Kraljevine Jugoslavije, 1940. 30 cm Mesečno. Nastavak časopisa: Tehnički list. Nastavlja se kao: Tehnički vjesnik. - спајање публикација: GLASNIK zaštite bilja : glasilo Saveza društava za zaštitu bilja Jugoslavije / glavni i odgovorni urednik Milan Maceljski. 1978, br. 1-. Zagreb : Zadružna štampa, 1978-. 23 cm Mesečno. Nastao spajanjem časopisa: Biljni lekar i Biljna zaštita. 8. Подручје међународног стандардног броја и кључног наслова ISSN број и кључни наслов додељује се у Националном ISSN центру (у Народној библиотеци Србије). Кључни наслов је најчешће исти као главни стварни наслов: Пример: FILATELISTA : časopis Saveza filatelista Srbije / glavni i odgovorni urednik Dragoljub Pavlović. God. 1, br. 1 (1947)-. Beograd : Savez filatelista Srbije, 1947-. 23 cm Polugodišnje. ISSN 0430-4063 = Filatelista 50

Кључни наслов може имати и допуну: Пример: DUGA : ilustrovani list / v.d. glavni i odgovorni urednik Ilija Rapaić. N.S. god. 1, br. 1 (1974)-. Beograd : BIGZ, 1974-. 30 cm Dvonedeljno. ISSN 0350-6215 = Duga (Beograd) ISSN број преписује се са публикације, а кључни наслов може се преузети из узајамне базе података или текуће библиографије серијских публикација коју издаје Народна библиотека Србије 6. Електронске серијске публикације Електронска публикација подразумева материјал рађен на рачунару или конвертован из штампаног у дигитални машински читљив формат, намењен за приказивање на екрану рачунара. Електронске серијске публикације обухватају: - електронске новине - електронске билтене - листове - огласнике - водиче - Е-магазине - Е-часописе Електронска дневна и периодична штампа одавно се одомаћила и на нашем делу Интернета. Редовно се објављују, то јест ажурирају сви домаћи дневни листови: Политика, Вечерње новости, Борба, Danas, Blic, Глас јавности, Kurir, Дневник, Дан, Побједа, Magyar Szó. Читаоцима су на располагању и Интернет издања многих недељних листова: НИН, Vreme, Недељни телеграф, Илустрована политика, Независна светлост (Крагујевац), Užice na Internetu, Чачански глас, Наша реч (Лесковац), Врањске новине, Monitor, Панчевац. 6 Библиографија Србије. Серијске публикације. 2003-. Београд : Народна библиотека Србије, 2004-51

Многи југословенски издавачи искористили су предности објављивања својих научних и стручних часописа у online форми. Ту су издања универзитета: Facta Universitatis (издање Универзитета у Нишу које излази у дванаест серија из свих области науке); часописи из области друштвених наука: Зборник Матице српске за друштвене науке, Filozofija i društvo, Sociologija, Sociološki pregled, Teme, Temida, Meñunarodni problemi, Review of international affairs, Српско наслеђе; из области библиотекарства и информатике: Гласник Народне библиотеке Србије, Инфотека, Pregled Nacionalnog centra za digitalizaciju; часописи из културе и уметности: Зборник Матице српске за сценске уметности и музику; из области књижевности: Летопис Матице српске, Зборник Матице српске за књижевност и језик, Reč, Haiku pismo (часопис за хаику поезију), Detinjstvo (часопис о књижевности за децу), Mostovi (часопис за преводну књижевност), Treći trg; филологије и лингвистике: Језик данас, Lingvističke aktuelnosti, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, Зборник Матице српске за славистику; религије: Искон (православни илустровани часопис), Источник (часопис за веру и културу), JUNIR godišnjak (издавач Југословенско удружење за научно истраживање религије); часописи из економије: Ekonomist online, Ekonomski anali, Poslovna politika; публикације о економском пословању и електронској трговини: E magazin (интернет издање часописа о свету електронског пословања, економије и комуникација), E trgovina, BIM Biznis, Internet, Marketing (магазин о пословању на Интернету), Marketing Revolution; законски прописи: Cekos informator, ING-PRO paket propisa, Porez na promet (од 2005. нов наслов: PDV), Pro Info (часопис за примену прописа, праксу судова, органа управе и локалне самоуправе и правну науку), Propisi.net; природне науке: Зборник Матице српске за природне науке, Serbian astronomical journal; математика: Matematički vesnik, Filomat (издање Универзитета у Нишу), Kragujevac Journal of Mathematics, Match communication in mathematical and computer chemistry, Nastava matematike, Visual mathematics; хемија: Хемијски преглед; медицина: Jugoslovenska medicinska biohemija, Stomatološki glasnik Srbije, Timočki medicinski glasnik; техника: Transactions FME (издање Машинског факултета у Београду), Nuclear technology and radiation protection. Како пронаћи електронску публикацију на Интернету? Најчешће полазимо од једне познате адресе за коју унапред знамо да припада одређеној области и пратимо линкове ка другим адресама. Већину електронских магазина можемо пронаћи преко неког од стандардних претраживача: Yahoo!, Google, AltaVista, HotBot, 52

Yugoslavia Infomap, Интернет Крстарица, Pogodak. Уколико преко неког од претраживача покушамо да пронађемо електронске магазине, па задамо речи за претраживање online, internet и magazin, врло је вероватно да ћемо добити као резултат све сајтове на којима се ове речи појављују у било ком контексту. Ипак, да не бисмо баш толико лутали, издавачи електронских часописа сами су се побринули да их нађемо: пријављују своје презентације на што већи број претраживача, сарађују са сајтовима сличног тематског опредељења тако што размењују линкове, рекламирају се на форумима који се баве сличним темама, шаљу обавештења о новим издањима преко mailing-листа својих посетилаца. Већ увелико на Интернету функционишу електронске књижаре које нуде своја издања, а и све већи број библиотека даје информације и нуди web адресар. Приступ електронској периодици највећи број електронских часописа има бесплатан приступ (дневна штампа, књижевни часописи); постоји, међутим, и затворени тип часописи који се могу читати само уз претплату, понекад врло високу (најчешће разни законски прописи); све чешћа су компромисна решења: део текстова је у слободном приступу, а остатак садржине може се читати или преузимати уз претплату (на пример: НИН, Vreme). Електронским часописима може се приступити и преко бројних корисничких сервиса какав је, на пример, КоБСОН Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку. Преко овог сервиса на располагању је око 14.000 часописа и налази се на адреси: http://nainfo.nbs.bg.ac.yu/kobson/. Један од бољих домаћих корисничких сервиса је и Комуникација која садржи електронска издања тридесетак водећих часописа (преко 200 свезака) из свих области и дисциплина, са више од 3800 целовитих текстова; налази се на следећој адреси: http://www.komunikacija.org.yu. Примери листића израђених по скраћеном каталошком опису: НАСТАВА и васпитање. Год. 1, бр. 1 (1952)-. Београд : Савез педагошких друштава Србије, 1952-. 24 cm Двомесечно сем јула и августа. ISSN 0547-3330 = Настава и васпитање 53

SAVREMENA škola. God. 1, br. 1 (1946)-god. 17, br. 7/8 (1962). Beograd : Savez prosvetnih radnika i nameštenika Jugoslavije, 1946 1962. 24 cm Mesečno. Dalje: Pedagogija = ISSN 0031-3807 PEDAGOGIJA. God. 1 (18), br. 1 (1963)-. Beograd : Savez pedagoških društava Jugoslavije, 1963-. 24 cm Tromesečno. Raniji naslov: Savremena škola. ISSN 0031-3807 = Pedagogija ЗЕКА. Год. 1, бр. 1 (1970)- 1970-. 24 cm. Горњи Милановац : Дечје новине, Петнаестодневно. ISSN 1450-8044 = Зека (Горњи Милановац) СУНЧАНИ сат. Год. 1, бр. 1 (пролеће 1992)-. Сремска Митровица : Културно-просветна заједница Сремске Митровице, 1992. 25 cm ISSN 0354-2645 = Сунчани сат 54

Предраг Ђукић ; Златко Ахмић Библиотека града Београда АУТОМАТИЗАЦИЈА ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ Библиотека града Београда преко свог Одељења за развој библиотечке делатности врши Законом дефинисане матичне функције у 263 школске библиотеке на територији града Београда. У раду са школским библиотекама на терену сретали смо се са разним покушајима аутоматизације и када год смо били у могућности да реагујемо на време трудили смо се да и библиотекарима и програмерима укажемо шта је све потребно да садржи један ваљан програм, јер без стандарда то је само један програм који библиотекара не ослобађа обавезе обаваљња низа послова у библиотеци прописаних законом. До сада смо имали разговоре са двадесетак програмера од којих је већина побегла главом без обзира када су схватили да аутоматизовати једну библиотеку, па и школску, уопште није једноставно како су првобитно замишљали. Мањи део њих се ухватио у коштац са проблемима а резултат су мање или више успешни програми. Детаљније ћемо вам представити један који је за сада највише одмакао у развоју и прилагођавању. Аутор је Синиша Ковачевић а програм је првобитно писан за ТШ Петар Драпшин у Београду, да би касније ушао у употребу и у другим школама. Програм је намењен аутоматизацији библиотечког пословања библиотека основних и средњих школа. Рађен је у програму Visual Basic 6.0, а база података је Microsoft Access 97, а ради у Windows окружењу (верзије 98, NT, Millenium i XP). Од хардвера, потребан је персонални рачунар класе 386 или новији и штампач. Пошто је ово верзија 1.0, код које је гледано да покрива неопходан број библиотечких процеса, није предвиђен за раду у мрежном окружењу (интранет/интернет). Предмет библиографске обраде су само монографске публикације, јер оне сачињавају 99% фондова школских библиотека. Када покренемо програм кликом на иконицу са десктопа, добијамо екран са основним опцијама: 55

Прва и најчешће коришћена опција је Издавање, односно, циркулација књига. Притиском на командно дугме Листа чланова добијамо листу као на слици: Чланови библиотеке могу бити сортирани по следећим карактеристикама: редни број, презиме и име, разред и одељење (подаци могу бити уписани арапским и римским бројевима или 56

словима, а у оквиру разреда, сортира се по одељењима: 2 2, 2 3, 3 3, 3 6, 3 7, III 3, IV 1, IV 5, запослени-педагог, запослени-психолог, запосленирачуноводство и сл.) или по адреси. Дуплим кликом селектујемо члана са којим желимо да радимо, и његови подаци се појаве у горњем делу обрасца. Појављује се табела са књигама које већ има на задужењу, те можемо селектовати неку од њих и потом, пошто су се активирали тастери V (враћање) и P (продужавање рока враћања за још 15 дана), раздужити или продужити задужења. Ако желимо да издамо нову књигу, кликнућемо на командно дугме Листа књига, и појавиће се листа књига која изгледа као на следећој слици: 57

Књиге које су означене сивом бојом су већ на задужењу, и не могу се задужити. Остале се могу селектовати дуплим кликом, када се у образац уписује текући системски датум, препоручени рок враћања (15 дана), а активира се тастер I (издавање), чијим се кликом књига уписује у листу задужених публикација. Потом можемо издати или раздужити неку другу књигу, или радити са другим чланом. Уколико је корисник прекорачио рок за враћање књига библиотеци, ти записи су обојени црвено, у обрасцу пише колико је прекорачење, и активно је командно дугме Опомена. Кликнувши на то дугме, штампа се опомена која у заглављу има назив и адресу библиотеке, а садржи корисниково име и адресу, наслове и податак колико је прекорачио рок за сваку књигу на задужењу, те колико је дужан да плати библиотеци за то. Следећа опција на главном менију је Евиденција чланова. Образац за уређивање базе података о члановима изгледа као на следећој слици: Кликом на Листу чланова добијамо листу уписаних корисника, која је веома слична листи корисника из дела програма за циркулацију фонда. Одатле их можемо селектовати, чиме се њихови подаци уносе у образац. Ту можемо променити неке податке (промену разреда и слично, Члански број и датум учлањивања, разумљиво, не можемо мењати), или корисника, ако нема задужених књига, и избрисати из евиденције. Наравно, можемо уписати и новог корисника. 58

Уколико приступимо томе, кориснику се додељује први слободан број, и уписује се системски датум. Остале податке о кориснику (презиме и име, разред и одељење (или назив предмета који предаје наставник кога уводимо у евиденцију, односно спрат и сектор установе, ако је реч о специјалној библиотеци), адресу, телефон и напомену о члану) уписујемо сами. Највећи део програма односи се на евиденцију библиотечког фонда. Формат записа је прилагођен UNIMARC-у, а Евиденција књига се састоји од: Каталошке обраде Блока за идентификацију Података за књигу инвентара Каталошка обрада обухвата идентификовање и уписивање података о књизи у следећим групама поља: Одредница Наслов и подаци о одговорности Издање, издавање и издавачка целина Материјални опис Напомене ISBN УДК број 59

Поља Одредница, Наслов и подаци о одговорности, Издање, издавање и издавачка целина и ISBN су поновљива. Блок за идентификацију садржи кодиране информације, које додатно описују публикацију. По default-у, већ су понуђене неке вредности, а у складу са претпоставком да већину фонда школске библиотеке чине монографске публикације на нашем језику. Подаци се могу уписивати или бирати из падајућих менија, где су наведене све вредности које се могу појавити у раду. У следећем обрасцу се уписују подаци који су неопходни за књигу инвентара, а који се не могу преузети из каталошких података или блока за идентификацију. То су: Инвентарни број Сигнатура Цена Начин набавке (поље за начин набавке и поље за детаље о броју рачуна и добављачу, односно дародавцу) Повез Напомена 60

Треба уочити да је уз свако поље уз словно објашњење унета и UNIMARC ознака (у овом делу обрасца, 996а, 996b, 996c, 996d, 996e i 996f), чиме се настоји да се библиотекари навикну на постепени прелазак на аутоматизовану каталошку обраду а да се при томе одржи директна веза са ISBD структуром записа. Из тог разлога и сам распоред поља за упис на екрану подсећа на класичан каталошки листић. Књигу кроз све обрасце прати и јединствени ID број. Када унесемо све податке који су по UNIMARC-у обавезни, опције које нам се нуде су: Памти и Одустани. Програм неће дозволити унос непотпуних података о књизи. Стандардне опције видимо у доњем делу обрасца: Нови запис, ако уписујемо нову књигу, Модификација за измену података, Исти наслов, ако је набављено више идентичних књига (идентични подаци из обрасца Каталошке обрада ), где се књизи додељује само нови инвентарни број и, уз претходну проверу података, спремна је за уписивање у базу. Увек је могуће приказати листу књига које се већ налазе у бази података (подразумева се да се могу сортирати по аутору, наслову, УДК или ISBN броју, издавачу, месту или години издавања, или по сигнатури). На овај начин се добија могућност сортирања по одређеном критеријуму које замењује лисни ауторски, насловни, топографски или стручни каталог (али без упутно-информативног 61

система). На исти начин могуће је добити каталог издавача, година издања и ISBN бројева. Овде се налази и претраживање, којим је могуће уз коришћење Булових оператора (AND, OR, NOT) комбиновати до три критеријума. Оно изгледа овако: Уноси се један од следећих идентификатора: презиме аутора, име аутора, наслов, УДК, издавач, година издавања, место издавања, ISBN, ID књиге, језик, сигнатура, писмо или кључна реч. Одабира се неки од Булових логичких оператора, и притиском на тастер Пронађи, добијамо овакав испис: 62

Увиђамо да је могуће користити џокер знаке (? Који замењује 0 или 1 знак и * која замењује 1 или n знакова). Записи о свакој јединици могу се видету у пуном UNIMARC формату или у ISBD(M) класичном каталошком формату који је могуће и одштампати. Следећа опција на главном менију је Књига инвентара. Листа је идентична Обрасцу за инвентарисање монографских публикација: Штампањем листе, она се смешта на формат А4 (landscape), а у врху сваке стране се налази заглавље са називима колона. Може се штампати цела или поједине стране (ако је дошло до измена у пољу Напомена, рецимо због коричења неке књиге). 63