УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Тема; Кандидат; I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију 12. 11 2010. Наставно научно веће Филозофског факултета у Новом Саду. 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датум избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: Др Дејан Микавица, ванредни професор за ужу научну област Историја модерног доба, 6. јул 2009, Филозофски факултет Нови Сад ментор Др Владан Гавриловић, ванредни професор за ужу научну област Историја модерног доба, 6. јул 2009, Филозофски факултет Нови Сад Др Сузана Рајић, доцент за ужу научну област Историја српског народа у новом веку, 20. јул 2005, Београд. II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Милош ( Јован) Савин 2. Датум и место рођења, општина, република: 26. март 1978, Нови Сад, Србија 3. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Историја модерног доба 4. Приказ научних стручних радова са оценом:.ситуација у Банату крајем Првог светског рата, Истраживања 21, Нови Сад 2010, 357-365. (М-51). На основу увида у објављену научну студију кандидата може се закључити да је рад научно испоштовао уобичајени методолошки приступ у историографији и да је у њему коришћена релевантна научна литература, извори и периодика на српском и страним језицима. Аутор је објективно сагледао и проучио једну врло значајну и садржајну историографску тему. У наведеном периоду анализирао је како су Срби од дискриминисаног народа на подручју Баната постали политички доминантан народ. Посебно су издвојене чињенице које се односе на ратни пораз Аустроугарске и комплексну проблематику румунскојугословенског разграничења. Сагледана је дипломатска борба која се водила далеко од Баната и чије су рефлексије манифестоване у интензивним политичким дешавањима и турбулентности друштвеног живота свих етничких заједница на подручју Баната. Овај рад припада ужој научној области Историја модерног доба из које кандидат ради докторску дисертацију. НАПОМЕНА: Приказ треба да садржи пуне називе научних и стручних радова, где и када су објављени, имена коаутора и кратак опис садржине радова, са експлицитном оценом да ли радови припадају или не припадају ужој научној области из које је докторска дисертација, односно да ли су радови у вези са докторском дисертацијом.
2 5. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: 13. јул 2010. Филозофски факултет у Новом Саду, Проблем Баната у југословенско-румунском разграничењу после Првог светског рата 6. Приказ научних стручних радова са оценом: Ситуација у Банату крајем Првог светског рата, Истраживања 21, (М-51) Нови Сад 2010, 357-365.. III ОБРАЗЛОЖЕНИ КРИТЕРИЈУМИ И РАЗЛОЗИ НА ОСНОВУ КОЈИХ СЕ ЗАСНИВА ПОЗИТИВНА ОЦЕНА ДА ЈЕ КАНДИДАТ ПОДОБАН ДА РАДИ ДИСЕРТАЦИЈУ На основу увида у досадашњи научно-истраживачки рад мр Милоша Савина, а посебно на основу резултата које је постигао на постдипломским студијама, у изради и успешној одбрани магистарске тезе и даљег научног истраживања потврђеног у студији која је објављена у референтном историографском часопису Истраживања (2010) Комисија констатује да је он показао завидан таленат за бављење научним радом и да је досадашњим резултатима доказао да је подобан и способан да приступи изради докторске дисертације. IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА НАПОМЕНА: Поред релевантних података о ментору, обавезно оценити његову подобност. Експлицитно навести да ли ментор јесте или није подобан. Професор др Дејан Микавица је ванредни професор Филозофског факултета у Новом Саду. До сада је више пута био ментор за израду магистарских теза и једном за израду докторске дисертације. Као члан комисија за одбрану истих ангажовн је на Универзитету у Београду, Новом Саду и Бања Луци. Аутор је четири самосталне монографије и више од двадесет студија и чланака. Писао је и уџбенике из Историје за основне школе, руководилац је републичког пројекта Извори о историји и култури Војводине, објавио је више томова грађе за проучавање политичке и друштвене историје српског народа у Хабзбуршкој монархији, уређивао је зборнике и научне часописе, на одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду запослен је од 1994 у звању асистента, доцента од 2004 и ванредног професора од 2009 године. На о основу наведеног Комисија једногласно сматра и процењује да је Дејан Микавица подобан за ментора. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: ОЦЕНА: 1. формулације назива тезе (наслова) Наслов докторске тезе Српска либерална странка у Угарској 1884-1912 прецизно је дефинисан са методолошки исправно одређеним проблемским и хронолошким оквиром теме. Комисија сматра да је наслов теме подобан за историјску тезу. 3. предмета (проблема) истраживања Опис предмета истраживања испуњава све неопходне критеријуме: оригиналност, научну релевантност и историографску утемељеност. Предмет истраживања је јасно одређен и хронолошки омеђен са добро изабраним методолошким приступом. Комисија сматра да је предмет истраживања подобан за израду докторске тезе 4. познавања проблематике на основу изабране литературе
3 Радни (почетни) списак извора и литературе које је кандидат навео у пријави потврђује позитиван став Комисије о ширини научних истраживања, дакле као и претходно изнето мишљење о подобности кандидата за предложену тему. Кандидат је навео следећи списак извора и литературе: Новине и часописи: Браник, Нови Сад 1885-1912. Застава, Нови Сад 1884-1912. Српско коло, Нови Сад 1881-1885 Pesti Naplo, Budapest 1884-1912 Pesti Hirlap, Budapest 1884-1912 Budapesti Hirlap, Budapest 1882-1912 Pester Lloyd, Budapest 1882 1896. Aутобиографски извори: Г. Гершић, др Светозар Милетић, Београд 1901 Ј. Игњатовић, Мемоари, Београд 1989 Дневник Бењамина Калаја, Нови Сад 1976 Т. Мандић, Успомене из нашег црквено-народног живота 1-3, Нови Сад 1897-1902. А. Поповић Зуб, Успомене, Будимпешта 1893 М. Полит Десанчић, Како сам свој век провео, Београд 1925. Исти, Покојници 1-2, Нови Сад 1899, 2006. Ј. Суботић, Автобиографија 1-5, Нови Сад 1910 Т. Стефановић-Виловски, Моје успомене, Београд 1988. Архивски извори: Мађарски државни архив, Будимпешта, фонд Министарства унутрашњих послова Архив САНУ, фонд Светог Архијерејског синода, сремски карловци Архив Србије, фонд Поклони и откупи и лични фондови Јована Авакумовића, Милутина Гарашанина, Стојана Новаковића, Милана Јовановића - Батута Архив Историјаског института САНУ, Београд, фонд Јована Ристића Историјски архив Новог Сада, фонд Магистрата слободног краљевског града Новог Сада (1748-1918.) Архив Војводине, фонд Министарства вера и просвете Краљевине Угарске (1874-1918), фонд угарског министарства унутрашњих послова у Будимпешти (поверљиви списи) Рукописно одељење Матице српске, Нови Сад, манускрипта и преписка Мише Димитријевића Oбјављена архивска грађа: В. Вучковић, Политичка акција Србије у јужнословенским покрајинама Хабцбуршке монархије 1859-1874, Београд 1956. Грађа за историју радничког и социјалистичког покрета у Војводини 1868-1890, Сремски Карловци 1968. Дјејанија изванредног народног сабора у Карловци од 21.марта (2. априла) до 8. (20.) априла 1861 држаног, Карловци 1861. Дневник сабора Троједне краљевине Далмације, Хрватске и Славоније год. 1865-1867,
4 Загреб 1867. Д. Кириловић, Српски народни сабори, 1-2, Београд 1995. С. Милетић, Сабрани списи, I-III, Београд 1999-2002. Л. Нанчић, Изабрани политички списи, Нови Сад 1961. М. Полит Десанчић, Све досадање беседе, I-IV, Нови Сад 1989. Н. Петровић, Светозар Милетић и Народна странка 1860-1885, I-III, Сремски Карловци-Нови Сад, 1968-1985. Преписка Јована Јовановића Змаја, Нови Сад 1957. Рад српског народноцрквеног сабора, Сремски Карловци 1911. Саборски списи сабора краљевинах Далмације, Хрватске и Славоније од године 1865 до 1867, Загреб 1900. М. Савић, Млади Милетић, Нови Сад 1921. В. Стајић, Грађа за политичку историју Новог Сада, Нови Сад 1951. Темишварски сабор 1790, Нови Сад Сремски Карловци 1972. Књиге: Ј. Адамовић, Привилегије србског народа у Угарској и рад Благовештенског сабора народа српског у Сремским Карловцима 1861, Загреб 1902. M. Antalos, A nemzetiségek története Magyarország, Budapest 1934. E. Arto, A magyarországi nemzetiségek nemzeti ideologiája, Budapest 1983. M. Артуковић, Идеологија српско-хрватских спорова, Загреб 1991. В. Богданов, Хисторија политичких странака у Хрватској, Загреб 1958. С. Божић, Политичка мисао Срба у Далмацији, Београд 2001. Ж. Бошков, Јаков Игњатовић, Нови Сад 1988. А. Влашкалин, Јован Пачу и његов круг, Београд-Нови Сад 1996. Б. Ј. Вранешевић, Улога и значај вршачких социјалиста у политичком животу Војводине (до 1887), Вршац 1974. Р. Вујошевић, Сукоби либерал и клерикалаца у српским Народно-црквеним саборима у Карловачкој митрополији, Нови Сад 2004. С. Гавриловић, Срби у револуцији 1848-1849, Историја српског народа V/2, Београд 1981. J. Galantai, Der Österreichisch-Ungarische dualismus 1867-1918, Budapest-Wien 1985. Р. Гашић, Нови курс Срба у Хрватској, Загреб 2001. A. Gero, Az elsöprő kisebbség, Budapest 1988. G. Gratz, A dualizmus kora magyarorság története 1867-1918, I-II, Budapest 1992. K. György, Szocialdemokrácia, nemzeti es nemzetiségi, Budapest 1976. Д. Ђорђевић, Die Serben, Dien Habsburger monarchie, band III, Wien 1980. J. Ђорђевић, Радња благовештенског сабора, Нови Сад 1861. М. Екмечић, Стваранје Југославије 1790-1918, I-II, Београд 1989. М. Екмечић, Сусрет цивилизација и српски однос према Европи, Нови Сад 1997. М. Екмечић, Од орања до клања, Београд 2007. A. Zoltan, Nemzetiségek a történelmi Magyarorságon, Budapest 1996. Ј. Игњатовић, Публицистички списи, Нови Сад Приштина 1989. Г. Јакшић; В. Вучковић, Спољна политика Србије за владе Кнеза Михаила (први балкански савез), Београд 1963. Д. Јанковић, Рађање парламентарне демократије, Београд 1997. С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, I-II, Београд 1990. С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, I-II, Београд 1990. G. Kemeny, A magyar nemzetségi beröles története, Budapest 1946. М. Кићовић, Јован Хаџић, Нови Сад 1930.
5 Д. М. Ковачевић, Јаков Игњатовић, Сремски Карловци 1994. Б. Ковачек, Јован Ђорђевић, Нови Сад 1964. Б. Ковачек, Текелијанумске историје, Нови Сад 1997. М. Косовац, Српска православна митрополија карловачка, Карловци 1910. Л. Костић, О политици, о уметности, Нови Сад, 1990. Л. Костић, Војводина српска и њене мањине, Нови Сад, 1999. В. Крестић, Хрватско-угарска нагодба 1868, Београд 1968. В. Крестић, Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848-1914, Београд 1991. В. Крестић, Историја српске штампе у Угарској 1790-1918, Нови Сад 1990. В. Крестић, Српско-хрватски односи и југословенска идеја, Београд 1988. Г. Кривокапић-Јовић, Српска народна самостална странка 1903-1914, Загреб 2001. А. Лебл, Грађанске партије у Војводини 1887-1918, Нови Сад 1979. Р. Љушић, Историја српске државности, Србија и Црна Гора нововековне српске државе, Нови Сад 2001. П. Манон, Интелектуална историја либерализма, Београд 2001. Д. Мартиновић; Р. Шуковић, Јован Павловић, живот и дјело, Нови Сад 1988. Ж. Милисавац, Историја Матице српске II, Нови Сад 1992. Т. Милитар, Светозар Милетић и његово доба, Нови Сад 1926. К. Милутиновић, Војводина и Далмација 1760-1914, Нови Сад 1973. К. Милутиновић, Михаило Полит Десанчић као историчар, Нови Сад 1936. К. Милутиновић, Светозар Милетић, Загреб 1939. I. Mikó, Nemzetiségi jog és nemzetiségi politika, Koloszvar-Kluz 1944. F. Mihály, Nemzetiségi kérdes es magyar birodálom, Budapest 1942. Т. Пал, Мађарска политичка јавност и српско питање на Балкану 1860-1878, Нови Сад 2001. Л. Перовић, Српски социјалисти 19. века, Београд 1985. Б. Петровић, Јован Ристић, биографске и мемоарске белешке, Београд 1912. Н. Петровић, Светозар Милетић, Београд 1958. Н. Петровић, Око Милетића и после њега, Нови Сад 1964. М. Полит Десанчић, Народност и њен државотворни основ, Нови Сад 1862. М. Полић, Парламентарна повијест краљевина Хрватске, Славоније и Далмације, Загреб Ч. Попов, Грађанска Европа, I-II, Нови Сад 1989. Д. Поповић, Срби у Војводини, II-III, Нови Сад 1990. М. Поповић, Михаило Полит Десанчић, Београд 1930. М. Ст. Протић, Радикали у Србији, идеје и покрет 1881-1903, Београд 1990. П. Протић, Сумње и надања, прилог проучавању духовних кретања код Срба у време романтизма, Београд 1976. В. Радишин, Српска аутономна школска управа у Карловачкој митрополији, Нови Сад 1967. А. Раденић, Борба за политичка права у јужној Угарској, Историја српског народа VI/1, Београд 1994. Л. Ракић, Јаша Томић, Нови Сад 1986. Л. Ракић, Радикална странка у Војводини до почетка XX века, Нови Сад 1974-1975. Л. Ракић, Радикална странка у Војводини 1902-1919, Нови Сад 1975. Ј. Ристић, Историјски списи, Београд 1940. С. Епископ Шумадијски, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Београд, Подгорица, Крагујевац 1996. E. Samagy, Karmenyzati rendszet a dualista Habsburg Monárchia (1867-1906), Budapest 1996. Д. Симеуновић, Нововековне политичке идеје у Срба, Београд 2000.
6 G. Szekfű, Három nemzedek, Budapest 1989. Ј. Скерлић, Омладина и њена књижевност, Београд 1925. В. Стајић, Јован Јовановић Змај, Нови Сад Скопље 1933. В. Стајић, Светозар Милетић, Нови Сад 1926. В. Стајић, Светозар Милетић, Нови Сад 1938. В. Стајић, Новосадске биографије, Нови Сад 1939. В. Стајић, Српска православна гимназија у Новом Саду, Нови Сад 1940. М. Стефановски, Идеја хрватског државног права и стварање Југославије, Београд 1995. А. Стојковић, Развој философије у Срба, Београд 1972. М. Суботић, Срицање слободе, студије о почецима либералне политичке мисли у Србији XX века, Београд 1992. А.Ј.П. Тејлор, Хабсбуршка монархија 1809-1918, Загреб 1990. М. Томандл, Светислав Касапиновић, Панчево 1940. E. Turczynski, Ortodoxe und Unierte, Die Habsburger monarchie, band IV, Wien 1985. Уједињена омладина српска, зборник радова, Нови Сад 1968. А. Форишковић, Политички, правни и друштвени односи код Срба у Хабсбуршкој монархији, Историја српског народа IV/1, Београд 1994. Ј. Хорват, Политичка повијест Хрватске, Загреб 1936. К. Чехак, Раднички покрет од оснивања Социјалдемократске партије Угарске 1868-1890, Нови Сад 1979. В. Чубриловић, Историја српске политичке мисли у Србији XIX века, Београд 1958. Ј. Шаринић, Нагодбена Хрватска, Загреб 1972. Ј. Шидак, Студије из хрватске повијести XIX столећа, Загреб 1973. Ј. Шидак; И. Шепић, Повијест хрватског народа 1860-1914, Загреб 1968. Чланци: Е. Арто, Мађарско јавно мнење и Босна и Херцеговина 1875-1878, Међународни научни скуп поводом 100-годишњице устанка у Босни и Херцеговини, другим балканским земљама и источној кризи 1875-1878, Београд 1976, II, 27-54. Б. Бешлин, Срби из Хабсбуршке монархије, учесници у Босанско-херцеговачком устанку и српско-турским ратовима 1875-1878, Зборник о Србима у Хрватској, 3, Београд 1995, 305-369. В. Војводић, Споменица Милетићеве Српске народне слободоумне странке, Зборник: Светозар Марковић, живот и дело, Београд 1977. В. Вучковић, Војвођанско питање у односима између Србије и Мађара од 1859 до 1868, Зборник Матице српске за историју 5, Нови Сад 1953. В. Вучковић, Национално-револуционарна акција Србије у војној граници, Зборник Матице српске за друштвене науке 9, Нови Сад 1954, 5-25. С. Гавриловић, Светозар Милетић од еминенс ђака до националног револуционара, Зборник Матице српске за историју 54, Нови Сад 1996, 87-106. С. Гавриловић, Вести о Светозару Милетићу из 1856-1857, Зборник Матице српске за историју 7, Нови Сад 1973, 137-139. З. Ђере, Прилог проучавању закона о равноправности народности из 1868. године, Истраживања 14, Нови Сад 1992, 63-77. Д. Ђорђевић, Projects of the Federation of South-East Europe in the 1860s and 1870s, Balcanica, I, Beograd 1970, 119-145. Д. Ђорђевић, Распад Хабсбуршке монархије 1918. Случајност или неизбежност, Историјски часопис, бр. 1-2, Београд 1968, 25-42. М. Екмечић, Спољни фактори у процесу сазријевања балканских револуција 1848-1878,
7 Југословенски историјски часопис, бр. 3, Београд 1964, 3-35. М. Јакшић, Политова источна Швајцарска и Кошутова Дунавска конфедерација, Летопис Матице Српске, књ. 338, Нови Сад 1933, 73-83. Д. Кириловић, Помађаривање у бившој Угарској, Гласник историјског друштва у Новом Саду, књ. 7, св. 1-3, Нови Сад 1934. Б. Ковачек, Јокаи и Срби, Отисак из Гласа CCCLXI Српске академије наука и уметности, Одељење језика и књижевности, књ. 14, Београд 1990. В. Крестић, Политика Срба из Угарске према Мађарима од 1848 до 1867, Српскомађарски односи и сарадња 1848-1867. (Научни скупови Српске академије наука и уметности, књ. XXXIV, Oдељење језика и књижевности, књ. 5, 96-105). В. Крестић, Срби у Угарској према устанку у Босни и Херцеговини, Међународни научни скуп поводом 100-годишњице устанка у Босни и Херцеговини, другим балканским земљама и источној кризи 1875-1878, II, Сарајево 1977, 173-184. В. Крестић, Нотабилитети и њихова политика у Хрватској и Угарској, Сентандрејски зборник САНУ, 1, 1987, 91-112. В. Крестић, О Ђорђу Стратимировићу и његовом политичком погледу из 1872, Зборник Матице српске за историју 18, Нови Сад 1978, 31-51. А. Лебл, Српска народна слободоумна странка, Истраживања 4, Нови Сад 1975, 261-342. Ш. Месарош, Партијско-политичке борбе у Бачкој и Банату за време избора за Угарски парламент 1825-1918, Истраживања 12, Нови Сад 1989, 5-152. Д. Микавица, Србија и Србијанци у мемоарским делима Срба из Хабсбуршке монархије, Перо и повест, Београд 1999, 19-41. Д. Микавица, Последњи српски панкалист. Политичко-филозофска биографија Лазе Костића, Нови Сад 2004. Д. Микавица, Српска Војводина у Хабзбуршкој монархији 1690-1920, Нови Сад 2005. Д. Микавица, Политичка идеологија Светозара Милетића, Нови сад 2006. Д. Микавица, Михаило Полит Десанчић вођа српских либерала у Аустроугарској, Нови Сад 2007. К. Милутиновић, Кошутова Дунавска конфедерација, Политова источна Швајцарска и Милетићева Српска Војводина, Историја политичких идеја, Београд 1938. Н. Милутинивић, Милетић и Полит у борби за национални опстанак Срба у бившој Угарској, Гласник историјског друштва у Новом Саду, 3, Нови Сад 1930/31. књ. 3 и 4. В. Поповић, Политов став против окупације и анексије Босне и Херцеговине, Летопис Матице Српске, књ. 338, Нови Сад 1933. М. Полит Десанчић, Источно питање и његово органско решење, Зборник Матице српске за Историју 33, Нови Сад 1986. А. Раденић, Парламентарна страначка борба Срба под Угарској у критичним годинама новог раздобља после Берлинског конгреса, Истраживања 10, Нови Сад 1983, 183-251. Н. Радојчић, Александар Стојачковић као историчар, Сремски Карловци 1911. Л. Ракић, Грађанске политичке странке у Војводини, Гласник друштва историчара Војводине, Нови Сад 1976. Комисија сматра да је овај списак литературе, периодике и архивских извора научно релевантан и подобан за израду предложене докторске тезе. 5. циљева истраживања Циљ истраживања је да сагледа, истражи и научно вреднује политику, организацију, идеологију и деловање Српске либералне странке у Угарској у наведеном периоду (1884-1912) и то у оквиру Угарског и српског Црквено народног сабора, а нарочито у јавном и политичком животу Срба у Хабзбуршкој монархији, Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори и да објасни домете, демократску и
8 националну улогу српских либерала у решавању Источног питања у другој половини XIX и првој деценији XX века. 6. очекиваних резултата (хипотезе) Очекивани резултати истраживања (хипотезе) наведени у пријави дисертације представљају добро полазиште за даље истраживање. Комисија сматра да је и овај елеменат пријаве подобан за докторску тезу. 7. плана рада Предложени план рада показује да кандидат има јасну и добро осмишљену концепцију истраживања и на основу ње закључује да је подобан за докторску дисертацију. 8. метода и узорка истраживања Комисија сматра да је кандидат одабрао добар методолошки приступ (упоредна анализа, хронолошко-тематски начин обраде прикупљених података чији је крајњи циљ научна синтеза). Предложени метод је, по мишљењу Комисије, подобан за израду докторске дисертације. 9. места, лабораторије и опреме за експериментални рад Природа историографског истраживања захтева рад у архивима и библиотекама у земљи и иностранству. Комисија сматра да су библиотеке и архиви наведени у пријави подобни за истраживање пријављене теме докторске тезе. 10. методе статистичке обраде података и осталих релевантних података Комисија сматра да су методе прикупљања и обраде историјске грађе наведени у пријави карактеристичне за историјску науку и да су према томе подобне за израду докторске дисертације. НАПОМЕНА: Поред релевантних података о девет наведених елемената, обавезно написати експлицитну оцену да ли је појединачни елеменат подобан или не. VI ЗАКЉУЧАК СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ И КАНДИДАТА: Тема Српска либерална странка у Угарској 1884 1912, јасно је дефинисана, научно релевантна. оригинална и историографски утемељена. За њену обраду одабран је исправан и ваљан методолошки поступак који је заснован на релевантној историјској грађи и литератури домаће и стране провенијенције. Пријављена докторска теза садржи све битне елементе на основу којих је сматрамо кавлитетним научним радом. За израду пријављене теме кандидата квалификују првенствено резултати које је постигао израдом магистарског рада и објављени историографски рад у научној периодици. На основу свега изнетог, Комисија је мишљења да су тема Српска либерална странка у Угарској 1884 1912 и кандидат мр Милош Савин подобни за израду докторске дисертације. Комисија сматра да предложену тему треба прихватити и омогућити кандидату израду докторске дисертације У Новом Саду, 15. децембра 2010. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ: Проф. др Дејан Микавица, ментор Проф. др Владан Гавриловић Доц. др Сузана Рајић
9