ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 10 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ ТЕМА: УТВРЂЕЊА И ФОРТИФИКАЦИЈЕ НА ТЛУ БАНАТА ОД 10. ДО 16. ВЕКА КАНДИДАТ: мр ЗОЛТАН ЧЕМЕРЕ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију: 19.06.2015; Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: -др Ђура Харди, ванредни професор, ужа научна област Медијевистика, 6.11.2014, Филозофски факултет Нови Сад, ментор -др Ненад Лемајић, редовни професор, ужа научна област Медијевистика, 15.12.2006, Филозофски факултет Нови Сад -др Петар Рокаи, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду у пензији, ужа научна област Медијевистика -др Дејан Радичевић, доцент, ужа научна област Археологија, 5.11.2011, Филозофски факултет Београд II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Золтан (Лајош) Чемере 2. Датум и место рођења, општина, република: 28.07.1971. Кикинда, Кикинда, Србија Датум одбране, место и назив магистарске тезе: 22. мај 2007, Филозофски факултет у Новом Саду; Нови Сад Црквени редови на тлу средњовековне Чанадске дијецезе 3. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: историја, медијевистика 4. Приказ научних стручних радова са оценом: НАПОМЕНА: Приказ треба да садржи пуне називе научних и стручних радова, где и када су објављени, имена коаутора и кратак опис садржине радова, са експлицитном оценом да ли радови припадају или не припадају ужој научној области из које је докторска дисертација, односно да ли су радови у вези са докторском дисертацијом. Zoltan Čemere, Ognjišta u močvari prilozi za srednjovekovnu istoriju kikindskog kraja i Vojvodine, Istorijski arhiv Kikinda, Kikinda, 2007. 237. Историјско-географска студија посвећена простору северног Баната у позном средњем веку. Студија је у непосредној вези са темом докторске дисертације. Zoltan Čemere, Srednjovekovni manastiri Banata i Pomorišja, Istorijski arhiv Kikinda,

2 Kikinda, 2008, 218. Монографија о средњовековним манастирима и монашким редовима Баната и Поморишја. Реч је о допуњеној и проширеној магистарској тези. Припада ужој научној области из које је и пријављена тема докторске тезе. Csömöre Zoltán, Bánság és Maros-vidék középkori monostorai, Nagykikindai Történelmi Levéltár, 2008, с. 215. Монографија о средњовековним манастирима и монашким редовима Баната и Поморишја. Припада ужој научној области из које је и пријављена тема докторске тезе (превод постојеће монографије на мађарски језик - упоредити претходну библиографску јединицу). Золтан Чемере, Руско Село - прилози за монографију насеља, Историјски архив Кикинда, Кикинда, 2012, 360. Монографија насеља. Није у вези са предложеном темом докторске тезе. Csömöre Zoltán, Kisorosz - adalékok a település monográfiájához, Történelmi Levéltár - Nagykikinda, Nagykikinda, 2012. Монографија насеља. Није у вези са предложеном темом докторске тезе. Золтан Чемере, Банатска Топола прошлост тополског краја од праисторије до 20. века, Банатски културни центар Ново Милошево, 2014. Монографија насеља Банатска Топола и њеног краја. Није у вези са предложеном темом докторске тезе. Золтан Чемере, Мрежа средњовековних католичких цркава у Банату, Гласник музеја Баната 8, Панчево, 1998, 69-78. Оригинални научни рад из историје црквене организације на тлу Баната у средњем веку. Припада ужој научној области из које је и пријављена тема докторске тезе. Золтан Чемере, Осврт на податке о Куманима око Кикинде, Гласник музеја Баната 9/10, Панчево, 2000, 65-73. Научни прилог о етничкој и културолошкој структури средњовековног Баната. Припада ужој научној области из које је и пријављена тема докторске тезе. Золтан Чемере, Манастири северног Баната, Гласник музеја Баната 11/12, Панчево, 2002, 157-168. Оригинални научни рад из историје црквене организације на тлу Баната у средњем веку. Припада ужој научној области из које је и пријављена тема докторске тезе. Золтан Чемере, Манастир Оросланош, Attendite 1- Гласник Историјског архива у Кикинди, Кикинда 2004, 155-160. Оригинални научни рад из историје црквене организације на тлу Баната у средњем веку. Студија је у непосредној вези са темом докторске дисертације. Золтан Чемере, Трагови средњовековне архитектуре у северном Банату, Attendite 2-3 Гласник Историјског архива у Кикинди, Кикинда, 2006, 121-146. Научни прилог из историје средњовековног градитељства и архитектуре на тлу северног Баната у средњем веку. Припада ужој научној области из које је и пријављена тема докторске тезе. Золтан Чемере, Северни Банат - копнени и речни саобраћај у средњем веку, Attendite 6 Гласник Историјског архива у Кикинди, Кикинда, 2009, 53-65. Оригинални научни рад. Припада ужој научној области из које је и пријављена тема докторске тезе. Золтан Чемере, Средњовековна насеља на доњем току Галацке, Attendite 7 Гласник Историјског архива у Кикинди, Кикинда, 2010, 149-160. Научни прилог из историјске географије тла Баната. Припада ужој научној области из које је и пријављена тема докторске тезе. Золтан Чемере, Трагови средњовековних објеката на аустријским топографским

3 картама из 1769-1772. године, Attendite 8 Гласник Историјског архива у Кикнди, Кикинда, 2011, 243-248. Научни прилог из историјске географије тла Баната. Секундарно, припада ужој научној области из које је пријављена тема докторске тезе. Csömöre Zoltán, Temesközi várak, erődített templomok a török portyázások időszakában (1390-1551), In: Középkortörténeti Tanulmányok, Szegedi Középkorász Műhely, Szeged, 2012, 485-505. Оригинални научни рад о утврђеним црквама на тлу Баната у епохи турске војне опасности од 1390. до 1551. године. Рад је у непосредној вези са пријављеном темом докторске дисертације. Золтан Чемере, Средњовековни копнени и речни саобраћај у западном (Потиском) делу Баната у светлу писаних и материјалних трагова, у: Средњовековна насеља на тлу Војводине, историјски процеси и догађаји, Ђура Харди (уредник), Историјски Архив Срема Филозофски Факултет у Новом Саду, Сремска Митровица 2013, 225-242. Оригинални научни рад о копненом и речном саобраћају на тлу Баната у средњем веку. Припада ужој научној области из које је и пријављена тема докторске тезе.

4 III ОБРАЗЛОЖЕНИ КРИТЕРИЈУМИ И РАЗЛОЗИ НА ОСНОВУ КОЈИХ СЕ ЗАСНИВА ПОЗИТИВНА ОЦЕНА ДА ЈЕ КАНДИДАТ ПОДОБАН ДА РАДИ ДИСЕРТАЦИЈУ На основу анализе приложених радова и исказаних библиографских референци Комисија је констатовала да је кандидат Золтан Чемере аутор две, односно четири медијевистичке историографске монографије националног значаја (2х (2х) М 42; упоредно објављене на српском и мађарском језику) као и да је самостални аутор десетак научних радова и прилога који су публиковани у релевантним научним и стручним часописима, односно тематским научним зборницима ( категорије 8х М 53 + 1х М 14 + М 45). Анализирани радови стоје у непосредној вези са предложеном темом докторске дисертације. На основу њих може се закључити да је кандидат у потпуности овладао методологијом историографске науке и да је оспособљен за истраживачки рад. Његови научни резултати су валидни и оригинални. Комисија је на основу изнетих чињеница оценила да је кандидат подобан за израду пријављене теме докторске дисертације. IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА НАПОМЕНА: Поред релевантних података о ментору, обавезно оценити његову подобност. Експлицитно навести да ли ментор јесте или није подобан. Предложени ментор, др Ђура Харди, ванредни професор из уже научне области Медијевистика на Филозофском факултету у Новом Саду у досадашњој академској и научној каријери истраживао је теме које се односе на везе Кијевске Русије са земљама средње Европе, српско-мађарске односе у средњем веку, живот и ритерску културу аристократије у Угарској у време владавине Анжујаца, средњовековну историју тла данашње Војводине. Аутор је две монографије: Ђура Харди, Наследници Кијева између краљевске круне и татарског јарма, студија о државно-правном положају Галичке и Галичко-Волинске кнежевине до 1264. године, Филозофски факултет у Новом Саду, Катедра за Историју, Монографије - књига 41, Нови Сад 2002, с. 239. и, Đura Hardi, Drugeti, povest o usponu i padu porodice pratilaca anžujskih kraljeva, Filozofski fakultet u Novom Sadu, Novi Sad 2012, с. 480; Такође је уредник књиге Ђура Харди (ed.), Средњовековна насеља на тлу Војводине, историјски процеси и догађаји, Историјски архив Срем - Филозофски факултет у Новом Саду, Сремска Митровица 2013, с. 484. Аутор је преко 60 научних радова и рецензија научних књига и уџбеника. Учествовао је на више међународних научних скупова у Србији, Мађарској, Немачкој, Словачкој, Чешкој, Украјини, Пољској. Руководилац је међународног пројекта Средњовековна насеља на тлу Војводине, историјски процеси и догађаји, 2011-2014, Секретаријата за Науку АП. Војводине. Члан је уредништва научних часописа: Истраживања, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, Настава Историје. На матичном Универзитету, до сада је био ментор две успешно одбрањене докторске дисертације кандидата, др Бориса Стојковског са темом Црквена историја Срема (2014), и др Александра Крстића, на тему Чланови династија југоисточне Европе у средњовековној Угарској ( 2014). На основу наведених чињеница, Комисија је закључила да је предложени ментор подобан да води пријављену докторску тезу и кандидата.

5 V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: ОЦЕНА: 1. формулација назива тезе (наслова): Наслов докторске дисертације: УТВРЂЕЊА И ФОРТИФИКАЦИЈЕ НА ТЛУ БАНАТА ОД 10. ДО 16. ВЕКА, тематски, просторно и хронолошки је прецизно омеђен, разумљиво и адекватно формулисан у духу захтева модерне историографске науке. 2. предмета (проблема) истраживања: Предмет истраживања ове докторске тезе представља врло значајну област историографије и медијевистике. Наиме, утврђења и фортификације су незаобилазни, базични елемент сваке средњовековне политичке, социјалне, војне и економске структуре те детерминанта њеног постојања и организације. Предмет истраживања је стога усмерен на историографски приказ развоја средњовековних утврђења/градова (castrum regalis, castri) и других фортификација (кастелума; утврђених трговишта те других утврђених објеката типа племићких курија, верских средишта итд.) на заокруженом географском простору Баната, између река Тисе, Дунава и Мориша те планинског венца Карпата. Предмет истраживања је тим релевантнији у савременом компаративистичком историографском приступу, јер се приказана област данас простире на три земље, Србију, Румунију и Мађарску. У свом дијахроном приступу тема прати постојање утврђења и фортификација од 10. до средине 16. века, односно у политичким оквирима, настанка Краљевине Угарске у словенском јужнопанонском миљеу и свих ранијих наслеђа, до епохе османлијског продора у Европу и хришћанско-турских сукоба. Предмет истраживања су утврђења и фортификације у писаним дипломатичким и наративним изворима као и у анализи резултата истраживања археологије као помоћне историографске науке. Даље, њихово историјско-географско позиционирање (убикација), топонимија и хронологија настанка, класификација, односно, одређивање статуса и конкретне функције у контексту војне и политичке историје, средњовековних путних комуникација, државне организације (жупанија), економског живота, етничких и културолошких померања на реченом историјском простору. Предмет истраживања је прецизно формулисан, научно релевантан, у потпуности прихватљив и подобан за израду докторске дисертације. 3. познавања проблематике на основу изабране литературе Предочена литература указује на добро познавање проблематике која је предмет пријављене докторске дисертације. Изабрана литература је довољно обухватна. Поред радова који су у директној вези са темом рада, постоји обиље литературе кроз коју се на директан и индиректан начин долази до података значајних за тему истраживања. Навешћемо само најважнију литературу: Balás, Vilmos, Alföldi hosszanti sáncok, Régészeti Füzetek II/9, Budapest, 1961. Bóna, István, Az Árpádok korai várai, Budapest, 1998. Ţeicu, Dumitru, Cetăti medievale din Banat, Timisoara, 2009. Ţeicu, Dumitru: Despre incepturulire arhitekturii de fortfikatii medievale in Banat, Arheologia satului medieval din Banat, Reşiţa, 1996, 77-81. Ţeicu, Dumitru, La fortification en terre de Giera, Miscellanea Historica et Archeologica in Honorem professoris Ionel Cândea, Brăila, 2009, 99-103 Csánki, Dezső, Magyarország történelmi földrajza a Hunyadiak korában, I-III, Budapest, 1890-1913 Csorba, Csaba: Adattár a X-XVII. századi alföldi várakról, kastélyokról és erődítményekről, A Debreceni Déri Múzeum Évkönyve 1972, Debrecen, 1972, 177-236.

6 Ћирковић, Сима, Средњи век, Војводина, знаменитости и лепоте, Нови Сад, 1968, 207-226. Дероко, Александар, Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд, 1950. Engel, Pál, Királyi hatalom és arisztokrácia viszonya a Zsigmond-korban (1387-1437), Értekezések a történelmi tudományok köréből, Budapest, 1977. Engel, Pál, Magyarország világi archontológiája 1301-1457, I-II, Budapest, 1996 Engel, Pál, Töprengések az Árpád-kori sáncvárak problémájához, Műemlékvédelem I, Budapest, 1987, 9-14. Engel, Pál, Vár és hatalom, Az uralom territoriális alapjai a középkori Magyarországon, Honor, vár, ispánság, Budapest, 2003. Feld, István, A 15. századi castrum mint kutatási probléma, Castrum Bene 2/1990,Budapest, 1992, 13-29. Feld, István, Megjegyzések az Árpád-kori ún. kisvárak kérdéséhez, Műemlékvédelem, 31 (1987), 1-9. Fügedi, Erik, Vár és társadalom a 13-14. századi Magyarországon, Budapest 1977. Garam, Éva-Patai Pál-Soproni Sándor, Sarmatisches Wallsystem im Karpatenbecken, Régészeti Füzetek II/29, Budapest, 1983. Gerő, László, Magyarországi várépítészet, Budapest, 1955. Гирић Милорад, Северни Банат, сакрални објекти и некрополе X-XV века, Рад Музеја Војводине, 37-38, Нови Сад, 1995-96, 139-151. Györffy, György, Az Árpád-kori Magyarország történeti földrajza, I-Iv, Budapest 1963-1988. Haţegan, Ioan, Banatul medieval, Analele Banatului V, Timişoara, 1997, 179-216. Јанкулов Борислав, Утврђења Римљана и варвара у Банату и Бачкој, Рад војвођанских музеја, I, Нови Сад, 1952, 7-37. Iusztin, Zoltan: Politica şi administraţie in districtul Caransebeş (sec. XIV-XV), Analele Banatului, XX, Tmişoara, 2012, 157-172. Koppány, Tibor, A castellumtól a kastélyig, A magyarországi kastélyépítés kezdetei, Művészettörténeti Értesítő 2, 285-297. Koppány, Tibor, A középkori Magyarország kastélyai, Művészettörténeti Füzetek, 26, Budapest, 1999. Крстић Александар, Банат у средњем веку, Банат кроз векове, Београд, 2010, 65-90. Крстић Александар, Из историје средњовековних насеља југозападног Баната, Зборник Матице Српске за историју, бр. 73, Нови Сад, 2006, 27-55. Крстић Александар, Вршац у средњем веку, I део, Историјски часопис, књ. LIX (2010), 77-102. Крстић Александар, Вршац у средњем веку, II део, Историјски часопис, књ. LX (2011), 193-212.. Merva, Szabina, A kora Árpád-kori sáncvárak keltezési lehetőségeiről, Castrum 15, 5-31. Milleker, Bódog: Délmagyarország középkori földrajza I-II., Csanád, 1915 Nováki, Gyula, A magyarországi földvárkutatás története, Régészeti Füzetek II/12, Budapest, 1983. Oţa, Sliviu-Oţa, Lianu, Câteva date privind încetarea funcţionării cetătii de la Caraşova- Grad (jud. Caraş-Severin), Materiale si cercetări arheoloogica, Bucureşti, 2009, 193- Pállfy, Géza: A török elleni védelmi rendszer szervezetének története a kezdetektől a 18. század elejéig, Történelmi Szemle 38/2-3. szám (1998), 163-217. Petrovics, István, A középkori Temesvár, Fejezetek a Bega-parti város 1552 előtti történetéből, Szeged, 2008. Radičević, R. Dejan: Medieval fortifications in Dupljaja and Grebenac; Proeedings of the Regional conference, Vršac, 2011, 85-89. Радоњић, Јован, Србија и Угарска у средњем веку, Војводина, I, од најстаријих

7 времена до Велике сеобе, Нови Сад, 1939, 128-144 Rădulescu, Alexandru, Istorie şi demografie în Banatul Otoman (1552-1716)-Realităti şi Ipoteza, Bhaut, V, 53-91. Rusu, Adrian: Arad és Temes megye erődítményei, A középkori Dél-Alföld és Szer, Szeged, 2000, 558-592. Rusu, Adrian, Mănăstirea Bizere, I, Cluj-Napoca, 2011. Szentkláray, Jenő, A becskereki vár, Budapest, 1886. Станојев, Небојша, Арача-цркве, некропола, манастир, Нови Сад, 2004. Шмит Рудолф, Средњевековни градови у Војводини, Војводина, I, од најстаријих времена до Велике сеобе, Нови Сад, 1939, 301-329. Téglás, Gábor, Az alföldi sánczok maros-dunaközi csoportjainak helyrajza és technikai szerkezete, Értekezések a történeti tudományok köréből XX köt, Budapest, 1905. Вуксан Марко, Ковин-Град, средњовековно насеље и утврђење, Рад музеја Војводине, 39, Нови Сад, 1997, 175-184. Вуксан Марко, Локалитет Град-сондажно истраживање 1986. године, Гласник Српског археолошког друштва, 5, Београд, 1988, 117-123. Zsoldos, Attila, Magyarország világi archontológiája, 1001-1301, Budapest, 2011. 4. циљева истраживања Циљ истраживања је да се дефинише простор средњовековног Баната у контексту постојања његових утврђења (градова; каструма) и других фортификација. Да се убикују такви објекти (с обзиром на археолошке налазе) и примарно потврди њихово постојање у писаним изворима. На једном месту, уз свеобухватну историографску анализу кандидат би у својој тези морао да да целовити преглед постојања утврђења и фортификација на тлу Баната од 10. до 16. века као комплексне историјске појаве, утврди њихову бројност, значај и искаже круг и функцију њихове просторне и временске распрострањености, узроке њихове генезе и правце развоја у односу на војне изазове епохе и геополитичку мапу овог дела Европе. С аспекта анализе писаних извора и њихове рефлексије у савременој топонимији, циљ тезе је да се изврши етимолошка и лингвистичка анализа имена утврђења и фортификација средњовековног Баната у контексту етничких померања и цивилизацијских утицаја. Коначно, истраживање има за циљ да на методолошки утемељен начин презентује научној јавности појединачни историјат сваког утврђења и фортификације, да одреди хронологију њиховог настанка, дефинише сатус и значај у контексту њихових војних, политичких, социјалних, економских и комуникационих функција. Циљеви истраживања су прецизно постављени и јасно образложени. У складу су са планираним садржајем рада. 5. очекиваних резултата (хипотезе) У претходним одредницама дефинисана тема докторске дисертације би у свом позитивном исходу требало да представља први свеобухватни монографски преглед настанка, развоја и функционисања утврђења и фортификација на тлу Баната од 10. до 16. века у контексту војне, политичке, друштвене и економске историје на геополитичкој мапи овог, стратешког, пограничног дела Европе од времена образовања Краљевине Угарске до турског освајања средње Европе. С обзиром на географски простор, карактер природних граница (Тиса, Дунав, Мориш) и виталних путних праваца, устаљеност убикације банатских утврђења и фортификација је као појава дугог трајања надилазила етничке и државне промене. Функција банатских утврђења била је

8 вишеструка, али под утицајем војно-политичких, социјалних, демографских и других чинилаца склона променама, понајпре у погледу свог статуса и значаја. Резултат истраживања ове докторске тезе представљао би оригинални и значајан допринос развоја српске, мађарске и румунске медијевистике, које су до данас само парцијално обрађивале речену тему. Радне хипотезе су добро постављене, а очекивани резултати релевантни и значајни за науку. 6. плана рада Након дефиниције предмета тезе, концепта и методологије рада, извршиће се свеобухватна хеуристичка фаза истраживања. Даље је планирана анализа писаних, дипломатичких и наративних, извора, да би се фазни резулати ове етапе рада компаративним методом упоредили са резултатима археологије, лингвистике, географије уз рецепцију ставова и мишљења старије историографије. Затим ће уследити синтетички део рада писање докторске тезе и дефинисање кључних резултата истраживања. Концепт рада би садржао следеће делове: I. УВОД (дефиниција теме, преглед извора и историографије) II. ПРОСТОР СРДЊОВЕКОВНОГ БАНАТА (рељеф, хидрографија...) II. ПРАИСТОРИЈСКО, АНТИЧКО И РАНОСРЕДЊОВЕКОВНО НАСЛЕЂЕ БАНАТА III. БАНАТ У РАЗВИЈЕНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ (настанак жупанија, насеља, путне комуникације...) IV. УТВРЂЕЊА И ФОРТИФИКАЦИЈЕ БАНАТА ОД 10. ДО СРЕДИНЕ 13. ВЕКА (Историјски, политички и војни оквир епохе: настанак угарске државе и њени балкански суседи, византијско-угарски сукоби током 12. века, монголска најезда; Настанак утврђења и фортификација; Топонимија утврђења - словенски и мађарски топоними) V. УТВРЂЕЊА И ФОРТИФИКАЦИЈЕ БАНАТА ОД СРЕДИНЕ 13. ДО 16. ВЕКА (Историјски, политички и војни оквир епохе: угарско-турски сукоби 15-16. века; Класификација утврђења и фортификација епохе; Краљевска утврђења на јужној граници Угарске. Утврђења у унутрашњости и њихова функција; настанак утврђених насеља, црквене установе у функцији утврђења, утврђене племићке курије) VI ЕПИЛОГ VII ЗАКЉУЧАК VIII СПИСАК ИЗВОРА И ЛИТЕРАТУРЕ 7. метода и узорка истраживања У раду ће се користити конвенционалне историографске методе истраживања - дипломатичка анализа извора, хронологија, хералдичка анализа са нагласком на компаративни приступ у истраживању и с ослонцем на резултате археологије, историјске географије. 8. место истраживања Хеуристичка фаза истраживања ће се реализовати у Мађарском државном Архиву у Будимпешти, у библиотеци Матице Српске, Читаоници САНУ у Београду, Сечењијевој библиотеци у Будимпешти, Универзитетској библиотеци у Сегедину и Темишвару. 9. методе статистичке обраде података и осталих релевантних података

9 НАПОМЕНА: Поред релевантних података о девет наведених елемената, обавезно написати експлицитну оцену да ли је појединачни елеменат подобан или не. VI ЗАКЉУЧАК СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ И КАНДИДАТА: НАПОМЕНА: Обавезно написати оцену да ли су тема и кандидат подобни или не. Комисија је једногласно закључила да је предложена тема докторске дисертација подобна за израду, будући да историографско питање о прошлости утврђења и фортификација на тлу Баната од 10. до 16. века, до данас није добило целовити научни одговор који би подразумевао валидне и оригиналне резултате. Тема је комплексна, а предмет истраживања ће представљати обиље непубликоване и публиковане грађе, као и публикованe резултатe археологије. Старија литература представља добру полазну основу за ново истраживање теме дисертације. На основу анализе и оцене досадашњих научних постигнућа кандидата, Комисија сматра да је он квалификован да приступи раду на предложеној тези. Комисија предлаже Наставно-научном већу Филозофског факултета у Новом Саду да прихвати пријаву теме докторске дисертације под називом УТВРЂЕЊА И ФОРТИФИКАЦИЈЕ НА ТЛУ БАНАТА ОД 10. ДО 16. ВЕКА и да кандидату мр ЗОЛТАНУ ЧЕМЕРЕУ одобри њену израду. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ: др Ђура Харди, ванредни професор др Ненад Лемајић, редовни професор др Петар Рокаи, редовни професор у пензији др Дејан Радичевић, доцент У Новом Саду 6. 07. 2015. НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење, односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.