ау т о р и л е т о п и с а

Átírás

1 ау т о р и л е т о п и с а СЛОБОДАН АНТОНИЋ, рођен у Београду. Политиколог, социолог и политички аналитичар. Дипломирао је и магистрирао године на Факултету политичких наука у Београду. Докторирао је на Одељењу за социологију Филозофског факултету у Београду, где данас ради као професор. Објављене књиге: Србија између pоpулизма и демокраtије pолиtички pроцеси у Србији (коаутори М. Јовановић и Д. Маринковић), 1993; Изазови исtоријске социолоgије, 1995; Заробљена земља Србија за владе Слободана Мило{евића, 2002; Нација у сtрујама pро{лосtи оgледи о одрживосtи демокраtије у Србији, 2003; Гуtање жаба, 2005; Елиtа, gрађансtво и слаба држава, 2006; Срби и Евро-Срби, 2007 ; Кулtурни раt у Србији, 2008; Вајмарска Србија, 2008; Елиtа, gрађансtво и слаба држава Србија pосле 2000, 2009; Транзициони скакавци идејна сучељавања , 2011; Ви{ијевска Србија, 2011; Иску{ења радикалноg феминизма моћ и gранице дру{tвеноg инжењеринgа, 2011; Ло{а бесконачносt pрилози социолоgији срpскоg дру{tва, 2012; На бриселским {инама pолиtичке анализе, ДРАГАН БАБИЋ, рођен у Карловцу, Хрватска. Основне и мастер студије завршио је на Одсеку за англистику Филозофског факултета у Новом Саду. Пише кратке приче, есеје и књижевну критику, објављује у периодици. СРЂАН ВИДРИЋ, рођен у Зрењанину. Основне и мастер студије завршио на Филозофском факултету у Новом Саду, на Катедри за српску књижевност и језик. Ради као наставник у ОШ Бранко Радичевић у Ченти код Зрењанина, пише књижевну критику и објављује у периодици. АЛЕКСАНДАР ВРАЊЕШ, рођен у Бањалуци, БиХ. Примарна поља интересовања су му комуникологија, политикологија и политичко комуницирање, бави се истраживањем утицаја нових информационо-комуникационих технологија на друштвено комуницирање, пропагандним активностима на Интернету и друштвеним мрежама, као и последицама истих на друштвено-политичке односе у земљама региона, али и света. 590

2 Запослен је као виши асистент на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци, научне радове објављује у домаћој и страној периодици. Објављена књига: Парtизански филм и pроpаgанда, МИЛОРАД ВУКАШИНОВИЋ, рођен у Беранама, Црна Гора. Новинар, пише о актуелним политичким темама. Објављене књиге: Суочавања изабрани разgовори, 2003; Тренуtак исtине, 2006; У tамном срцу еpохе, 2010; Раt за ду{е људи, РАДМИЛА ГИКИЋ ПЕТРОВИЋ, рођена у Врбасу. Пише прозу и есеје. Објављене књиге: Оtвориtе Јеленине pрозоре, 1978; Намасtе, Индијо, 1984; У Фру{кој gори 1854, 1985; Милица Вук Мина, 1987; Разgовори о Индији, 1989; Преpиска Милице Сtојадиновић Срpкиње са савременицима, 1991; Искусtва pрозе разgовори са pрозним pисцима, 1993; Токови савремене pрозе разgовори са pрозним pисцима, 2002; У pоtрази за gлавним јунаком, 2003; Срpкињин круg кредом, 2006; Библиоgрафија радова о Милици Сtојадиновић Срpкињи, 2007; Ликови у Дневнику Анке Обреновић, 2007; Дневник Анке Обреновић, 2007; Живоt и књижевно дело Милице Сtојадиновић Срpкиње, Приредила више књига. ВИТОЛД ГОМБРОВИЧ (WITOLD GOMBROWICZ, Малошице, Пољска, 1904 Ванс, Француска, 1969). Пољски прозни писац и драматург. Од живео у Аргентини, а до у Француској. Данас се сматра једним од најважнијих личности пољске књижевности. Гл. дела: Дневник из pериода сазревања, 1933; Фердидурке, 1938; Транс- -Аtланtик, 1953; Порноgрафија, 1960; Космос, 1965; Дневник ( ), САВА ДАМЈАНОВ, рођен у Новом Саду. Пише прозу, критику и књижевноисторијске огледе. Књиге прозе: Исtраживање Савр{енсtва, 1983; Колачи, Обмане, Нонсенси, 1989; Причке, 1994; Повесtи различне: лирске, еpске, но најви{е неизрециве, 1997; Глосолалија, 2001; Ремек-делца, 2005; Исtорија као Аpокриф роман-лакрдија илиtи, pо pросtом, безобразне pриче, 2008; Порно-лиtурgија Архиеpискоpа Саве, Студије, есеји, огледи, критике: Корени модерне срpске фанtасtике, 1988; Шtа tо бе{е млада срpска pроза?, 1990; Кодер: исtорија једне рецеpције, 1997; Ново чиtање tрадиције, 2002; Ерос и По(р)нос, 2006; Аpокрифна исtорија срpске (pосt)модерне ново чиtање tрадиције 2, Антологије: Граждански ероtикон ероtске сtранице срpске књижевносtи XVIII и pочеtка XIX века, 1987, 2005; Нова (pосtмодерна) срpска фанtасtика, 1994; Нови Сад, земљи рај 1 2, (коаутор Л. Мустеданагић), ; Посtмодерна срpска 591

3 фанtасtика, Избор књижевноисторијских, теоријских и књижевнокритичких есеја, студија и огледа у пет књига: Дамјанов срpска књижевносt искоса 1 5 (Врtови несtварноg оgледи о срpској фанtасtици; Велики код: Ђорђе Марковић Кодер; Срpски ероtикон; Нова чиtања tрадиције 1 3; Шtа tо бе{е срpска pосtмодерна?), Приредио више дела српских писаца ХVIII, ХIХ и ХХ века. СРЂАН ДАМЊАНОВИЋ, рођен у Новом Саду. Професор филозофије, пише филозофске и текстове из теорије уметности. Објављене књиге: Мали речник gре{ака (не само) за новинаре, 2005; Медиалоgике време филозофије и разоноде, 2009; Речник gре{ака, ЈОВАН ДЕЛИЋ, рођен у Борковићима код Плужина, Црна Гора. Пише књижевну критику и есеје. Објављене књиге: Криtичареви pарадокси, 1980; Срpски надреализам и роман, 1980; Пјесник Паtеtике ума (о pјесни{tву Павла Поpовића), 1983; Традиција и Вук Сtефановић Караџић, 1990; Хазарска pризма tумачење pрозе Милорада Павића, 1991; Књижевни pоgледи Данила Ки{а, 1995; Кроз pрозу Данила Ки{а, 1997; О pоезији и pоеtици срpске модерне, 2008; Иво Андрић мосt и жрtва, 2011; Иван В. Лалић и њемачка лирика једно инtерtексtуално исtраживање, Приредио више књига српских писаца. СЛОБОДАН ЗУБАНОВИЋ, рођен у Београду. Пише песме, есеје и студије. Књиге песама: Куpаtило, 1973; Из заосtав{tине, 1982; Домаћи дух, 1983; Реpорtер, 1986; Сtраtеgија лирике, 1992; Саркофаg, 1998; Save as, 2005; Дорћолски дисконt, 2006; Кад будем имао 64 gодине (избор), 2008; Сонеtи са села, Књиге есеја, путописа, разговора, прича и студија: Десеt pесама десеt разgовора (коаутор М. Пантић), 1992; Скок pреко сенке, 1995; Друм за Кареју, 1998; Море око Беоgрада, 2005; Слик, 2005; Аtлас о Црњанском, 2007; У tри и десеt за Руму, Приредио више књига. МИКИЦА ИЛИЋ, рођен у Сремској Митровици. Дипломирао је на Правном факултету у Београду и апсолвирао на Богословском институту СПЦ. Пише кратке приче, есеје и сатиру. Књига приповедака: Заpадно-исtочни диван, ИГОР ЈАВОР, рођен у Осијеку, Хрватска. Пише поезију, кратку прозу и књижевну критику, преводи с енглеског. Преведене књиге: Морис Фридман, Проблемаtични pобуњеник Мелвил, Досtојевски, Кафка, Ками, 2012; Роберт Џ. С. Јанг, Посtколонијализам сасвим краtак увод (заједно са Иваном Буљ),

4 БОЈАН ЈОВАНОВИЋ, рођен у Нишу. Етнолог, пише поезију, есеје, критику и антрополошке студије, бави се и алтернативним филмом. Књиге песама: Бацање каменчића, 1973; Косt између обала, 1981; Ду{оловац, 1989; Проpовед мрава, 1993; Пе{чана мајка, 1996; Одломци божансtва, 1997; Кућа иза облака, 1999; Називи долазећеg, 2005; Сенке у tами, 2006; Говор pрозорљивоg, Студије: Срpска књиgа мрtвих, 1992; Маgија срpских обреда, 1993; Тајна лаpоtа, 1999; Дух pаgанскоg наслеђа у срpској tрадиционалној кулtури, 2000; Клоpка за ду{у, 2002; Каракtер као судбина, 2002; Говор pећинских сенки, 2004; Блискосt далекоg, 2005; Дух pаgанскоg наслеђа у срpској tрадиционалној кулtури, 2006; Судбина и маgија анtроpоло{ки оgледи, 2007; Пркос и инаt еtноpсихоло{ке сtудије, 2008; Речник јава{лука, 2009; Иgрање с ни{tавилом, 2011; Изречено и pроречено или О pредсказањима креманских видовњака, 2011; Љубав и оpра{tање, 2011; Сасtојци времена, ДАВИД КЕЦМАН ДАКО, рођен у Рајновцима код Бихаћа, БиХ. Пише поезију, прозу, есеје, књижевну, ликовну и позоришну критику. Књиге прозе: Леђ, 1982; Калем, 1992; Кад дуња замири{е (роман), 1995; Озарје, 1999; Тамнина, Књиге песама: Реч на леду, 1976; Преtpоноћни воз, 1980; Ноћни риболов, 1980; Треptај (хаику), 1988; Расpад мозаика, 1989; Зидари свеtили{tа, 1991; Небески gласник, 1994; Сањам, сањам чаролије (песме и приче за децу), 1994; Хоћко и Нећко (за децу), 1997; Mennyei hírnök (хаику на мађарском), 1997; Сtолеtна вода, 2001; Даљинама pреко свеtа (за децу), 2003; Сам као суза (избор), 2003; Неко само tебе tражи (за децу), 2007; Хор сенки, ТАМАРА КРСТИЋ, рођена у Београду. Новинар, бави се српском књижевношћу, уметношћу и медијима, пише критику, објављује у периодици. ЈЕЛЕНА ЛЕНГОЛД, рођена у Крушевцу. Пише поезију, прозу, књижевну критику и преводи с енглеског. Књиге песама: Расpад боtанике, 1982; Вреtено, 1984; Поднебље мака, 1986; Пролазак анђела, 1989; Сличице из живоtа каpелмајсtора, 1991; Бунар tе{ких речи, Роман: Балtимор, Књиге приповедака: Покисли лавови, 1994; Лифt, 1999; Ва{арски мађионичар, 2008; Преtесtери{и ме, 2009; У tри код Кандинскоg, ВИОЛЕТА МИТРОВИЋ, рођена у Новом Саду. Студент је мастер студија српске књижевности и језика на Филозофском факултету у Новом Саду, пише есеје и књижевну критику, објављује у периодици. 593

5 МАРКО НЕДИЋ, рођен у Гајтану код Лесковца. Пише прозу, књижевну критику и есеје. Објављене књиге: Кућа у pољу, приповетке, 1970; Маgија pоеtске pрозе. Сtудија о Расtку Пеtровићу, 1972; Нова криtичка оpредељења, 1973; Писци pосле I свеtскоg раtа као криtичари, 1975; Сtара и нова pроза. Оgледи о срpским pрозаисtима, 1988; Криtика новоg сtила, 1993; Основа и pрича оgледи о савременој срpској pрози, 2002; Проза и pоеtика Мирослава Јосића Ви{њића, 2008; Сtилска pреpлиtања сtудије и оgледи о срpској pрози друgе pоловине XIX и pрве pоловине XX века, 2011; Између реализма и pосtмодерне сtудије и оgледи о срpским pисцима друgе pоловине XX века, Приредио више књига. МИЛИВОЈ НЕНИН, рођен у Локу, Шајкашка. Књижевни критичар и историчар. Објављене књиге: С-авеtи криtике, с-окови pоезије, 1990; Свеtислав Сtефановић pреtеча модернизма, 1993; С мером и без ње, 1993; Суочавања, 1999; Сtвари које су pро{ле, 2003; Сtари лисац, 2003; Случајна књиgа колаж о Тодору Манојловићу, 2006; Срpска pесничка модерна, 2006; Сиtне књиgе о pреpисци срpских pисаца, 2007; Слаtка књиgа, 2008; Седам бележака мала књиgа о Црњанском, 2009; Савиченtа срpски књижевници искоса, 2010; Свеtи мирис pамtивека фраgменtи о Лази Косtићу, 2011; Савић Милан, 2011; Седам брежуљака књиgа о Црњанском, Приредио више књига и антологија. СОФИЈА ПАЈОВИЋ, рођена у Аранђеловцу. Дипломирала је на групи за Српску књижевност и језик са општом књижевношћу Филолошког факултета у Београду. Живи у Тополи, ради у ОШ Милош Обреновић у Аранђеловцу. ЉИЉАНА ПЕШИКАН ЉУШТАНОВИЋ, рођена у Фекетићу код Врбаса. Пише студије, огледе и радове о народној књижевности, историји књижевности, драми и позоришту. Објављене књиге: Послови и дани срpске pесничке tрадиције (коаутор З. Карановић), 1994; Змај Десpоt Вук миt, исtорија, pесма, 2002; Сtанаја село заpали оgледи о усменој књижевносtи, 2007; Кад је била кнежева вечера? усмена књижевносt и tрадиционална кулtура у срpској драми 20. века, 2009; Усмено у pисаном, 2009; Госpођи Алисиној десној нози оgледи о књижевносtи за децу, БИСЕРКА РАЈЧИЋ, рођена у Јелашници код Ниша. Пише есеје и радио драме, преводи с пољског, руског, чешког, словачког, бугарског и словеначког (Шимборска, Милош, Липска, Ружевич, Херберт, Мрожек, Гловацки, Кот, Колаковски, Загајевски, Барањчак, Гомбрович, 594

6 Виткјевич, Анджејевски, Брандис, Лем, Јурковски и др.). Објављене књиге: Писма из Праgа, 1999; Пољска цивилизација, 2003; Мој Краков из кулtурне археолоgије gрада, ГОРАН СТАНИЋ, рођен у Београду. Англиста, дипломирао на Катедри за енглески језик Филолошког факултета у Београду. Магистрирао је на Универзитету у Кембриџу у области English and Applied Linguistics и започео докторат из психолингвистике на Институту Max Planck у Холандији. Преводи са енглеског и на енглески, пише поезију, есеје и политичке коментаре, објављује у периодици. РАДИВОЈ ШАЈТИНАЦ, рођен у Зрењанину. Пише поезију, прозу, есеје, драме, књижевну и ликовну критику, преводи с руског и енглеског. Књиге песама: Оружје људски рањено, 1970; Шуми се враћају pраgови, 1974; Даровно pуtовање, 1978; Панgлосов изве{tај, 1982; Сузе у лунаpарку, 1987; Очена{ на Тајмс-скверу, 1991; Оловни долов банаtска pесмарица, 1995; Лед и млеко, 2003; Пси верса или Оtимање ваздуха, 2005; Кањи{ка моноtиpија, 2007; Северни изgовор, 2011; Сtара канtина, 2011; Ди, 2013; Зло цвећа Драма: Цвеће и смрt сtароg Луке, Књиге есеја: Демоgорgон заpиси о наpу{tању слике, 1984; Хоtел Чарнојевић, 1989; Хајка на Акtеона, Књиге прозе: Банаtска чиtанка, 1991; Мој беgејски део свеtа, 1994; Бајке о gрму, 1995; Чеховија, 1996; Вез у ваздуху, 1998; Жрtве бидермајера, 2000; Сибилски gласови, 2001; Нада сtанује на крају gрада (коаутор У. Шајтинац), 2002; Водено деtе, 2004; Причица, 2005; Кинеско двори{tе, 2006; Lyrik klinik, 2009; Дилинкуца краtке и фри{ке банаtске бајке (коауторка Љ. Шајтинац), Приредио Бранислав КАРАНОВИЋ 595