INFORMACIJA O RAZGRANIČE sutorina

Méret: px
Mutatás kezdődik a ... oldaltól:

Download "INFORMACIJA O RAZGRANIČE sutorina"

Átírás

1 NFORMACJA O RAZGRANČE sutorna ~ BOaiEA H Ё A С t$ С)VWA PdRiR ЛlERPARRŠ 8kd РšilRR i OqRg ERCEGOVN EA RA ј wvp 9 ~ Рр `fllal ув ~, уρ' 'lаа А R7 Ua ~ТбК`~ 8F ~ "Unj пu ~ g~г--! г~с~и ~F ' RNAq ~ ' J U 5~fi" Rad na identifikaciji grani čne cr.te izme đu BiH ј srj је гаросео 200. godine. Vijeće miništara BOSne Hercegovine do danas je:imenovalo nekoliko saziva Državnog povjerenstva za, granicu Bill, kojoj su падl'ežnosti, izme đu ostalog, identifikacija grani čne črte i pr-iprema prijedloga medudržavnih ugovora drugih akata..o granićnoj crti sa susjednim 'državama, sadašnj.sastav Državnog povjerenstva za granicu Bill imenovan je `2. studenog 202. godine na trogodiš гiji period. U svom sastavu Državno povjerenstvo za granicu ima tri diplomirana pravnika 'i šest diplomiranih inženjera geodezije, predloženih od "strane. Vlinistarstva vanjskih. poslova BiH, Ministarstva sigurnosti Bill, Ministarstva civilnih poslova Bill, Vade F.ederacije: BiH i Vade Republike Srpske..Takođe za.poslove.izrade dokumenta ćije'identii'ikacije grani čne črte for"mirana је stručna gr-upa sastavljena od diplomiranih inženjera geodezije, ~- predloženjh od vlada. entiteta. Temeli za'identifikaciiu grani čne crte. sa drugim zemljama na. koiem je radilo Povierenstvo su: Op ći okvirni sporazum za mm r u Bosni 'i Hercegovini od 4. prosinca 995. godine i Mišljenje broi 3. Vleđunarodnog ar.bitražnog povjerenstva Konferenciie o Jugoslaviji (Bađinterova.komisiia). Prilog Орсет okvirnom sporazumu za mir u Bosni i Hercegovini, koji je potpisan 4. pros`inca 995. godine, izme đu. ostalog, čini i karta ; ~ kojom su,пагпасепе gr_anice BiH prema susjednim državama. Uvidom u spomenutu vidljivo je da sutorina. nije sastavni dio teritor"ija Bill иес dio teritorija. Crne Gore. U mišljer ји broj 3. Međunarodnog arbitražnog povjerenstva za Jugoslaviju пагпасепо је da "demarkacione crte. -:granice izmedu Hrvatske. i Srbije, između $rbije i Bosne i Hercegovine, ili eventualno izmedu drugih susjednih nezavisnih držav.a, mo ći се да se mijenjaju samo putem šlobodnog i medusobnog dogovora". U točki 3. ovog mišljenja utvr đeno је да "ako se пе dogovori suprotno, ranije granice postaju granice koje štiti me đunarodno pravo '. U skladu sa iznijetim mišljenjem Badintero.ve komisije, u trenutku medusobnog priznanja Bosne i Hercegovine i 8RJ (Crne G'ore) tj godine, kao 'i u trenutku medusobnog uspostavljanja diplomatskih odnosa

2 гетаlја, tj. 5.2 :2000. godine, teritorija BiH. podru čje Sutorine nije 'bib o dio suverenog Cijenec і mišljenje Badinte_rove komisije ida je u trenutku теđи$obnog. priznanja. dvije zemlje izvršnu i sudsku vlast fad. podru čjem-sutorine imala је Crna Gora, sto prema prii eipu "uti posidetis" tj. da ono što si iniao i posjedovao u trenutku priznanja ćeš' posjedovati ubudll će, nije se omogu ćavalo гpostavljanje pitanja Sutorine kao spor.nog. zvještaj 'Badinterove komisije ima snagu medunarodne presude. Mišljenja Badinterove komisije garantiraju neupitnost teritorijalnog integriteta. l cjelovitosti Bill iinjenim međunarod пo p пiznatim granicama. Dalje, u procesu identifikacije grani čne erte izme đu BiH i Crne Gore, Povjerenstvo se vodilo i činjenicama da su zakonodavno i'izvršno tijelo (Skupstina i zv..ršno vije će) Narodne Republike Bill usvojili nizpropi _sa, koji setiču unutarnjeg,ustroja BiH, a koji su u'izravnoj vezi sa.statusom grani čne _. crte prema bivšim repnb Іikama, pa samim time i.nrcg, i teritor ijem Sutorine - Zakon 0 administrativno-teritorijalnoj podjeli NR BiH ( Sl пžbeni list NRBiH", broj 29 od.7.947) - Zakon 0 područjima srezova i opština u NR Bill ( 5lužbeni. list NRBiH", broj 23, od 28.6.:958) - Uredba 0 određivanju podru čja narodnih odbora i ustanovljenju sjedišta mjesnih narodnih odbora (945) - Odluka 0 granicama.opština na teritoriji NR Bill (,,,Službeni. list NRBiH ; br. 28 0( ) Također, ii BiH po popisima stanovništva i temeljem analize podataka izvršenih. popisa,.:evidentno. j,e da teritorij Sutorine;i Kruševice nije popisan tretiran kao teritorij Bosne i Hercegovine. U procesu identifikaeije grani čne crte između;bih i CG zпаёајпo se koristila katastarska dokumenta ćija dvaju država. Kaosto smo rekli, osnovna гадаса poxierenstava BiH i Crne Gore bila ie iden"tifićirati granieu izme đu. Bosne i. Herce2ovine i Crne Gore prema stanju grani čne crte u vrileme uzajamnog priznanja, BiH i Crne Gore. <---~ Duljina granice izme đu Bosne i Hercegovine i Crne Gore iznosi 268 'km ' u početku je. razmatrana u'okviru razgovora.0 granici između Bin i ~ '

3 4 SRJ, "te Bosne i Hercegovine i Državne Zajednice Srbije i Crna Gore;.a potom, od osamostaijenja Crne Gore, zapo četi su razgovori povjerenstava za granice Bosne i Herccgovine Crne Gore. U svlm razgovorlma lzmeđu povjerenstava BiH i.crne Gore Sutorina nije bila identifikovana kao,sporno pitanje,,gdjewse Povjer.enstvo Bin prvenstveno rukovodilo gore pomenutim činjenicama. Državna povj'erenstva za granice Bosne i Hercegovine i Crne Gore su usuglasile i parafirale tekst Ugovora o državnoj granici izme đu Bosne i Hercegovine i Crne Gor e. Usuglašeni sin i parafirani i Tekstualni opis protezanja državnegranice kao i Topografske karte :25000 (9 listova) ša ucrtanom granlćлom crtom, koji su' prilozi UgovOra 0 granici. Usaglašavanjem ovib dokumenata stekao se uvjet za pokretanje postupka zaklju čivanja Ugovora 0 granici između dvaju država. ZaključlvanJem ovog ugovora BOsna Hercegovina i Crna Gora bi bile prve,dvije države u regiji koje su uredile svoje odnose po,pitanju gr.anice. ZAKLЛTČAK č maju ći u vidu ore spomenute činjenice, te da teritorii Sutorine и vrijeme međunarodno`g priznanja dvaiu država jebio sastavni dio terit'oriia dotadašnje, Crne, Go "re, Povjerenstvo nije imalo osnova za zapo činjanie razgovora 0 tom teritoriju kao spornom.

4 BOŠNA HERCEGOVNA Mi п istarstvo va п jskih poslova Б OCHA И ХЕРЦЕГОВИЕ А Л 'ини cт apcтв o гин ocт paни x п ocл o в a MFA-BA-MPK 08--int-328-/5 Sarajevo, : 8Q2Pd Н ' Е RCE ~ pvna РАЛ ПгвЕ ЭгА NнА ек >fpćг ERCE60VRE a!н ~л [,ieч ry ~ ~ц ~б и t v,ezi sa zakazanom javnom raspravom č iji је cilj "razrnj'ena mišljenja 0 pitanju statusa Sutocine" Vlinistarstvo vanjskiyi poslova BiH dostavlja sljede ć e mišljenje i stay: _. Do medusobnog priznanja:izme đ u Bosne:i Hercegovine i_ Savezne Repubike Jugoslavije; u č ijem sastavu je bila Republika Crna Gora došlo је 4.2,995:godine tj xia dan potpisivanja Op ć eg okvlrnog sporazuma za mlr u:bih:u Parizu, Republika:Francuska. Dana godiine uspostavljeni su,diplomatski odnosl lzmedu Bosne:l Hercegovine.:i Savezne Repubike,Jugoslavije. ' Prilikom međ usobnogpriznđ vanja dvij'e ге )iilje kao:ni prihkom uspostavlj đ nja'dipl'omatskih odliosa nijedna od strana nije istakla bib o kakvu rezervu u pogledu teritorijalnog razgrani"cenja izmeđ u BiH,i.SRJ odnosno njene sastavmce.crne, Gore. 2': vlinistarstvo vanjskih poslova BiH је!nastajalištu da je razgrani č enje i utvrdivanje državne granice izme đ u Crne Gore i:bih izvršeno,na pravno valjan:i pravedan na č in. Ovako stajalište Ministarstvo vanjskih poslova BiH temelji na'sljedeć em; -Temeljni=dokumenti koji su za-predstavnike BiH u,pregovara č kom proces г rvažili kao osnova za Ydenц fikaciju granllcne, crte izmedu. d"viju strana bili',.su Opci: okvlrni.sporazum,za,.. rnir и BiH od 4 j9 Ф 5:go đ ine i vhšljenje broj 3' Arlirtražnog povjere и štva Koriferen č ije 0 ( Badenterova komisija ). bivšoj. Jugoslaviji U procesu identifikacije grani č ne сг _te izmedu BiH i Crne Gore polazilo.se od č injenice daje zakonodavno tijelo ( Škupština ) BiH usvojila niz zakona i uredbi ; koje se ti č u unutarlijeg ustroja BiH, a.koji šu u,izravnoj vezi sa statusom granlcne erte prema, bivsim republikama pa samim tim i prema Cmoj' GOr -Uredba. o određ ivanju područ ja narodnih odbora`i.uštanovljexiju sjedišta. mjesnih narodnih odbora (945.) -Zakon 6 administrativlio-teritorijal'noj podjeli NR Bib! (947.) -Zakon 0 podjeli teritorije NR BiH na srezove;,gradove i op ć ine ( 952. ) -Odluka Q granicama op ć ina na teritoriju NR,BiH (959.) U Bosni i Hercegovini se kontinuir đ no obavljao popis stanovništva i temeljem analize podataka svih izvršenifi poplsa, evldentno је da teritorr Sutorme t K.rusevlce nije popisan i tretiran kao teiitoriji Bošne i Her č egovirie. " ` ` ` " \usл lи 2;saralevo т el^(+38733)28-00 ах.(+38i З 'З Л lycил a2i (. в pa~eao; т eл St8733) 2800, Ф aк cэ.(+387г 33 )' 227'5б.... ~. г....

5 Sastavni dio Qpć eg okvirп og sporazш na,ia miru BiH potpisanog : godine. č ini i. karta orjera 'i kojoin su r г aznač ene granice BiH.prema ausjednim dižavama. Uvidom u;spomenute kartografske podloge vidljivo je da Sutorina,nije sastavni dio teritorije BiH ve ć, dio teritorije Crne Gore: - U niišljeп j'и broj '3 Медипатодпе arbitražne komisije, za bivšu Jugoslaviju (Badenterova komisija), od.:992. godine,nazna č eno je da "demarkacione linije izme đ u Hivatske i Srbije ili izmeđ u $rbije i Bosne i Hercegovine, iii' eventualno izme đ u drugih susjednih nezavisnih država,.ro ć i cc da se mijerijaju samo :puteni slobodnog i.me đ usobnog dogovora". U to č ki 3 ovog mi"sljenja utvrđ eno je 'da "ako se ne dogovori suprotno, ranije gramce popnrnaju karakter granica koje štt medunarodn0 pravo". lzvještaj Badenterove komisije ima snagu me đ unarodne presude. Višjenja Badenterove komisije garantiraju neupitnošt ;teritorij' đ lnog integriteta i cjelovitiosti $ih u пј 'eniin međ unaiodno priznatiin. granicama. trenutku me _ U skiadu sa;iznijetim mišljenjerп Badenterove komisije neupitno jeei-nesporno da u trenutku medusobnog griznanja Bosne i,hercego i tj 4 2 U ј. [ đ usobno g.-. us Р ostai gv ј an ј a д Р ~ lomatrkifi odnosa t Ј g odine e Р oaruč Је " Sutorine.n г е bilo dio suvereno ter г tor г а ;BiH. f lzvršnu i sudsku vlast fad područ jem.sutorine и trenutku-me đ usobnog р _rižnanja.dvije zemlje imala je Crna Gora. Polaze ć i od principa "uti posidetis" tj. da ono to si irao i posjedovao u. trenutkupr iznanja ć eš;pošjedovati i ubudu ć e, Bosna;i Hercegovina u postupkii razgraп ič eп ja.i iđ eп tifikacije, državne "granice sa Crnoin Gorom nikada nije otvaral и i postavijala.kao sporno pitanje Sutoririe.. r.:,. -,.. ul. ' bn'.; U navedenom'kontekstu pozivanje `na povijesne argumente i dokazivanje:"povijesnih prava" na ovaj'teritoriji,od strane BiH је ронрипо =išeleб antuo. Када.е razgrne,zavjesa satkana od povijes,nih, zemljopisriih i drugih ar_gumenata osta_ je samo jedno i jedino relevantno pitanje na,koje je neophodno dati':odogovora to je? ' Da i. cc BiH poštiyati medunarodno prlhvać eп e norme iskazane u rп lšljeп jlrria BadenterOVe koinisrje koja su u krajnjoj.konzekven ć i utemeljima njene neovtknošti i ine đ unarodnog priznanja ii be 23'godine poslije' pokrenuti postupak revizije neprihvatanja me đ unarodnih normi koju so predstavljale pravni temelj obrane nj'ene cj'elovitosti, sa,nesagledivim' štetnim posljedicama po dugoro' č ne interese BiH'kao države. Odgovor na ovo. pitanje se sam po sebi logi č ki nameć e a taj odgovor pored ostalog podrazumjeva,i odlu č no odbač ivanje svih _ inicijativa.koje hnaju za cilj promjenu` tatusa podru č ja.sutoriiie i и ~агапје istog za BiH.. Polazeć i od unaprijed iznijetog,, u,ire Ministarstva vanjskih poslova BiH predlažem da se prijedlog ugovora o ident г fikaclji. državп e granice ižme đ u'b:ih itnie О oгё koji'su utvtditc državne komisije.ža.gт anicu ovih zenialja i potvrdile Vije ć e niinistara,bih i Vada Crne Gore prihvati kao fakti č ki vje г od'ostojan i praviio utemeljen.

6 i Preasubula 8O!N4 мвйс іори иа - P~ A bh И f! д pb ~ 8d?l~iillp 4NSNt H:N~ 9YNE BAR; ЈИЧд USTAV BOSNE HERCEGOXNE Prljavod isa bosane i'jв zik;sm '' Oslaejafuč isenapo4tovaл jeljudakogdo в tojanstva,sloб odeijednakosti,. Powedeni mini, pravdi, toleranciji i pomimirenju, ИБједеп l да demokratski orga п i vlaв ti i pravi č ne ргоседи ге nejbolje atvaeejumirolju б ive одпове unutar p г ula г iati č kog društva, U žg ji da pndstaknu opšta ЬІеуовгапје unapredenje tržišne pnvrede, {'odeni ciljв vima i ласв lгта Povelje Ujedinjв uih naroda, i ekoп om в ki.režvoj kroz!zaštitu privatnog vlasni itva i Opred je jeп i za suverenitet, teritorijalni integritet i politi č ku nezavisnost Bosne i Hercegovine u skladu sa medunarodnim pravom,.. ОЛ 6гčпгда osiguraju рипо po ~tovaajemedunarodnoghumanitarnog ргаив,.. napц lsaп i Uп iverzalnom.deklaraoijom о jud8kiat pravima, Mcdunarodisim paktovima o gradanskim i politi č kim pravima, odnosno o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, i Dekla г acijom о previma lica koja pcipadaju nacionalnim ii etni ć kim, vjerskim i jezič kitn manjitг ama, kao i dtugim inatrumentitita ljudskihpra"a, pkidsjeć ajuć ise ла Osnovna nač elausaglaše п a u Ženavf god'ие i u Njujorku godine,. Bošп jaci,$rvatii.sгьј, ho koiistitutiuii narodi (и zajednici s ostatima); i га dапі!даѕпе i Hercegovine ovim utvrduju UatavBosae i Hercegovine:... Konflnuilet Сјап Bonsai Негсе gотіпа..republika Bosna i Hercegovina, č ije' је zvanič no ire od sada "Bosna i Hercegovina", naв tavlja svoje pravno postojanje po me đ unarodnom pravu kao država, se unutrešnjom stntkturom n'odi(ickanom ovim Uatavom, i в a postoje č im niedunarodno priznatim granicaina. Ona ostaje d г žava č lanica Ujedinjenih naroda i ino%e ho Bosna i Hercegovina zadržati č lanstvo ii zatražiti prijem и orgaл lzacijama-unuteraistema Ujedinjenib naroda, ho i-u drugim me đ unarodnim organizacijama.,. і ' Јіа &i ~~ ~~ 3

7 adinterovakoљ isija ~- Wikipedija 'В adinterova` komisija zvor: Wikipedija. Aл bitražua_komisija u okviru,mirovne ko п fereпć ije o Jugoslaviji, poznatija kao,badinterova komisxja prema svom predsjedш ku, francuškom.pravniku Roberlu Badmteru, bila jerarbitražna komisija koju je ustanovilo Vije ć e mimstara Europske ekonomske zajed ш ce 27. kolovoža 99_ godine, a č ija је zadać a bila da rješavanjem spornih.pravnih pitanja pospješi mirno rješavanje krize =u bivšoj Jngosladiji. " Robert З ad'mter imenovan je predsjednikom pete т oč lane,komisije kojusu č inili'predsj'edп ici ustavnih sudova iz država с lашса,ее Z-a: Od studenog 99 godiue do sije č nja 993. godine Arbit г ažп a је komisija iždala;petnaest pravnili nц šljenja. Sadržaj č langvi 2;Dlajbitnija stajališta -е '3'.zvori i_ bilješke ~. 3. Bilješke ' ~ 4 Uanjske рои.егшсе ClaOV _ Rdbert"BadinteP,, рге dѕје dnіkuѕ tё nog: ѕ udа Fгапсыѕ kе. Roman Herzog, predsjedmk,saveznog;ustavnog ѕ udа Nје mаё kе Aldo Corasaniti; predsjednik Ustavnog suda tahje Francisco Tomas y Valiente, predsjedmkustavnog Buda Španjolske e rene, Petry. pг edsjednica Ustavnog suda Belgije Najbitnija stajališta., ~re~, Najbitnija pravna stajališta izložena и mišljenima Arbitražne kornisije јеѕ u [. ~ pitanje sukcesije država t г eba{rješavati;na temelj п nač ela<međ unarodnog prava, to na:temelju pravič nosti; uzimajuć i u'obzir dasu sve:države kojih se to`tič e vezane kogentnim,normama opć eg međ unarodnog prava, posebice onima 0 poštovanju temeljnih,prava č ovjeka, prava naг oda i,prava nacionalnih manjina (mišljenje broj. i 9:); ~ SFRJ se raspala i više ne:postoji'kao.dr"zava (inišljenje broj 8:); 0, nijedna država в lједшса sama nema pravo nastaviti, č lanstvo SFRJ u međ nп arodnim ` огунпгтлг,ijama (mišljenje broj' 9:); SR Jugoslavija је nova driava koja se.ne,može,smatrati sljednicom SFRJ (mišljenje broj 0); о graniee izmeđ u б ivših federalnih jedini ć a^smatraju se državnim.granicama sljednica i ne mogu še;mijenjati;silom, nego вагпо sporazumom_ - nač elo utipossidetis;(mišljenje broj 3);. dan sukč esi'e Ј za Hrvatsku i Sloveni' Ju`J е 8 : listo_ р ada 99,, za Makedoш Ј 'u 7. studenog 99., _ za-bih 6. ožujka 992., a.za.sr JugoslaviJu (Srbifii i Crnu Goru.27. travnja 992. (mišlje п je Бгој.)... Ј zvvori. i bilj eške wikipedia:org/wiki7bad'mterova komisija 28.6:20.

8 д interova kotriisi ј a-zuikipedija Page 2 of ~.Frд vrг i leksikon, Lek$ikografski zavod MirOSlau.Krleža, Zagreb, 2 006: Bilješke turedi). Т Andrassy - Bakoti ć - Uukas, itiledunarodno pravo.,;zagreb '998., stt Vanjske. poveznice (еп ) Tekst Misljenja -3 ( еп ) Tekst Mišljenja4-0 '. ' Đ obavljeno iz "httpj/hr.wikipedia.orglwikibadinterova_komisija" Kategorije Povijest druge Jugosiavije, Povijestneovisne Hrvatske j'povijest neovisne Bosne'i'. Hercegovine Povijest SrBije 'Povijest Crne Gore ј.povijest Makedonije Medunarodni odnosi,po ц ijest'neovisne'slovenije Ј :D'atum zadnje promjene na ovoj stra п icit 5 :57, 2. lipnja Tekst je dostupan pod licencijom Creative Commons menovanje/dij'eli pod istim uvjetima; dodatni uvjeti.se mogu primjenjivati. Pogieda,lte Uvlete ko т tštenja;za detalje: :... : http;//tir.wikipedia:org/wikilbadinterova komisija r 28&.20.

9 oh posside is ': ґwіі dрё dіја "ј '- 4' tt$i р 'оѕѕі zvor;: Wikipedija dеѓіќ Ut: posndehs (lat kako posjedujete), nаёеіо me&nurodnog prava na temelju;kojeg se ы nи tга nја га zgгашёе nја izmedu а dnвліѕ tга tі vпіь jedniica prizriaju kao d гйа vпе granice u č asu stjecarija neovisnosti To se nač elo р oја vіі o u 9 stoljecu u proscesu osamostavljivanja bivših latinskoameri č kih.kolonij а. Priinjenunac`ea uti possidetis potvrdila je, i.badinterova koinisij ё u ѕійёај ы гаѕра dа. Ѕ FRЈ, te ic u svozn vfziijenju br 3 od ѕіјеёпја 992 istaknula da se gта nісе innedu bivših federalmhjedinica smatraju driavnim granlcama ѕіје dліса ne mogn se mijenjafi:silom, nego samo sporazmnom 0 Po'vezui'ce Ѕ ukсеыја dїѓауа ' DоЬа vіјё no iz Ь ttр /in Ка tе gогіјќ : Мё d'жаёб dйо pravo. Dtuю.zа dпјерг omјепёйа.о vбј ќ tга nісі : 0:36,27. travnja 20. o Tekst је dostupan pod hceiicijom Creative Commons Іше nо vапје /D іјећ pod istim uvjetrma, dodatm uvjeti:se mogu prinxjenjivati Pogledajte Uvjete ko гі tе nја za'detalje : -. hпр љг -wй dре dіа.ог g/wіјййјйјзоѕі d е tіѕ 2&.6: ,

10 M L`JENJEBR З BADNTEROVE KOti3JE STAV Z. GLAS:.,,Drugo -Demarkacije izmed и Hrvatske i$г bije ili.izmeđ u.ove zadnje i Bosne i Heтс egovine; ć e izmeđ u ostalih sušjednili neovisnih država ; mogu se nnjenjati jediho ili mogu slobodnim-i:zajedničkim sporazumom.". U nastavku komentara stav 2 Višjenja br..3 Badi п terovв komisije; navedeno je,i в lједесег AkademikVladirnir Я er,.koji ć e ove;godine navršiti 99 godim života, аа sir 90 svoje'knjige Medunarodno pravo mora i`hrvatskd iž 200 godnie sugerirao je da se dokine.,,koridoi:`, tj: izlazak Bosne i Hercegovina na more kod Neuma. RazuniiJe so samo po sebi da bi to bibo moguć e samo dvоѕ tгаты nі sporazumom u za to povoljnitn okolп ostima,?te u pravo vrijen e (timing). Bio bi to.politič ki vrlo mudar,potez na obostranu korist Bosne i Hercegovine i Hrvatske.,: `,,Na.slič an :nač inl Bosna i Hercegovina hi mogla od Crne Gore zafražiti.natrag sutorinu'i ponuditi јој povratak родгисја Lovišta na "sutjesei, to time obnoviti stanje kakvo je trebalo postojati nakon 945. godine. Time je drug Đ uro-pucar Stari zaista prekršio č lanak 3. Ustava Bosne i Hercegovnie od 3 decembra 946 godnie spod crte pod navedeno је i sljedeć e: Od tada so stalno postavlja nezgodno;pitanje, kada Je drug Đ uro Pucar poklonio; Ć rnoj Gori Sutorinu, zašto uz razmjenu nekih feritorija: nije Neum poklonio H г vatskoj. Time bi se osigurala;cjelovitost teritorija Hrvatske.". Poslije Drugog svjetskog tata tetitoiij sadašnja :op ć ine Neum sit naselili stanovnič i Hercegovine, izgradili pansione, restorane i kafi č e i bave.se turizmom, a neumski zaliv su isključ ivo namjenili.za turiste. Nikakve iш cijative za razvoj Neuma kaoipomorskoggrada do dapas nisu.prihvatane. 2. Regulisanje graruce u Neumu sa Hrvatškom i na đ "iziazak na,slobodno more it širirп 23 km no može se rlješitl jer bi se na taj nač in dijelio hrvatski teritorij, a to Jo za Hrvate he ptihvatljivo. Ovo su dvije č injenice koje danas karakteriziraju, a i гubuduć e ć e naš izlazak na more preko Neuma. 3. nioijativa,akademika Vladimira Ы ега ii, hrvatska. inicijativa, bi. bila rješiva jedino, zamjenom teritorija op ć ine Neum ža Prevlaku ро principu kvadratni metar za kvadratni metar: Tay prijedlog rješava izgradnju naše luke i preko пје direktan izlazak па otvoreno.more:

11 Job an van Lamoen ZamJeп fk Yfsokog predstav пг kazapravп aplгапја ;, т 20. januara god. ' л Kugdim čгг lде. Oštoja Kremeп ović?;ate Valenta " Copredsjednici BiH delegacije u lvledudtžavnom diplomatskotv povjerenstvu za identlfikaciju, obilježavanje i odtžavanje granice izmedu Republike Hrvatske i Bosne i Hčrcegovine... ч _ ;.]?oštovaaa gospodo, OJini želim da ivazim svoje zadovoljstvo i podršku Vania i Vašiixi stntč nim sursdnicima u i~aponi da se utvrdi i predstavi pozicija Bosne i Hercegovine u vezi sa lokacijom granice izfaeđц Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske. _. U.}хгу lеди ovoga, п aglašavam -d a Sekcija,l. č lana Ustava Bosne i :Kercegovine, pretna, Aп ekšlt. 4. Op ć eg okviiп og spoг azuma 0 mini u Bosni i Heroegovini, potpisanog 4. Decgш bra, 995. g. utvrduje da RepuBilta Bosna i Hercegovina `tnastavlja svoje pravrio pošto,j,anje... sasvojim sadašnjim medunarodno pnznatim gramcama" dan V Dejtonskog. spб t4rila, koji je potpisala i RepuЬи ika Вовда i Hercegovina i Republika Hrvatska nalaže opjeп ia stranama puno poštovanje i ispunjenje o6aveza premaustava. tigore navedenog slijedi da su medunarodno priznate granice Bosne i Hercegovine dattas ; oi38kve kakve su bile pri potpisivanju Dejtonskog.ugovora, a koje šu opet onakve kao što su`bil :992. godinekadaje Bosna i Heroegoviaa me đ unarodno prizaata. To sc gг anice од kojih"`vaša delegacija mora da po č ne sa identiflkaijom it bnduć em radu Medudržavп og : diploт aatskog povjeiensva. To gtunijce mogu biti utvrdene na osnovu razli č itih dokaza ukljцč ujuć i au i se no ogranič avajuć i па kartogtafske i zvore; katastarske planove, popise i registtie.stanovi ~tva i dmgu dokulnentaciju. '. Мој Ured Jo i dalje sprernan da pruži,pomo ć Komisiji u ovomveoma važnom pošlu.. S poštovanjem, ; Johan van Lamoen offiaof гhe RcprcscntadvcinBOsniaundHeucgo'ina Масм lе Тага 28, sa г aiг vo l Гац 3877; 447 4LJ Vi u \ RueWteeta50, 050 Bcuasela Сас ~Fli~l+r cpпн nurt.г.

12 ЌАРЛОВАЧКИ МИР, 26/. i699, іёиђу -Аубтрнје и Турске ўв пооредовање Вн. ГЈТб 4ЗЕ 8 a ХолаядЈе, садржао је 20 члаѕка ка, у 'кбјюи су одређене новеграннце и односй Ердељ је остао у даревој вла gти, темнвтварски Ванат, оие kен Тнсон н Moряілёж Турској,. ёд узпа Тисе идё тра - ница драваи лявијом до Митровлде..и юдат 'Ге ке. увље Восута, одатле Савои 40 уїпћа У -ие. Хрватска до Уке н. јуж ног Beји бита ос таје цару (чл і б ) Щређена Jo мешовита коќкснја да. -пройёде -$зѓради " чење (б, ); спречавају се погранични уяади (6), ооёбйто хајіќуёа и дребега (9), сдоодно је грађење -утврђеља,, сем. изуае - ru (i), екитрантя ye повлаче у унутрапх - њст (0), ааробљеници Ce ћају (2); верске, лривилегхје катопќи одржавају Ce и зарањују довреде псветик капнтў - Јгіцяја, ќоје сё пётйрђуј (5); іщрски свечаки јгослаянци иогў иктервепёсати на порти за веру. н хакска света меиа у Јерусадиму (8);. олободно је тювање аустриокии поданицлма Ёао Ёио gаекднма другнх држава у 6 ін &іу Ёапу *ёдија (4) Оотали чпаддя уговора воворе 0 фор мајіыоотйй и ;утврђују рокове. Мйр Јё скзюпјьен, на 20 гоина.. У ИЮТО је гвремв скйопљек 'анйјгогай. Map, и иаі ' еђу ' Турске 'и лојьск. у. 'итанана. Главпи садржај млета 'іког, уговора (6 чж ) ' био јв таќође : одређен a прќйремено пот - яясан од страйе аустрйскбё н поёкёі амбасадора, јер ъідета 'пн ПОСЛВНИК није ймао дёвољнё. іїуйъоќи. Млечаннма су юстали : МореЈа, Кник,,Сињ, Врхорац, Taбыа Руіки олуяомо hеннк Вогдановић Воанициќ ставио је 0 услова, у којима Jo бно яротраы руоке нсточяе полип 'ке еа, два века унапред : да свети грсб останё у поседу яравосдавнёг јерусалииюког пі тријарха да хрќпі hанёќи нёфоа ђфске - уживају олободу a да 'км cc ne nauehy Нлкаквк, новк нќмеги. -Због?ГИХ 29%TQB&. ДовпІо је у Карзіовдина 0 Русијок саио д 0 двогодишлег upn&upjl. 425/7 00 био је сниопљен 30 тодишњи и f р : Руси су добили Ааов, слободу аа ратяе бродовв у дрнои Жёрў, ёа,ті $гёвачке и у Ор.едё - земпом, -ІІраво іtржања посланика у Цари - грќду. ВИљ. ;Пёвов u јј... ЊРЈГОВЛЧКИ ФРАЊЕВАЧНИ CAMO- СТАН. Фрањевци - су први пут дольіи у Карловад a upiyaenu жупу 6 Б 7S Исјхо 'Іетка су становали у приватаој кужи, а затиі у саќостану, віто су га почсли гра дити вёћ іб ё оа -мостаќ jo имао 2, a фрањевца. 692 саиостая је C квои явгорео, gnu je, ускоро нановъ сааи - дая. Долаюкон фрањеваца ишчезло jo nyтёрінёќёо йа Карїїовца. І fарлоёачёи су се фрњевцк. бавилк a лечсњем H дралису у ёаѓостаку а.потеку док им то Ёије 76 аабрањено., -.Лвт :еатур a: P. Лоџаши h Кардовад (879); Вучар Повијест хрёиёќё проте - спнтске књижевнобти (90) Ј. Ј.

13 KARLOVAČ K MR (гб. i699), sklopljen u 8remskim Karlovcima nakon pobjedonosnih ratova za oslobodeaje Ф protiv Turaka (od poraza Turaka pod Весот к 683 do njihova poraza kod Sente ii septernbru 697, odnosno do uspješaog prodora Eugena Savojskog u Bosnu iste godine). Pregovori za mir po č eli su na intervenciju Engieske i Holandije izn'edu Osmanlijske carevine s једае, a Austrije (Leopold ),:Poljske (August.), Rusije (Petar ) i Mletač ke Repuь ike s druge strane. U mini s Austrijom Leopold je kao rimsko-ајет. car i hrv. ugar. kralj dobio cijelu Ugarsku i Erdelj (temišvarski Banat ostao u vlasti Osmanlija), Hrvatsku do ц _.е i juž. od Velebita, te Slavoaiju izuzevši Srem sa Zemunom i Mitroviconi. U tom se ugovoru potvrduju i neke povlastice dane od Porte katolicima. Mir je sklopljen na 20 godina. U mini s Poljskom Turska je vntila Poljskoj Podoliju (Podoljsk). Veneciji je priznata viast nad Morejom (Pelopoaezom), a u Dalmaciji родгисје Knina, Siaja, Č itiuka, Vrgorca i СаЬеІе. Linija koja je sada dijelila tur. od inlet. posjeda u Dalmaciji, zvala se Lineja Grimani, a posjed koji je Karlovač kim mironi stekla Venecija u Dalmaciji bila je saova tekovina г (nuovo acquisro). Rus. opunomoiк nici stavili six više zahtjeva u smislu svoje tada аје orijentalne politike koje tur. opunomo ć enici nisu prihvatili, tako da je došlo samo do dvogodišnjeg primirja izmedu Turske i Rusije, ali je Petar idu(х godine sklopio s Turcima za Rusiju pa о -godišnji mir. -voijan 3 Е L ~ ( 4 [it

14 .. W f'.ua:. LN в SVŠTOVSKi MR,. m9rovni ugovor zaključ enizmeduaustп je' i Tluske 4:. V 79 и svištovu (sada. Bugarska) Tom mini, је okonč an ;rat izmedu Austrije.:i Tuг ske, zapo č et '7 88, kojim prethodnio је primirje zaključ eno izmedu-njin godinu dana ranije, uslovi pnimrya obavezah su Austriju da Т 'iirskoj vrati.,osvojene ternonye xi stbiji da se tudrii od dalyeg uč ešć a u ;rusko-turskom rata. A'utrnyski car Leopold i bio ye pп siljea da pristane na tako teške uslove i zbog nepovolyiuh unxutdnyih i spoljп opolitič kilп prilika,u kojiaia se namo carstyo posle snun Josipa i dogadaja xi vezi s Francuakoni revoluciyani NastoyecL da zadrži osvojene: teп torije Austrija је xi pregovoп ma o miru zahtevala ad Turske ~ da ova potvrdi sve pп vilegije koje si uaivali njeni dotadašnji podanici, ali su, Tiara odbijali. da prihvate austrijske zahteve. ~ Т urci su bili nepopustljivi, pa )e pritisak Engleske i Pniske na Leopolda omoguć io zв tljuč eale mira, Prvom "ta č koш. ugovora bila ye predviqe_na aш nestija za srbe koji su uč estvovali xi ram protiv Turaka na strani Aust г ije. Аив [кгја se saglaaila da vrati Turskoj teп torije i pograni č ne,tvrdavru Srbiji, Vojni;kontandanu dobili'su dužnost da se staraju,o odriavanyu reda na granicama. Posebnom konveacijom Turska : ye usmpila Austriji Oršavu na Dunavu i terimrije ad reke Gline do Korane, a odatle preko smoljane i Tiševa natiag-na Unu..Na ovoj 'teritoriji Austrija nije sinela ` graditi inn popravljati utvtdenja. Vraćв juć i se u severnu Srbija, ---tz~ Turci su zabranili povratak janji č arima,,kao nosiocima neteda. Ostavši bez imanja, odba č eai' ad Porte, janjič ari su se pobunili i udružili sa drugun buntovniciina Beogradski vezir, u nedosratku vlastite oruža п e snage,,obrać ao se za pomoć šrpskim kneževima i s njihovom pomo ć i uklanyao opasnost ad )алјгсага : pak, janjič ari su,;zbog xanutrdnyih pulika a Tunko;, uspeli da sevrate xi pašaluk к cia stave pošadu i vezira pod svoju vlast. : П. Pau7oč ii; az6iia.z в vzeme poiledolez auatriiako-tunkog rata([7 а 8 r79 к ) Heogл d.r9ao. D. Ртаа lif, Beegndukj pakiuk peale svutovakog min (r79r:.-г 794). Poatbua izdanja аа Nз 927a LXVP.. D B. 2 Švп šт ov$g MR, такгисел u Sviistovu (Сек iцов, Btr- -- garska) 4 V' 79 izmedu Austziye i Turske, ;posle ausuo- -turskog rata (v) к г. Austrija, primoraд a đ a rat prekine zbog dogadaja ti Prancuskoj (v. Francuska revoluciya), itpored uspeha, prihvatila ye stana quo, už neznatne izmene "graд ice: puma Bosni. Odredban'a s Cetin,. Drežnik,, Lapac, srb i.,pojas zernljišta:kod. Plitvič kih iezera ispod Plješevice pripah su Hrvatskoj, ; dok:su osvo;em gradovi Novi (v. Bosanski Novi), Dubica (v. Bosanska Dhbica) i Gradi3ka wa&ni bosanskom beglerbegu. Beograd i-druge obašd'osvojene u srbi;i (v.) a toku rata, uz ;pontoč srpsklh ustanika pod Koiktm Andjelkovič em (v. Co- скаа kra хпа ) i М : Miha _ 'cvič 'ет (v.), ponovno аи vrateiu Turskoj. Turaka sr obavezala da се tastanic3ma a srbiji, Схцој Gori; Basin, Vlaškoj (Val6chia) i Moldaviji (Moldova) dan. op3tu amneatap Јаагсат ;та le zabran;en nk~* u beograđ sski pašaluk. Ruslla ye šama nastšvila nt.protiv Turske, koji ye završen miroш u Jašijii (4) (v. Rdsko-tuukn rat 778-9). e. ria d ір l: дгй 'і slt и b9 М d-*

15 l? сигга г -lercegovina Centralrчн kouй sije za or3ilježaщ : п ;с ; dr;rsз vne t,rattic гэ f3iз srг e i HS'.re:sgлц inl Broj: 4/96 :rrajevo, gо d. V.A:? C'.L'UEiLKE BCэЅ N hiercc Č iuvnk Rješertjcп i V<аде Repuь ike Всавпе Hercegovine V. broj 2/96 (".Suй henš list R3iH", brgj 9/96) ohrazovana Je Centralna koniislla za оы lје žavг Ynj(.' državne granice Bosne i ierce:govšne od še ѕ t č { агглиа, ва zadatkо nт,da вэ cxlvovaraju č šm komisšjama susjednin zen"aja вхгл s"š idcrri.šfikaciju, ohšlježavanje, opisivanje š geede=tsko о sšguranjeta č aka g г anicе {З osne i tl г rcetovšrre: 9 а 7epuhlšk. э nз -lrvainkom formš г ana је Mг.2dudrž а vna kornisšja u 7agrehu 0. o`,tobra 99 б.godšne. Na sjednici АЛедидгхаиг -ге kornisije coja se plarira sredinorn novembra i'э 95.godšnе и f;arajc:vu, formšra č e se Л l едјидг 'т".avnš ekspertni tim, sastavl јвп po resornom principu i mecijr.zdr'žav п e tehnš ć ke grape za rad na tenmu. 5 ohzirom da se radi 0 iznszetno ounun poslovirna š zadatku posebne odtyovornosti, a imajuč š u vidu d a su radovi na identifikaciji državne granice ( родпгčје aerodroma ~eljava) ve č г.г toker i da se 3ils гišra uskoro po č etak radova na granš č r г irn ргс )azima, te pristupanje cjelovitoj s,naylizš granice š priprerni tehni č ke i druge dokuyientacije, potrebnojeobezbijedit i odgovaraju č e uslove za rad komisija. 'ripl етч dokumentacije, kao osnovo za šdentifik н cšju t; anice Bosne i t-lercelovine t; eha da uradi Uprava r.e geodetske i'šm гэ vinsko- ргацпе poslovг f3osne i hlerc:ee3ovine, Anaiizu dokumertac.ije ohavš č e č lanovš ce п t г alne koiiiisije š cэ kspennog tima uz angaй ovartje odgcзvaraju č i lšca šz nau č nih istitucija š drugih cksporata. Г'r э dpost,:vke га uspje~nu pršpevmu dokum'ar't'cijc i r ad na poslovšrna šdr э ntifškacšje š drэ šlje а var,jc; gr г.rnš č ne lirrije su kadrovš, nprema i prostor. <wim rnofim. Viadu da u o kracerп гс >ku г_i).iezbijedi us'ove za rad komšija, a qni se sэ astajrд u slijedet.ern,. Radni prosier iu cadašnjš рге >storkoji kocist.i Uprava.zagPOr. Э ets'r,e i imcvirsk г ><t зг iм vnc: poslđ ve Bosiie š Hercegovine (prostcršje: u prizemlju zgraciee t' г edsjedriš кц ra'broj 4,42,43, ) kao prosier u kome se ve ć naeazi dio dokumentacšje koji e koirii&je,koristiti š uzarhiv planova novog i i\rtstrijskog,premjc-ra terltorije [Э nsne š f erc.eg лц ine;i` 2. U;ravu r za ~=~ odetske š irn л virska- г эгаипе aoslove, ол, з urlifi sa р otrelз nšm brv' )- Gm kadrova kojš hi radšii na prikupljanju, sredjivanju i analizi rloku гnentacšc э ne osnovic in гз ritšfikacijri.grani ć e, i š'd З. Kompjutersku opremu za ijnos svših podataka, dokuipenata, opisa granico š t3eod;:tskog osiguranja i obcrcbjedjenja ta č aka g г anš č ne lšnšje.. Pršlot;:. Se'na putrebriog> рговнога, 2, Zahtjev t'edcralne;; rnšnisia г st.va odhrane Komšsšje n "'rrrk;a, s, r.

16 ~~. ' VLADA REPUBLKE HRVATSKE Državna komisija za granice P red sjednik Klasa: 22-02/96-0/0 Urbroj: Zagreb, 22. listopada 996. х (: 996 f_- ~.~ с dr. KASM TRNKA Predsjednik Centralne komisije za obilježavanje ddavne granice Bosne i Hercegovine Poštovani gospodine predsjedni č e, U privitku Vam dostavljam luvatsku verziju Zapisnika sastanka predstavnika Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine za pitanje granice, održanog 0. listopada 996. godine u Zagrebir. Ukoliko ste suglasni sa tekstom Zapisnika, molimo Vas da jedan primjerak s Vašim potpisom vratite. Tako đ er Vas molimo da dostavite potpisanu Vašu verziju Zapisnika u dva primjerka od kojih сето jedan vratiti nakon potpisa. Srdač an pozdrav Vama osobno kao i svim č lanovima Vašeg izaslanstva. Sa štovanjem, ф b`, ~ кa DSJEDNK 2 Щ ATSKOG ZASLANSTVA: о, _ / / ~!. ~`/ Hrvoje ќ ač ić ) Privitak:

17 Anabasada Bošne i Hew ego vine Z A:GB E'B ' veleposlknstvo Bosne Hezcegovine Z:AsG R E B 2, AMB/ZAQ/O -2772/96/ Zagreb, 29.,0.96. Državna komisija, za;granice RepuЬІ ike -lrvatske dr rvoje Kač ić ; predsjedn_ ik Boštovarii gospodine predsjedni č e, Priinio sam dva primjerka nacrta Zapisnika sa sastanka Mješovite komisije za granice (vaš ak od 22. lstopada 996: godine); na сети yam se zahvaljujem. Slobodari sam Vain predložiti slijedeć e korekcije:. U naslovu,zapisruka sastanka predstavnka Republike.Hrvatske i Bosne i Hercegovine za pitanja granice..."; predlažem da se direktno riorrnmra _ naziv ko misije tako da-glasi: ~Zapisnik sa prvog sas_tanka MJešovite koп 9isij'е za granice RepubGke Hrvatske; i Bosne i Hercegovine'. 2. U tač ci,, na.stirani 2, in drugom redu umjesto rije č i,,srpskog entiteta" unijeti',;iz reda srpskog naroda". 3. U istoj taeci; na,krajli tre č eg pasusa dodati tekst: ;;Bosarnsko hercegova č ka-strana. ć e o tome izvijestiti svoju vl'adu, te_; kao moguć i tennin; predlaže >,;identifikacija". Gospodine predsjeni"се ; Ukoliko:ste saglasni sa ovim korek č ijama slobodan sam Vas zamoliti da *<:= u verziju Zapismka na hrvatskom jeziku. unesete ove izmjene. Yakon toga dostavić u Vam potpisanitekst zapisrц ka na flrvatskom i,bosanskom.jeziku. Vama. č lanovima Državne koinisije za granice Аври b ІгКе Hrvatske ириёцјет izraze osobitog ро 'stovanja. Predsjednik Centralne državne komisije ža granico Bosne i Hercegovine Prof. dr Kasim Ynka Pа ntovčа k 96, 4: 000.Zagг eb CROATA, Tel; ++385'4300,8;: $ Faхн '677

18 0 : 'РЊОи 'Еы ' :. bti 4 _.*0 Ј -- - ' г -ґ ' у ;- і.: - - 4C C ( ; ј ;.:,.. '. у л - :,. љ N:\\ \\ ё :' - / ---' "--'-:" - \-'\ - /'. -. _,\ '--_ '\ _-' : _\ \.- ј ' ''й ) ё :. Jr -.\' -. - : -

19 i. 29 i, r ~~.. г Т п ~ ~ ~ х ' ~ _~. :~ =а,. ~\.~.... J.._, " f._:.'`:ze.'. Л ' / SB /ч Tuakoš,u\ ~:..~.~~.... { e. ~OYR АБ А 7' ~ ~ + е 88.. v e589 9 :. i S~ C/ 5N г г /3 ОčУ 7 / 4Н 6 УЛ %V č L Đ )bf.7v R/ј A. ггy icc П i fѓ Rl т 4 F ~ t a l Ć o, e r._.. \ / ~.\.. Ра е i' )- L p Lи ~, - 26 ``.::.,~ 0.,. `с > га.:. и д.,.. ~. лп :.' ' L?~ivsk г lago г., ~ \ [, о ~,...гм ~.. V. ~ e ,::-- our-и a. Г... :.. Вев [ ' 7

20 o7i.bd ~;

21 ~ ~ C. vvqc 'JCDCUJW 'JVC rcccj ша јс ииаиуааи шгусавјдилааи 'UHC ааари na putu. Zbog toga je we do 948 ova veza ostala svedena na ogranič enu fuakdju željeznice uskog kolosijeka. 3. Vп.ič ll4л. Današnja teritorija BiH razvila se iz dva hlstorijska jezgra, jednog u doliai Bosae, a drugog in dolini Neretve. Tokom bistorijskog, razvoja ona su se postepeao sratl stala u dosta labavu politi č jcu cjelinu neodredenih i htbihtih granica. ~\ Historijsko jezgro oko gornje Bosne okupilo je dosta rano male ~ slavenske žnpe i nazaslo in oblast šireg ražmjera. Po Konstantinu ~ Porfirogenetu i po Duktjaniau župa Bosna je ix K v. bila sastavni dio Srbi.je. Tek u X V. шо 3к, se, U izvjelaoj mjeri, lokalizovati amještaj Bosne in prostor izmedu vanjskog Šed] а Ј Vranduč ke p~ Klisure,.L j. gxauiгa tadaaje Bosne prema Humskoj oblasti bila ~! je rijeka Neretva. Od X do XV v. pofinč ka vlast Bosne se širila na susjeđ ne oblasti : Ba sjeveru na obiast Usoru, kraj oko ]eke Usore, donje 5preč e pa do Uktine i Save, na sjeveroistoku $ na oblast. 80, kraj oko goraje Špreč e i planjae Majevice sve do ~, Save. i Brine, na sjeverozapadu na oы ast Doaje Kraje, sredo- \ 'gorski kraj oko. šredajeg Vrbasa i 5an е, -na zapadu na oblast Ža-.padne Strane (Završje), kraj oko Glamo гkog, Livanjskog i Du- ~ i ~ vanjskog Polja, na jtrga Zahumlje i. Travuniju, uglavaom родгисје % daaašaje Hercegovine, zatim na primorje, obalni pojas izatedu Konavlja i Hercegnovog te na jugoistoku na oblast Podrinje, ~ kraj oko gotnje Drine, pa preko starovlaških planina we do Mileševa. U tom obimu all bez odxedenin graniгa, Bosna i Негсе - Q, govina su tokom druge polovice.xv v. postale perjfecaim pašalukom Osnianlijske Careviae. U slijedeć iг a stoljeć ima, u vezi, sa turskim nadiranjem na sjever i zapad i u vezi sa inuskim adminisц ativnim г azgraničavaujem, granice Bosanskog Pašaluka six se '\ pornjerale preko Dihare, Une, Save i Drine. Dauašnje granice dobila je Bosna i Her ć egovjna tokom XV i XX'v. nizom '~''т iт ovnib ugovora,.koje je Tnrska sklapala sa Rusijom, Anstrijorn, \ Veaedjom, Ausц o-ugaг akom, Srliijom i Cnxom Gorom (Kano- : U đ ač ld mix 699, Po3arevač ld mix т 7 к 8, ~ Beogradski mix 739, ~ Svjštovski тгт 79. Betlinski kongres 878, Novopazarska konvencija 879). N ''ј Odlukom zasjedanja AVNOJ-a 943 priznat je ovoj'~ ро - ' krajini polo3aj Narodne RepubUke sa granicania iz 98. Jedna ~ mania izmjena teritorijahzog obima izvršena је 947, kad је mali JJ obalni pojas kod sutorina ustupljen NR Cmoj Gori radi orga- '? nizovanja Naxodnih odbora in Crnogorskom Primorju, te kasnije ~ mania ispravka granice prema NR Hrvatakoj na granici Bi.ha ć kog `. i Bošansko Gtahovskog srez đ ix iznosin od 5220 ha 30 a i 7 гп '. ~ U današajim svojim gmrticamв NRBJH zauzima teritoriju " od km', od č ega otpada na Hercegovinu 99 km'. Ona zauzima.zo,7% дје lе дг '4avae teritorije FNR Jugoslavije. Po ve- lič lni svoje teritorije ona stoji na t г eć em mjestu, mania je samo od Hrvatske i 5rbjje. Vе lјдаот švoje teritorije ona premašuje aeke evropske &fave (Švajcacskti, Belgiju, Nizozemsku, Dansku i Albaniju). LT.: Rječ nik бги bkog Hi srpskog jerika, JA, ( ) i ( к ) ~ 'Vi. KmS, povijest Boane, Zng*eb г 88г ; V. Согтмč, atotija Bosnq Beogc ad 940; A. Melik, Jugosiavija, Ljubtjđđ a 952. H. Br. vor L ssredaj serpea Mc BiH. stranst zasmp: Vakuf, dioriti mestia (oblast melaf с klasг ič i Me тха егтс sedime suua Vranci oьі asti central Bosans Konjti U jugc kom t pentini vrkvaj Sп iako si 939). podaci menau dok se u war eoč enš ц ridinna teritori ninogo rakteri pravca zapadc jtigoist dvojiti imaju deo te рада ZOm Dinati njač ko (zona starije C

22 CЛ YЖБ EH ФЕ tiердти $ Н.Е idpqл HE PEi`'' T ~~ :.олункнеии ЛНСт ФБРЈ ввавза p6 уогрвби, у орповон. ирагтоноц,' оа 0 tlевачноа в ~ макадовсноц ~, издању. _ ' О 'ЛбСи ' пп т BЛ ифи. - ' тепуаи рачу в п oд нар р Ρдне :l авво Фиад ' вв '. иретпаа.. T. в 7 ^Т.гЕУ, зв aocezna, издва в : 88г а 7đл ' аа огдаоі 7о 3г -т -SrL Пвне ељак ~ 39 март 953.~; го.- аав. - прбг - д..., оаиоса ввп.- ~~ дви -. 70о.- даиврвг - ВЕОčРАД. -..,t+ љевиав иавка ' - епакци f а.. 2а -av; ВРОЈ '4 ЕОД. *X',п т :oaeњ eњ e про - цв l в Y7.6D; Теп lф 0асеа. аертрапвуа в в : а L ; Кародна скууппгтина ФНРЈ нагхх V заједппчиој ~..,_.евднг +гџ f' Савезног aeha и Беđа народа, 'одрвганој :. 23 нарта 953 ГОДИИСќ донела _је -, одлуку О,.ОДОВСЕ SУ ПРбМЕНЕ ТРАН 6ц {Е КЗМЕВУ НАРОДНЕ РЕПУВЛНКЕ XPBATCSE H НАРОД Н Е " РЕНУВЛНКЕ -ВОСКЕ Н.ХЕРДЕРОВКНЕ ~ - Ha основу чпаз а :6 тачна $ Тставвсг эакона о основа `ив друштвеког as политичкох ' удвђењв Феде - ративне Народне Републиие Југоспавије as савезпиы оргвш fма власти H спераэу lаног пуедлога Нвродне. екупштине Нарвдне Релу лггкв -Восне as Херцего. вине as Сабора КаР 0дне. Републике, _Хрнатску ; Ha. _р 'вдха екувштггна -. ФКРЈ....0ДЛ Учује _.. Одобрвва cc промена -7раиице између Народйб :У 'епубпике Sосне ~ п Херцеговиив -:и, Народве Репу - блнке Хрввтеке која произилвзп us спедене тери -..2оргкјапне про 7пене : Места :.%естеновац,, Босаиски трпц Ш N п Сеоц е,. ~која ce налазе.на подручју Среза бихаđког, ; мв -.- vza. Дрсноі -sf Лички Тиилк 0вац Kdia св палазв no подручју _. Срвза бвсаискограновског, издвајају - се. хзтериторије.народпе Републике Boone u Xep-. x'eroauue и ' припајају тергтгđрпјгг 3iарорне Репу - ' блике Хрватскв... " : 29 марта 3953 годиче. ' ',Београд _ - Народва 0кулштина гlедеративие.нар 0двв Рвпублмке Југобпавије - ПрвчСвдник ПРеггедггггк Веđа народв ; Савезног ве 6а, 'Јовии В 7гдмвр, 0. р. Šладимир : С lимиđ,. с. - S3:. Ha осиову Члавв.8 УставНог ' закона,. a у Нез fг Ca члан 0м 20 тач. Закона о впровођењу Уставиог закоггв,. Савезно нзвршив - веđв долоси 0 Нđ 0ВН Н СКНМ ~ OД HOC;iVSA H ' РЕОРЛАННЗА ДН Н ОВЛ.АЧ ц iх РАДННХ ЗАДРУЛА,, Опште одрвдбе ' '. Члав Сељачиу. радну эадругуј, кво произвођачву Эвр. другу $всновану ха загедвичх,ради,. земље, seиљ дници : и c` nв a y' x им oвин eк e oдвр e y њ oj уаврђују самвстали. Члан đ. Одноогк _ изиеђу Сељачке рвдве задруге иј 7,еник SĐ ~..9.49š_ У._.. У 3уСа l~ра 7н tlли 7да 'зад ~ге ' as угвворо 7 е. Члан ' 3 Правилггма свљачкв. радне задруге утврђују 'ce, о рте -ни ц обспзг огагавјвања, задругви, прај иа и - >п F- аеноетзк ених, организацг lја рада з од - pe 6e_~, о _ć _л o~aн ;y: -- ~č ' eљ aчк a paдн a з aд pyra -: д oн oeз čв oja п pавкп a смоггалиу. '':= УговоРм - ев. У?врђУ У начив.., и. в 6imi Y и oiн eњн венље,, ио а а.и средотава за ' ввд,:на 0-игИм 0вннекн ОДвоси к 0 и НЭ тиг 8.SАОиетг ~30: - ~вор '0~м 0вхнским односивкв 0клаг lа ce eno- '.6одко, н a освову ' општик вачелв. имггвгпкокот права, а`' ГЂцладу cc правндииа š.a`друге,. Ако cc noene етудања зепљ 0раднииа у задругу прввила проагене, такв `:да дође : go несаі 'ласхостіі између правипа as уговорв, з a урвђењв имовинскнх : одпога нзлгеђр задруге as њеног ' члвн `а 0ет "~ie efep0= ;даввк. уговор :, _. Члан 6 Зенљкградницн слободпо ~. `ступају, У сељачну, радву еа "другу ~ at слвбодго ис 79пају мэ ње у, роко -. вм sa одрвђеним овом уредбо 7г. - Члааввгг задругекојн иггупај "у iiэ ' аадруге јемче no закоискткм.. прописи 7да H лравилииа, звдрусе з a Њг Нв обавезе 3воиоваН 8 До = дева ~.ЊнХо 8ог КстУпања. Односи нэмеђу. задругв as n'euux члапова, који настају ` лрипиком нстугкањв us з aд pyг 9 yтв pь yjy ee иг 7омено,. на. основу -, зн lс tiнв, уговвра as правила ' заг, APyre Члвн б Сељачка радна задруга престаје.: спајањем са псетггјеđом зецљорадгикчковк эвдругпм ; реорганиза - цијом у друге врств вемљорвдиичкпи задруса urns лгппзидацијогв. Члаи 7 Земкљгз, згрвде, ннаеитвр, стока, as оатали крон - Довн сењачкв радне задруге стечвни us средетана аадруге, не цогу се, као. зврру 3кнв евојтка, 5 слу - чвју престанкв эадруге или иотупања поједимнх чланов 8 3$другв ДСл 3гти ЧЛеноншАа '3siд pyč e. Члан 8 _ Имовина.у ввојини ~.0ве еељачке рвдне ~. задругб ~._. која се дикнидзкра Yorynsк ke cc riocт ojehoj венљо - радвичкој звдрузи, aк o: се 020 C тгик саглаеи K aк o на. основу - ове ::уредбв.није. друкчије, одуе lувно., Члав Đ `Начела 0 регуалгеањуу имовивских одноеа пр 0 писава овоак уредбои иринењују ye as н a ocт aa[e вр - ore з eмљ opaдвичкг ex, э aд pyra._ :Н. Ревргацизација. евљачкв. радне, эаддугв ' Члан 8.Скупштина еељачке радне звдруге ц oж e вклл y- тг 7н ' да ае =зааруе fi реортаннзује -. у д pyry ry?вту Ъе llы /[uee~ ен lt Rb х dtm.

23 ._ Среда ; 2 децеђі 5а * ~.. СЛ 9ЖБЕНИ ЛИСТ ФЕ ;РЈ.... Fapoj 5 Страна :В 3 ч 645._ - ' Na освову члана 'б тачка 9 Уставвог закона a Иеноваид друшаввиог н. гголитпчклг у"ређек.а агеде -._ ратиаве 'Нвтродие Реду 6дикеЕТугесагввије ' ~оавезшгм органицд - дласти,; и сг lоразувипгх ' л lгедлога Сабора. НароднА РептоЛ.ике -.'Хрватеке нна lгодне ' скулштине iypoд xa. Републике "Босне и Херцегонине, Саввана народиа ~, скупштина, н a седгл :ци Caseзнор вена од 7 децсчабра 955 одяпе, долела Эе.. О Д Л У R У - о одоб!š3н,9 7РОд Анд. 3РАНПЦА НЗМЕЪУ гнароднн РЕ ŠУ ŠЛДцГ ХРНАТСЕ :Е f НАРОДЕ Е ~ РЕП SБЛ iд ~Е,, ~EOOHE U XEPЦ EГ OEiiHB одобрава ce -npoлт eгг a г paииц a из nг etsy;hapoдн e републгнсе Хрватегсе ` гг Народне Репиблик 8. БОсне.3Š ~Херцеговине, цзвршена одлуком " Сабора Народне Републвке Храдтске од. đ _jy.п a 956'годгшв и одлу -' кои Народнс скулштаиге Ндродне Републглсе, Босне и Херцеговине ox - 28 мија 956 годіте, a хоја ć e ć a- етр lи ' 3' том штп госто Byweunk опгптзпгд Хулегг Вакуф, срез, Bnxatf. к oje' je досад GrinD y сасгави територпје Нароцие Репу 8тгке Boone H Херцего = вине повта lе саставкп дво Неродне Републике Хр - ватске '. ' ~ -.2. ова одлука стулњ на скагу од.мак. оаввзва ' наридиа скупштвна ; - t децеагбра..,:956 тгпие ', Бео 'град - Протсед [пгк Савезна гг &родие скупштгиге, д lлшв _ијаде,, с. ). - ПРетседник -...: - aeka.. Н 'лвдв Зечев lн $,..pi. o oqhobamn 0АвЈЗН 0Г ДРУШТнЕНОГ ПЛАНп BA 957 ГоД ну YOBOJEHA.:ŠA 3АЈАдн 6iЧ _цој осднн i ДОЛ iона QASE3HE -НАРОДцЕ ок 3'П '-. iп TiHE on т ;, ДЕцЕЛ БРА 956 РОД iп iе - Сапезна наррдна снутгштггна.,на ~својилг седиггца - Ma одржаипм од 26. новембрв -д q, 7 цецембра,958 годипе, лошто Эе савпишала епепозе потпретседиика. Савезног :: пзврцшог венв Светозара Бикгугвноиина. ' теипа đ основама Сдвезног - друштвеног плана вн. 957 годину ' разлтатр `вла - 36 оеновне Слгерницв ако - цочгске полдтике :. унаредној години H посебну п a- жн,y посветилњ питањтлиа животиог Sтандарда, - развггтка лропзводгае, a оčобгсто ' пољоприв f?(:дне производгг.е ггнвеемпцпоце ггопгнпке, лродуктггвно - - стнг.рада - и ПЛатггог ~ Оист 'езнđ, од : чг 2iеГ ренгавања з е - Hг cп ос čварег 6а. ilпљева. з aд &т aк a name теки $е еконолгске ' политлке.. Ha ocuony ек (!лозеа., гг твестраног разиатрања поиегфтик '. ш lтања :Савезиа народка р ипптлша до - носн.;. ' - _ Р ; З.оЛЖЦИЈУ - Савезгга кародна., cк y_ пптгцна имајикп у,. вггду дооада,шње поетнга уте ревуптате прггвредног р &-, звггтка., зеиље в нврочпто ;у Току 966 годтнге сњатрв да 03' тиме створепн уолови ; з a_ пошгв [ењв гкг iвот - н oг ста уцардд становнгпва ит ' a посебио.7јадника H слунгбеника, челгу ' треба да буду лодређени огнов -. изг opinocn y рааподели нацноналног дог roтка RHO H uepe к oje he оввезно извршно ache предузетп у о 6лаеггг првшреде.-` - _'.. - Ba остварвње osor о (.тговио задатка наше еко - ноиске пол #тнгке потребно ja - обезбе,ангги ong- гтц. цо pёет пройзводње, a ngcesi(o - unmnc д oб apa,., xao u с zвориты гготребые уелове јk 6ржи пораст продуктивности ' рада,у свцл ( граввма.. лриврвде,' У, областн ицдусгри 7е.- потргбно јв огигиратн - луције коришнегве '. рэсиогговпгвих - к aп_aц uт eт a ~i; твк ѐу erpvк mypv производње. ~к a,7 в he оцговарвтгг потре 6алга ' унутрагги 5а потрогдње као - и `по'т`ребаиа... повенања спољнот 7новинске разиене. "... ' V ивредноэ roдинк лотребво ' C ггредузети це е,. ноје he оногу lцгтн pie ce one iг pkepea`гге. гране при - лагоде, п Šгоиенама у иввестнционлј политпцп,чг.је he тежипсте бити на веним,'у :патањгпаа у потопри - вреди, -caoб pahal, ~каиуналкг g-стднбену :<тэзгрндњу ; рекоцструкцгтје. и рвцггопализ 5пзпе. ' Звоетајан,е пољоаргцгредне произзбди :в улсањује поеиггиуте резултате у другим. - пртгвредчзтг облв - стииа и 'све вггше ce. Эављв л `ао сметња бржелг. п екладгпгјевк раэдггтку.`' целе npriв pр Ρ еде Њвно даље ~. заоогдјање ограничпло Sn лгосунностгг повекања : жзљогног - стандарда гг поогцтравало бгг д occдт op3jgkc.. - тешконе,у исхрашг становнигцтвн H д naт uoм " б uп aн - 'еу 3елгљаг - :.,..,:.,.'. г, До нда iцња згсиистна H опвгти услодп., отвореш l индустријаллзацггјом -, зе.иље,. захтевнэу такав прн -г, в aц развитаа ПОљоПрцв llсдс aoju he обезбедпти nto брлпг порвст обггага њене производње. C обзпролгна = значаэ " сложеност 'дгробкелга ' које, треба устааатп У и b:эвопривредгг бвие потребно,,. вен у наредноэ г oцпн n, прггпрелцгтдт н разрадитгг переггективнгг пр `о `грам уидпређења лољопрзгвреде, кахо Б >ce, гз.иала oд pegeua H jacera дугорочна ;осио - ва њеног.paзвит Ka... Полвзенл од :оног потребио. је предузети органп - з acцг oн e 'i друте nope uao u пове hати cpepiqx'na xoia he обезбедггти ii исмерптр развггтак Пољолрггввеггне п ponзв _o дн,e, н apoч uro н a п oiг,oл pнв peднгљг д oб pѝ м a; `у ' рапнггđ 4,и з eмљ op8лпггќ iэ eэ ''эвд a.". Бажвн фактор у пввенвеау лољолрггвредне п poј '.ггзводње a oeo6мг o;.y:п oв ehaњ y прлноса. no јелинн - ` цгг површггне, претстдвљају `иелггорационн, рвдвви 3' - зг 3 рпзптгпг По.+bоПрпвдеЦгпггд рејонггма V ггиееетппн - бно i' полптпци потпебно је датгг лрпорггтет рекои - струкпп i гг ` посгđјенггх лгелггорационих ; гобэегсата ' H пзгпплгвзг новгг < чнјгг - не ефекам -на производњи _ п -. тгг бозкг f. Један бд блтиик услова з a., -оогварење поненр = - тих задатака 3' наггго 7 ехонол lегсоэ п oдитг +Ш г прет ' ставља ~, цгто Боже поднзвње :nno л vктиви orгн '!пвп a,, Baxo c потребно у пггану зн 967 годину посебну лажњу ггоаветити. даљелг ггобољ "нгањ у oпшти x.venoв a y лрггвредн. uobt he стплгудирати прггвредне ~прганпзаццэе у борбгг з a seth гг gоизводњи, екопо = :иичноог поаловања п ц ehи радии ичинак. Плее 6аи звачај ' v чрме т ;и a -платин сиетем. П o- требно је : настав ттгг проучаван.а како бн што пое.. гхгградили _ ппитии ез fетем који he v Behoj 'repu ЛОт - стггцатп ita пр gдуктивмзјн pan u еконолвгчнггје 50 словање пртгврвдник организацггја окоме цпљу ` треба дд послуцс $ г # практичне nope uoje Sn :лредизеле вен - v тогг,и 957 ronune V друштвенои : ппану треба. предезгдетгт такав о 6 нлг иет fгиктуриинвео 'гидиэв. aol» he помонтгостпа - ри `нгње. задатака ' поđзđ 8ње жнвотвлг СтаАдарда '. гг даљи стабплшзаццји трцпшт.к.'п" ггати пртстггбаэ : бржеи развоэу онггх. г ргхвраднгп области H пелвт лоеги чије заоетаја 'ње омета дв.п.и ггривредигг развоэ : зелг.rt е.. ' - ŠеДаи од ПЊжНпх Э &Д &така, п aш e економска по.тгтикеш наредној _ г oлиии тг reба цв буде даље ' ;по -., венан,е iišввoaa чгл.ге тре 6а да - се гтрошггре н eш e H0

24 Страна 732 Број ' ~0 Чавн 7 OHatnhy$e ce MHnucп ap игр 0дне одбрааге дв нвдо ближв одредбв 52 твзвршење овог V.4(08. Члеи 8 'Ова, аакок гтупа на cxary данаи објавл,нгвања У ; и,'сдужбвиом лхсту федеративнв Кероднв Рвпублги (о 'Jyrocnacld " У. - бр ' 6 јуна 949 године БеоГрад '.. Прсвидпјузи народне сиупштпне Феаерапевие нчродхо Републвке Југослввијв. Секретар, Претсецнпк, đ lнпе lвруначи :, с, р. Лр Иван Рпбар, с. p ,. У К А 3 Ha чланв 74 пнка 6 Уставв, a y seam 'oinua 4 пглгка 9 Закона 0 Пре &'+ШгЈУагу Нар 0игэгв ск }шопвина фнрј. Президи )ум ЕЕароднв г iсипштхие ФНР 0 прп - глашује Закои о. изи eн aiuз и допгунама ЗвКОна о ове ' p aвв a8. ~њу лргчгннва, р ~+хопизса ' писа којп Аз доиепо Cuesuo к.ене Нхуогпл (в гмупштгдгб ФН?аЈ нв cđ gjoj сед.і птци o,d, 27 маја 949 годинв u Bake народа Народж сиунштшве Ф HPJ ка својој седмапвг од 28 иаја 949 таднгвч a који глаги : -., З АкОН O ИЗ 6ЕНАб А И ДОПУНАМК ЗЛ (ОИА 0 ОВЕРА ВАЊУ ПОтПИСА, РУкОПИСА И ПРЕПиСА.., Члам У цл. 3 згза ci. 2 дор nаје ce ucau e т a в 3 но ;н Fл spx: :, Даераван,в ucnpas.a нахенкних за унопребу у ; иđчосгоаиству које - издјају савезн 9 ивнипарствв, Ко - аантети и ноагисиге '. Владв Ф HPJ и yctahose wok cy у H ІХОВОМ гаставу хпи под ' њгпсовим нвпосредэгшн ру - $oboд CS60M,, u ucnpau Koje ИВдају минкстарства на родних републние, коэ.гитети и коипсиде владв народ - нвх репубпинв, вршх пепосредно Мвшнстарство ино - Страник лослова бвз претходнв овере од страпе сре - cи or суда H минпсгарства правосуьа народне репу бппхе :". Ргмнји став i посгије став 4. ~ Члвк 2 Ова -г вахоп ступа HG сва 'ту дамовг објављившња у 'Спужбеноаг л псту ФелеритИвде Нероднв Репубпике, У.тогпапије ".. ' У. бр Јуна 949 годшге Београд. _.. - Президхјум народне сиупштххв Федератпвие народнв Р.епублихв Југослввије Секретар, ' д lретседник,, ' Мвле Перуничн 8, с, р, др usa" Рнбар, c. p. 42. YKA З Ha ocuosy чпана 74 тачна 6 Уотава, a y sesu чл axa 4 тачке.9 3акона Прввпдијуму Народне скупштпио ФНРЈ ПрезпдзгјуМ Народие скупшпзхе Ф HPJ протли - туја Одлуху а привајању територпјп Нвродне Репу блэгке Боснв и Хврцеговине лодр l' чја еела Крушева и села ВУчевв, коју су донешг Свпезно вене ii Behe тгарода Народне скупштиме ФНРЈ na csbjuu Седнииаиа ' од 27 агајк 949 годг lне, a к oja nracn; ' Ha основу чл. 2, eras H чл. 44, став 2, та ';. 9 Устава ФНРЈ, no којпага је ав разтранхчење изгзе f)у. народгогн релубпипа нддпенма Народна скупштиша ФНРЈ, a c обзггроли да је у пегтању изцена граипце пз - међу Народне Редубшгке Црпе Го 0 в ii Ндродне Репу бшгкв Гхине a Xepneronune as xojy je Haponua скуп - штпна HP Црне ' rope дала прнстрнвн својои одлукои од 20 децембра 948 године a Народна скупштипа HP Bocue u Херцг.гОвпне својом.оцлуком on 9 апрп - ла 949 тодпне, Народна ci(упштггда ФНРЈ ДОнос l г ОДЛУКц. O РИПАЈАЊУ ТБРИ 'ГОРИ ]И народие РЕПУ - Блике БОснв H хврцего lзинв llопруч 3Л СЕЛЛ КРУШВВА И CBЛ A BYЧ EBA ПрспгуЈају Ce терхп, Глзјг, На 'родмг Реигубпгц <е 6'о g,tв н Xв pц crк nмнв п orpy' к ja Ceла Kpyш Cв a F CQAfl учевв која су д (Са iд агрнлеаала т epит oparaи Наролгго Рг :публмке Lipue Tope. П Ca-a oдл yuca cт Nг ia HO cuary nalioa објапл.ниашч у Службехои л.хсгу Федегалние Hapoд ue Рс.прбггако đугткл вхја '. У. бр јуна 949 тодгме Beorpajt Преаидхјуи нарпдне Снушиттгне Федерапгвив Народне Републггкв ЈугослдвпЈв. Секретар, Претседнмк, Мвле ПеруничхН, с. р : Ap ubaii пб 'р, с. ' Ha дгнову чп. 0 Уредбе о сувбијаџ '.У губара прп ажујонб УПУтСТВЕД -SA СПРОВОТгБЊВ УРЕДБВ 0 СУЗБИЗЛЊУ ' У 6ЛРЛ Отнрнвање ii утврнивањв распрострвњеногтл гу Gepn. Успешпо сузбпјање губара монсе cc папр шилг, вко се н a врвме открије зачетак ODC anpnз e К Угврдп њена распрострањеност, изнтснзцтет ' праипц њеног ширења, - У тоаге циљу треба утврдггт : ) ааражецв.,ренјонв (сегт, Очгше гела итд ): - 2) пол 4гг вауиан < еностэг, фазу развагтгеа и ппші i4 lцирења гвразе ; a 3) апвсност лрелаза тубара У магонко стаим.. П. Откривање губарв врши cc похо lгу (кагсгиэа. нима одноено лоседннка всшљв (плаошикв, замудпд.

25 &L Д ~~R~~ р., гч,э с,щљ, у 2 с ~rг.?y >гмѓњ? >>l. ' Hnatika is г n č nd Ип.нпгга u&,kun'codn'.i І 944- І 47' і šl П twk- ц ]{L,punrcг ;(hl,edi),. вп Jamena%a. 3ц 3 sranovnika, koji su иќ elikoj ve ć ini'stbi. Od 'Lupa д je ј г ида lјепа 44,7 km a od,štda 34 km.,okružni NO Osijek predlaze, da.3rseto Bapška-Novak izdvoji:iz kotaga Sid, pa prcma tome i iz podru č ja Autonomne pokrajine Vojvodine i p к ipoji kotaru Vukovar Ovo je selo've ć tanije tzrazilo želju, da ude u sklop NRH, s kojom пс Rовгс по grani č i. Bapska-Novak ima 772 stano' nika, u vcgkoj ' e п ni,hп +a гi. Od Vukovara je udaljcna 30 krn, a od Šda. B;G kmt HDf, Л /LVШ, Or/jet нп 'kя rп dryrr,urrvd,xe. тіаѕѓ 4 Gr /946; 3 З l.. listopad 946. Beogrп d Elabora' "RйґапйЗзџіе гтгедп. пцпдлг b к fiиб likл ': RAŽGRAN Č ENJE ZMEDU'Nr\_RODNH REPUBLKA (грогпа podr[ič ja) Prema dosada prikupljenim podaeima,po pitanju razgrani č enja izmedu Narodnih Republika ima više spornih р anja, koja č esto dovode do'me đ usob= nih u' спја građ ana jedne sa gradanirna druge repubike.. zmedu Narodne Repu ь ike Hп atske i ryµtonomne pokrajine Vojvođ ine kao sporna pitanja ројау lјији ве `. ) Pretsedntšt'o Narodice skupštine tlutonornne pokrajiit V.ojvodine preko Pretsedniš г va Vade NR Srbije dostaviloje ;Pretт edništvu Ustavotvorne škupštine ENRJ zapišnik meštana sela $apska Novak, koje pripada"rutonomnoj pokrajin Vojvodini ; u Lore mole da se ovo mesto prikljuei NR Hrvatškoj.?'GŠljenje је i Pretsednišna \Made NR $rbije i Pretsedništva Skupšune Autonomne рокга іпе Vojeodine, da treba izad u susret želji ineš гana Bapska Novak i pošto su stanovnici ocog ге а već inom.hrva[i a n'posredno sc grant č e sa mcstom'šarengradom ; ';lohovom i Lo'~asom, koja ргградаји NR H п +atskoj'_. 29

26 ' Нппдка, ганлčпа, ргги <a,wdл kumcn г ixci (М $п mhuk-zlз L г ) liл mл (/ag' г l). лг ya Si }29 siodobno Pretsedn&'o Narodne skupš[гпе Autonomnrpokraji п e Vojvoдие moli da se;.iza đ e u susret ž ć lji те š гапа mesta )amcna NR Hnatska, pošto vefltla starioviušna su S56i koji žele da se pnkljucc srczu. Šidskom - Autonomna,pokrajina Vojvodina: - 2) Pod okružni Narodni од 6ог Srem tj. па nlegovom sektoru nalaze še bosudske š игпе. Controlu nad tim šumama ima Direkcija šuma sa sedištem u Vinkovchna r.nr,hrvatska.?'fa da se'bosudske šume nalaze na teritoriji Auton"omne pokraj"те Vojvodine, gradani Vojgodine ne mogu _koк isti,q bosudske šuр e bez odobrenja.direkeije šuma. sa sedištem u Vinkovci na. - NRHrvatska. f. 3) Meštani,sela Petrovč i - kotar'\rukovar (NR H п atska), đ a bi došli' do s г edišta svog kotara u Boron, тогаји. prolaziti.kroa grad Vukovar, gde ic centar Vukovarskog. sreza, (Aut[onomna} pokr[ajina] Vojvodina). Da bi ovo bho j đ snije potrebno је napomenuu da је bivši sт ez Vukok+ar'danas podeljen na,~dva sreza i to na S г eski NO Vuko'ar (Aui[onomna] pok[a)lna] Vojvodiд a) isna Kotarski NO Vukovar; 52 sedištem uborow (NR Hrvatska). )3 z gornjeg prrnzlaut da su spoma pnanja razg тл ni č enja izmedu NR Hrvatske i Aut[ологппе ] pokr[ajine] Vojvodine u srezovima Šid, Vukovar - srez. i Vukovar - kotar. L:zmedu'N R Hrvatske i.nr Slovenije sporna podnacja su:. ) Bivša opština Šmgo'a koja ima 8 Л lesnih NO od kojih n č k ekonomski gravinraju Č ako'cu (NR Hnatska) a ncki prema L)u'oiberu (NR Slovenija): Seljaci sela Željez п e Gore upuuli su depcši г driigu Л l агвл l и, kojom. traže priklju č enje ovog,mes г a NR Slovcniji. (Ого је jedno.od.mcsta spome opšti п e Štrigova:) Posledice 'toga sci.. гп,enja izmedti,gradana. - pripadnika jedne pripadnika druge nacionalnosu Oio konsu reakala'ža raspinvacije ŠOVlstič ke rnržnje izmedu Hrvata i 5l оселаса. Tako karnpanju хл. prisajedinjeл je, ~_~ sela Željezne Gore Narod.noj Repuiilici Slovetiiji vodc hi ši lioroš č eг i ljudi " Ovom kampanjom reakcija sn č e populamos г u naroilu, dok predstavn ć i l.._ t}sjkг užiu пггпдпг чи l бог 5 пјсгп чдцлр 'х <к коигсг а Zгтип ; 5ил а >i 6a,Sп mski Кя dovп Кита ' ~; у г ig; 5п imskah6trovio išid, kako есгиглдиč 7ггги.?_aknni б u.t ій (' vіјёп lu й anjsnv АР Volvodme, scs вг.. га /945. oi ) Р ' kol Vr grai p:ir i,-c udal $res oko?). Vadc ic Ргц sasm? graviti Vlade i Here 292 г

27 ~~ Flrva г:ki.ie г uč na hnnia-u ' Jakummu п u 9ц 5- }7- (N. $ш nlw)'tч +l ђ, Foлг n (Lal,п rb) І. дп narod г vh vlasti umesto di rade u duhu bratstva i jedinsn'a ргг lдјиг 'ији se toj kampanji; zbog č cga it zapostavjen tad na obnovi i izgradnji. 2) Rešenje spora u prcdefu kocata Стотс lј i Karlovac, u kome it ve ć postignuc sporazum izmcdu pretstavziika NR Sloeenije i NR Hrvatske, dobiu се svoju potvrdu Zakonom a razgcani č cnju izmedu NR Slovenije i NR Hrvatskc doncdm ad Narodne $kupšci п e FNR). ~.. zmedu NR Hп atske i NR Bosne i Hercegovine; ) Katascacskc opštine Во lјеиас, Zavaije i Skoč aj pripadaju SieSkgm Narodnorn Odboru Biha ć. Prema picdlogu Vade NR Bosne i Hercegovine ovde 6i tre б alo gт anicu pomcriti tm гасип Ht-vatske odnosoo opštine Petrovo Seo, tako da grani ć a ide od'kotc 303 BeG, Vrh, kotama 42, 082 do piuta Boljevac - r č ko Petrovo Sel о t. do sada ип тдспе granite. Na ovom родтсји takoder jc sporno picanjc. šumarije Zava] ј.. 2) sto tako po mišljenju Vade NR osne i Hezcegovine katastarska opština Rdcljinovac, koja p п pada NO Donji Lapac - NR Hrvatska, treba da pripadne Sreskom NO Biha ć - NR Bosna i Hercegovina. Gunka bi išla od kote 567 Žcstikovac, kotama t 622, 60, 62 na koru 54 Debeli Vrh pa datje kocama i 244, 498, 972, 67, gdje bi izlazila rxa dosadanju granicu. Ova iz razloga, što bi ovakl a'granica Ha рг "иодла, јег bi išla veneer planine Plješivicc te bi dco ove planine koji pada prema Uni pripao NR Bosni i -crccgovini; i sela koja su eko п omski еегапа za SNO 8iha ć (ad koga su udatjena' oko. sat) pdpaia bi istoj Na г odп oj Republic a ne kao dosada Sreskom Narodnom Odbom u. Lapcu - NR Hvatska - od.koga šu udaijeni oko 9 sad. г '(' 3) Selо Begluci, koje pdpada.srezu Donji Lapac, po mišjenju.pmhtsedništva Vade NR Bosne i Hercegovine гте 6а lо hi da pripadne opštini Drvar, kojoj it pripaddto i za vremc б ivše Jugostavije. 4) Kalurma i Dugo Ро је sa zaseokom Podj и ske Томе, koja su sada u saslavu srcza Donji Lapac - NR Hrvatska - i ekonomsk Э i geografski graviactju ргета Drvaru sa koj m Эн veže i željezni č ka pruga, pa mišljenju Vlade Bosne i Hercegovine trebalo bi di ptipadnu š zu Drvar - NR Bosne ti i Hewegovine. 293 '.,ut...

28 , Hг ncska išro č na^itiц uп u dokvmauimu ) :l ~imгп (/.цк h), пг ) S zaseoke Drenot ac, Šerina Ро lјала ; 'Gornji Tiškovac, koji lcže ла tericoп jy Like,.a geografski, komurukwono i p п vredno su vezarii za srez. Bosarisko Grahovo, treb.e po mišljenju ц ] аде NR Bosne i Hercegođ ine prikljuciti Sreskom Naxodnorn Od б ort) Grahoco- kome su sem Vagija pnpadalz i za vreme п arodд ooslobodilael:e borbe. 6) Sea Vinica i Donja Prisika, sada u sastaw ŠNO Duriio - NR Bosna i Hercegovina koja ekonomski i komunikaeiono,graviu г aju NR Hn'atsko;, trebalo bi pa mišljenju ' Vade NR Bosne i Herccgovine pripojiu NR Firvatskoj:, у + V. j?ietsedništvo Vlade 3vR Bosne i Негсс gо vі nсрге dtас izmenu.granice ргета NR Стој Gori, i to: ]) Se0 Knu Rag i Poljane, lг oja pnpadaju Ѕ NО Šavл ik - NR;Crna Gora, ad koga,su ц daijeп a;.prema n rdenju Vlade N R Bosne i Hercegovine, 8 sati; treba da ртградпц 5 к eskom Narođ nom, Odboru 'Gacko NR Bosna š Hercegovina, od,koga su udatjena 2 saca, a ekonomski i komunikaciono graviriraju Gacku.. ~ У ; Se 2) Se0 Krriševo, kojep п pada RiNO Л ira г iг lje, srez'savnrk,. Nit Crna Gora =~~ ~~п ~ Gu č iл i PC tvrđ enju Made NR Bosne' i Hereegoune jednu ekonomsku i geografsku celinu sa Ć urov-im, srez'fo č anski, NR Bosna i Hercego'ina, z б og č ega bi seio Krvševo pa miš)јепји Спвде KR Bo osne i Hrcegovme trebalo pripojiti's т ezu Fo_č anskom,.šco ic i žetja tamošnjeg s[ano д ništva. V.'Vlada NR Bosne u Hcrcegoune navodi kao sporno podru č je iz_međ u NR $r$ije i NR Bosne i Hercego'me donji tok rcke Dnnc, gde usled menjanja korita Dane, Drinske Ade dolaze cas na )equ č as na desnu obalu reke; Pošto )C ovde sporno pitanje ne nasetja ' e ć imovinski odnosi, to hi pa mišljeп ju, Vaade.NR Bosne'i Hercegot'ine trcba)o formirau једпи Lornisi;u ad pretstavгцка ' NR Bosne & Неќе gо ' inc i NR ЅгЬІ )е Коа bi ut' rdha gramcu Nit Bosne i Herč egovine i NR Srbije ла torn podru č ju. V. zmeđ u NR Cme Gore i NR Srbije sporп a родтиеја ) Vlada NR Cme Gore ргед )aže da se; iz sascavi NR 5rб ije - sreza ~ Э ~ ~ y~~ z-' VF. Pribojskog izdvoje dvije }iivše opštine: Bu~jevska sa selima Ка lидегоис l..н ~ fi4 t~ а :'# t ' ~ г ~ ~,. lt' fr. ah Висје i;kmja č a,i,soč inska sđ seltma Ratošla,'Zabrdc t Kukurov ć i, i,pripole ~~ st ~ sela. sг ezu Pljevaljskom - NR Gma Gora:; Ova) preд log ~Р ; NR Cma:Gora zasniva na ~~~i.. ~~ NR P. 294 su:. i (Кг Go Sk ида da 2 zem zern istor 3) razgr priv г (

29 v7 Эпгопка гциспа папг iч u dtkumcnciп u 945-L947. (\t št п ntwk-š кдб 0, гтгсв,(lagreh) вп slede ć cm: što su ротепига scl з udaljen ad Р lјега l ја 2-3 sata dok su od Pri б oja ида l јспа 7-8 sad; što јс stanovnišn о ekonomski i saobra ć ajno povezano sa srczom Pljcvaljskim; što gradani pomenutih sela imaju zajed д i č ke pašnjakc sa sus ć dnim šetima ia sreza Pljevaljskog: što је želja $0 /п građ ana tih scla da se pripoje srezu Pljcvaljskom; i što sin i za vreme bivše)ugoslavije p к ipadali stem Pljevaljskom. 2) z iscih raztoga \Чада NR Cme Gore predlaže, da se selo Kamen Gora, srez..p п jepolj5ki, NR $rб ija, рпројг вгехи Pljevaljskom, NR Crna Goza. 3) jiao врогпо podtu č je ројзе lјцје sc šuma ltaganica", stem Andт ijevič ki, NR Ctna Gora, koju koristi sclo Vctika iz tog ггехз. Po wrdcnju mešta п a sela Adjovica, stem Pe ć ki, NR 5 г hija, ova šuma tceba da pripadne njima, pošco im јс nepclvedno oduzeta ma vrcme hivšc Jugoslavijc presudom Velikog suda in Podgotici 93. gorline. VL Kao sporna pitanja izmedu NR Srб ije i NR Makedonije poj đ vljuju se: ) Mesni Narodni Odboc General )ankoci ć sa seta (General ]ankovi ć, Se č išce, Pali Vodenica, Rcžanci, Goranci, Pustenik,.Kn'enik, Divice,.Strm п jak, Gurgev Dot i Л tckavci), koji sada pripadaju uezu Ka č ani č kom - NR Srbija (Kosmec), trebato 6i pa mišljcnju Viade NR Л takedonije da pripadnu srezu Go гč e Pctrov - NR Makedonija iz razloga, što sin ekoiiomsld povezani sa Skopljem, geografski gravitiraju prema NR đ lakedoniji, ad Skoplja sin udaljeni oko 20 km a od Pcišciл e 70 km, i šco је i želja 5tanovništva ovih sela da pripadnu NR Makedoniji. 2) Л [anastir Prohoc P č iп ski. Po tvrđ enju Viade NR Makedonije ve ć i deo zemljišca ovog manastira nalazi se nateritoriji NR l'fakedonije, a manji dio zcm(jišta sa manastirom na tcritoriju NT' Srbijc, te bi iz орвгероглаин istorijskih razloga ttcbalo manascir pripojiti NR 'akedoniji. ј 3) Sea German [ Nerav. Po tvrdenju Vide NR Makedonije, posle razgrani č cnja, pitanje pripadnosti ovih scla ostalo je otvoreno, ma da sin privremeno ptipala stem u Kcivopз lanač kam. Vada NR Makedonije je mišl јелја да 6i selo Nerav i.polo"inu sela German (itilahala Kršc, Krivi Rid i Šipak) trebalo pripojiti NR Srbiji, a drugu polbvinu sela German (Modra Gava, Sredna Л [а а i Ога šас lса Mala) Krivoj.Palanei - NR Л [akedorц ja, iz slcde ć ih razloga: a) selo Nerav i polovina sela German su 295!ј

30 '/ -lmtska гцоčго gі arua u до 4ит <пипав J9Э S-94 Q'L $nmliuk-$a г ) Pumп (Laр rb)., srr geograeskim vezani sa Trgorištem, b) dok ih od Ktivc Palanke odvaja plarlinski masiv nepcohodan га vreme zime; ad Trgovišea su udaljena 2-3 sata, a ad Krive Palanke 6-8 sad; c) ekonoinski sin porezani sa Trgovištem; želja је stanovništva & se pripoje Trgo з žš г u. 4) Državna štima zv з na "Kopilja č a", ad koje se ртета izveštaju Л гпг 5[ аг - stva šuma NR Srbije а nal.azi na teiitoz -iji sreza ŽcgHgovskog (Kumanovo), а 245 ha na teд toriju sreza Gnjilanskog. Č injenica, što še ova šuma nalazi i па teritodji NR Srbije i na teritoriji NR Л lakedonije, izazvala je sukob pa ovom pitanju izme đ u jednog i dmgogareza, јет Gnjilansld srez spori srezu Ž5g~govskom - NR MakeJonija. pravo na koriš ć enje ove šume.. ~ Beograd, 3. oktobra 946. flrfiiu Л lemonahtog trп tra 7orp Bivz Tilo ; Beograd Т/5- G/бб ргчин пас 946. Zngređ Elaborar 'Епј 'ед lag za isa'-" кл lorrja/r гг ра 4ч lгг ЕеЛгга lпг -л alrke': PRJEDLOG ZA NOVU TERTORJALNU PODJELU FEDERALNE HRVATSKE Federalna Hrvatska родје ljcna je sada na 6 okruga :. Banijski, 2. Bjelovarski, 3. Brodski, 4. Daruvarski, 5. Gorski kocar, 6.' Hrvatsko Primorjc, 7. Karloca č ki, 8. Li č ki, 9. Osjc č ki, 0. Varažđ iп ski,. Zagrebač ki, 2. Biakava-Nerenxnski, 3. Dubrova č ki, 4. Splitski, 5. ŠbeRski, l6. Zadarski, sa ukupno 3 kotan. Gradovi Zagreb, $pgt i Osijek, zasebna sin jcdiniea narodne vlasd i izvan родгисја oktuga, a gtadovi Bjelovar, Č akovec, Daruvar, Dubrovnik, Dakovo, Nova Gradiška, Ресггпја, Sisak, Slavonski Brod, Slavonska Pažcga, 5ušak, Šibetlik, Vazafdin, Vinkovci, Virovidca, Vukovar i.zadar, zasebne sin jedinicenarodne vlasti u podru č ju oktuga. 296

31 .. :. 87" Jr у LR S еу 4 ' Т С /?r v+p đ 33 т l2 ;. S..lд Т.0' Bernard Kalwga, и ргх lп u čји Keka, propisao je sela Du!i,.Vranjcvo, Neum, Rudež,ll гпг > Pelje i Kek. Vlasnici zemljišnih parcela bib sш Mahrnut TosoviL iz po č iteljske kapetanije, Lugovi ć, beg iz Nevesinja, Lizja beg i Tupa č beg iz Mostara, Mehmed Baši č, š г iiari č. aga i Riл ranbegavi č beg iz 5toca, a za St гtcxine stanovnici subili snlješteni ii e.st rnanjih naselja: Njivice, Zvinja; Špulje, Č eni č, sdoz, Š č epašč evi ć i i Prijevor. L'lasnici zemljišnih.p,, г ~с ela Ы i su Hasanbeg'Resulbegovi č, Had~ija; Cviti č, Arslan Agi č, Salimi č, Dizda гє.vi č, Hedži pa:šti А lijagie, Kurtovi ć. i Qmeragi č svi iz Trebinja. Na kraju svog i`cvještaja be č koj vladi, pukovnik Bernar.d. K.aEoga navodi da je Oba..'iO svoi radatak., ргск.јепго vrijednost enklava Sut.orine i Kleka { dukatз }. Medjutim, u го vп june Porta nije.htjela raspravljati 0 enklavama sutorine i Keka" Turska.je odlukom Beč kog koг igresa.zadrг ala, Kek i Sutorine kao zemijouze koji su spaj г li Bosanski pašaluk s тогет : sultan je ostao suvereni,gaspodar ovih ierit>rija. [ takvд rn stariju bosanskohercegova č ki teritд rij potpao.je pod upravu Austrije Berlinskim, kongresom 878:godine.. Na osnovama ranijih premjeravanja i popisa zemlji; -ta, u nekoliko navrata, ohnavljane so grani č ne ozr>ake na pod г u č ju Kieka i 5utorina. Neum "Y,ek je ost.ao.0 sastavu Borne i Hercegovine,.dok su pgdru č ja,katastarskih op č ina"5utorine i Krušeyica. pripojene op ć ini fier č e~ Novi. Ро nekim ѕатяалјі rn а ovo se dogodjlo 93 б.godine, reorgani г acijorn'banovina. - U"devetnaestom vijeku ипицавгје protivrječ nosti i razvoj kapitalizma ii svijetu, prlili su tursku državu da izvrši reformu agrarne politike putern reforme z.akoncxlavstva i revizije deftera. Usmanlijska drzava, 858.godine donosi P.ama г arrski zakonik, 86 Đ.kcxlinc Zakon.ci taqijskirn ispravama, 864.godine Zafion o tapijskim ispravarna vakufskog zernljišta i 874.gо d іпе Zakono slokxxlnom vlasni;iuu na neketninama. Po navedenirn гакгл "ггта о "" tapijama, svaki titular prnva no nekretnina г na_је тогао posjedovati tapiju kao dokaz 0 vrsti i obimu svoga prava. Pcxtupak ггдаиапјг, tapija bio je vcoma spor i kcmplikovan. Ukonkoje imalac.tл pije htio ot.rrdjiti svoju nekret:ninir, morao je pred'tokahlim ' H ganorn uprave ц prisust. v pribavioca nekretnine, sastaviti ispravu o otudjenju; piatiti takse'i preclati okalnnm organu uprave.staru.tapiju. Pribavioc:u riekretnineizdavana jepri'uemena tapijo no г ;іпоии кг >је je rilogao u ć i u posjed ste č ene nekrecline. Stara tapija je zajedno sa isp г avoп : o otudjcnju i dok=э zoгп 'o pla ć enim taksama, upuć ivana u Centrainii carigradsku defterhanu g ije је cci g: іо. stnvrcmeno sastavljana је nova stalna tapija {"tugrali" tapija} i zavodjena u detter, koja је puknn iokalnog organa uprave upu č ivane pribaviocu nekretnine. stalna tapija sadr?avala је tugni, pcdatke о mjestu и kome se nekpetп ina т а агг, о granicama zemljišta, pл vršini i titularu prava, kao i 0 samл m pravu na nekretnini, Turske tapije za osnovu п isu imale detaljan premjer temljišta. Sem U-,L;a ричг 3 гг, с гетггча su ozna č avane prih І i'г:по и. дипшпгта, а granice posjeda su opisiv пг le lx>вт >по. Tapijski si^tcrn sc e Bosni i Hcrccgovini'kuio je U prirnjeni do usfк >stavc vias п i,c-6:>,,c 0 Gruntovni č kc7rn zakonl? no Llosnu i Hercegovinti in 884,gudine. ~ ф Sg е

32 'FRЕ JP RTV BH DF PEP 4 ТГ PHONE NO. : JUN :48RN... ikrne ' Яб 2: 4 k'?# РибТХЮзђТє Civ, TEHNHA HaT C '{ О TRVATSCA' RnDiC'TfLr" OD.St;f.7AL` VEZE Іоооо Zg геь ;' PrisavlJe 3, HRVATsKA tel: fax: бгб % 56 ђ /Ѓи ' TV ВОЅ NЕ H&RCEO()HWE tix: HAT RH oqo 7Е 7 Ё bљтті OD V Оґ ( Ёґ k 06 о \) Оґ Z bjcsr _ ' іт i ~7('.i 5"Г l 'Т/,. : Т ( јі 47 О С, А - (2?u- -! ги. 472' ятњ d А 0 о 5ј,ѕ v'ан 7О r-r ';_ (ѓ ётљ (?*'/4- ' datum; *659'.. Тте dm е.і : &ќѓ fаіјер vао 9х? ар Ыёа Р 4fќсо Zn, 'f*widzz т &о. иіе vі dја је a внтн ucdku, odmak naka' а tыюдапја tog4 еі ': : ' њ wџ &јњіє kе. Іћ w'ќ ртйтолоіо сщхж wыё dio odašrtja&c јн 4с... Ј'ссо knja Jr pd ваппе ё 'еой kа р dд dо m. л jiko ро VІа t!о 4а ' hug sko,t, poqua tad3iatu и tlge3u Ні sаощ рпхопі. Torn рі gо dот топјёий тп 0 о 'Цоѕ 4и kи 0/0.4 kv.,nak vuige ko$!c jedva d оаіа za nd po'on., To рюа do й FoPгп vak *k & Kako se. ё dща &а loka* у v ійті nc wixdju Republike Hrt+acskz svakoj anot.' ' Уаёјі иіт dц )'а,. іnощ рт dих &і dд gоют iune&' fawn Wќг &' о dіи 'њ wо тогаќ й ' pdbawd dozvoie za роа vё 'ас rnuho posraja od 'wыле ЫјЛй *vу tv'2 ро #ногз ".,,.

33 FRaM ': JP RTU В Н DP PEP PHONE N0. : :.,. Ц у,. JUN Э :4SRM F. WJ ' Ј 7.аА 7 рк lildclко & se р wb no wuini п ašia Viada Odп OSЛ O Od$OVmMД tflh bњ v*u l ор +k о 4о wю?и &', sp4 о n g7ade proaedwe i пг dтгд,7i тегнивобптн оёгапа ланг 7е род &иба ла голд ой tк Nakcv т,logo utu рптауик pvpravku ифа w і 'kіи 'е '4а pose.bice iп nra abahvauti. popmvi гk YN' posriojeл ja i ap~egakuc~ č ime ае "ide. 'Uvariti да 7lлје spaja y=.-. - Sa 3sovaл jein ~ Н. L\ Ѕ ~ 4 C (z тј!qт.. ~ Co :- vк a Mu& п ii4 афи D 0?Т 'g ~~~ ~4& ~ i veza

34 гё v іг 4А TEHTUR[J; BH КОЈА ЈЁ ZАи VХЁЕГ 4А vёќ 2uёй.ёЁАТчІсг ' SAVEZ9E. BB.L5TA ЌЧАЙВАТ NІП KM. BR.' HA К V Ш H)UЧЕТАК, ' 0.7, ; ,,,0 6 4,0 3 2,0 к.-0 32;... 2, , , , , , , ,5 26 3,0 46 0,3 27 4;0.., 47 0, ,0 48 0,2. : ґ,, У., 27,Q : 87,7 KVAORAT'Rn, ќи.о.man VEKZJA ZABVATA TEBTORJU BB NAPOTNA: Kvadratnl Rilometrl su ёі tалі na osnovu koordinatne mrete kartama pa se mogu srnatratt рпьіійпіґп ро vтіпа mаљ tо znač i da može biti пе tо щаіо više'ii mato mа zіје ~~itanje izvr5io Halul

35 ' 3 і /05/ О ри Ц 70 $/05 '0 4 2 MON О 3249 FAT обв $820 ЯК To; р _ ови коихѕіјл виатіјкас 7Я //Уљ 4 ]ТО V иа 'НЭТ Zn соаі 0 Office 0 the High RepxescaQative Stieeog $ave bb, BmnHuo ТеЪ ' :093; Евхг о 5б. ыёіо 9а ' Fax Cover Sheet Рг Ld&:dхй vлс komistjeu granice Рёх Nё : From Mirjana ИівІі vфчіб Function: ЅІ ' і k: роіј tіёќарі tадја Copy: Date: 3 Мау ' 2004 Subject: Ѕаѕ tава k оиѕро *уіјаіфі skelen JanJi моираам 42?ов tё vапі :gйо d ё ukіе, U тііов u Vaxu d у ј * РА ' Ііёё * na sажав k і kojije сйвллі zо %Во ОНќ Нсїі са 0 uqюѕів vђадј u alra2e aa Diui t ЗщіЈі Ѕаяыпа k čе bid o&iaa u opštiu; Вёе Uћіа, Зјн, ё.20оањ VL... #' й '74 ѕіжьеој k z4 рой t Ы pitaaje OHR &еысоіса

36 8708/ ~04 2HON -~2Ј :49'F 0 Š our ~BRATl7NAĆ ZA. GRAN. 34 ОНА 5ге 6теа lеа, 3veti Savo bb, 74* Bntп aac,l2epubflkв Srpska, 8o9в asad lerzegoviaa Td: -r387 (BSб S02 Đ 93/4 Еак :.0)).8б 0g2099 в,' t6e : Hgh'.Aepree в aanvc ~ za; iз -aiп lи,rgdint " в ~rađв edп itč dгt.evno$omiв ije za gtaп iee Fax a3320i 7б 3l.-tnaj;2004 ani l3""е C! Tokom pт oteklih nakoliloo godhm gradjani Bijetjiae koji posedц ju imovinu u SЉ ji. i Cmoj t3ori pokušavali.au da leše pltanje lokatnog pri в tupa avojoј ssaovtш 'ротоби altelв kojaје роаноја lв,ртв tata. Dorsada au :od:žani bmjni koiitukt H predн tsvп iaimи rв zlič itih instituc3ja gl о dі u4па as išdo.ovo,pitaiije joifuveknij вртсдцгена. akcija kojom'bi 7.bag toga je OHR,oг ganizovao aastapalr ва predstavnicima svili rglevatnlh institucija. ltoji 6 biti' odrzau 3 јила ц.2 :ОО čавоиа и =opštini `Hi3eljiпв : СЦј в astanka јвганиагепјо okvimog plaza zaponovno' uspostavijanja able i г dвиаајв picatga graniёі cgpг e]aza.. Molio Ьг.'eve uč eanikв sastanka tia рте gіе dајо к pк ipnв me eve informacipa koje već 3те ји ix vezi ovog pг obieп ra,u aktadu as avojim о vі d4елјн nа i budu epremni za koustuktwm doprinos sasteaku ix duhu đ obzб wolje i ванаддје ; ц 'ptitogu je.dostavlj в n pmdlog dnevnog redṣ. Svo да (јв cia й oје.prв mogude. augestije г reba đ ostaviti feom.kanceiariji tjoukfvanju kon8tл lktivnog aactaaka u č etvг tak.. 5 pozdcavom Снаг l9в Рошвц U:3t Štsbк ouiaa OHRSar ј evo,eф eput4 Btama-,7 0(0 Ѕётвјё vо, Теі :+3V Е иі

37 3/06%2004 3:'36 FAX /06 ' 04 RON i đ :80 PAZ 06 вв 82 в 98 ROH8JA Zn GRAN OUR URATONAG ~oos t7a)t 8reb г eakв, 8vetl $avo b, 75420, tatд na:, AepnliШ m.brpskв, Bowfд д gd цві Те :+387 ~(8)5б Евкі (0) Q98 *egв viпв Ргефо 8.~~ soda ё otvntak Jun 2004 t2 Q0' SdHWј a ВјјеВгпн а. Uvoa - OH U&anlci: a Viši zanlenik viв okog predstuui&z-wcma&i an'basador- Wenner Wuendt Šв f Regionahie kencetarije 0KB-Barbara Leaf. OHA stew'nica-šefkancclaiije -С hёііё Powell Predstavnici агафаюа 7ааје C опаёеіі ' ophini ВЦеІјіпа Ртвдавđаг lс Skupštinв opštinobtjaljina :(u';imc Euro;ltegiona). нэгадопаčв lп ~к 'Lozdice.... NOđв laэk ~OUP Laг aica Pлв datavnik Drzavne koiniaije za granice Ptadatarnik DGB-a о.predstв vnik BUPM-a PredStavnik:03CE-a o Predв tavд ik Heleinš$og odboг a ža І iudaka pт ava.u:repdbici Srpв koj 2. Diekualja o,dnв vaom redu - OEiR Uloge i odgovqrnoati - svi. 4. atoг fjšt - pтс datavnšci gcadjana ;7aaje 5: Aktivnoati?r2avnв 'komisije.za gг anicв - pг edв tšvilik icomieije 6: Pravai'в spekti' uspđ stв vljanja в kelв - ПКЭ S 7. Pan akć ija - svi 8. DoBovorenl akviпп plan 8a rokovima - avi 9. Budude utoge i odgovornoat{ ORB. OHа Nв rв levл,'emcв iks'blumв, $дг a)ovq Taц : 2Fвлг Z8350 ъи д lр l ~аиди kц i, g~,

38 - ђ 2' А 7 4? O ~L,.t у :G 7 Т ґфз 'јі sэн,9... :. ноыі tлвйнл - ПЛАЋЕНА У, ГОТОУ. -І. кг '&њек.мн -е ЬУГ 'Х dd Е.:Мј - aii'iix, cpeia, y Веограду Годи kахуіц 936 ј - Bpoj 75-kVl СЈІУЖЬЕнЕ HUSNHE'~ нзлаае свако - ааяа. ей - ііелеље H празіе,ічііик ДяІІа.- - Годкаіа.а je~ пре "тјата : Ba Краљсвину 400 дивара a полугодаюы ' а 200, JLuiiapa З s ннрс -Транство годнівіье.35.0 фрщ ( < а, a ea nojra roдин e= 75 франака. Пр ' і'лата cc полажс унапред пајмав a а по?іа Тодине. За йностраясїіо прнма у.претьлату и ёв пощте. - 8? СЛУ и 'бене и приватвс сгласе плаь ' cc n б -. утв k ђеііој гарифн. Преїгілата, огласи ti новад! ІіаЈу ' cc Ыейо tредно благајвк државве штампаријс РукопНси іыаљу cc Урсдништау Службенііх Hoauna". Q u cc ne apa!'ajy. - Приватиз вепла hена nrtć ifa He iipuuay ce. - Уредііиііітво м СКСПСДІЩВ ) Ѕ,,С & ікбеннх Новина " ќа abc cc y ЩЈжаВНоЈ штамп aрији, Hon- -. Тслефон упрввііітка Телсфон Уреднмцзтва Телефов блаі ајне Телсфон штаыпарије и Лукі 'ва ул бр 4, -- Поједиііи броіеви пролају cgno '- - дннар on табака : -УЖБЕНИ -4ЁО. -ј %Ф. У 4ИМ,, В RГОВОГ 9 ЛыЧХНСТцА ґ Vё љ і П!ТРАч йі TO.мИлОСТи ВОЖЈОЈ и вољи -ГАРОДНоЈ КРАЉА ЈУГОСЛАВ [-ІЈЕ (РЮЪЕВСКИ НАМЕСЁІИЦИ K.. НАРОд КРАЉЕВИНЕ 0БЈАВЉУ W; ДА С :- - N І k скупштмна ЈУГОСЛАВИЈЕ САЗВАНК УКАЗОМ Од 9 ОКТОВРА 935 ГОдИНЕ У РЕдОВА H са 3ИВ ЗА 20 ОКТ DБАР 935 ГОдИНВ, HA CBOM XXV РЕдОВ HQM слстанку одяжаном МАРТА 936 ГОдИНЕ 4 CHOM XXV РКдОВНОМ САСТАНКУ ОдРЖАН 0м 30 МАРТА 936 r6l(uha y 5 ЕОГІ?ЁУу, H - ґ :. - КРАЉЕВИН УСЕ NАТ : ЈУГОСЛАВИЈЕ CA3SA} УКАЗОМ Од 9 ОКТОБРА 935 ГОДИНЕ у РЕдОВАН САЗИВ ЗА 20 ОКТОВАР 935 ГОДиНЕ, i-a CB0ME X редов HQM САСТАНЮТ, ОдРЖАН 0М 2ў марта ГОДі 4НЕ V ЬЕОГРАдУ, РЕШиЛИ PT да СІчЮ Mu ПоТВРДили и про ГЛАілУЈЕМО. кёји гаси ФИНАНСИЈСКИ - ЗА 936/n ЃОдИНУ - ЗАЌОН - ЁА $ДЕС..ОёНоВНЕ ОДРВДЅЕ, Државнн буџет расхода H прихода an 936/37 гоцику са етављен ye оваќё : -. -

39 Среда ; anpuia 935 ~ ' ~. "~' Бро 75 XVH - СтрЭ ив '28т.! Д Министарство 'унутрашњих посмови 50. _ Овлашк qје cc NlкнистаЛ ^унутрашњи пословаг,. i ) да no одобрењу - Министарског савета лгоже донетсг Уредбуисаваконском Љнагом о ^оснивању полицијске гтраже прн управи ' града 'Београда као и о н ošoм oiiшт e к i pe г yли caњ y п oпи - цвјске извршне службензрочитипг аолицијскмм 5 ргвнилга које је до сада : регулисаво Законои 0 државвилп ' лолицијскидг извр - шним ', спужбекнцилга од 24 огдтобра 930 године ; 2)да ' року од '6'. месеци no ступању н a. cн a г y.oв or Закона моиге по oд o6petgy.. Ми,нистарског савета caqjom Уредбом. са ": законско ll снаиолг дршити обрааовлње и ггромене поаруцјв, грв - ницз и, седишта ' среаова ;-сходно цл. 50 и 6 3акона b. унутрашњој управи не д Fipajykи y qранице ' бановина. У нолико бн cc л pome= нило седиште среза, Nlинистар правде моженз panujer y To мест o тгренети срески,гуд ;. ~. ',. 3)да монсе. лгењатн,и цопуњавгти Уредбе изда 7е на осиову _ чл : 55, 56 и.58 Захона "о ухутрашг tiој. управи ; -., 4): да може вакључити за l алг код Државне ' а.ипогекарне банке - у ггзносу.од -2;б 00;000.,^динара ргди ' поди $8н,а згрзде = за. сме - штај -Штаба п {иачорскбг -игандар Ρ л lеријског пука -и свик оста -лих :- жаидарлгери l еки 3 'једџннда ': у Сплиту : Отплате. ануитета иршипе -- г з досадашњих кредигл аз = односну : кври lу. -~ - ^-.0 ) Baucxu инспекторі, срески начелници ;- старешине xšđ p. това нг,виши полицијски комесари, могу се изузетно од, 98 и 346 Bauona 0 'ІННОВНИЦМа од 8 марта, ;93 године, лостввљати :и ' на друга звања pecgpa N енистарства,цнутрашњик послова :, за иоја," испуњвва у законом прописане услове ; задржавају llи ср "у,пе ' у ко? јина, се, налазе. 2)_ У -у 346 З aк oн_a 0 чиновницллга ' од 3 мадта 93 год,.. п oд,;.v група " -истог одељка исп `ред речи : виши надзорнвк. п oлици j čк e стрзже ( 45 став 2 и 3)'! уноси cc нов став који гласв : Прнстав Управе,:г,рада _ Београда, управе полици lе, престојништва., градске полиције ; полицијског. ковгесаријата и среске испоставе ( ; 45` ст. 3)": 3)Звање управникл. града Београда распоређууе се ` од H групе степена a une вакључно до H rpyne степена, Управнигс града : Беотрздз мора 'имати "свршеии Правни фа - култет и најмање 4 сод fгна државие слунсбе, од :којих је провео ; најлгање ~. 2 гопина у политичко -управвој струци : - 4) ; 3 Зđгсонđ 0 државним полицијскинг H извршннм ; слу - лгсбеницилга on 24 '( 930 године л lења cc a macu Начигг кршења полицвјске извршне службе и.. изво lјење Eaстаие ly lединицзца државних полицијских иввршннх службеника '. прописује Мивистар унутрашњих послова ". 5)- Ha apajy cт aвд 4 - а 2 3акона 0 држ aвний і лвцијским, H иввршним службеницима -'од 24 Х 930 r., д oд ajy cc peчи ;,aк o при Централвој пгколи ва -полицијске извршие службенике no ложи ^ прописан.испит за, полицијског _ н aц cт pвж apa,oдн o_cв o п oли '- _ цијпсог вишег агента :Faa 6) Став 2 иг 3 a 9, Закона о ; државнилг. толицијским гн us 37 :Финансијекол закона ; за,., 4* ~

40 Зѕ, субота, 26 септембра 936 СЛУК (БЕН 8 HOBИ HB Бро 223 L]и гтранл 833 ~ Члан 56 (') Овлагдћује 'be лгинистар лољопривреде, да у споразуму са ммнистром правде, минисгром фи - нансија в министром т,рговине и индусгрије, прос пиш e Правилник за извршење Уредбе. ' Правил < пнцн peдви,ђ eн x đ 'peдб o,игии ajy г e д oивти,д o 9 н o- вем 4ра 936 поднне. (') Nинистар :правде овлашћује. се дв, у ' гспо. разуму ca надлежним лгииистрима, ивдајб аутеи < тична тумачења прописа Уредбе. Члан.б 7 Ова Уредба добија обаве.виу.внагу a дви,об - н apoд oв aњ a_y Слун (беним новинама ". Ступањем н a гнагу ове Уредбе престају важити све досада - шње. Уредбе о заштити :ввмљориднигса, 25 сентеибра 936 год.. М.П.бр ј V ' ~Београд.,. Ммнистар вољопривреде, : Световар Станковић с. p. Мииистар правде, Др. -lикола СуботиГ с, p. Мииниар трговнне ~н ендустрнје, Др. М 'илан Врбанић 'C. p..,, Министар финансп lв, е Душан Летица с. p.. Ммниетарски савет на 2едници својој од '25 сеп - kпембра 936 године еаглисио ге у свему, са предло -: гдм лгниис гра лољопривреде,,минхстра правде, лчи - ииснра..трсовине и индцстрнје и лшвисгра,фикан - cи.ja u одобрио горњу Уред,у. '., Претседнкк Министирскат.рввета ii министвр инострвних послвва, Др. М. М. Стојадмновић с. p. (Cл eurlr aгот nн aи асталнх.винистадв ). :560. Ha,осиову ;става 2 ; 6,0. Фгшацсијског ' ввкона ~ аа 936/37 годину > a 'no одабрењу.`линиствр.гног ~ савета цропивујем ' УРЕДБУ,о образовању ндвог _ Среаа s,peм cџ o-на pц oв aчн or y, Дундусвој bаковции,.ai лбразвван,у 3новог.' Среза тешањеког у..врбдској. бавовинм, -0,прег [асу се - диц lта Среза драеогрвдгмог.у ЈХравској бановинп и о промени подручјв веких срезона у Вврдар - ској, Врбаској, Дравској,. Дунавској, и Савској бановини Члан O6pasyje ce HOSH :Срез гремско +карловачкн са седиштем Г И реав.у +Срегвским :Карлоициии 3 који улаве : us. CCpeaa..cх apoп aaoн aчк oi' oлідти xa Cpeм ски Карловди, Бешка, Буковац, Крцедин L Чорта = новци ;. us Среза иригпког општине Лединцн H Сремскв Каменица ; us Cpesa румског општина Ин - ђија. м :Ч иан '2 Об,рзву,је.ce 3гови Срез тешањрки са седештем Срева.у Тешњу.у који улазе : us Срева добојсгеот. подручјр досвданве среске 'испоставе,(општина те - шањска ). и свпв Крашево, Лепецице, 27lатувићи ; и lравићи. и ц lијв општине 'Војвода. Путник ; 'ив.cpesa теслинког 'општина станарпса и села 'Џем = лхн, О lгвшје.плање, Мркотин,'Калошевић и 'Врела Олштине тееликке ; из Срева маглајског ' села 2релче, Kocbaa, `Рипна, абланица 'Општине обај - ничке и села Рввва,'Цопривци иікарадаглија оп -. штине Маглај село. Члан Седиште -4рева дравогрвдехог лремешта се xs Тревал,а У Дравоград. 4л aн 4 Y Вврдарској банов.ини : село iiуивичане Оп - штине подар. ешгге издва ;јв се us Среза ' рацовиш - хог и припаја Среву струмичколн : Y 3рбаској бановини : општине 3влињсха,. Ср ; ничка и Шпионичка ачвдввјају,ce us :Cpesa г ;рача - ничког н лрипајају,сре ~у '.г.радачвчком ; општине ' Đсјечаиг :ка и. Станићријвцка осхм ваееока Придјел Турск и Среаа грачаиичког и onm-runa Которско : Срева дервентског индвајају г e и s ових.среа.о.ва xi npunajajy Cpesy добојском ; oпштин a S осаиско - нобашка Среза прњаворског u села Детлаи, Дри = ';јен, Церани, Осиља, По,језна и Црнче општине Осињске Среза. теелићког жздвијвју ć e ха ових срезова и припаја ly Срезу дервентском. Заселак Придјел турски припаја :се Среау ;маглајском, У Дравској бановини :.села.сасар.учина, Вој -: сгго и Поводје општине &одице Среза. камнишког ; - катастарсиа :општина.св. Криж в (села Загарица, Св : Криж н Врх Св, Крвж ) аиштиие 3iрвпнице..Cpesa агитхјсмог., нодруч ;је бив : општшче Јнраппме 'їь.;(село : Д lхагдмг,в ) чапштиие Домжале :,Среза исамнишког,; гчеста 3елика Жвлнв, ' Мала Жа,цна, 7[лвшивнца, Ведика. Лока, Mana noun u Луче општине Burnua Го.ра Среза литијсггог иадвајају се us osux сре вова u.припвјају Срезу љубљансколг.бивша on-. штхна Mapiaja Peк 9 уздуж места '9Иаде 'Реке onштхне трбовље, и Šдва 'ја cc xš:cpesa лашког и припаја Срезу цељсколг заселак Козјек (хућни бројеви 6, 7, 20-23, 27, 29, '36, '64' и 56) села Забуковје ii заселак Сотла е(кућви : бројевх 'k6, 9 и 20) села Трстеник општине Мириа ивдввјају се us Среза новоиешког и припајају Срезу кршком ; делови хатаетареких општина Свеча (кућни бро - јеви, 4, 4. Z, 9-42, - 4, 6, 7 до 9, 46, 47, 49, 60=63) и Ситеж (кућнн бројеви 32, н 47) општине Мајгпперк издвајају се us Срева птуј?- ског и ' днрипајају Срезу шгиарском ; општина Црни Врх ивдваја ce us Cpesa љубљанског u ipunaja :Срезу шкофјелбшиом ; -.општаше Чатеж и Велика Д ouин a издвајвју се из Cpesa кршког и лрипајају, :Среау fiрежичков г ;.општина +Сливиица +ари :Цељц нздваја се us Cpesa :шлгароког u upunaja Cpesy,. цељском ; општина Св..Jypuj под Кумом издваја се us Среза гсршког a цри.паја Среву литијском ; делови местн АндреицЧ (кунни бројеви '45=49)', Смблинци (к VКхх :бројеви --49,42,43, , 69, 3'05 и 'lvo) н ЭК 3~петггнцн рјгни. бројеви општине Церхвењак издвајају ce us Cpesa uspuборског Леви брег и ' прииајзју Срезу птрјском, а ' -5

41 36 _ ~ ~ Стрвна 83 4 Бро,223-Lill СЛУЖБЕНв НОвИНв Суботв, 20 сепгеибра 936 У.Дунавској бан 0вини : Опвгтина сенајскв и s- двајв cc us Cpesa гроцвнскос н припаја Среву мл a- деновачком ; Општина остр 0вска изд ~ваја. u us Cpesa пов <аревачког и ' припајр Cpešy ковинеком. У 3 етској бановини ; Опттииа толачка ив двајв са us Среза "прибојског и припаја Срезу мп - лешевскои ; Општина јошаничка ивдваја cc us Среза де 'жевског и 'лрипаја Срезу к 0совсколнитро вичколг ; Општииа приморскđ издваја ' се - из Среза требигг ског и припв l а Срезу боко -которском у _. састав Среске аспбставе у Херцег Нов 0и. ' У Савској. бановини :' Део подручја општине Острово ' омеђагпен од старе границе катастар - cк e општине Остр 0во и хатаснерске општине За < бош у равном правцу. према железничк 0 ј пруви Ocи jcк --B иик oвци и т o ceв epни d pyб oм к aт acт ap, еке : честице бр. 452/8, 452/34; , 46232, '45/3, 462/8, 462/38; - 452/44; 452 Ј 37, ;46236, 45236; 452/8; 452/7, 462/8, 452/3.452/2 ватим ув. желааничку пругу н a д aљ e у правцу. премд југу истоцним,. рубом катастарске честице, бр ; 452)2: даље југоисточннм рубом исте честицв - K пара - лелно са општинским путем. Јармхна -Острово. до ката арске 'см честице бр. 45/76, двље источ - ним руболи те катастарсгсе хевтхце. H чег }тица бр : в, 45/6,. 454, ;45ј 6,.4б /4, 4 б /45; 467 ' 45/44, 4643 и ' 45/42 до старе границе из - лгеђу хатđстарске 0пштине Остров 0 и квтнстарске општине Винковцн издввја ' се us Cpesa- ёуковарг - ско г ' и прип 0ја _Срез 'у винковачк 0М ' '. '- Члан Исл 0ставв Среза добојског у Тешњу 'укида. се : Ново обраа 0вана -.ереска,начелетва,, у.,cpeм - ским Карловцима и.тегг lњу. зап 0чеће рад, janygpa 937 год...којее. дана лрестаја - и функциони ~аше Срегке мсп 0ставе у. Тешњуг... Даи престанка.рада у досд а ањем.:и :.. цочв tка.рада у новори седишту. Среза.дравоград кđ.г одре диће бан Дравске бановине... Члан Ова У.ред 6а добива обавеđну снвгу двн 0м 06- нар 0д 0вања ' у ',,Службеним н 0винама '. l бр '. 26 септеибра 930 го в іе '. '.. Беогрвд ~ " Мхнхстер.унутрешњих послова, Др, К 0рпшец с : p.. 56, ' o ytbpbhbab тги алвигов >"пвжничкл мвстл '.... " У КРЕ Ж 8в %МА : ::...,,:' , : ' ' Чпа % Рг.,... _:... Ha основу, овлашћења садржаног. у. твч }` tin 3ак 0на од '22.јвнуара 93': године - о и 3иен N : долуни, а 244 Закона 0 јавнил ; бележницимв утврђујеи за подручје среског суда у Крижев - цима у седишту т 0га суда три јавмобележничка места., ;. Чдан 2 '. ' ' Овом Уредбом мења се чп.. тач. /3 Ypeд &ё, 0д 24 јануара 93 г 0д бр утврђивању броја и седишта јевних бележника ; укопико cc одн 0си на Крижевце. Чп aн 3 Ова.Уредба добијв обавезну снагу, када cc про гласи у Службеним новинама "...БР '. 7 септеќбра 936 године.. ' Београд Минхетвр. превде,'. Др.: Н.. Суботвћ с. р., 562. Министа (эски савет на седници св 0ј 0 ј од ' 24 септембра 936, донео је следећу Уредбу, us oc нову :9t}..:Фив aй cи jcк or, spк oн a,rsa; 936/$7: у р. g' Д. Б,д ;. :,,. м.р! 0' 0сл 060ђењу., 0д ц apaн e,. ц apин cни iл ; ц aн {Гнпд, скупног, п 0реза ' на : посл 0вни. промег,.-:п 0реаа.на лунсу 'з н :другнк.државних ":и : еам 0упуавниХ., даж - бина лгатёрмјала ' i унутраш iае ' бпруме к 0ј &'qđđзе етране државе за 'подизање "СвојиХ нзл 0жбвККх павиљ 0на us нагпим домаћим сајмовхма. '. ' Члан '. Осл 0бођавају = се 0д - царине, царинских даж бина (изуа,ев лежариве ),. скупног пореза :.: иа по - словни промет пореза н a nyucya 'if.. npyrux -д p. жавнвх и само qправних дажбнна, а. п 0д ' условом ист 0ветног увајамнос и 0 ступања,. ма.теријал ц уну - трашња 0прулда ; које - увозе стране ' држвве : аа no дизање сво,lик ствлник изпожбеник павиљđна us сајмовима, к 0јн се прхређују код нас 'у вемљи :. Члае На. иатеријал рвезен ' сло 6одно п 0 чл. ове Уредбе, у, колик q исти `приликом демонгирања па виљона не 'byi[е ', поновз ивв ежен ' или буде отуђен, 'наплвтике се односне редовне _двжбинб,' са к 0lииа је при ув 0ву био оптерећен... :' Чđан 3 -'.. Osa Уредба ступа н 9 снег на..дан Обнарод 0 в aiba у Сдужбеннм.. новинама ', 5р ',23470/V. us Ntitниćт aprr в a_ фин aecи ja Одељеи >а uapuna, од 25 септедибрв 936 г oд :.. `... _т..

42 ПОнггАРинА ПЛАЋиНА У ГОТОвУ. Ч EKOBн H РАЧУН БРО l88.ов 0 3? ~ К _.'PAcb... ć &NMF :Y Г OСЛ A:BtlF. 0 март, средл,. g Б eo г pвд y ~ ~. ~, "~~ : '.` ~ ~ '. ~ ~ Содшгв Х,Х. ~ 837'-= Бро 54 XV - _. _. _.,-~~ -. СЈ УЖБ 8НВ гн (ЭвИНЕ Чзлаза свако ' дана, OCUM едеље ипраэннчихк дан.- Гбдишњв :) в : првтлпдта ': as Краљевнну. ; дхнара,. а ', полугодншња -2П 0 цинар ~За квчстрахство годишњв 650 франаќа, a aa nona годйне 75 фрвхака :їірет - : Олата ee поланге ухапред најмањв ад по 0д годхае._$а хнострахетво првма lурретлату N ene nobne..ib'службвае ' орнеатне ornace nnaka '9 no утвр ryено l: тарнфх ; Лр 4толате, Đ rnadx"и non in п І ајђу cc непосредно Бпага lха Др Šклрна :. ттдипврија Брахкова улнца бр. 82 Бро чвковн 4г рачуне. код ПоштаК.ске шт дцонице Ругкогшеи cc шаљу Уёра qя ' Држа ; г.ге штампаријв : Онн cc he.в pakв ly:`.ynpa вв, it щсспелпщиіа,;бпужбвшпг новхха ' ~ халазе cc у бранкодд l улица..,. _- бро [ 20.' По lедхаа бројевн ' продагу cc no д iix p од тебака.: - Телефон управнхка ; '. ' ' '. '.. ~ - Телефоа Урвдихштвд ' '. Тевефои Бдегарге Телефвхх.,Штамварх lе 20426; "20490 $ 7893 ~. fлу К 6EN И ` 4š0: GLAVNE BRATNSKE. BLAGAJNE-UBUП Uč E.. = - U:AGAČ E~ Л jbvac tod bržavne HTQTEKARNE BANKE Na.osnovu. č lana, 2,,3,.ta č : 2 i.с lапв 2. Zakona o игедепји : vrhovne državne up т ave, с. 3 i $.Jredbe o organiiacijt Mfnt&tarstva Šuma' nzdnika od 23 apola"'936'godi»e: kao i 59 i veii' 23 sf. ta6..a, t :30 stai 3 pravila bratinske.blagajne, a u п ц vgč e,atgurџ ostд aa S~tц uku Ы agajntikao sociја lпц `,ylstarb9e rudarskog<ošigurлп la, a na г o č ifo 'u citjц 'zд šiife, п je п ih;:osigu г anlh., ru đ arskih radilika i nameštenika,.... N:AjED UJEM:. да ки sve?glavne b'rattnske.blagajne U zemiji obavezne ubц dllć esqoj novac,.koji budu'dayale na p'riplod, ula= :gat's~dj"uč lvq kod'd"ržavne hipotekarne.banke u Bee- gг adu цг hjemfi fin,jala žemlji, a da već uloženl rtgveck гid< pi tvatnlh, banovinskih, sreskili, opštt п skih i gr8iisktlti'novč aiiih zavoda iinalu prenett kod Državд a iitpolekaт ne. banke, u пајкгаčет mogp ć noiit. vie hienjj tredп 4e тоје г lагедепје dostaviti svima Glavni8i,. bratlgskipx,til8gajпг ma' пд 2vršenjš, ti -kontг ol'и " ii vršeп ja;predtljeg. naredenja 'poveritt R и derskim'gta- :varstvlina kao дгхеип l гп 'nadzornim prvostepenlm ru tlaraklnl 'rlastma lsto qarederije prethodno obnarodpvati. u ssu žbetц ln:novinaп ia ос ;.,. јі.ь 95 ' : : гпагна 9đ 7 god... ~ ' :....: ~ в togrв d '., Mlnivta Г.'juma i r6d п ika. D. Janko ц i ć AYTEfJт FkЧ HO. TYMA4ElБЕ. CT : 3. ЧЛ 36 И. ЧЛг.,66 УР $ДГЕ. t).. ЛИК $ИДАЦ 43И ' ЗЕ 6Ј 6;ОЕАДНИ =. :... чкик дугова. :. '.: : На. осноау ст...2.чл, 56 Ypeg6e о ;,ипсвидацији : земљорадиичкик дуговз од 26' септембра 936' го? дине.'а y cnopaayuy.ca министроеи пељотнривреде, министром фииансија и _ мкнистром трговине _нип -...,.._. ) ' Аутеитцчно. тумач -ен, е prr 3 чл 36 Урёдбе._ цустрије : нздвјем г o 'пиквидаггији земљбрадниуиик дугова које гласи : ' Аќо је дужкнчка исправв која ' се 'замењује новом облигацијои no. от,3 чл 36 Уредбе p ли - квидацији. земљораднинких дугова и П panилник q 0 ззменн ' дужничквх исправа ' новим о ~лигацијааа изаршнн наелов у смислу Зикопа 0 нзаршењу. H обез 6енењу,.извршии наслдв смислу.тогп 3акона 'је и _ издата нова облигација :' : '.. 2) ' Аутентичво туагац.еи е.. чл. 55 Ууедбе. о ли '- ивидацији ' з eиљ opaдниц irп x-д yroв к oј e rц acн : ;,Ослобон l`ене су од планања депозитник ': такса све, исправе ; готовина н...цруггг, које су 'оте $љеке у депознт код. суда у - веэи ;са аакоиима и уред 6вмА o ваштити земљорадника,'а ; 'подижу се ради. ли - квхдације дугова no Уредби 6 ггиквидацији _ зеи =' :љорвдничких ' дугова :. - _ Hp ~ иартаа 937. голшге.. беогвад,. - - «'44 ~ Др.' Н. ~ Суботн (s : с р ;.,. - ' ИЗДВ.АЈА 6Е.' У :' КАТАСТАВСКФМ ПО ЛЕДУ _ ИЗ ' ПО,$l?УЧЈА РАИИЈИХ.П qрескиа УПРАВА ' ОПц 4ТИНЈн : ТОЛг )Ч СЕ ;., 7О ЦАНИЧКВ. H І РИ? ЛнОРСКЕ. И '.' ПРИПАЈд.f4?Е `;iobhm П OPECi(И Yl УПРАВА N[А, - ' Уредбом ''л aнни cт pa yн yт paшњиц ' п oeл onadv б e, оц 25 cenrediб pa - 936) 43пштина толачка. двојеке је вз ~ Среза -прибојског. гг ггрипо )еиа. Cpešj~ милешевскбм ; Оппгтвна јопганичка иадвојена je xs- ; Среза дежевског и тгрипојена.; Срезу :косовскб -ми = троввчком ; H Општина ' приморска иадвојека је. нз Среза требињеког к прнпојена Cpešy 6'ококе - т opeк oм..... Те промене у., пореском. погледу и aapш e н e ey решењевг 6pr 6734i -од ' 2 цецелгбрв 936..Аа. и ' се..ствнбе у к aт acт py земљпшта ноду - :царало са стањсм поггитиігко -управном и порееком

43 '? І -, іа, '.' Љ ' : L. Страва,Іё BpojuXVlf ,4 реда, 0 ыарта і *ќ : 4 поґеду, тё. на ;! свў :ј. a 32 Заіона о органиаа luiu фйнайсйјскё управё ' ИЗМЕНА И ДОНУНЉ &АВА ЧЛАНђ 6' -:. РЁщАВЉ & М,....- :. ; ' ОПШТЕГ. прлв 'йлника 0 ПОВЛАКЫЋЕН 0Ј. у катастарской пш 'Ј. : В ОЯ 'І -Ьй. И ПРЕВОЗУ. ' ' )а tлтивё то.ііачка. издвоји йз.подруиј цоре - - ОдіуќЬі ии -ќиара са Qбраћај 'flqs: 'ra.' брё ' ј -- прёё ' у Прйбоју -u припојн Лорёској. улравџ од, 27 фебруара 937. годнне, измењен.- је a' КјеПОЈьу..., ".. ни.. ; допущн први став члана.6 Оќштег - Правнлыйќа 0. )йівтина јоіцачка издвоји us подручја ro повдашћеној вожњи и Превозу, појк птвси прёве. ў Нов,ой Пазару н прийоји Гїоресќој..: ':, Офн t и,' щдофнцхіри војќици. й % айдарйи.. б w.і Мит равици ;. н -- у уннформи када путују у цил,у t снгурања же - )пылина прнморска, коју сачињавају катастар - лезн &јке.пруге : в објеќата, хао a; ћоча dн -' грёке этллтине Круи 'евіща к Суторнна, издвојн us прн путбваѓьима -Њеѓёвог : Величанё " а -Крйњё ;' a. учја Кќас 'гарске управе у Требињу й пјж - члакова Кр 'аљевеког ' Доэ.'а. имајі /. прёяо " пабёс ќодјіу 4ју Ката '&ірёкё у tфаёе -у Кётёру... йлатну Ёожњу ye објаву 'изјагу. ож tіа -длеќќе ќо '-:.: N A R E D В "t ИЬгапјпје se na celom d гйачпош ро dпіёј u svako v гію vапје dobrovoljaca za Ёрапяі u kako od ј ѕёиве ројещпі k lice, tako ad strafe posebuui kancetarija Hi ustanova za гё kѓќ tоуапје dёъгё vоіјёса, odnosno пё gо vатіпје Hca 'da se u ріѕојй ' za dobro- ~ioljce ušpanjjt ; pa bilo to da vršl пероѕге dйо, Hо pak posrqdnlm putem: objavljjvsnjem pozlva it torn sinisu n štampi. preko radia, raiašhjanjem. držanlem Javnih ZbOrOVa,' predavanja ј Shč no,.. '.'; - с :. -..., ;,..: --'. 2аъгпЈйјё. ѕе odlazak dоьго vёіјаса za Ё paqіњ z пае dгѓауё.,!.., ј f 3 -- Zађгёпјијё -se pdkupljanje воќаіћ i dru- :gih dobrbvoljalh priloga za Ы 02 КоЈй ' в uкоыјепо strains it Špaп jј i. ' ' " -- : 'Obusta'dja se, ргі vгётёпо,: iidavanje vhi- апј * ра Š&'zа španiju, saiho, za Іёќі t ї rn ќё svrhe izu-. zetnb m0že se odobrttг putovanje it Špantju ј to іирге tћё d гго о dоъгепјі Мі n іѕ tагѕ tvё - unatrašajih po- - усле Qv a.- Ко рго t і vпё ' ov0j nuedbi роѕ tuрі kѕ 2піе. se по v аію od 0 do 600 d!nari a za ѕі uёайе iѕріа tё г lоисапе lzne ј ostailjenon':rqk'i z аџёґо 'rn od it о а 0dа nј `6, Ё dќја vапје. рґекг % ја dye naredbe vr šjč e opšte upravne ylesti prvog stepena odnbsnb drhyne nesne poljcijslce vlasti., UkёІіКс ' Ьі se isledenni oko- : Kostima utvrdito da ргекѓіјі рге t ѕ tа vцајп.деіо tее јkirode postupidi se ѕгіііѕі u: ёі 45.ZаКопа - о u$ ґој : ё tvu vojske f m сіпйг и t ёі : 32 Zakona 0 - dґёа v- ljanstvu.. '. -., 7. Ova naredba stupa na snagu- na dan njenog Jbjavljivanja tj ЅІ uњеяі m novnama". br, ' 3 n'arta 932 god. a Beogradu. Мі 'k,t аґ unutidnjli pnsto"a,. Đ r. Когоес a r. : Qvn Nа db оьівуіјспа je prvput, ј' ЅІи )Љспіјі ' '"" ј - )јата ' br. 49 od 4 "'ado 97 kada je stiiplana s'n'gu)., манде ". :.,, -.., :. ostrvima Poros ј Eubee) nznosi 6 a za octets g ґёка ostrva iznos' 2 zi santirna od геі, 40k taksa 72 ёећоѕіо vаёкп sznost 23 ii, santinia dcl`'re č l '- іі : мі n і tаѓѕуа ры tа. tёіе 'gга fя L telefona,, :d ќ 4 ј 4 і б 3 ёь #б $ ј Ѓ " тужбу?" - ' ' Овај захтев министра яр і вде ' Т ' ќ k'ѓк 4'о 4е јејџ ' претстаќеѓ. - Ј ' - фіњј ; Њґ : су Xs&- tnyaja #' прякет 'ііејењ *аќо '! рё dіен. Касациёя 'бмсуі tу. у Веогра.цу. У ' т oј ќ $істщјі " ёе ' 'наводе одзіўие Р -47 од 9 јуна 934. VоАйне : крек. -.' ќоје треба ха cš'. 9. суі tрьткасіи ' - Јеіа ca. другсм. Међутим ойе.две oдлуке He рещвѓисґо : nиї 'ање я аќа сў донекле у вези, јер сеи једяа H друга у сіоме образл oжењў noauaajy Ha поменути - про tвіс финансисќог аакона. Поред т oга ; веэа :, међў jenie u:npyre одэіуке постојн ' и у томе, діто се ове обе одн oсе Ы пит aња, настајїќ ',у пё 'ступку врописан d tin. 29 a -30 Уредбе 6 ўбрзањуреда '.код. судских a исјкедних власт w за саставизбраног сўді a рдй део 'бе заједнй tікёг имащіодносно й oводом. покренутоѓ ' овквоѓ п oступгс a Тако, прва йёеден ојџіука P 47/34 решава сукоб о надлежиёсти Н 8 йеђу среског и oкружн oг еуда, настйог услед до - нете допуые tin. 8 уводног закона as З 2 К 0 І0н ( 0 ёудсіќо " грађанском п aрн " чн 0" поступку у стару ' lit 22 финавсиског ѕакона ca 934/35 гсдину a : неіедйаког тумачењ a one' бдредбе од страые сре -.' СКОГ H оісруйсно t ёура. ОІфуйви суд, пред којим јё ': лоступак биё отпочет јоіп вре ступања ца с.іы гу.;.. : '. -. l0&. - - н - Ач :ална. ОДЈіУКА. ґ., Овіпте седивце Каса 4ионоѓ сўда у Всограді 0 прийени чл 2 it 30 Уредбё ': 0 ' убрзању ' рада К 0д., :судских и ' иследних власти у сыоровима а.ё 'обу.. смёснќч dра " : Министрправде акіоибр. 6526f36. атраи o. је мипјљёќ 3е К aсационоѓ "суја. о питању :,Аа ')ц s. ёе : : одредба Њі Финанёис wёг закон d$ ГОДИ!Ту којии је изйењён ч 22" І Q ЎводВог ѕакёна аа закон 0 грађанском парвичвом тгоетупёу, о )щсси a na пёпёвё тпјкпенё -ге. noel fай vёоа 934 іьјіиве....,..-,.-. --,$у '. '''"".

44 ~!' ez ДД a 7tr Gt, G _~ll}~7lu

45 /+WitRCL A ;; ~..~ rlrqп ig7'.dro~. ~~Nh4F4v.~.':a г :r`rfs;?fi_. ъ ~ы љ,»» ~ ~..~... 'y, ~..p~ wm ~~~ Р HE$`,т HВ APiй LЖЅТ Н * DdEi[.L NA HATAsTAП Si

46 ~~~~~~~ ~\ _ ~~\ \~~\> ~ ~ ~~ ~- \~ ~~~~~~\ ~, ~'~~~ ~~\~\% _ ~\,~`~\ \~\ \ Ї 7z =- N N H!ёќХ f й W a :,? 44,.~ ~`~\\~~' ~~~~~ \~' ~ ~~`~l~~ ~~ -` ~~~\ 6ть «

47 CJP Fondacija Centarza7avno pravo stftung Kompetenzzentrum fur Offentiches Recht Foundapon PubiaLaw Centre Fondacija Centar za javno pravo, H.Kreševljakvka8; 7000:5arajevo, Вовпа i Herceg ovin a Teli '5 Fax: Е -m ёі!: info ГmfciD.ba Wetii httbi//www.fcip.ba v lt~ tl г?ta t HER Сć Ca V t Н d kl? е,' Е 'г {ic. ;l ц 5 ~U ~5k Вг 3N4 i kit;ісе 59'JilE _..`'...,~='-- --" `--- '~ ~ тл. Ustavnopravna'komisija с.апп ' ^' ~ио и г vj+~t ц гггид ~ «~..~ цго!~ лпкп Predstavni č ki dour PS Predsjedavaju ć i Željko Predsjednik СЈР Prof. Dr. iur. habil. Edin Šar č evi ć Uiiiversitat. L e ipzig Juriste п fakult đ t edi пг du п i-leipzi::de 0049(0)3460! 7393 Bududi да ро 'Vašem poživu ne rr ogu prisustvovatiyav п oj raspravi u nastavku šu moji stavovi koje`saljem ha usme п umolbu kolega Šefika:Džafero6ić a i Damira Arnauta: : Odredivanje granice u родгисји sutorine,je.isklju č ivo pravno pitanje i reievantni su samo pravni argumehti: Argumenti historijske ; в konomske,,politi č ke i sli č ne prirode г ne.mogu biti uzeti U obzir.. 2. U pravne argumente ulaze medunarodnopravni standardi ocjena uslova pod kojim je BiH proglasila nezavisnost, uslova pod kojim'je,priznata kao samostalna država i pod kojim je primljena u č lanstvo UN-а ;. uslova uzajamnog priznanja i uspostavljanja diplomatskih odnosasa državama nasljednicama SFRJ: sve u pogledu ocjene validnosti granice koja je postojala od usvajanje Rezolucije 0 suverenosti u BiH parlamentu (4.;0:.99), do proglašenja nezavisnosti ( ) i priznanja.njenog medunarodnopravnog subjektiviteta (6/7.4; 992 UŠA FEU države). 3. Odredivanje granica pravila: - ni jedna država nije'pozvana da jednostrano utvrduje granice neophodno је da susjedna д ržava prihvati/prizna granice (slu č aj Rann of Kutch `,izdvojeno mišlje п je suca ВеЬІега. RM XV', 446, doktrinalni stay u med. pravu). - državne granice su i i odredene meduna г od п im obič aj п im pravom, pose6no niirovhim ugovorima, ii dugotrajnim, au i neospore п im držanjem teritorija u posjedu: kada Jedha država druže.vrijeme prihvata'.i ne osporavaigra п icu koju je druga d г žava,uspostavila (6 pre ć utnom prihvatanju granica: CJ, Егапсе v. Kihgdoiti, CJ Rep. 953, 36 i Cambodia Ј. Thailand, CJ Rep. 962, 6;,arbitraža.Arge п tina'vs. Chile.o.gra п ici u Beagle-kanalu', 'LM'978, 634)'. - Poseban zna č aj imaju karte/mape 'i razlikuju se: karte/mape primary evidenc" kojesu i п tegralni did ugovora iii se na njega.odnose (u smislu с : 3 А ' it. b WVK = Be č ka konvencija..o ugovorima) od onih koje. nisu integralni dio ugovora i služe za tuma č enje ugovora'( č l. 32 WVK).

48 - Ako države nisu ugovorm utvrdilesgrani č nu liniju Hi je na neki drugi na č in u č inili obaveznom, granice se odredujuprema principu в fektivnostis odredeno родгисје pripada onoj drzav koja je duže vrijeme vršila stvarnu državnuwlast na tom teritoriju a to vršenje nije bib o osporavano (neosporno posjedovanje usp аг b і tгаа u Palmas-slu č aju, RM, 829, 839, 849; iteratura: Krieger, Das Effektivitatsprinzip im Volkerrecht, 2000, 326 i dalje, 48). 4. Relevantne vremenske ta č ke za utvrdivanje granice su; stanje na d'an proglašenja nezavisnosti+bih, na dan prijem u UN, na dan stupanja, па snagu Mi г oynog sporazuma sa aneksima i na dan uzajamnog priznanja, Granice federalnih repubika unutar ŠFRJ, ocijenjene prema ovim vremenskim ta č kama, postale su državne ganice (suprotno, samo ako se u meduvrerrie п u; п isu mijenjale ugovo г ima). 5. U svim reievantnim vг emenskim ta"ckama је kao d г žavna granicavažila granica.repu ь ike BiH, posljednjeg legitim п og pravnog ustrojstva. Pri'tom kao pravno uredenje prerha č ijerri pod г uč ju važenja se-defini г a tecitorijalnost'bih važi Uštav'iz 974. Godi п e. Na osп ovu. п jega је procjenjivano da i BiH zadovoljava uslove ža medunarondo priznanje, odnosno, na osnovu njega je p г eporu č eno.da se gг ada п ski refere п dum pri п vati kao mjerodavna odluka za osamostaljenje BiH. 6. Prema tome l'jstav Republike BiH iz 974: je odredio teritorijalno važenje bosanskohercegova č kog državnog prava pa su time i repu ь ič ke granice uspostavlje п je prema ovom Ustavu poslale državne granice BiH. Na!mjesto Ustava R BiH iz 974. stupio je na snagu Aneks 4 Dayt mirovnog sporazuma (Opšti okvirni sporazum za mir) koji je,na identi č nom teritoriju, prema principu kontinuiteta, važio'i važi danas. Родгисје njegovog važenja je podru č je teritorija BiH, dakle podru č je koje odreduje vanjsku granicu BiH: Ovu č injenicu je potvrdilo medusobno priznanje BiH'i SR Jugoslavije (u č ijem sastavu je prije osamostal ј enј a bila Ć rna Gora, ) i kasnije uspostvaljanje diplomatskih odnosa ( ). Uz Daytonski mirovni ugovor nisu stavljene nikakve rezerve u pogledu razgrani č enј a u po дг uč ju sutorine, isto važi i' za uzajamno рггхпапје i uspostavljanje diplomatskih odhosa. Đ Vim su rebu ЬІ i č ke granice uspostavljene.ustavnim sistemom iz 974, pravno priznate kao medudržavne granice BiH' i CG. 7. Uz Daytonski mirovnisporazumje prilože п a karta/тара U razmjeru : iz'koje se vide granice BiH prema susjednim državama. Ova. kаг tаґјё u funkciji prima ry evidenc" i predštavlja sastavni dio ugovora koji je uspostavio дапавпји _ ustav п u strukturu'bih. Ona je rrtjerodavna za odrediva п ј e.dižavne 9 ranice BiH. Ргета rijop; mtesto Suto г ina пе Oazi u teritorij ВгК i nije U pod г u č ju važenja i primjene. uštavnog sistema BiH. 8, Crna Go г a је U sporп om podru č ju duže vrijeme, prije i poslije deklarisanja i priznanja nezavisnosti, BiH i osamostaljenja CG vršila efektivnu kontrolu teritorija: na ovom родгисји BiH nije imala jurisdikcionu, upravnu i zakonodavnu vlast, na tom podru č lu, nije provoden referendum BiH gradana 0 nezavisnosti ; ono nije bib o uključ eno u popise BiH-stanovnika i nije pravno valjamm aktom osporavna teritorijalna pripadnost sutorine Crnoj Gori, ni u socijalisti č kom periodu, ni u proceduri.zaklju č enja Daytonskog mirovnog sporazuma: Crna Gora je, dakle, od 946 do danas, prema principu teritorijalnog suvereniteta efektivno i' nesmetano kontroiraa podru č je sutorine i vršila driavnu vlast unutar granica koje su uspostavljene kao repuь ič ke granice BFRJ, a ustavnim uredenjem ir 974 prevedene u pravni osnov teritorijalnosti država.nasljeiinica SPRJ, pa time i BiH.. 9. Važan ; pravni argument za utvrdivanje kriterija u pogledu razgra п i č enja је mišlje п je Badinterove komisije koja je prejudicirala ptanje granica BiH i država nasljednlca BFRJ. Prema mišljenju (broj 3) sve bivše repu Ьі ič ke g г anice (prema ustavnom uredenju iz' 974) postaju 2

49 državne granice novopriznatih repubika.. Komisija Jo u mišljenju br. 2 najprije utvrdila da ni pravo na samoodredenje ne može dovesti do promjene granica koje postoje u trenutku nezavisnostiy(uti possidetis juris). U Mišfenju br. 3 je utvrdila pozivaju ć i se na stay CG (spor Burkina Faso/Mai) da ranije granice poprimaju karakter granica koje štiti" medunarodno pravo prema principu poštovanja'teritorijalnog "status quo" i naro č ito prema principu "uti,posidetis juris qui". U mišljeп ju hr. 4 је konstatovaho da je 5kupšti п a sr BiH usvojila Platformu 0 budu ć em u г edenju jugoslove п ske zajednice u kojoj је kao uslov zahtijevala,priznavanje suvere п iteta u пјепгт postojвć rm grahicama. U rп išlje п ju br. 0 je utvrdeho da su grani č e novoosnovane savezne Republike Jugosalvije utvrdene administrativnim granicama OG sr6ije u п utar sfrj. Prema tome, relevantna granica Jo isklju č ivo repubi č ka,granica BiH uspostavljena prema Ustvau iz 974. č ni se da jetadašnje politi č ko predstvaništvo BiH upravo,ovu granicu prihvatilo kao državnu granicu i na toj premisi ušlo u proceduru osamostaljenja'i medunarodnopravnog priznanja. Na-onovu navedenog zaklju č jem da je pitanje medunarodnih granica BiH riješeno prema pravilu da г epu Ы ič ke, granice i teritorijalni suverenite BiH, zate č en no dan stjecanja samostalnosti (neovisno 0 tome koji ć e se dogadaj uzeti kao konstitutivan; referendum, deklaracija, priznanje ili č lansto U UN-u) postale medunarodno priznate granice. Prema svim gorespomenutim kriterijumima i, navedenim argumentima podru č je sutorine se no nalazi' pod teritorijalnim suverenitetom BiH i пгје unutar' родгисја važenja BiH-pravnog sistema. Ova binjenioa se no može.izinijenti vanpravnim argumentima, posebno ne historijskim. Е. 'Šarč ević Leipzig, ~G y\с ` Gc( G / 3

50 Država ;liosna,i Hercegovina д?arlamentarnaakupština Bin Predstavnič ki dom Ustavnopravna komisija Sarajevo,: 9 : ар ria:205: Prof. dr: senadin,lavi ć ) ~ 0_ + АР Л ierc6<3 V P A iill::и >ra Раа ; ам lц lід llл г li G)' NEAC86tpE t9 A f i д J i; J _ adi и ideud Ć Z ~~ оо г 9 п~~п ~ -'~.,~p~&д r ~ ~ ~ в ziaganje na Ustavno-pravnoj komisiji povodom r ašprave Q Sutorini U ovorne kratkom;jzlaganju slijedi ć u pravno-logi č ku liniju povijesnih medudržavnih procesa ianaglasiti';politi č ke konsekvence koje projzlaze iz,njih. Ozbiljni,i odgovorni politi č ki sistemi i djelatnici unutar'njih moraju poštovati i slijediti pravno-logi č ke dimenzije funkcioniranja politickih,zajed"niea. Ljudi svoje zajednice organižiraju na.osnovama prava koje se sastoji od pravila i principa koji su.obavezuju ć i'i koji se ispostavljaju u :fo`rmama zakona stoga se može re ć i'da bi bez'izvjesnih pravnih ' principa živjeli u stanju nep г edvidljivih, proizvoljnih i voluntaristi č kih djelovanja pojedinaca i grupa koj'a.bi nas vodila u anarhijtr i katastrofđ lп e Bonflikte: Disolucija SFRJ žapo č ela ye 26 juna 99.;godine:kada su Hrvatska i Slovenija proglasile.svoju nezavišnostod Jugoslavije. Tadašnje granicesu bile odredene Ustavom:iz 974 nikako nisu bie;,,avnojevske granice.;nije se radiloeo otcjepljenju;kako su to srbijanski politi č ari željeli predstaviti; ve ć o legalnom razdruživanju iz federacije: FrOCes disolucije SFRJ vo đ en ye u okviru Konferencije',0 rniru u Jugoslaviji koja ye za svoje potrebe formirala jedno;pravno tijelo za savjetodavna mišljenja; poznato pod;imenom Badinterova komisija. Ta Arbitražnakomisija je u mišljenju br. : od 29.,novembra 99 godine koje ye objavijeno 7. decembra 99,;konstatovala da se SFRJ nalazi u proeesu raspada: ц mišljenju broj 3,.koje је Badiп terova komisija donijela 'laije č nja 992.,godige dat ye odgovor na pisrrio'мкоје ye predsjednik Arbitražne komisije primio 20. novembra 99 od predsjednika Konferencije za mir'u'jugoslaviji, gospodina Car ingtona, a u kojem ye R_epublika srbiya р otаи а ѕіјё d есе pitanye "Bali se prema іп tег nасюпаіпопі javnom pravu пп utгалје liriije razgrani č enja izme đ u;nrvatske i 5rbije s jedne strane i Srbije i 3osne ihercegovine s druge.strane mogu smatrati, granicama?"'ц mišljeriju ye riaglašerio, p_rimjenjuju ć i princip uti'possidetis, da se,,granice'izmeđ u Hrvatske i 5rbije, izme đ u B'osne i Hercegovine i;srbije, i mogu ć e izmedu drugih susjednih nezavisnih д ržavane mogu niijenjati ižuzev putem,sporazuma do'kojeg se slobodno do đ e'. Badinterova komišija ye slijedila Ustav iz 974. gdje,je jasno,navedeno alineja.2. i' 4. č lana 5. Ustava SFRJ da se,izme đ u republika konzistentnost:teritorija,i repubi č ke granicene mogu mijenjati bez njihove saglasnosti'. Tako ye u mišlje п ju.br.oj, 3 uspostavljen pravni okvir za.me đ usobno priznavanje:bivših r epublika SFRJ i njihove granice su postale međ udržavne ii internacionalne granice. Badinterova komisija ye utvrdila.d'a se granice repu~ika"imaju.smatrati,granieamanezavisnih država i daa ш zašti ~ene internacionalihm

51 pravom. То je;konsekvenca kojoj vodi паее lо poštivanja terjtorijalnog'status quo i nač elo; uti, possidetis iuris svugdje u dапапје m svijetu prtncip uti possidetis iuris tma орсе važenje t",jednostavno kazuje da d гйа vе sti č u'one granice koje su imale danom,proglašenja svoj е državne і nezavisnostt. Mtšljenja,Badtnterove komtsije su postavila,logiku pravnog okvita šltjedom Ustava iz 974 i internacionalnog,prava-na temelju kojeg je BiH mogla nastaviti svoje poštojarije tzvan:$frj kao internacionalnd pnznata i nezavisnadrž2va. Neophodno je potcrtati da=su granice izmedu btvših republika sfrj priznate.kao međ udržavne=granice:na osnovu rnišljenja Badinterove arbttražne.komištje, Histortjske'č tnjenice i neumoljiva pravna,logtka se sudaraju;pred naštm o č tma, tzazivaju:emocije i patriotske poklj č e, ai`mt moramo ostati.hladne glave i mišliti na interese;države Bosne Hercegovine_kao subjekta;internacionalnog (me đ ud"ržavnog) prava. Naravno, mi prihvatamo da su formalno ta č ne brojne htstorijske č tnjentce o Sutorint t njezf п om'položaju ро odlukama Berlinskog.kongresa godine kada.su odredivane,granice Bin njezina dva izlaza,na more (to je nasltje đ e tz 738: godine kada је Dubrovač ka republika ustupila Neum-Klek;i-sutortnu na ulazu u Bokokotorski zaljev Osmanskom carstvu č iji je Довј 'edbtla današnja BiH), odluke Predšjed`ntštva.AVNOJ -a neprovedena formalna ratifikactja promjenegranica sa Crnom Gorom, alt one su form8lno-pr7vn0 t sd'.sta П Ovtšta lnternacionalnog"prava jednostavno poništene kada su savezna skupština sf"rjinarodna skupšttna sr;bih slobodnom voljom usvojili Ustav'sFRj godine: O.vim Ustavom je uspostavljeno novo pravno-politi č kostanje u,sfrj, a ujedno su"stavljeni van snagesvi prtjašnjt dokumenti tewrste: Ovim Ustavom:su savezna i гери bіјска parlamentarna institucija impli"cite rattficirale tpromjenu granieaazmedu BiH,i CG і zчгйе n е 945. godine. Otadaje republika BiH pnhvatila obavezu da poštuje ustavom odredenu,grantcu sa Grnom GoroM., do danas ona ima tu obavezu.. sve republike č lanice jugoslo đ enske.federacije usvojilesu Ustav iz"974..godtne: U. tom Ustavusu jasno d"efinirane njihov8'granice in đ.osnovu+ toga regulirani postoje ć i - _ odnosi. Na toj'ustavnoj'osnovi je;badinterova komtstja zaklju č tla da u proceau,disoluctje Jugoslavije ovegr,gnicepostoje kao slobodno prihva ć ene voljom svihxepublika,:zato su nakon okoneanja,:procesa dtsoluctje, kadasu btvše republike sfrj dobile status nezavisnih i internacionalno priznatih država, ove granice postale"medudržavne ili internacionalno. prtzп ate grant č e. Рогед priznavanja granica usvalanlem Ustava iz 974: došlo je t do priznavanja grani'ca prihvatanjem mtšljenja.badinterove komtsije (mišlje п je broj 3) 992.,godine: Tada је Republika BiH prihvatila oliavezu da poštujeav,,oje,granice na dan proglašenja državne nezavisnosti: To isto poštovanje granica podrazumijevalo se i,za druge republike koje su poštale nezavisne države гnakon disolucije sfrj. najzad, BiH je potvrdtla svoje granice sprani.crne.gore potptsivanlem Dejtonskog-m ш ovnogsporazuma.0 kojem.su međ udržavne granice.koje je utvrd'ila Badinterova komtstja prthva ć ene.kao polažtšte. U ovim sluč ajevima asno e vidljiva:legitimna volja..bih u promjena гnđ gг antca. Bosna t Hercegovina,kao dio mternactonalnog pravnog poretka nemože se.odre č i preuzetih međ udržavnih obaveza ako;žeij ostati kredibilan subjekt tnternacionalnih odnosa. Zato ona kao država, koja,slobodno preuzima svoje obaveze u tnternactonalim relacijama, ne:smije negirati arbitražne odluke i mišljenja,badinterove komistje. nternacionalno preuzete obaveze:države, dakle,:moraju.se poštovatt:'oni;koji misle da je inoguć e-negtratt:arbttražhe odluke ne,razmtšljaju 0 mogu ć tm,konsekvencama ро "držav"и '

52 BiH: Oni',koji.kazuju da.mišljenja Badintero ц e komisije пе 'o6avezujuanašu državu izražavaju opasnu hajdu č ku" logiku koja је dovela do krvavih.r atova i:agresija na tlu rašpadaju ć e'jllgoslavlje devedesetlb;godina. PreUzete obaveze se moraju poštovati da,bi,i drugip"oštovali iste. Država,BiH, dakle; ne može od 'ustati od Badinterovih mišljenja koja su potvrdila пје z і nе gтапісе, a.da:to ne izazove katastrofalne posljedice po flju sa stanovišta internacionalnog prava 'i etп ič ko-г ehgij ѕ kih politikakoje ;je ušporavaju u njezinom razvoju, posljednjih dv,adeseti pet ;godina.. Onikkoji пе prihvataju pravnu-'ogiku Badinterove arbitraž п e: koniišijestoje na pcincipima Miioševi ć eve logike: Ona je protupravna, barbarska, siledžijska : logika koja pokušava silom :nametnuti svoju volju dr ugim narodima i državama, Zato je Miloševi ć ev režim vodio unaprijed.izgubljenelratove za veliku -srbiju kojoj bi se pripojili oni dijelovi bivše države gdjeau.živjeli srbi. Njegova ošvajanja nisu mogla imati pravni u č inak. zuz_etno je važno imati na umu, da је 3adinterova komisija.upozorila da pravo na samoopredjeljenje imaju;samo republike (države), a narodi iii etnj č ke grupe imaju pravo na samoodređ enje, tj. ;pravo nasvoju autonomiju u kulturi :(jezik, vjerovanje,.hjštorija, o6i č àji, tč adicionalne vrijednosti'i,slieno). Za ozbiijne politic"ke šubjekte i djelatnike rnišlienja.badinterove komisije su o_bavezuju ć a.i odre đ ujuć a. Poštovanje pravnih normi i pravnih mišljenja nikako ne može biti;karakterizir ano kao,,veleizdaja",.nego, naprotiv, jedini put kojini naša država kao 7 7. č lanica OUN može i treba i ć i. Država BiH stop u internacionalnom pravnom poretku ј опа ga,mora poštovati, ona mora poštovati preuzete obaveze i žaštititi'še preko njih. zvan toga jeaп aг hija i haos: Vršiti reviziju mišlienja Badinterove komisije, koja su upotpunila pravni okvir dr žavne:nezavis п osti, znaei pristati na antibosansku logiku i politiku izvanpravnogddgqvaranja.tb.državi:bh nikako ne treba..

53 Prof. dr.. Hazi пъ Bašić у i B O SN A Ustavnopravna komisija Parlamentarne skupštine ВіН э PbRf Ar"?i& ~ Ч 3 &НО?3Lи» 2Nnc. Međ udržavna granica izme đ u BiH i Crne Gore Sarajevo, " U N3. 'Dejtonski sporazum. 0 međ unaт odnim:granicama BiH nakon godineci' Dejtonskog,mirovnogsporazuma, izlišno,je.govoriti. 2.. Prvo eksplicitno razgrani č enje:,razgranič enje.bih sa susjednim držayama prema. međ unarodnom javnom pravu zavr"seno је 992., prihvatanjem mišljenja Arbitraž п e komisije za bivšu Jugoslaviju. U ovim mišljenjima.eksplicitno је dat princip koji ć e biti korišten kod razgrani č enja, a koji važi u iл omentu sukce~ije. З. Princip uti.possidetis (at: kako posjedujete;). Princip је u primj'eni od 8-0., arb'it`г ažna komisija ga je u svom Mišljenju br: 3 navela kao mjerodavnog; tumač i se kao bivše administrativne,granice izme đ u.republika postaju granice zašti ć ene medunarodnim pravom. Pod administrati`vnim granicama podrazumijevaju se granice koje obuhvataju teritorij fad kojim je svaka od federalnih j'edinica vršila upravnu vlast. Ovaj princip га lеđиј 'e postoječ e stanje a njegov cilj je,doć i do delimitacije,granica u kratko"т vremenu (vrijeme trajanja.sukcesij'e)., Tako đ er, osnova djelovanja ovog princ"ipa je zadržavanje teritorijalnog statusa quo i preveniranie mogu ć eg sukoba zainteresovanih strana. 4,. storijski argumeuti..argumentacija,kojom se sluč aj vrać a unazad, pozivanjem na Berlinški kongres,.avnoj i kona č no na Ustav RBiH iz `974., ne,stoji. BiH је č inom prihvata п ja ovog Ustava, ргета anglosaksonskom shvatanju prava,,irnplicitno se prihvatila i svoj tadašnji teritorijalno upravni aranžman u SFRJ (pretna kojem Šutorina nalazila u Crnoj (Jori). Osim toga; samo na`celo uti possidetis djeluje na principu 'zaustaviti kazaljku-na satu ; bez da se ona vrać a.uп azad'. Historijski argumenti o pripadnosti nekog podrueja nisu sari po sebi'odluč ujuć i.,nije: važno koliko је dugo vreu ena' и prošlosti'neka vlast upravljala sporn і m područ jem, nego kome je ono. ;pripadalo иа "kriti č ni datum ", tj.. и trendtku sticanja neovisnosti neke nove države. 5, 'Procedura uti possidetis: Ako u momentu razgranič enja ne postoje neki medunarodni iii: domać i pravni akti (npr; me đ usobni ugovor, deklaracija, medunarodni ugovor, arbitražna ii sudska presuda,.neposredni dogovor i dr:), koji kažu dг ugač ije, teritorij, je onoga ko na njemu vrši efektivnu vlast. Na č elo efektiviteta vlasti dovodi do principa uti possidetis де facto, ph ć emu se efektivnost vlasti naro č ito cijeni u trenutku' sukcesije i.и vг emenu poslije toga. Prihvativi`si stanje де fcicto, Arbitг ažna komisija je naglasila sigurnosnu funkciju ovog pravila. 6.. Naknadno utvr đ ivanje granica. Argument:kojim se Mišljenje br. 3 Arbitražne komisije interpretira na na č in da ć ese granice,nekad kasnije (nakon arbitraže) uspostavljati, pokazuje potpuno nerazumijevanje principa uti possidetis. Ovaj princp primjenjuje se u momentu sukcesije, i no pretpostavlja šta се s granicama biti u да lјој buduć nosti. Princip'fotografira' (osveštava)'tkenutnuyeritorijalnu situaciju. On ne prejudicira konač no stanje'gra г iica (nije imperativna:norma:me đ unaг odnog prava ius

54 cogenš). Graniceae,kasnije; i nakon završetka sukcesije, mogu:mije п jati slobodni_m dogovorom, razmjenom; trgovlnom arbtražom, pa č ak i ratovima. Za primj'enu priticipavažno je о п о stanje kojej.e zate č eno.kao trenuttio:fakti č ko stanje. 7, ( kojim granicama je pciznata Bosna i Hercegovina? To su igranlce onog podru č ja ~ fad kojim је RBiH prema Ustavu'iz,974 vršila suverenu politi ć ku viast,"tj. dokie je teritorijalno dosezao njenpravni poredak; Pozivanje na,arbitražu u vezi Sutorine nema pravnog uporišta,, jer je ovo podru č je ve ć arbitrirano kroz prihvatanje Mišljenja;br: 3:. Pozivanje na tužbu protiv Crne Gore vodi ka rutinskoj presudi (res iudicata presu đ ena stvar) i sigurnom,gubitku spora a usputч ezultira i mnogostrukom i raznovrsfom politi č komstetom ža BiH. 8, Geografske karte: Pravna vrijednostkarata ostaje og гапіёепа na dokaz kdji može poduprijeti zaklju č ak do koga je sud došao:drugim sre đ stvima neovisno od geografskihkar.ata> Stoga, karte ne mogu same; po sebi biti dokazom,granica, jer bi u takvom slu čđ ju one č inile?neoborivu presumpc іј u, u stvari; isto to i pravni naslov (titulus), što one nikako f isu. 9 : Pravni status 'Badintera'. Mišljenja Badinterove komisije'.sama po'sebi nišu obavezujuć a, svedok.ne budu dobrovoljno prihvacena. BiH је,-zajedno s drugim republikama, prlstala' na medunarodnu atbitražu prihvatila stavove arbirtražne komisije, č ime su oni postali obavezuju ć i. Pored toga, rriišljenja Badinterove komisije su".objedinjena u rezoluciju UN `a;koja se odnosi na disoluciju bivše _Jugoslavije i koja su time postala i dio medunarodnog prava. R"ezolueija 757 o 3,0. mnja 992 u preambuli па g І aйа vа da sticanje ii promj'ena teritorija putem silc,nisu prihvatljivi ; te da su graruce Bosnei Hercegovin в nepovredive. 0. Kompletiranje državnosti: Novonastale države nisu stekie sva obilježj đ državnosti sve dok sa susjednim državama пе sklope ugovore о deliniitaciji svojih;granica i;dok he 0 y njihovu demarkaciju.na terenu., Ar bitražnipravni,paket i njegovo negir апје. Pristup koji se ;u javnosti zagovara; a prema kojem se želi napravitt takva:komb'inaciju ; da se od Arbitražnih mišljenja uzme npr. onaj' diokoji se odnosi na.nezavisnost, a' da gramce države budu one iz 878,, pravno je:neodrziv: Time se dovodi u pitanle prihvatanja prin ć ipa razgrani č enja,'iz'92, ali i.kompletnog arbitražnog paketa! l2. Štete, koristi i rizici. Netreba zaboraviti da.su ~arbifražni dokumenti:ugradeni u:same teme~emeđ unarodno-pravnog osnova koji je H Bi omoguć io sticanje nezavisnosti. BiH ne može sebi priuštiti luksuz i rižik,nepoštivanja preuzetih me đ unarodnih obaveza; odbacivanjem bib o.kojeg dijela arb%tražnih stavova U suprotnom siu č aј u; terobaveze nišu dužni poštovati' ni drugi. Једап од!klju č nihargumenata na kojifse poziva siovenija u.slu č ajurarbitraže г za Piranski zaljev,jeste upravo Miš jenie;b г 3, Arbitražneskomisije:i princip utn possrdeds. 2

55 PROF:,DR.2ENAD"Đ ELMO, REDOVN PROFESOR USTAVNOPRAVNOJ'KOMSJ PARLAMENTARNE BKUPŠTNE'BOSNE' HERGEGOVNE ~~~ F L`Z А 3di i ti ~я LA `:t'3?дд гаагф iаг :;` ј 4мЕ ':; г, г ак ~' 4; ~ i ~ PREDMET; Rješavanje pitanja 8utorine' aridai,tcao і 'Н і U ІЭ 'urn. Opienapomene. Р 0l đгес l od č injenice, da je д rzava хđједпгса grad'апа (državljana) koji'žive па oij'гедепој дгхаипој teritoriji i koji su pot č i п je п i'п je п oj legitimnoj volji, imamo; u vidu, da je d гѓа v па teritorija proštor na kojem d г žava vrši svoju suverenu i efektivnu vlast.. Taj prostor је višedimenzio пđ la п i obuhvata kopno, morske povr"sine, pođ zemlje i zrac"ni prostor iznad kopna i mora. Teritorija je omedena granicama'države i predstavlja objekt medunarodnoga javnog prava, jer svaka država ; bibo mala iii velika; prema tome pravu, uživa tzv. "'teritorijalnu suverenost". Državna granica je linija. razgrani č e п ja'teritorije izmedu država. Ono to je,;meda" kojom se razgrani č av"aju viasništva na nekretni п ama, to je granjca kada su đ ržave и pitanju: Takoder о п о što su рго b Іетг kod uredenja meda medu susjedima; uvjetno kazano su to problemi medu drzavama u,,jednom'i u drugom siueaju č esto nastaju sporovi' koji u odredenim slu č ajevima dovode, do,sukoba i ratova sa "veoma teškim posljedieama posljedicama. Tako је jedan od najvaž п ijih problema današ п jice u odnosima izmedu država'vezan za dr й avnu tecitoriju i u neposrednoj je vezi sa svjetskim rnirom Švakodnevno smo svjedoci brojnih primjera rješavanja teritorijalnih sporova, btbo pregovorima, bib o primjenom sile koja je zabranjena medunarodnim pravom. To sve skupa,jasno govori da promjene državnin granica nikada, nisu bile bezazlene i пајсевсе su se završavale krvoproli ć em.. Historijsko-pravne osnove rješavanja medud гžavnih sporova o granicama, S,obzi г om,:da'je teritorija jeda п od.osnovnitr.elemenata državnosti, proizilazi zakljueak, da bi država postojaia mora,imati`teritoriju kao otilast na kojoj se prostire.njena suverena vlast. Medutim ; nu danas ne postoji saglsnost u definiranju teritocije. Na nju su uticala razli č ita uč en'a;unutrašn ~ ~ е g i medunarodno g prava koja su sesporila, uglavnom, zbog pravne prurode ddavne teritorije. Bez namjere da se upušta"mo u razjaš п javanje,navedenih pitanja koja suteoretske naravi u okviru h istorijskog, politiekog; geografskog, demografskog, pravnog, sociofoškog исепја, moramo napraviti distinkciju izmedu izmedu pravnih'i ostalih, a posebno historijskih,shvatanja ovog pitanja. Prema politi č kom odredenju, teritorija se može shvatiti kao iatribut države, nešto bez с"ega ona ne može, postojati :rnada, na ža'ost, danas imamo slu č aj postojanja države.bez vlastite teritorije (Palestina). 5 druge st г aп e, pravna teorija 0 teritoriju kao oblasti na kojoj se prosture efektivna vlast, п aj č eš ć e se suoeava sa pitanjima vezanum za drzavne granice sporovi koji su u prošlosti rješava п i doveli su pravila uuti' possidetis«koje susre ć emo još u Rimskoj državi: Njegovo znacenje, 04 onoga 'ko posjeduje iii ',kako posjeduješ;, dovelo je do nezaobilazno primjenjive premise za г ješavanje medunarodnuh sporova u odnosu :na igranuce novonastalih nezavusnuh d г žava Južne Amerike. Tako,je bib o još 80 godune kada je arbitražnom presudom riješen spor 0 granicama 'izmedu Bolivije, i Perua, 922'. _. ; kada je okonc" ап spor izmeг3u Koiumbije i Venecuele, zatim 93-3., arbitražom, izmedu Gvatemale i Hondurasa sli čп o је bib o i'sa' sticanjem nezavisnosti bivših kolonijalnih država na tu Afrike, pa su šefovi država i vlada donijeli

56 Rezolu ć iju 964, godine kojom;se proklamira,obaveza poštivanja postoje ć ih granica država u д re п utku sticanja njihove. п ežavisnosti. Na tim osnovama je Medunarodni sud pravde::uhagu 986. Riješio spor izmedu-burkine Fasdo i Republike Mali započ etjoša960. godine Presuđ om u sporu B Faso,i'R Mali, nač elo'uti)posidetis', ozvani č e п o je, kaona č elo opć eg medunarodnog prava, odnosno, kao jedan od izvora na kojem po č iva to pravo, jer је Vijeć e г,suda zauželo stajalište, ро kojem је neč elo 'uti possidetis' logicki povežano s fenomenom sticanja nezavisnosti država, ma gdje god do te nezavišnosti došloa. To nije' norma ius. č ogensa, dakle, ona ad koje nije dozvoljeno nikakvo odstupanje. Naprotiv; ovim pravilom :ne sprije č ava se promjena drkvnih,granica kada god se države о 'to me dogovore. Medutim, u slu č aju nepostizanja sporazuma, пасе lо»uti possidetis<_r,se namece kao obavezno pravno pravilo medunarodnog javnog prava koje im trenutnu primjenu ukoliko neka država istakne zahtjev za promjenom državnih granica. U znanstvenom i doktrinarnom tuma č enju, na č elo»uti possidetis«ima prvenstvo U č ak i onda kada je država и prošlasti (biiskoj"ii daljnjoj), vršilasuverenu vlast na teritoriji primjeni, države sa kojom,je u šporu.'pored presude o,kojoj je тгјес, ovo pravilo je primijenjeno i utslu č aju raspada.5ovjetskog'saveza,.kada je nastao veliki: broj nezavisnih'država,.:kao i Č ehoslovač ke llf Pravna priroda rješavanja pitanja 5utorine po medunardnom pravu Procjene паиспе i stru č ne javnosti iz obiasti medunarodnog javnog prava ukazuju, da bi bez pravila 'uti possidetis'na tlu Evrope nastaio oko.300 novih dfžava. 5 tim u vezi,je zna č ajno napomenuti, da pravilo'uti possidetiš' nema retroaktivnu primjenu, nego djeluje'za ubudu ć e' i ima nepošrednи pri mjenj ivost. majuć i,u vidu spor izmedu Bosne.i,Hercegovine i Crne Gore, sasvim је neupitno da pravni osnov za njegovo razrješenje i se mora tražiti u pravilima rnedunarodnog javnog, prava. Prema odredbi č L 38. Statuta Medunarodnog suda pravde, po kojima taj sud odlu č uje;prilikom,rješavanja medunarodnih sporovaižmedu država, sudske presude, a samim tim i arbitražne,presude, odluke'i mišljenja (fr."aviš ), zasriivaju se na ) medunarodnim konvencijama,',2).medunarodnim obi č ajima,. 3) opć im nač elima prava, 4) sudskoj praksi, kao i pravilu "ex equo et bono' (u nedostatku pravnih pravila, sporse rješava.po principu pravi č nosti ukoliko se strane u sporu 0 tome.dogovore):: U konkretnom sluč aju spar se ne može rješavati, ni pred Medunarodnim sudom, a ni pređ stalnim ili ad hoc arbitrainim sudom'ili organom te vrste iz ѕ iiје dес ih razioga, kako formalnih, tako i materijalnih, kao što su: A) Po гг nalni razlozi: a) usluč aju podnošenja tuž б e od strane Bosne i Hercegovine protiv'crfne Gore, tužba bila odbač ena prmjenom op ć eg pravila'res iudicata', odnosno, presudena stvar. (sluč aj Burkina Faso i Repubiika Mali - ё i 38. () 4) 5tatuta М 5.),, b) Mišljenje broj 3: Arbitražne komisije Mirovne Konferen č ije=za Jugosiaviju Evropske zajednice '.kaje је obavezuju ć e i pa kojem ;su unutrašnje,granice bivših jugoslovenskih republika postale spojne granice novih nezavi_s,nih i suverenih država iviišljenje,je' data u skladu sa Deklaracijom 0 Jugoslaviji, od 6. decembra 99,. kao'i Procedurom rada Arbitražne komisije 0 dugoslaviji, od,23. decembra 99:, c) takoder, ',spar pred medunarodnim sudbenim tijelima ne bi bio mogu ć, jer је neophodam pristanak Crne. Gore, a takav pristanak Crna Gora ne bi dala, što је sasvim jasno re č eno ad strane njenih zvani č nika. (5l исај spora 0 granici'u Egejskom moru izmedu Grč ke i'turske kada je Turska odbila prihvatiti u č ešć e u sporu pred М.5.). B) Mate[ijalni razlogi a) pravilo 'uti posidetiš predstavlja pravilo op ć eg medunarodnog prava koje je obavezujuce u SlUČ aju ne!postojanja spor đ zuma. iz medul:.bosne Hercegovine i Crne 2

ИВАН БА ЗР ЂАН, ро ђен у Ва ље ву. Основ не и ма стер сту ди је. у Но вом Са ду. Пи ше филм ску кри ти ку (за сајт Но ви По лис) и тек сто ве,

ИВАН БА ЗР ЂАН, ро ђен у Ва ље ву. Основ не и ма стер сту ди је. у Но вом Са ду. Пи ше филм ску кри ти ку (за сајт Но ви По лис) и тек сто ве, А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ДЕ ЈАН АЛЕК СИЋ, ро ђен 1972. у Кра ље ву. Пи ше по е зи ју и про зу. К њи г е пе са ма: По т п у н и го в ор, 1995; Доказ и в ање се нке, 1996; Сваг да шњи час, 2000; Со б

Részletesebben

Országos Egészségbiztosítási Pénztár TÁJÉKOZTATÓ

Országos Egészségbiztosítási Pénztár TÁJÉKOZTATÓ Országos Egészségbiztosítási Pénztár Nemzetközi és Európai Integrációs Főosztály TÁJÉKOZTATÓ A magyar egészségbiztosítás szolgáltatásainak nyújtására szerződött szolgáltatók számára az Európai Gazdasági

Részletesebben

(СВЕ ТОГ ВЛ А Д И К Е М А К СИ М А)

(СВЕ ТОГ ВЛ А Д И К Е М А К СИ М А) П Е Т Е Р Р О К А И П РИ ЛОГ БИ О Г РА ФИ Ј И Д Е СПО ТА ЂОР ЂА БРА Н КО ВИ Ћ А (СВЕ ТОГ ВЛ А Д И К Е М А К СИ М А) Срп ск и де спо т Ву к Гр г у р ови ћ ( Бра н ко ви ћ), Змај О г ње н и Ву к с рп ск

Részletesebben

10. A NEMZETI JELKÉPEK HASZNÁLATÁNAK ÉS A NEMZETI ÜNNEPEKRŐL VALÓ MEGEMLÉKEZÉSNEK A JOGA

10. A NEMZETI JELKÉPEK HASZNÁLATÁNAK ÉS A NEMZETI ÜNNEPEKRŐL VALÓ MEGEMLÉKEZÉSNEK A JOGA 10. A NEMZETI JELKÉPEK HASZNÁLATÁNAK ÉS A NEMZETI ÜNNEPEKRŐL VALÓ MEGEMLÉKEZÉSNEK A JOGA A nemzeti jelképek használatának és a nemzeti ünnepekről való megemlékezésnek a joga 243 A szerb alkotmány (79.

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA. SLUŽBENI LIST OPŠTINE MALI IðOŠ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA. SLUŽBENI LIST OPŠTINE MALI IðOŠ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA SLUŽBENI LIST OPŠTINE MALI IðOŠ ГОДИНА XLIV 27.04.2012. БРОЈ 6. XLIV. ÉVFOLYAM 2012.04.27. 6. SZÁM GODINA XLIV 27.04.2012. BROJ 6. Страна

Részletesebben

Dr. Sokcsevits Dénes Egyetemi docens PTE BTK Horvát Tanszék PUBLIKÁCIÓS LISTA. PhD fokozat megszerzése előtt megjelent munkák.

Dr. Sokcsevits Dénes Egyetemi docens PTE BTK Horvát Tanszék PUBLIKÁCIÓS LISTA. PhD fokozat megszerzése előtt megjelent munkák. Dr. Sokcsevits Dénes Egyetemi docens PTE BTK Horvát Tanszék PUBLIKÁCIÓS LISTA PhD fokozat megszerzése előtt megjelent munkák Könyvek: - Sokcsevits Dénes-Szilágyi Imre-Szilágyi Károly: Déli szomszédaink

Részletesebben

ZAPISNIK O RADU IZBORNE KOMISIJE NA UTVRĐIVANjU REZULTATA IZBORA ZA ODBORNIKE SKUPŠTINE GRADA SUBOTICA ODRŽANIH 24. APRILA 2016.

ZAPISNIK O RADU IZBORNE KOMISIJE NA UTVRĐIVANjU REZULTATA IZBORA ZA ODBORNIKE SKUPŠTINE GRADA SUBOTICA ODRŽANIH 24. APRILA 2016. ZAPISNIK O RADU IZBORNE KOMISIJE NA UTVRĐIVANjU REZULTATA IZBORA ZA ODBORNIKE SKUPŠTINE GRADA SUBOTICA ODRŽANIH 24. APRILA 2016. GODINE 1. Sednica Komisije počela je u 18,30 časova dana 25. aprila 2016.

Részletesebben

2008-tól a PTE BTK Szlavisztika Intézet igazgatója és a Horvát Nyelv és Irodalom Tanszék tanszékvezetője vagyok.

2008-tól a PTE BTK Szlavisztika Intézet igazgatója és a Horvát Nyelv és Irodalom Tanszék tanszékvezetője vagyok. Szakmai önéletrajz Nevem Sokcsevits Dénes, 1960. január 16-án születtem Baján. Általános és középiskoláimat Budapesten végeztem, 1978-ban érettségiztem a budapesti Táncsics Mihály Gimnáziumban. Érettségi

Részletesebben

Kösd össze az összeillı szórészeket!

Kösd össze az összeillı szórészeket! há tor gyöngy tás mor kás fu ház ál rom á mos sá rus szo dály moz szít szom széd ol vad pond ró dí ves da dony ned rál süly lyed tom na ka bog ge gár bál dol lo bol bun bát bár da bo be kar pa e ca koc

Részletesebben

Moguća pitanja prilikom intervjua. i predaje dokumentacije, ili u Konzulatu prilikom zakletve:

Moguća pitanja prilikom intervjua. i predaje dokumentacije, ili u Konzulatu prilikom zakletve: Moguća pitanja prilikom intervjua i predaje dokumentacije, ili u Konzulatu prilikom zakletve: 1. Foglaljon helyet. - Izvolite sedite. - Köszönöm szépen. Hvala lepo. 2. Mi az Ön lakcíme? - Koja je vaša

Részletesebben

VAJDASÁGI MAGYAR FELSŐOKTATÁS - JOGSZABÁLYI HÁTTÉR, HELYZETKÉP, TÁVLATOK

VAJDASÁGI MAGYAR FELSŐOKTATÁS - JOGSZABÁLYI HÁTTÉR, HELYZETKÉP, TÁVLATOK Tóth Karolina, abszolvens hallgató Újvidéki Egyetem Jogtudományi Kar Belügyi irányzat VAJDASÁGI MAGYAR FELSŐOKTATÁS - JOGSZABÁLYI HÁTTÉR, HELYZETKÉP, TÁVLATOK Bevezető A dolgozat fő témája a vajdasági

Részletesebben

E F O P

E F O P E g y ü t t m z k ö d é s i a j á n l a t K ö z ö s é r t é k e i n k s o k s z í n z t á r s a d a l o m E F O P - 1.3.4-1 6 P á l y á z a t i t e r v e z e t 2. 0 ( F o r r á s : w w w. p a l y a z a

Részletesebben

33. szám A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA. Budapest, 2006. már ci us 27., hétfõ TARTALOMJEGYZÉK. Ára: 3887, Ft

33. szám A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA. Budapest, 2006. már ci us 27., hétfõ TARTALOMJEGYZÉK. Ára: 3887, Ft A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA Budapest, 2006. már ci us 27., hétfõ 33. szám Ára: 3887, Ft TARTALOMJEGYZÉK 62/2006. (III. 27.) Korm. r. Az egyes pénzbeli szociális ellátások elszámolásának szabályairól...

Részletesebben

É ú ő ú Ö ő ü ü ú í í ö ő ő ő ü ć í Í ú í ű ü ő ő í ő ő ő ö ő í í ú í ű Ĺ ő í ő ő ú ő Ĺ ő Í í ő Ĺ ú ú í ű Í ü ő ő ę ü í í í í í ö Ĺ ő ö ő í ö ű Í ö ú í ű ő ö ú ú Ö ü ö í ö ű Ü ű ö ú Ö ü ę ę ő ú ü ę ő ö

Részletesebben

Heart ra te correc ti on of t he QT interva l d ur i ng e xercise

Heart ra te correc ti on of t he QT interva l d ur i ng e xercise Heart ra te correc ti on of t he QT interva l d ur i ng e xercise Gáb or Andrássy, Attila S zab o, 1 Andrea Duna i, Es zter Sim on, Ádá m T a hy B u d a p e s t i S z e nt Ferenc Kó r há z, K a r d io

Részletesebben

136 Con Dolore. Tenor 1. Tenor 2. Bariton. Bass. Trumpet in Bb 2. Trombone. Organ. Tube bell. Percussions

136 Con Dolore. Tenor 1. Tenor 2. Bariton. Bass. Trumpet in Bb 2. Trombone. Organ. Tube bell. Percussions Tenor 1 Tenor 2 Bariton Bass Trumpet in Bb 1 Trumpet in Bb 2 Trombone Percussions Organ 136 Con Dolore Tube bell X. Nikodémus: Mer - re vagy, Jé - zus, hol ta - lál - lak? Mu-tass u - tat az út - ta- lan

Részletesebben

ľ ú ő ö ü ö ľü ő ľ ő ö ü ú ö ľ í ü ú í ö ľĺ ő ű ľ ö ü ľü ę đí ą ó ő ő ü ú í ľ í í ý đ ę öľ ü í ú í ó í ő ó í ő ő ö ö ú í í ö ö ľü ú í í ľ ľ Ü Ü í í ľ

ľ ú ő ö ü ö ľü ő ľ ő ö ü ú ö ľ í ü ú í ö ľĺ ő ű ľ ö ü ľü ę đí ą ó ő ő ü ú í ľ í í ý đ ę öľ ü í ú í ó í ő ó í ő ő ö ö ú í í ö ö ľü ú í í ľ ľ Ü Ü í í ľ ő ü ü ľ ő ü Ü Ü ľ ů ľ ü ľ ü íľ ő ő ű ü ő í ľ ľ ü ę ľ ü ľ ü ó ő ö ľü ő ź ő ő ő ö ľ ę ľ ľü ľ ź í ö ľ ő ö í ő ź ö ö ü ź ź ť ő í ľ ó ó ó í ó ő ö ő ü ą ą ó ó ľ ó ó ó í ö í ö ü ó í ó ü ó í ú í ó ő ü ó ő ü ú

Részletesebben

Podešavanje Suse linuxa (verzije 10.1) za PPTP VPN konekciju A Suse 10.1 es linux beállítása a PPTP VPN kapcsolatra

Podešavanje Suse linuxa (verzije 10.1) za PPTP VPN konekciju A Suse 10.1 es linux beállítása a PPTP VPN kapcsolatra Podešavanje Suse linuxa (verzije 10.1) za PPTP VPN konekciju A Suse 10.1 es linux beállítása a PPTP VPN kapcsolatra 1. Podešavanje vršimo preko grafičkog interfejsa. Treba pokenuti YAST: Applications System

Részletesebben

í ö ö í ő ď ż ö í Í ő ť ö ü ľ í ő Ĺ í í ÍĹ Í É ő Ę ő ľ Ü íľ ő Ę ľ í ő ő Í ő ľü í ú í ő ľő ő Ĺ Ĺ ő ő ľ ü ő ü ö ő ő ľ ü ć ő ľü ľ í ő ő ü ő ö ľ É Í ö ö ő

í ö ö í ő ď ż ö í Í ő ť ö ü ľ í ő Ĺ í í ÍĹ Í É ő Ę ő ľ Ü íľ ő Ę ľ í ő ő Í ő ľü í ú í ő ľő ő Ĺ Ĺ ő ő ľ ü ő ü ö ő ő ľ ü ć ő ľü ľ í ő ő ü ő ö ľ É Í ö ö ő ő ľ ľ ľ ľ Ĺ ľ ü ľ ő ľ ő ę ś ľ ü ľő í ł öľ ő ö ö ö É öľ ć ľ ő ő í ź ľ ő ő ő ö ľ ő ü Ü ő ľ ľ ą Ü ő ö í Ü ő ľ ľ ľ Ü ő ľ ő ő ľ Ĺ ą ő í ľ ľ ő ť ľ ü ő Ü ö ú ü ő Ó ľ ő ľ ö ľ í Á ľ ě ü ľ ľ ľ ě í ő Í Íľ Ö ő ľ í

Részletesebben

Ł ť ŕ í í ü ö ő ű ő ő ő ú í ä Í ř ö ő í í ę ö ő í Ú í ń đ ń É É ő Ę í í ű ü ö í ö Ĺí ö ő ü Ó ő ü ń ü ö ö ö ö ő í Ü í Ü ö í ő í ś ű Í Ł Á Á ő í ö Ú í ű í í ô ő í ő ö ö ő ú ő ä ő í ű ő ü ő ő í ő í í Í í

Részletesebben

VARÁZSLÓ TULAJ- DONSÁG- ÉRTÉK ERŐ ÜGY ÜGYESSÉG ÁLL INT INTELLIGENCIA BÖL KAR KARIZMA. Egyéb módosító ALAPTÁMADÁS

VARÁZSLÓ TULAJ- DONSÁG- ÉRTÉK ERŐ ÜGY ÜGYESSÉG ÁLL INT INTELLIGENCIA BÖL KAR KARIZMA. Egyéb módosító ALAPTÁMADÁS KASZTFÜGGÉS VARÁZSLÓ A KARAKTER NEVE: FAJ: _ SZINT: NEM: _ JELLEM: TULAJ- DONSÁG- TULAJ- DONSÁG- IDŐLEGES IDŐLEGES TERMET: KOR: _ SÚLY: MAGASSÁG: HAJ: _ SZEM: VALLÁS: SZAKÉRTELMEK MAX. SZINT / ERŐ ERŐ

Részletesebben

7.1 Légtelenítése a szivattyút használat előtt... 4 7.2 Az úszókapcsoló be- és kikapcsolási helyzetének beállítása... 4

7.1 Légtelenítése a szivattyút használat előtt... 4 7.2 Az úszókapcsoló be- és kikapcsolási helyzetének beállítása... 4 1 BERENDEZÉS... 2 2 LEÍRÁS (A ÁBRA)... 2 3 CSOMAGOLÁS TARTALMA... 2 4 ÁLTALÁNOS BIZTONSÁGI SZABÁLYOK... 2 5 INDÍTÁS ELŐTT GYŐZŐDJÖN MEG A KÖVETKEZŐKRŐL!... 3 6 FELSZERELÉS... 3 7 ELINDÍTÁS... 4 7.1 Légtelenítése

Részletesebben

148. szám A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA. Budapest, 2006. de cem ber 5., kedd TARTALOMJEGYZÉK. Ára: 1701, Ft. Oldal

148. szám A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA. Budapest, 2006. de cem ber 5., kedd TARTALOMJEGYZÉK. Ára: 1701, Ft. Oldal A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA Budapest, 2006. de cem ber 5., kedd 148. szám Ára: 1701, Ft TARTALOMJEGYZÉK 2006: C. t v. A kül föl di bi zo nyít vá nyok és ok le ve lek el is me ré sé rõl szóló 2001.

Részletesebben

ú ľ ľ ä ú ľł Łř äľľ ź ź ó ľ ú Ö ö ó ó ó ź ę ő ö ő ö ó ö ę ó ó óö ö óö ö ő ő ő ő ć ö ó ő ő ó ö Á ľ ö ó ő ő ü ö ű ö ő ö ó ľ ú Ö ü ű ö ö ö ń ź ü ľ ö ľő ő ü ę ö ő ó ö ö ö ę ľü ľ ö ü ö ö ó ü ľ ö ö ú ö ő ő ź

Részletesebben

Ü ę í í Í ý í ö ý í ö ü í í ö ę ź ó ü í í í í í ę í Ü ź í í ť í ę ó ó đ ú đ đ Ü í ź í ü í ü ú ú ó ö ü ó í í Ü í ú ó ú ö ü ź ú ó í ź Ü ü Ü đ í ü ó ü ú

Ü ę í í Í ý í ö ý í ö ü í í ö ę ź ó ü í í í í í ę í Ü ź í í ť í ę ó ó đ ú đ đ Ü í ź í ü í ü ú ú ó ö ü ó í í Ü í ú ó ú ö ü ź ú ó í ź Ü ü Ü đ í ü ó ü ú ü í ü ü Ü Ą ú ü ü í ń í ü ü ü ú ó ź ö ü ź ę ü Ü ö ü ź í ö ö ź Ĺ ü ö Ĺ ó ü ü í Á í Ĺ ą ü ó ö ü ó ü ü ö í ó ú ö ö đźů Ü Ĺ Ą ó í í ď đ ö ü ö í ó ó ó Ü ę í í Í ý í ö ý í ö ü í í ö ę ź ó ü í í í í í ę í Ü ź

Részletesebben

ó ó é ő é ő é é í á ú óé ü ö ö é ő é ő á á é ü ü é ő í ó í ú Í í ö á ő á á ú ő á í á é é á í é é á é á é ó á ö é í á á é é é á á é ó é é ő í í á í ó ő

ó ó é ő é ő é é í á ú óé ü ö ö é ő é ő á á é ü ü é ő í ó í ú Í í ö á ő á á ú ő á í á é é á í é é á é á é ó á ö é í á á é é é á á é ó é é ő í í á í ó ő ő á ü ó á é ő ü é ź á á é é ü á Ť á ő ő á Í ő ő é í é í ő á ü é á í ÔŤ á á é é ü á ü é é ö á á ú í á ó ó ó é é é á ę é ü é é í é ó á á é é ü á é á á é é á é é ő ó á Ö á á á á é é ü á á é á ű á á á é é

Részletesebben

A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA. Budapest, 2008. jú ni us 25., szerda. 93. szám. Ára: 2400, Ft

A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA. Budapest, 2008. jú ni us 25., szerda. 93. szám. Ára: 2400, Ft A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA Budapest, 2008. jú ni us 25., szerda 93. szám Ára: 2400, Ft A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA Budapest, 2008. jú ni us 25., szerda 93. szám Ára: 2400, Ft TARTALOMJEGYZÉK

Részletesebben

JEDINSTVENA RANG LISTA ZA UPIS STUDENATA U PRVU GODINU OSNOVNIH I SPECIJALISTIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA ZA ŠKOLSKU 2017/2018

JEDINSTVENA RANG LISTA ZA UPIS STUDENATA U PRVU GODINU OSNOVNIH I SPECIJALISTIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA ZA ŠKOLSKU 2017/2018 Visoka tehnička škola strukovnih studija Subotica 07.09.2017. godine Broj: 01-295/2017 JEDINSTVENA RANG LISTA ZA UPIS STUDENATA U PRVU GODINU OSNOVNIH I SPECIJALISTIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA ZA ŠKOLSKU 2017/2018.

Részletesebben

6. szám. 2006/6. szám HATÁROZATOK TÁRA 51. Budapest, 2006. feb ru ár 13., hétfõ TARTALOMJEGYZÉK. Ára: 414, Ft. Oldal

6. szám. 2006/6. szám HATÁROZATOK TÁRA 51. Budapest, 2006. feb ru ár 13., hétfõ TARTALOMJEGYZÉK. Ára: 414, Ft. Oldal 2006/6. HATÁROZATOK TÁRA 51 Budapest, 2006. feb ru ár 13., hétfõ 6. TARTALOMJEGYZÉK 2019/2006. (II. 13.) Korm. h. Az Or szá gos Tu do má nyos Ku ta tá si Alap prog ra mok 2006. évi több - lettámogatához

Részletesebben

172. szám II. kö tet. II. rész JOGSZABÁLYOK. A Kormány tagjainak A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA

172. szám II. kö tet. II. rész JOGSZABÁLYOK. A Kormány tagjainak A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA Budapest, 2005. de cem ber 29., csütörtök 172. szám II. kö tet TARTALOMJEGYZÉK 125/2005. (XII. 29.) GKM r. A köz úti jár mû vek mû sza ki meg vizs gá lá sá ról szóló

Részletesebben

śň ř Ł ú ľ ú ü ő í Ö ő ľ ü ö í ő ü í Ĺő í ľ ľ í ő ľ ľ ő ú ő ö ú Ú ő í Í ő ö öľ ű Ö ö ü í ť ü ö ő í ľĺ í ő ö ő ľ ő ľ ü źł đ ú ú ú ü í Í í ü ľ ľ ľ ü öľ ú í ő ľ ő ö ľ ő ľ ľ í Ł Ą í ö ő ľ Ą ľ ľ ľ Í ú ö ľ ľő

Részletesebben

A MAGYAR TÖRTÉNELMI TÁRSULAT KIADVÁNYAI

A MAGYAR TÖRTÉNELMI TÁRSULAT KIADVÁNYAI A MAGYAR TÖRTÉNELMI TÁRSULAT KIADVÁNYAI 2 A MA GYAR TÖR TÉ NEL MI TÁR SU LAT KI AD VÁ NYAI A kö tet írá sai zöm mel a hu sza dik szá zad idõ sza ká ról szól nak, más részt pe dig át té te le sen ér vel

Részletesebben

29. szám. I. rész HATÁROZATOK. A Kormány határozatai. A Kormány

29. szám. I. rész HATÁROZATOK. A Kormány határozatai. A Kormány 006/9. HATÁROZATOK TÁRA 59 Budapest, 006. június 8., szerda TARTALOMJEGYZÉK /006. (VI. 8.) Korm. h. A Magyar Köztársaság minisztériumainak felsorolásáról szóló 006. évi LV. tör vény. -ából ere dõ egyes

Részletesebben

ő ő őí ľ ý ą í ľ Á Ó ď ť ź í óą ś ő ď ź ď í ľ đł Ąö Á ń ľ Đ ő

ő ő őí ľ ý ą í ľ Á Ó ď ť ź í óą ś ő ď ź ď í ľ đł Ąö Á ń ľ Đ ő Ä ő ł Ť ő ö ľ Ĺ ďó í ő ď ő ó ö ź ú ú ö ő ő Á ö ü ľ ź ľ ľ ď ö ő ę Áť đ ő ő ő őí ľ ý ą í ľ Á Ó ď ť ź í óą ś ő ď ź ď í ľ đł Ąö Á ń ľ Đ ő í í őľ í ü í ľö í ü í ś ő ő ő ď í đ í óđ ő ľ ä í őđ Í Í ś ń ř ď ů ľ

Részletesebben

ę ú Ĺ ý ú ó ý ó ő ő ü Í ő ę ó ę í ó ó ź ő ź ő ź í í ő ö ü ú ő ö ö ü ü ó í í ő ő í Ĺ Ĺ ó ú í ö ö ő ó í ő ő ó ó ę ő í ö ó źú Í ő í ú ö ú ó í ő ő ő ź ő í

ę ú Ĺ ý ú ó ý ó ő ő ü Í ő ę ó ę í ó ó ź ő ź ő ź í í ő ö ü ú ő ö ö ü ü ó í í ő ő í Ĺ Ĺ ó ú í ö ö ő ó í ő ő ó ó ę ő í ö ó źú Í ő í ú ö ú ó í ő ő ő ź ő í ő ő ó ú ő ó í ü í ú ó í ő ö ó ő Ą ö ö ü ź ő ő ö í Ö ó ú ý ú Íř ö ó ý ä ü ú ó ö ő ő í ň ů ú í ú ő ö ö ö Í ö ó ü ó ň ó í í í ć ý í í ý ü ú ü ó ő í ő í ö ä ú í í ü ř ő ő ó Á í ö ő ü í ó Í ó ő ú í í ó ę ú

Részletesebben

A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA. Budapest, 2008. már ci us 17., hétfõ. 44. szám. Ára: 250, Ft

A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA. Budapest, 2008. már ci us 17., hétfõ. 44. szám. Ára: 250, Ft A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA Budapest, 2008. már ci us 17., hétfõ 44. szám Ára: 250, Ft A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA Budapest, 2008. már ci us 17., hétfõ 44. szám TARTALOMJEGYZÉK 2008:

Részletesebben

ő ü ó ź ő ő ő Ü É ő ő ő í ó ä ü ő í ő í ü ź ő ú ö ő í ő ö ů üö ő ö Ĺ ü ő ő í ő ó ü ó ó ő í ó ý í ü ö ý ę ź ő ó ö í ź ő ő ő ź í í ü í Ĺ í ö ź ü ó ü đí ó ő ü ó ź ó ć ú Ĺ í Íí ú í Ĺ ó í í í í ó ú ź í í í

Részletesebben

A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA

A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA Budapest, 2007. má jus 21., hétfõ 63. szám I. kö tet Ára: 3234, Ft TARTALOMJEGYZÉK 2007: XXXIX. tv. Egyes adótör vények mó do sí tá sá ról... 4132 18/2007. (V. 21.)

Részletesebben

2007/9. szám TURISZTIKAI ÉRTESÍTÕ 401 AZ ÖNKORMÁNYZATI ÉS TERÜLETFEJLESZTÉSI MINISZTÉRIUM HIVATALOS ÉRTESÍTÕJE

2007/9. szám TURISZTIKAI ÉRTESÍTÕ 401 AZ ÖNKORMÁNYZATI ÉS TERÜLETFEJLESZTÉSI MINISZTÉRIUM HIVATALOS ÉRTESÍTÕJE XIII. ÉVFOLYAM 9. SZÁM 2007. SZEPTEMBER 30. 2007/9. szám TURISZTIKAI ÉRTESÍTÕ 401 AZ ÖNKORMÁNYZATI ÉS TERÜLETFEJLESZTÉSI MINISZTÉRIUM HIVATALOS ÉRTESÍTÕJE A Turisz ti kai Ér te sí tõ Szer kesz tõ sé ge

Részletesebben

ú ú ą ę ę ą ů ő ú Ö ő ü ü ö í Á ł Í ń ö őł ü ő ö í ö őí ö í ö öń ő í ö í ö ü ö í ő ü ő ö ú ő Éś í ő ő ý ő źí ö ö ł ć ć ř ł ő ÍÍ ź ő É ćí ńę Ęł žź í ř í ć đ žš žě ł đć ű ť ť ť ť ť ť ť ů Ł ę ł ć ö ć ł Í

Részletesebben

ú ľ ľę ľ ú Ż Ż ü ľ ľ ľ ü ú Ö ľ ü ú ľ ö ľ í ű ľ ľ ľ ľ ľ ő ľ ľ ľ ľ í ő ő ľ öľ ö ľ ő ľ ő ľ ö ö ĺ ö ľ ľ ľ ľ ö ľő ő ľ ő ľ ľ Í ő Ź ö ľ ö ľ Í Í í ľ ü ö ľ Í ľ őł ü ľ ü ö ľ ö ľ ľ ę ő ę ĺľ ľü ü ľ ľ ľ ő ľ ő ľ ľ í

Részletesebben

19/Sv. 11 Službeni list Europske unije SLUŽBENI LIST EUROPSKE UNIJE L 351/1

19/Sv. 11 Službeni list Europske unije SLUŽBENI LIST EUROPSKE UNIJE L 351/1 19/Sv. 11 Službeni list Europske unije 289 32012R1215 20.12.2012. SLUŽBENI LIST EUROPSKE UNIJE L 351/1 UREDBA (EU) br. 1215/2012 EUROPSKOG PARLAMENTA I VIJEĆA od 12. prosinca 2012. o nadležnosti, priznavanju

Részletesebben

ő ő ź ź ő Ĺ ź ő ő ĺ ü ĺ ľ ĺ ľ ú í ú í ľ í í ĺ ľ í üľ ú ő ľ ő ó í í ľ í ü ö ź đź ü ł ľ ľ ü ź ő ö ő ü ĺí ź ő ľ ĺ ĺí ó ő ź ĺ ź ő ľ ő ĺ í ó ó ő í ń ó ľ ź ĺ ĺ í ľľ ĺ ľĺ Ĺ ű ú í ľ ĺľ ľ ú ľ ľ ĺ ú í ó ľ ľ ó ľ

Részletesebben

tapasztalatokról Melicz Zoltán Viša škola Eötvös József, Baja

tapasztalatokról Melicz Zoltán Viša škola Eötvös József, Baja Az arzén eltávolításában szerzett hazai tapasztalatokról Iskustva iz Mađarske u uklanjanju arsena (Experienceswitharsenicremoval removal inhungary) Melicz Zoltán Eötvös József Főiskola Baja Viša škola

Részletesebben

LVII. ÉVFOLYAM 2. SZÁM ÁRA: 874 Ft 2006. ja nu ár 27.

LVII. ÉVFOLYAM 2. SZÁM ÁRA: 874 Ft 2006. ja nu ár 27. LVII. ÉVFOLYAM 2. SZÁM ÁRA: 874 Ft 2006. ja nu ár 27. T A R T A L O M Szám Tárgy O l d a l Törvények 2006: X. tv. A szövetkezetekrõl --------------------------------------- 370 2006: XI. tv. Az ál lat

Részletesebben

í á ó á é é é é á á ö é ő í é í ű á é é é é ő é ľĺ í á ľ é éľ ü ó ö é é ö ö é é é ó é é ő ő é á ű é ó ľ í ę é í á ź Ń é ľ á á ő é é đá áľ ľ ľ é á é ú

í á ó á é é é é á á ö é ő í é í ű á é é é é ő é ľĺ í á ľ é éľ ü ó ö é é ö ö é é é ó é é ő ő é á ű é ó ľ í ę é í á ź Ń é ľ á á ő é é đá áľ ľ ľ é á é ú ęľ ó á ä é ő ü ä á ő ľ ő é é áľ é í ő ü é ő ľ áľ ľó á ő é é é á ő éľ ľ é é ó é í á áľ í é ő ű ó á á é é á í á ľ É ü é á á á á ó í ö é ü é É ÍľÓ É ľé Ü Á É Íľ ą É Íľ ľľü ľ ľ ď ľ É Éľ Ü É ľ É ľ ľé ľ Á ľ

Részletesebben

ő ü ó ľ ő ľ Ü Ő ľ ü ü ľ ľ ľ ő ź ő Ĺ ę ö ö ľ ľ ő ó ľ ľ ö Ĺ źýź ü ź ő ö ö ü ő ő ó ö ü źů ü ő ö ö ö ü ů ö ö ö Ĺ ő ü ö ö ü ů ź ó ý ű ö ę ő Ö ź ű ü ü ő ý ę ő ü ó ę ó ó ö ü ö ó ę ę Ü ö ü ź ü ń ľ ö ő ű ö ü ó

Részletesebben

A Nem ze ti Kul tu rá lis Alap Bizottságának határozatai 835. 25/2006. (IV. 3.) ha tá ro zat 835. 26/2006. (IV. 3.

A Nem ze ti Kul tu rá lis Alap Bizottságának határozatai 835. 25/2006. (IV. 3.) ha tá ro zat 835. 26/2006. (IV. 3. 834 NKA HÍRLEVÉL TARTALOMJEGYZÉK A Nem ze ti Kul tu rá lis Alap Bizottságának határozatai 835 25/2006. (IV. 3.) ha tá ro zat 835 26/2006. (IV. 3.) ha tá ro zat 836 27/2006. (IV. 3.) ha tá ro zat 837 28/2006.

Részletesebben

ő ľ ľü ľ ľ ü Ü Ü ľ ő ľ Ő ń ľü ľ íľ ő ő źů ő í í ü ö ü ľ ź ő ö ü ő ľő ő ö ü źů ź ź í ö ľ ź ő ľ ü ö ö ź ő đí ź ľ ő ö ű í í ö ü ö í í ú ü í ź ő ő í ú í ő Ó ő ü ú í í ú í ú ő ú ľ ő ü ő ü ű ő ő í ü ö ő í ą

Részletesebben

AZ EGÉSZSÉGÜGYI MINISZTÉRIUM HIVATALOS LAPJA

AZ EGÉSZSÉGÜGYI MINISZTÉRIUM HIVATALOS LAPJA LVI. ÉVFOLYAM 4. SZÁM 737-888. OLDAL 2006. március 3. AZ EGÉSZSÉGÜGYI MINISZTÉRIUM HIVATALOS LAPJA ÁRA: 1104 FT TARTALOM I. RÉSZ Személyi rész II. RÉSZ Törvények, országgyûlési határozatok, kormányrendeletek

Részletesebben

ú ó ľ ľ ľĺ ŕ ö ő Ľ ő ó ó ő ő ď ę óď ő ľ ó ő ő ó ü ľ ő ź ľ ő ö ő ť ő đ ó Ä ő ó ö đ ľ Ĺ ő ö ź ő ű đ ó ő ö ő ń ú ó ö ę ő ľę ő ź ó ő ľ ö ö ý ő ľ ő Đ ú ö ú

ú ó ľ ľ ľĺ ŕ ö ő Ľ ő ó ó ő ő ď ę óď ő ľ ó ő ő ó ü ľ ő ź ľ ő ö ő ť ő đ ó Ä ő ó ö đ ľ Ĺ ő ö ź ő ű đ ó ő ö ő ń ú ó ö ę ő ľę ő ź ó ő ľ ö ö ý ő ľ ő Đ ú ö ú ő ľ ó Ĺ ő ń ő É ľ Ĺ Ę ü ľ ő ő ó ő ő ő ő ľ ü ľ ö ü ü ľ Ú ľĺ ź ź đ ő ő ľ ö ú ľ ŕ ľü ź ö ö ő ú ő ľ ö ę Ĺ ź ó ü ú Ĺ ú ö ľ ď ö Ĺ ć ü ö ö ó ź ú ľü ö ö ó ľ ő ľ ő ö ó ű ö ľ ť ö ź ú ö ö ú ľ ó ľ ü ö ľ ő ő ę ľ ó

Részletesebben

SZABÁLYSÉRTÉSI IRATOK ÜGYKEZELÉSI SZABÁLYZATA

SZABÁLYSÉRTÉSI IRATOK ÜGYKEZELÉSI SZABÁLYZATA BELÜGYMINISZTÉRIUM TITKÁRSÁGA 10 2 4 9 2 / 1 9 74. BELSŐ HASZNÁLATRA! 19 Sorszám: SZABÁLYSÉRTÉSI IRATOK ÜGYKEZELÉSI SZABÁLYZATA 1975 ÁBTL - 4.2-10 - 2492/1974 /1 BELÜGYMINISZTÉRIUM TITKÁRSÁGA 10-2492/

Részletesebben

118. szám A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA. Budapest, 2005. szep tem ber 1., csütörtök TARTALOMJEGYZÉK. Ára: 506, Ft. Oldal

118. szám A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA. Budapest, 2005. szep tem ber 1., csütörtök TARTALOMJEGYZÉK. Ára: 506, Ft. Oldal A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA Budapest, 2005. szep tem ber 1., csütörtök 118. szám Ára: 506, Ft TARTALOMJEGYZÉK 170/2005. (IX. 1.) Korm. r. A Magyar Köztársaság Kormánya és az Olasz Köztársaság

Részletesebben

Kivonat az OM-HBT 2008. évi munkatervéből Izvadak iz radnog plana ZdM-hp 2008. godine

Kivonat az OM-HBT 2008. évi munkatervéből Izvadak iz radnog plana ZdM-hp 2008. godine Kivonat az OM-HBT 2008. évi munkatervéből Izvadak iz radnog plana ZdM-hp 2008. godine Programok, rendezvények: / Programi i manifestacije: 1. Február 22-én Pošteni varalica (Tisztességes csaló) színházi

Részletesebben

ú ľ Ę ú Ü ó Ą Í ő ź ť ö ľ í í ľ ú ý í ő ú ľ í ź ę í ľ ö ó Š źľ ĹÍ ö í ö ő ó ó ö í ú ł Á Á ľ Ü Ü ő í ő ú í ő ő Ó í Ü Ó Ü ú Ü Ö Ó Ö Ö Ö Ó í Ö í Ó Ö í Ü Ö Ó ó Ó ä Ö í Ö í Ü Ó í Ö Ü ö í ő Ö Ó Ü ó Ö Ó í Ó ó

Részletesebben

ľ ú ľ ĺ ľ í ú ľ ľ ü ľ ĺ ľ ľ ľ ö ľ ö Íí ü ű ľ í ö ĺ ű ö ö í í ü ŕ ĺ í ü ű ö ę ö ľ ü ö ň źů í ĺ í ú ę ľ í ĺ ű ľ ö ź ö ú ö ý í ö ö ö ö ö ľ í ú í í ö ö ľ ö ö ľ ö ü ę öľ ź ö ĺ í ľ í ö ú ű ö ö ö ĺ ľ ĺ ę ľ ę

Részletesebben

ć ö ö ö đ ę ť ö ü Í ö ęü ö śđ Ą ö ę ö ď ö ś Ű ö đ ö ü ť Ś Ę ü ä ä ě Ŕ ż ę äí Í Ą ö Ę ń Í ű ö Ĺ ű ń Í ę ű ź ä ű Đ ń ö Ę đ ź Í Í ű ö ę ö Í ú ú ě ú ě Í Í ť Ű ę ŕ Ľ Ą Ż ü ź ě ű Đ Ö Í Í ś Í Á ö Ł ą Í Ł Í Í

Részletesebben

Ú ľ ö ľ ř ľ ľ ú ľ Ö ő ü í ö ő ö ö ö ö í íľ í í ö Ś Ś ö ő í í í ú í ú ź ű ľ ő í ű ú ľ ö í Ö ú í ö ö í ú ű ö ú ö ľ í ľ ú í ö ö őí í ú ö í ú í ő ú ú í í ú ú í Ú ú í őí í ľ ú ú í í ő ľ í ú ú ľ ú í ű ö ö ö

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA SLUŽBENI LIST OPŠTINE MALI IĐOŠ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA SLUŽBENI LIST OPŠTINE MALI IĐOŠ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA SLUŽBENI LIST OPŠTINE MALI IĐOŠ ГОДИНА XLVIII 27.06.2016. БРОЈ 14. XLVIII. ÉVFOLYAM 2016.06.27. 14. SZÁM GODINA XLVIII 27.06.2016. BROJ

Részletesebben

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ KISHEGYES KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA Број 11. Szám Година XL Évfolyam Мaли Иђош 8. септ. 2008. г. Kishegyes 2008. szept. 8-án 44. На основу члана 41. Закона о локалној самоуправи

Részletesebben

VoIP h á l ó z a t ok m á s s z e m s z ö g b ő l HBONE t á b o r 2003. n o v e m b e r 4-6. K e r e k e s T i b o r, L N X L I A S - N E T W O R X H Á L Ó Z A T I N T E G R Á C I Ó S R t. 1 Témák M ú

Részletesebben

AZ EGÉSZSÉGÜGYI MINISZTÉRIUM HIVATALOS LAPJA FELHÍVÁS!

AZ EGÉSZSÉGÜGYI MINISZTÉRIUM HIVATALOS LAPJA FELHÍVÁS! LVII. ÉVFOLYAM 1. SZÁM 1-120. OLDAL 2007. január 9. AZ EGÉSZSÉGÜGYI MINISZTÉRIUM HIVATALOS LAPJA ÁRA: 1113 FT FELHÍVÁS! Fel hív juk tisz telt Ol va só ink fi gyel mét a köz löny utol só ol da lán köz zé

Részletesebben

A MAGYAR KÖZLÖNY MELLÉKLETE T A R T A L O M

A MAGYAR KÖZLÖNY MELLÉKLETE T A R T A L O M A MAGYAR KÖZLÖNY MELLÉKLETE Budapest, 2006. március 8. Meg je le nik minden szerdán. IX. évfolyam, 2006/10. szám Ára: 345 Ft T A R T A L O M I. FÕRÉSZ: Személyi és szer ve ze ti hírek Sze mély ügyi hírek...

Részletesebben

ő ü ü ő ü Ü ü ü í ő ő ź Íő í ü ő Ĺ ö ť ü ú ő ü ő Ĺ ź Ü ő í ö Ĺ ő ö ü ö Í ö ö í ö ü í ú í Í Á ő ú ö ü í Ĺ í í í Ü ő ő ę ű ő ő ü ő ź ú ö ő í Ü ő í ú ü ź ő ü Ö ő ü É í ő ő ő ź đ ö ü źů ő đ Ü ö ő ö ü ü ź ö

Részletesebben

A SZOCIÁLIS ÉS MUNKAÜGYI MINISZTÉRIUM ÉS AZ ORSZÁGOS MUNKAVÉDELMI ÉS MUNKAÜGYI FÕFELÜGYELÕSÉG HIVATALOS LAPJA. Tartalom

A SZOCIÁLIS ÉS MUNKAÜGYI MINISZTÉRIUM ÉS AZ ORSZÁGOS MUNKAVÉDELMI ÉS MUNKAÜGYI FÕFELÜGYELÕSÉG HIVATALOS LAPJA. Tartalom VI. ÉVFOLYAM 9. szám 2008. szep tem ber 25. A SZOCIÁLIS ÉS MUNKAÜGYI MINISZTÉRIUM ÉS AZ ORSZÁGOS MUNKAVÉDELMI ÉS MUNKAÜGYI FÕFELÜGYELÕSÉG HIVATALOS LAPJA Munkaügyi Közlöny Szerkesztõsége 1054 Budapest,

Részletesebben

A SZOCIÁLIS ÉS MUNKAÜGYI MINISZTÉRIUM ÉS AZ ORSZÁGOS MUNKAVÉDELMI ÉS MUNKAÜGYI FÕFELÜGYELÕSÉG HIVATALOS LAPJA. Tartalom

A SZOCIÁLIS ÉS MUNKAÜGYI MINISZTÉRIUM ÉS AZ ORSZÁGOS MUNKAVÉDELMI ÉS MUNKAÜGYI FÕFELÜGYELÕSÉG HIVATALOS LAPJA. Tartalom VI. ÉVFOLYAM 2. szám 2008. feb ru ár 25. A SZOCIÁLIS ÉS MUNKAÜGYI MINISZTÉRIUM ÉS AZ ORSZÁGOS MUNKAVÉDELMI ÉS MUNKAÜGYI FÕFELÜGYELÕSÉG HIVATALOS LAPJA Munkaügyi Közlöny Szerkesztõsége 1054 Budapest, Alkotmány

Részletesebben

ö ö ę ü ö ö ö ź ű ö ö ü ö ö ź ö ü ö ú ö Đ źú ű ö ö ö Ĺ Á ę ö ö ö ü ö ö ü ö ű ö ö ű Ö ö ű ö ź ű ú ö Á ö ö Á ü ö Ĺ ź ö ö ö ť ö ź ö ű ö ö ű ö

ö ö ę ü ö ö ö ź ű ö ö ü ö ö ź ö ü ö ú ö Đ źú ű ö ö ö Ĺ Á ę ö ö ö ü ö ö ü ö ű ö ö ű Ö ö ű ö ź ű ú ö Á ö ö Á ü ö Ĺ ź ö ö ö ť ö ź ö ű ö ö ű ö ę ź Ĺ ü ä ä ü ü É Í É É Ü Ü Á É Á ÁÉ ą Á ą É Ü É ą É Ą ą ü ź ź ü ü ö Á ö ö ö ö ś ö ö ú Ĺ ü ö ö ö ü ź ý ć ť ŕŕ É ż Ü Á ą ú ö ö ę ü ö ö ö ź ű ö ö ü ö ö ź ö ü ö ú ö Đ źú ű ö ö ö Ĺ Á ę ö ö ö ü ö ö ü ö ű ö

Részletesebben

ú Ĺ ú ő Í ö ű ö ő ő Ĺ Í ő ö í ű ö ó ö ő ó ó ő ö ó ö ő í ö ő ó ó ő ö ú ť ö ő ő Ö ó ó í í Ĺ ö ő ó ó ö ó í Ĺ ť í ú ćą ő ö ö ő Ĺ Ĺ ó ú ó đ ó ń ő í ó í ö ź ń Í Ö ú ę ő ó ö ó ő ö í í ó í ó í ó ű ő ó ź í ö ö

Részletesebben

AZ EGÉSZSÉGÜGYI MINISZTÉRIUM HIVATALOS LAPJA

AZ EGÉSZSÉGÜGYI MINISZTÉRIUM HIVATALOS LAPJA LVIII. ÉVFOLYAM 14. SZÁM 3657-3768. OLDAL 2008. július 7. AZ EGÉSZSÉGÜGYI MINISZTÉRIUM HIVATALOS LAPJA ÁRA: 1365 FT TARTALOM I. RÉSZ Személyi rész II. RÉSZ Törvények, országgyûlési határozatok, köztársasági

Részletesebben

ő á ó á ź é ő ę ü é ő á á ő ő á á á Ü ĺá ő ĺ Ő É ő á á ú é é á á ó á á á ő ő ńá ő é í ó á á á íü ĺá á ü é ö é á é é é ĺ ő á á é á á é é á é é ó á á ó á é ń á ź ü é á ó é é í á ó é ő é é ĺ í Ü ő ú é ő é

Részletesebben

é ö é ü ĺ é é ź ü ö í í é í ó ö é ű ó ö é ü é é é ü ö é Í é ó ú ü ö ö ó Í é ń é ü é é í é ó ó é ó ó é é ý ü é í ú é é í é é ü ó ö é ö é ź Í ü ü é é ó

é ö é ü ĺ é é ź ü ö í í é í ó ö é ű ó ö é ü é é é ü ö é Í é ó ú ü ö ö ó Í é ń é ü é é í é ó ó é ó ó é é ý ü é í ú é é í é é ü ó ö é ö é ź Í ü ü é é ó é ü ü ó ĺ é ĺ é ó ź ü é é ĺ é é Ą ó é ó ö ö ö í í é é é ĺ ę ó ó í ö í ó ó ó ó é Ĺ ĺ é é é ĺó Ü ó é Ü é ĺ í ĺ ó ó ó Ü ĺ ó é é ü Ü é ĺ é é é é ü Ü ź ł é é í é Ü ö Ĺ ü Ü ĺí í ó í ó é ó é ö é é ó ö ó ó Á é

Részletesebben

PIAC- ÉS ORSZÁGTANULMÁNY

PIAC- ÉS ORSZÁGTANULMÁNY A ma gyar la kos ság bel föl di uta zá sai PIAC- ÉS ORSZÁGTANULMÁNY Ké szí tet te: a Ma gyar Tu riz mus Rt. Ku ta tá si Igaz ga tó sá gá nak meg bí zá sá ból a M.Á.S.T. Pi ac- és Köz vé le mény ku ta tó

Részletesebben

LIX. ÉVFOLYAM ÁRA: 1365 Ft 4. SZÁM TARTALOM MAGYARORSZÁG ALAPTÖRVÉNYE. Ma gyar or szág Alap tör vé nye (2011. áp ri lis 25.)...

LIX. ÉVFOLYAM ÁRA: 1365 Ft 4. SZÁM TARTALOM MAGYARORSZÁG ALAPTÖRVÉNYE. Ma gyar or szág Alap tör vé nye (2011. áp ri lis 25.)... LIX. ÉVFOLYAM ÁRA: 1365 Ft 4. SZÁM A LEGFÕBB ÜGYÉSZSÉG HIVATALOS LAPJA BUDAPEST, 2011. áp ri lis 30. TARTALOM MAGYARORSZÁG ALAPTÖRVÉNYE Ma gyar or szág Alap tör vé nye (2011. áp ri lis 25.)... Oldal Melléklet

Részletesebben

A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA. Budapest, 2008. au gusz tus 31., vasárnap. 128. szám. Ára: 250, Ft

A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA. Budapest, 2008. au gusz tus 31., vasárnap. 128. szám. Ára: 250, Ft A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA Budapest, 2008. au gusz tus 31., vasárnap 128. szám Ára: 250, Ft A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA Budapest, 2008. au gusz tus 31., vasárnap TARTALOMJEGYZÉK 24/2008.

Részletesebben

M Sulyok Gábor A HUMANITÁRIUS INTERV ENC IÓ EL MÉ L ETE É S G Y AK O RL ATA P h.d. é r t e k e z é s t é z i s e i i s k o l c 2 0 0 3. M I. A KUTATÁSI FELADAT A k u t a t á s a h u ma n i t á r i u s

Részletesebben

ź ź ő ł ó ľ ľő ź íý í ľ ó í ő í ý ü ö ű ľ ó ö ö í ő í ű ö ö í ő ó ö ű ö ü Ö ö ö ü ű ö ő ú ú ö ú ó ü ö ö í ő ő ó ę í í ó í ő ü ő ő ó ť ö ü ö ľ ľ ő ľ ó

ź ź ő ł ó ľ ľő ź íý í ľ ó í ő í ý ü ö ű ľ ó ö ö í ő í ű ö ö í ő ó ö ű ö ü Ö ö ö ü ű ö ő ú ú ö ú ó ü ö ö í ő ő ó ę í í ó í ő ü ő ő ó ť ö ü ö ľ ľ ő ľ ó ő ľü ó ő ü Ö É ľ ľ ü ľ ľ ľ ű ł ľ ľ ő ľ ľ ľ í ő ő ľ ő ó ľ ö ö í ó ö ö ć ü ö ó ö ü ę í í ő ő ľ ő ü ű ó í ő ü ű ö ľ ó ü ö ö ź ó í ő ö ľ ü ó ó ľ ź ó í ő ó ö ü ó Á ó ö ö ő ź ľ ó í ő í ü ö ö ľ ó ü ö ű ö ę ő

Részletesebben

Милена Шурјановић / СЛАСТ И НОСТАЛГИЈА

Милена Шурјановић / СЛАСТ И НОСТАЛГИЈА Милена Шурјановић / СЛАСТ И НОСТАЛГИЈА Уредник Зоран Колунџија Рецензенти Милутин Ж. Павлов Мр Мирјана Анђелковић Милена Шурјановић СЛАСТ и НОСТАЛГИЈА ПРОМЕТЕЈ Нови Сад Хлеб наш насушни зрно жита У ра

Részletesebben

ľ ú ĺ ę ĺ ú ľ ľ ĺ ü ľ ĺ ĺ ĺ ĺ ľ ľ ľ ł ĺ ú Ĺ ľ ű ě ę ö ú ĺ ź ű ű ö ľ ź ú í ĺ ľ ú ű ű íľ ę ö ľ źę ě ö ú ľ ń ĺ đ ę ú ě ý ú ö ö ě ú źú ź ĺ ĺ ú ú ł ú ľ í ű ú ĺ í ö ź ú ľ ĺ ľ ö ľ ľ ľ ú ľ ú ľ ľ Í ľ ĺ ľ ľ ĺ íĺ

Részletesebben

Važna napomena: Fontos megjegyzés:

Važna napomena: Fontos megjegyzés: Važna napomena: Prevod ovog propisa, odnosno akta sa srpskog jezika na mađarski _jezik, omogućila je Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Republici Srbiji (dalje: Misija OEBS u Srbiji)

Részletesebben

Kosztolányi Ádám jegyzetfüzetéből

Kosztolányi Ádám jegyzetfüzetéből Kosztolányi Ádám jegyzetfüzetéből 68 Emlékek között Karinthy Gáborról Kö ze leb bi kap cso lat ba ti zen há rom éves ko rom ba ke - rül tünk egy más sal. Álom vi lág ban élt, ami ta lán nem lett vol na

Részletesebben

A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA

A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA Budapest, 2007. jú li us 11., szerda 93. szám Ára: 588, Ft TARTALOMJEGYZÉK 2007: CIII. tv. A pénz mo sás meg elõ zé sé rõl és meg aka dá lyo zá sá ról szó ló 2003.

Részletesebben

A földmûvelésügyi és vidékfejlesztési miniszter 61/2009. (V. 14.) FVM rendelete

A földmûvelésügyi és vidékfejlesztési miniszter 61/2009. (V. 14.) FVM rendelete 15946 M A G Y A R K Ö Z L Ö N Y 2009/66. szám A földmûvelésügyi és vidékfejlesztési miniszter 61/2009. (V. 14.) FVM rendelete az Európai Mezõgazdasági Vidékfejlesztési Alapból nyújtott agrár-környezetgazdálkodási

Részletesebben

ú ź ő í ü ź ü ź ź í ź ü ö ú ę í ő ź ź ö ő ő í ę ú ő É ů ę í ő í ý ú í ä ő í í í ű ő ö ü źű ő ź ú ő ü í Ĺ í í í ő í ő ę ő ő í ú ő ü ź ę ę ő ő ý ö ź ü í

ú ź ő í ü ź ü ź ź í ź ü ö ú ę í ő ź ź ö ő ő í ę ú ő É ů ę í ő í ý ú í ä ő í í í ű ő ö ü źű ő ź ú ő ü í Ĺ í í í ő í ő ę ő ő í ú ő ü ź ę ę ő ő ý ö ź ü í ő ü ő ę đ ü ý í ő ő ő ö ü ý ü ů í ő ő í ę ý í ü ö Í ü ź ő ö ő ö ü ö ý í í Ĺ ź ű ú ý ý ő ý ő ö ú ý ú í ö ú í í ő ý ź ö ö ö ö ę ü ý í ź ő ő ü ý ő ź íí í í ö ö ý ý ő ź ö ú ý ú ý ő đ ö ő ő ő ę ő ű đí ő í ő

Részletesebben

Cse resz nyés le pény

Cse resz nyés le pény HOZ ZÁ VA LÓK 6 FÔRE Elôkészítési idô: 15 perc Sütési idô: 35 perc Cse resz nyés le pény 75 dkg fe ke te cse resz nye 6 to jás 12 dkg cu kor 2,5 dl tej 10 dkg liszt 2 dkg vaj 1 kés hegy nyi só Mos suk

Részletesebben

38. szám A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA. Budapest, 2006. áp ri lis 5., szerda TARTALOMJEGYZÉK. Ára: 1311, Ft. Oldal

38. szám A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA. Budapest, 2006. áp ri lis 5., szerda TARTALOMJEGYZÉK. Ára: 1311, Ft. Oldal A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA Budapest, 2006. áp ri lis 5., szerda 38. szám Ára: 1311, Ft TARTALOMJEGYZÉK 79/2006. (IV. 5.) Korm. r. A fel sõ ok ta tás ról szóló 2005. évi CXXXIX. tör vény egyes

Részletesebben

40. szám A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA. Budapest, 2006. áp ri lis 7., péntek TARTALOMJEGYZÉK. Ára: 207, Ft. Oldal

40. szám A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA. Budapest, 2006. áp ri lis 7., péntek TARTALOMJEGYZÉK. Ára: 207, Ft. Oldal A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA Budapest, 2006. áp ri lis 7., péntek 40. szám Ára: 207, Ft TARTALOMJEGYZÉK 83/2006. (IV. 7.) Korm. r. A pénzbeli és természetbeni szociális ellátások igénylésének és

Részletesebben

166. szám A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA. Budapest, 2005. de cem ber 22., csütörtök TARTALOMJEGYZÉK. Ára: 2921, Ft. Oldal

166. szám A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA. Budapest, 2005. de cem ber 22., csütörtök TARTALOMJEGYZÉK. Ára: 2921, Ft. Oldal A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA Budapest, 2005. de cem ber 22., csütörtök 166. szám Ára: 2921, Ft TARTALOMJEGYZÉK 289/2005. (XII. 22.) Korm. r. A felsõoktatási alap- és mesterképzésrõl, valamint a

Részletesebben

S Z L A U K Ó L Á S Z L Ó C O M I X

S Z L A U K Ó L Á S Z L Ó C O M I X SZLAUKÓ LÁSZLÓ C O M I X A cím OL da LOn SZLAUKÓ LÁSZLÓ COMIX (RÉSZLET) 1996 SZLAUKÓ LÁSZLÓ 2006 KÉPÍRÁS MÛVÉSZETI ALAPÍTVÁNY 2006 SZLAUKÓ LÁSZLÓ COMIX KÉPÍRÁS MÛVÉSZETI ALAPÍTVÁNY, KAPOSVÁR SZIGETVÁRI

Részletesebben

A SZOCIÁLIS ÉS MUNKAÜGYI MINISZTÉRIUM ÉS AZ ORSZÁGOS MUNKAVÉDELMI ÉS MUNKAÜGYI FÕFELÜGYELÕSÉG HIVATALOS LAPJA FELHÍVÁS! Tartalom

A SZOCIÁLIS ÉS MUNKAÜGYI MINISZTÉRIUM ÉS AZ ORSZÁGOS MUNKAVÉDELMI ÉS MUNKAÜGYI FÕFELÜGYELÕSÉG HIVATALOS LAPJA FELHÍVÁS! Tartalom VI. ÉVFOLYAM 1. szám 2008. ja nu ár 25. A SZOCIÁLIS ÉS MUNKAÜGYI MINISZTÉRIUM ÉS AZ ORSZÁGOS MUNKAVÉDELMI ÉS MUNKAÜGYI FÕFELÜGYELÕSÉG HIVATALOS LAPJA Munkaügyi Közlöny Szerkesztõsége 1054 Budapest, Alkotmány

Részletesebben

ú ú Ö ő ť ú ő ü ü ű Í Í Í őł Ĺ ö úö ú ö ź ö ő ö ú ő ő Í ő Í ő ö ő ő ý ő ú ö Í ő í ő ö úö ł ő í ú ő ő ú ú ő Í ć ő ú ő ö ń ú ö í ö Í łł íí Í ő ő ő ö ő ő Í ő ő ő ö í ő ő ő ö ö ť ö ő ö ö Ĺ ü Ĺ ő ő ö ö í ö

Részletesebben

Boldog, szomorú dal. 134 Tempo giusto. van gyer - me- kem és. már, Van. Van. már, fe - le - sé - gem. szo-mo - rít - sam? van.

Boldog, szomorú dal. 134 Tempo giusto. van gyer - me- kem és. már, Van. Van. már, fe - le - sé - gem. szo-mo - rít - sam? van. Boldog, szomorú dl Kosztolányi Dezsõ Soprn 13 Tempo giusto Lczó Zoltán Vince Alt Tenor Briton Vn már ke - nye-rem, bo- rom is vn, vn gyer - me- kem és Bss Vn Vn fe - le - sé - gem. Szí - vem mi-nek is

Részletesebben

ľ ö ü ľ ö ü ľ ľ í Í ö ľ ľ ę ź í Á ľ ľ í ö ź ź ź Ü ö ü ź ź ü ő ő ť É ü ľ ľ ľ ź ź ź ü ź ö ü ľ ö í ęí ľ ł í ü ź Ü ö ź ź Í ö ź ő ő ö ľü ö ü ü ź ö ü ź ü í

ľ ö ü ľ ö ü ľ ľ í Í ö ľ ľ ę ź í Á ľ ľ í ö ź ź ź Ü ö ü ź ź ü ő ő ť É ü ľ ľ ľ ź ź ź ü ź ö ü ľ ö í ęí ľ ł í ü ź Ü ö ź ź Í ö ź ő ő ö ľü ö ü ü ź ö ü ź ü í Ő É ő ľ ľ ľ ľ Ü ő Ą Ś ľ ľ ü ľ Í ü ľ ö ľü ľ íľ ő ő ź ő í ű ö Í ö ü ľ ľ ę ú ő ü ö ź Ü Ą ń ć ź ő ö ę ü í ö ö ö ü ä ö ľí ů ö ü ä ö ú ö ź ľ ľ ő ő Á ő ľ Í ü ź í ľ ľ ľ ľ ü ő ö í ľü í í úľ Ü ń í ö źúő ő ö ü źú

Részletesebben

ő ő á ó á ü őá ó ő ó Ĺ ć ő ő ő ö ő Í ő ú á á á Ĺ ő ö á á ö ő ő Ĺ á á ő ö ő ő á ó ó Á ź ö á ő á á ü Ĺ á ő ő ő ő á ú ő ő ő á ą ő ó á á ő ó ć ő ő á á á á

ő ő á ó á ü őá ó ő ó Ĺ ć ő ő ő ö ő Í ő ú á á á Ĺ ő ö á á ö ő ő Ĺ á á ő ö ő ő á ó ó Á ź ö á ő á á ü Ĺ á ő ő ő ő á ú ő ő ő á ą ő ó á á ő ó ć ő ő á á á á ő á ü ó á á á á ü á á ő ü ő ő á á Ü á ź á á ü á á á Ú ű Ĺ á á ö ö ő á á ő ő á ő ó Ĺ ó ó ó á ü á ö á á ö ü á á á á á á á ő á ü ó á á á á á ö á á ő á á ő á á đ ö Ú ű ü Íá á á á ź á ü á á á ö ö ó á á Ú ő

Részletesebben

ő ľ ü ő ü ő ľ ő Ü Ü ľ ü ľ ľ ú ü ľ ľ ő ő ű í ő í ü íľ Í ü Ś Ę ľ ü ľ í í ö ő ľ í ü ő ő ő ľ ő ű ź í ű ü ű í ý ü ő í ő ľ ő í ľ ő í ľ ü ő ú ľ ü ő ü ę í ľ ľ ő ľ ú öľ ő ľ ő ő ö í í ö ú ź ö ö ú ű ő ö ö ő ľ ľ ö

Részletesebben

NAGYÍTÁS MOL NÁR ISCSU ISTVÁN RAINER M. JÁ NOS SÁRKÖZY RÉKA A HATVANAS ÉVEK VILÁGA 339

NAGYÍTÁS MOL NÁR ISCSU ISTVÁN RAINER M. JÁ NOS SÁRKÖZY RÉKA A HATVANAS ÉVEK VILÁGA 339 NAGYÍTÁS MOL NÁR ISCSU ISTVÁN RAINER M. JÁ NOS SÁRKÖZY RÉKA A HATVANAS ÉVEK VILÁGA 339 338 A fény ké pe ket a Ma gyar Nem ze ti Mú ze um Tör té ne ti Fény kép tárából (Nép sza bad ságar chí vu m, Ká dár

Részletesebben

TARTALOMJEGYZÉK. Bu da pest, 2006. feb ru ár 14. Ára: 1518 Ft 3. szám. 2005. évi CLXIII. tv.

TARTALOMJEGYZÉK. Bu da pest, 2006. feb ru ár 14. Ára: 1518 Ft 3. szám. 2005. évi CLXIII. tv. Bu da pest, 2006. feb ru ár 14. Ára: 1518 Ft 3. szám 2002. december TARTALOMJEGYZÉK TÖRVÉNYEK 2005. évi CLXIII. tv. 2005. évi CLXXIV. tv. Az adózás rendjérõl szóló törvény egyes rendelkezéseinek alkalmazásáról

Részletesebben

TISZTELT TAGTÁRSAK! Tagság létszámának alakulása

TISZTELT TAGTÁRSAK! Tagság létszámának alakulása TISZTELT TAGTÁRSAK! 1994. ja nu ár 26-án 151 sze mély meg ala kí tot - ta a Moz gás kor lá to zot tak Mély kú ti Egye sü le tét. A he lyi szer ve zet lét re ho zá sá nak több cél ja is volt. Leg fon to

Részletesebben

A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA

A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA A MAGYAR KÖZTÁRSASÁG HIVATALOS LAPJA Budapest, 2006. áp ri lis 19., szerda 46. szám I. kötet Ára: 1679, Ft TARTALOMJEGYZÉK 20/2006. (IV. 19.) BM r. A belügyminiszter irányítása alá tartozó szervek, valamint

Részletesebben

í ő ľ ü ó ľ ľ ő ľ ü Ü Ü Ł ľ ü ľ ü ľ ö ľü íľ ő ő ź ő í ó ü ľ ö ü ü ó ő ö ľĺ ó ľó ő ő ö ź í ö ő źą ö í ő ü ö ö ü ő í ľ ó ó ó ü ó ó ó ő ö í ó í ü ö í ő ę í ö ü ą í ľ ó ő í ú í ó ő ö ó ó ő ü í ó ľ í ľź ľ ú

Részletesebben

ö É É Ö É Ő É ü ŕŕ ő ő ő í í ü í ú ü ö É É É É Ő É É Ő É É É É ő ö í ď

ö É É Ö É Ő É ü ŕŕ ő ő ő í í ü í ú ü ö É É É É Ő É É Ő É É É É ő ö í ď ö Ĺ Ú í É í Ü É ü í Ĺ ü ö ú ü í í ő í í ő ö Ü ę Ą ö É É Ö É Ő É ü ŕŕ ő ő ő í í ü í ú ü ö É É É É Ő É É Ő É É É É ő ö í ď í ö Ü ő í ő ĹÍ Đ ő ö ö ő í ő í ö ö í Í ď Ü í í Í Ü ő ą í Í ý í Ú ú É Í ęí Í ď É

Részletesebben