7. ИСПИТ ИЗ МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

Átírás

1 7. ИСПИТ ИЗ МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ Циљ испитаје провера језичке писмености, познавања књижевности као и опште културе. 7.1 СТРУКТУРА ИСПИТА Испит из матерњег језика полаже се писмено. На испиту ученик обрађује једну од четири понуђене теме. Ове теме утврђује Испитни одбор школе, на предлог стручног већа наставника матерњег језика, са јединствене листе тема објављене у овом Приручнику (Анекс 1). Од четири теме које се нуде ученицима, две теме су из књижевности а две теме су слободне. Јединствену листу тема формирала је радна група Завода за унапређивање образовања и васпитања, а чинили су је наставници матерњег језика из свих школа у којима се реализују огледи за све четворогодишње образовне профиле. Ова листа се може допуњавати сваке школске године на предлог школа. 7.2 ОЦЕЊИВАЊЕ Оцену писаног рада утврђује испитна комисија на основу појединачних оцена сваког члана испитне комисије. Испитну комисију за матерњи језик чине три наставника матерњег језика. Сваки писмени састав прегледају сва три члана комисије и изводе јединствену оцену. 7.3 ОРГАНИЗАЦИЈА ИСПИТА У току испита у свакој школској клупи седи само један ученик. За време израде писменог састава у учионици дежура један наставник, који није члан стручног већа наставника матерњег језика. Писмени испит из матерњег језика траје три сата. Дежурни наставник исписује називе одабранихтема на школској табли и од тогтренутка се рачуна време трајања испита.

2 АНЕКС 1 ЛИСТА ТЕМА ЗА ИСПИТ ИЗ МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

3 ТЕМЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ Српски језик 1. Хамлетове дилеме у нашем времену 2. Хамлетова борба са светом зла 3. Моралне и психолошке кризе главног јунака романа «Злочин и казна» Ф.М.Достојевског 4. Трагична судбина главне јунакиње Толстојевог романа «Ана Карењина» 5. Камијев Мерсо, странац међу странцима 6. «Странац» А.Камија као метафора људске отуђености 7. Слика париског живота у Балзаковом роману «Чича Горио» 8. Сукоб закона и моралних норми у Софокловој трагедији «Антигона» 9. Жена и љубав као песнички мотиви «Градинара» Р.Тагоре 10. Човек и смрт у сумерско-вавилонском делу «Еп о Гилгамешу» 11. Неподношљива усамљеност човека у делима савремене књижевности 12. Савремена књижевност у трагању за дубљим истинама о животу 13. Љубав као вечна инспирација у књижевним делима 14. Драма човекове личности у делима светске књижевности 15. Судбине умних, племенитих и осећајних људи у тоталитарним и нехуманим системима (И.Андрић, «Проклета авлија»; В.Шекспир, «Хамлет»; М.Селимовић, «Дервиш и смрт»...) 16. Раскољников и Мерсо повлашћене убице 17. Човек и свет у Андрићевој «Проклетој авлији» 18. Мост, судбине људи и живот, то «несхватљиво чудо» у роману «На Дрини ћуприја» 19. Лик по избору из романа «На Дрини ћуприја» И.Андрића 20. Побуњени човек у Селимовићевом роману «Дервиш и смрт» 21. Пријатељство и издаја у роману «Дервиш и смрт» М.Селимовића 22. Жене у делима Борисава Станковића 23. Сан о лепом у роману «Сеобе» М.Црњанског 24. Сеобе као судбине појединаца и народа 25. Живојин Мишић војсковођа и обичан смртник («Време смрти», Д.Ћосић) 26. Симболика наслова романа «Корени» Д. Ћосића 27. Човечност, милосрђе, самилост и љубав у поезији Десанке Максимовић 28. Повратак у башту детињства као заклон од нарастајућег зла (Б.Ћопић, «Башта сљезове боје») 29. «Енциклопедија мртвих» Д.Киша споменик обичном човеку 30. Корени, деобе и сеобе у делима српских писаца 31. Слика Србије у књижевним делима наших реалиста 32. Етичке вредности наше десетерачке поезије 33. Жена у Дучићевим и Ракићевим песмама 34. Слика света и обичаја у Његошевом ''Горском вијенцу'' 35. Српска средњовековна књижевност оригинално стваралаштво 36. Снови у делима српских реалиста 37. Јефимијин вез од мисли, неспокоја и страха 38. Мотиви чежње, љубави и сна у поезији Владислава ПВВовића Диса 39. Љубав, лепота и смрт у Костићевој песми Santa Maria della Salute

4 40. Смех и сузе Балканског шпијуна 41. Тема љубави у Енциклопедији мртвих 42. Женски ликови у роману Корени 43. Судбина људи од књиге у роману Проклета авлија 44. Паралелни светови у роману Дервиш и смрт 45. Особености композиције Хазарског речника Милорада Павића 46. Спасење и љубав у роману Злочин и казна 47. Хорацио и Полоније два лица оданости 48. Два виђења убиства у роману Странац А. Камија 49. Симболика драме Чекајући Годоа 50. Вечити борац лик Сантијага из романа Старац и море Мађарски језик 1. Magyarországi reneszánsz Janusz Pannoniusz költészete Ренесанса у Мађарској поезија Јануса Панониуса 2. Mikszáth Kálmán és a dzsentri Осиромашена властела у делима Калмана Миксата 3. Németh László nőalakjai a Gyász és az Iszony című regényeiben Женски ликови у делима Ласлоа Немета (Романи Корота и Ужас) 4. A magyar nemzeti dráma megteremtője: Katona József Стваралац мађарске националне драме: Јожеф Катоне 5. Jókai regényírói művészete Стваралаштво у романима Јокаи Мора 6. A prózaíró Kosztolányi Dezső Романописац Деже Костолањи 7. Radnóti Miklós háborús versei Ратна поезија Миклоша Раднотија 8. Kazinczy Ferenc nyelvújító munkássága Ференц Казинци реформатор језика 9. Móricz Zsigmond parasztábrázolása Сељачки ликови у романима Морица Жигмонда 10. Petőfi Sándor tájleíró költészete Пејзажна лирика Шандора Петефија 11. Móricz Zsigmond Pillangó egy idillikus szerelmi történet Жигмонд Мориц Лептир идилична љубавна прича 12. Marquez meseszerű világa Бајке и легенде код Маркеса 13. Romantika és realizmus Stendhal Vörös és fekete című regényében Романтика и реализам у Стендаловом роману Црвено и црно 14. Itáliai reneszánsz Ренесанса у Италији 15. Santiago küzdelme Hamingway regényében Сантиагова борба у Хемингвејевом роману

5 16. Francia egzisztencializmus Cammus Егзистенцијализам код Камија 17. A romkantikus Bovaryné boldogtalansága Трагична судбина романтичне жене мадам Бовари 18. Shakespeare A hitvesi szerelem története Rómeó és Júlia Шекспир Вечна љубавна прича Ромеа и Јулије СЛОБОДНЕ ТЕМЕ 1. Хуманост се састоји у томе да човек никада не буде жртвован некој сврси Emberségesnek lenni annyi, mint élni és másokat élni hagyni 2. Неминовна су лутања моја на путу до снова Álmaink eléréséhez elkerülhetetlenek az akadályok 3. Срећан је онај ко са уживањем ради и радује се своме делу Boldog az az ember, aki örömmel dolgozik és örül munkája eredményének 4. «Чудно је како је мало потребно да будемо срећни и још чудније како често баш то мало недостаје» (И.Андрић) Különös, hogy milyen kevés kell ahhoz, hogy boldogok legyünk, és még különösebb, hogy sokszor épp ez a kevés hiányzik (I. Andrić) 5. «Са свима у миру живим, са собом се борим стално» (А.Маћадо) Mindenkivel békében élek, csak önmagammal harcolok 6. «На човеку треба све да је лепо: и лице и тело и одело и душа» (А.П.Чехов) Az emberen minden szép kell, hogy legyen, az arca, ruhája és a lelke is (A.P. Csehov) 7. «Свет је пун замки кад си без ослонца» (М. Селимовић) A világ tele van csapdával, különösen akkor, ha támasz nélkül vagy (M. Selimović) 8. «Живот је несхватљиво чудо, јер се непрекидно троши и осипа, а при том траје и остаје, као на Дрини ћуприја» (И. Андрић) Az élet egy felfoghatatlan csoda, állandóan használódik, miközben megmarad olyannak, amilyen volt, ugyanúgy, mint a híd a Drinán (I. Andrić) 9. «У рату се не губе само животи, већ се сатиру и многе људске врлине» (М.Црњански) A háború nemcsak életeket olt ki, hanem nemes emberi tulajdonságokat is (M.Crnjanski) 10. Сећање је једини рај из којег не можемо бити прогнани Emlékeinket senki nem veheti el tőlünk 11. Моја генерација у моралним искушењима данашњице Generációm a mindennapok erkölcsi szorítójában 12. Много је људи, али је човек редак Sokan élnek a Földön, de kevés közöttük az igaz ember 13. Само је један кутак свемира који можете поправити, а то сте ви сами A világmindenségnek csak egy kis pontját tudjuk megváltoztatni: önmagunkat 14. Све се може измерити, сем лепоте људске душе Minden lemérhető, kivéve az emberi lélek szépsége 15. Лепе су године у којима откривамо свет око себе Azok az évek szépek, amikor felfedezzük a köröttünk élő világot

6 16. Моје последње средњошколско пролеће Utolsó tavasz a középiskolában 17. Победе и порази мојих ђачких дана Diákéveim sikerei és kudarcai 18. Речи спајају људе као мостови, али и стварају непремостиве поноре A szavak ereje hatalmas: összekapcsolja, de szét is választhatja az embereket 19. Ништа не треба чекати, свему треба ићи у сусрет Nem várni kell, hanem cselekedni 20. Радити и волети једино то има смисла Dolgozni és szeretni ez az élet igazi értelme 21. Наде увек има: после ноћи свитање је неизбежно A remény mindig él, hiszen az éjszaka után is nappal következik 22. Корачам у будућност, стрепим и надам се A jövőbe lépve tűrök és remélek 23. Колико је високо до неба, толико је дубоко до човека Amilyen magasságok vannak az ég felé, olyan mélységek léteznek az emberi lélek felé 24. У животу је као на маскенбалу: када сви скину маске, престаје весеље Az élet olyan mint az álarcosbál, ha mindenki leveszi az álarcot, a mulatságnak vége lesz 25. Природа оплемењује лепотом A természet gyönyörködtet 26. Какве су ти мисли, такав ти је и живот Amilyenek a gondolataid, olyan az életed 27. Живот, то нису дани који су прошли, већ они које смо запамтили Nem azok a napok jelentik az életet amelyek elmúltak, hanem amelyek emlékeidben megmaradtak 28. Не одустај никад од својих снова, прати знакове Soha ne add fel álmaidat, hallgass az ösztöneidre 29. Свет који видим и свет који желим A világ ami körülvesz, és amilyent szeretnék 30. Видим себе у свету пословних људи Én, mint dolgozó ember 31. Човек не може сам и без наде Az ember nem élhet egyedül, remények nélkül 32. Посматрам људе, судим времену Figyelem az embereket és véleményt mondok a világról 33. Лепота мог позива је у његовој хуманости Pályám szépsége emberségességében van 34. Не љути се, човече, него схватај! Érteni kell az életet, nem mérgelődni 35. Учење траје колико и сам живот Holtáig tanul az ember 36. Људи пролазе, дела остају Az emberi élet mulandó, de alkotása örök 37. Књижевно дело као тумач животних истина Irodalmi alkotás, mint az örökérvényű igazság tolmácsolója

7 38. Срећа долази у разним облицима само је треба препознати A boldogság benned van, csak tudnod kell felismerni 39. Основна вредност уметности је то што оплемењује човека A művészeti értékek nemesítik az embert 40. Љубав је покретач свега доброг и плементиог у човеку Minden jó és nemes mozgatórugója a szerelem 41. Најјачи је онај ко победи себе Ki legyőzi önmagát, ő a legerősebb 42. Не дирај туђе ране, осим кад их желиш излечити Ne tépj fel sebeket, csak gyógyítsd őket 43. Још у младости треба да одсечеш штап на који ћеш се ослањати у старости Időskorod mankóját már ifjúkorodban faragnod kell 44. Љубав није чудо, али чини чудеса A szerelem nem maga a csoda, de csodákra képes 45. Велики људи постоје у свим народима и у свим временима Minden nemzetnek és kornak vannak nagy emberei 46. Морал није само далеки идеал Az erkölcs nemcsak egy távoli álom 47. Срећна будућност не долази сама, њу треба освајати A boldog jövő nem hullik öledbe, meg kell érte küzdeni 48. Без других тешко можемо бити људи Társak nélkül nem lehetünk emberségesek 49. Како схватам слободу личности Én így értelmezem a személyiség szabadságát 50. Истинска срећа постиже се напором Az igaz boldogságért küzdeni kell 51. Техничка револуција прогрес или претња Műszaki forradalom, mint haladás vagy fenyegetés 52. Ако те заболи прошлост, не тугуј, гледај у будућност Mindig előre nézz, és ne szomorkodj, bármennyire fáj is a múlt 53. Човек се лако заустави када је у успону, али тешко када пада Az emelkedőn megpihenhetsz, de a lejtőn nincs megállás